http://www6.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2009&mm=04&nav_id=357375
Jelašić: Imamo i plan B
25. april 2009. | Piše: Milan Ćulibrk, Vesna Lapčić | Izvor: Ekonomist
Narednih dana u Vašingtonu će se sa predstavnicima Međunarodnog
monetarnog fonda pre svega pričati o tome šta Srbija mora da uradi ako
se pokaže da do sada utvrđene mere štednje nisu dovoljne.
MMF je bio nešto popustljiviji prilikom dogovora o novom stend-baj
aranžmanu sa Srbijom, ali to ne treba nikoga da zavarava i sigurno je da
će biti mnogo oštriji prilikom prve revizije programa, u avgustu, kada
će biti vidljivi efekti mera koje je Vlada u međuvremenu sprovela,
naglašava guverner NBS Radovan Jelašić u intervjuu za Ekonomist magazin.
Pre odlaska za Vašington Jelašić ističe i da će se već u petak, 24.
aprila, na konferenciji Svetske banke, EIB i EBRD razgovarati i o
konkretnim merama koje međunarodne finansijske institucije pripremaju za
ovaj region.
„Da bi ublažila efekte globalne krize na zemlje Evropske unije, EU je
povećala pomoć svojim članicama sa 25 na 50 milijardi evra, što je
prilično malo. Dosadašnji korisnici tih sredstava su Mađarska, Letonija,
Rumunija.. Za Srbiju para nema dovoljno i mi sada plaćamo ceh za ono što
u političkom smislu nismo uradili do sada. Pričaće se i o tome šta
zemlje u regionu rade da bi smanjile pritisak na kurs, ali i o novim
kreditnim linijama EIB, EBRD, IFC za mala i srednja preduzeća u Srbiji.
Biće reči i o dokapitalizacijama nekih banaka u regionu od strane EBRD“,
kaže Jelašić.
S nestrpljenjem se očekuje 11. maj. Da li je ono što je Vlada uradila
dovoljno da se sastanak Borda direktora MMF-a lagodno čeka ili postoji
mogućnost i za neka neprijatna iznenađenja?
Za sada ne postoji takva opasnost. Imam osećaj da je MMF odlučio da nam
sada izađe u susret, ali da će biti mnogo više restriktivan prilikom
prve revizije programa. Ranije je MMF tražio mnogo više pre nego što
odobri program, a manje su se tokom revizije tražile dodatne
restriktivnosti. Sada će izgleda biti obrnuto.
Kako će se pokriti budžetski deficit javne potrošnje od 90 milijardi
dinara. Može li država da se za taj iznos zaduži kod banaka i hoće li se
tako smanjiti sredstva za plasmane privredi?
Realno država može toliko da se zaduži na domaćem tržištu, jer je
trenutno u hartije NBS plasirano oko 96 milijardi dinara. Čim je NBS
smanjila referentnu kamatnu stopu, a država povećala kamatu na svoje
zapise, odjednom su „planule“ sve hartije Trezora. To je dokaz da
tržište funkcioniše.
Državi je to jako važan izvor finansiranja koji nije izložen deviznom
riziku. Znamo da je krakoročan, ali jeftiniji je nego da se država
zaduži u inostranstvu i bude izložena deviznom riziku. Trezor na ovaj
način može da se finansira i poveća likvidnost celokupnog sistema, jer
je značajan izvor nelikvidnosti to što država svoje obaveze ne plaća
pravovremeno.
Da li NBS planira dalje smanjenje referentne kamatne stope?
Postoji značajan rizik da smanjenje bruto društvenog proizvoda bude više
od predviđenih dva odsto. Zbog zamrzavanja će do kraja 2010. penzije i
plate u javnom sektoru realno pasti, a to će se preneti i na privatni
sektor, pa će dva miliona ljudi zarađivati od 10 do 15 odsto manje nego
do sada.
Ako i država smanji svoje troškove, a banke ne povećaju obim kredita, i
zaduživanje u inostranstvu se minimalno poveća, postoji veliki rizik da
će pad privredne aktivnosti biti veći dva odsto.
Zato bi, sa stanovišta zadržavanja pada BDP-a na minus dva odsto, bilo
ključno da se ne smanje infrastrukturne investicije, da se pređe sa reči
na dela i konačno povuku već odobreni krediti od blizu jedne milijarde
evra. Novca za infrastrukturne investicije, dakle, ima. Samo ga treba
povući. To se, na žalost, ne čini i u velikoj meri je to posledica naše
nesposobnosti.
Čije konkretno?
Govorim o eksproprijaciji, o tome da treba raspisati tendere za
izgradnju. Kada će krenuti buldožeri? Ako država sprovede sve mere
štednje, a ne krenu infrastrukturne investicije, postoji opasnost da
privreda krene nizbrdo.
Ukoliko u roku od nekoliko dana ne krene da se radi na projektima koje
je i parlament odobrio, sezona će brzo proći, konstatovaće se da smo
ponovo „uštedeli“ na kapitalnim investicijama, a te pare će završiti u
potrošnji. I u 2008. smo za kapitalne investicije iskoristili samo 72
odsto planiranog novca, a ostatak od 28 odsto nije ušteđen, već potrošen
na nešto drugo.
Pa će BDP pasti 5-6 umesto planiranih dva odsto?
Upravo tako.
Da li je Vlada svesna toga i da li postoje rezervne mere koje bi se brzo
primenile ako se vidi da stvari idu u tom pravcu?
Skeptičan sam da samo mere u bankarskom sektoru mogu da donesu konkretne
efekte. NBS je pripremila nove mere da se već od sredine maja bankama
odobri dodatna dinarska likvidnost na bazi hartija od vrednosti,
kolaterala, obveznica stare devizne štednje.
Razmotrićemo mogućnost da bankama koje su odobravale hipotekarne
kredite, na bazi zaloge, odobravamo dinarske kredite da bismo povećali
likvidnost. No, ponovo će se postaviti pitanje gde su projekti, gde je
kredibilan plan i zato su jako važni infrastrukturni projekti. Bilo bi
dobro da je problem samo i isključivo u nivou kamatne stope na kredite.
Reklo bi se da ministar Milutin Mrkonjić ima pravo da se ljuti?
On ima pravo da se ljuti, ali ne zbog novca. Krediti za te namene su već
odobreni, ali su ugovori vezani za određene preduslove. Da bi se pustio
novac za rekonstrukciju Gazele mora da se iseli romsko naselje i to se
zna od trenutka kada smo ispregovarali te kredite.
Sada se čeka, a da apsurd bude veći mi još i plaćamo kamatu zato što se
ta sredstva ne povlače. A, ako u zemlju ne dođe tih milijardu evra, pada
tražnja, država manje troši, pada uvoz i tako u krug. Ako se ne ubrizga
novac sve može da krene nizbrdo.
Da li je u svetu uobičajeno da potpredsednik vlade otvoreno proziva
pojedine banke zbog toga što ne odobravaju kredite sa subvencionisanim
kamatama i poziva njihove klijente da pređu u drugu banku?
Ne bih baš rekao da je to opšta svetska praksa i to je tipičan primer
kako sami sebi kopamo rupu. Svi bi trebalo da radimo na obnovi poverenja
u bankarski sektor, jer ako bismo uspeli da se u banke vrati bar deo od
milijardu evra povučene štednje, znatno bi se povećala likvidnost
bankarskog sektora, a to bi bio i ogroman potencijalni izvor novih kredita.
Može li se zaključiti da je Srbiji ove godine ključni problem recesija,
a ne inflacija?
Inflacija je u skladu sa našim projekcijama i bez obzira što je MMF u
programu povećao očekivanu inflaciju sa osam na 10 plus-minus dva odsto,
ubeđen sam da možemo ostvariti naš prvobitni cilj. Svi su potcenili
efekat kursa na cene u novom okruženju.
Uz to, 90 odsto vladinog paketa mera vezan je za smanjenje javne
potrošnje, dok u drugim zemljama, nezavisno od toga što centralne banke
upumpavaju novac u sistem, nema inflacije, jer se novac vrti. U Srbiji
je, pak, sećanje na prošlost takvo da kriza uvek u svesti ljudi
podrazumeva inflaciju.
Pa, u prva tri meseca inflacija je dostigla 3,8 odsto.
Smanjenje transfera iz budžeta lokalnim samoupravama kompenzovano je
povećanjem cena grejanja, vrtića i drugih usluga pod kontrolom lokalnih
organa vlasti i u prva dva meseca regulisane cene porasle su blizu devet
odsto.
Rebalansom budžeta su dodatno smanjeni transferi lokalnim samoupravama.
Može li se ponovo dogoditi takav udar na cene?
Naravno da može. No, cilj smanjenja transfera je i da se lokalne
samouprave prinude na fiskalno prilagođavanje i smanjenje rashoda.
Rešenje nije da one podižu cene svojih usluga pa da ono što nisu dobili
na ćupriji naplate na mostu. Isto važi i za one koji bi sada trebalo da
državi transferišu 40 odsto svojih prihoda. Oni ne bi trebalo da
povećaju cene za isti procenat, jer bi to poguralo inflaciju i to bi
značilo da ništa nismo uradili.
Da li su u Vladi svesni toga?
Naravno da su svesni, jer MMF ne daje novac „blanko“, već kroz
periodične revizije prati kako se dogovoreni program sprovodi.
Postoji li mogućnost da u junu budu uvedeni dodatni porezi od 10 i 15
odsto na sve plate u javnom sektoru iznad 40.000 odnosno 100.000 dinara
i da se poveća PDV na 19 odsto?
I jedna i druga mogućnost su uključene u program kao krajnja mera i to
je već dogovoreno sa MMF-om.
Da li postoje još neke rezervne mere?
Ne. To je sve za sada.
MMF je nedavno suspendovao pomoć Letoniji...
To je važno naravoučenije i za nas. Kada dođe vreme za reviziju
programa, svi pokušavaju da je nekako izbegnu. Premijerka Ukrajine
Julija Timošenko je pre dva meseca od Brazila, Rusije, SAD i Kine
tražila kredite po sistemu daj šta daš, slično je uradio i Island, ali
kad vide da od toga nema vajde, svi pokucaju na vrata MMF-a, kojem je
budžet značajno povećan. Nijedna druga institucija ne može dati više
novca, uz to jeftinog i tako brzo kao MMF.
Da li NBS razmišlja o zahtevu banaka da se ukine obavezna rezerva za sve
kredite koje odobravaju uz državnu subvenciju?
Ne, ali treba znati da veliki deo novca za kredite odobrene u martu
dolazi iz NBS, jer se na sve potrošačke kredite iz vladinog programa ne
izdvaja obavezna rezerva. Ako je neki kredit dospeo u martu i banka ga
je „prešaltala“ na vladin program, vraćeno joj je 40 odsto rezervi, koje
je ranije položila kod NBS.
Bilo bi jako loše da glavni izvor za celokupno dodatno povećanje kredita
bude smanjenje obavezne rezerve kod NBS, a ne nova štednja ili novo
zaduživanje u inostranstvu, što nam je bio cilj – da se banke dodatno
zaduže u inostranstvu, povuku devize i time povoljno utiču i na kretanje
kursa.
O ukidanju obavezne rezerve na sve plasmane moglo bi da se razmišlja da
je najveći problem banaka kamatna stopa. Ali, njihov najveći problem je
nalaženje kredibilnih, dobrih dužnika, sposobnih da uredno vraćaju
pozajmice, pa je obim plasmana u martu bio manji nego u februaru.
Pri tome je gro novih plasmana „prešaltan“ na kredite sa
subvencionisanim kamatama, koji se delimično finansiraju iz smanjenja
obavezne rezerve NBS. No, da nema državnih subvencija, obim plasmana bio
bi još manji.
Koliko je opravdana bojazan stranih banaka, koje su se obavezale da neće
smanjivati plasmane u Srbiji da će zbog kreditne nesposobnosti klijenata
imati probleme sa viškom likvidnosti, pa su od Vlade i NBS tražile
alternativne modele za plasiranje tog novca?
Ubeđen sam da će biti alternativnih plasmana u državne hartije od
vrednosti. Jedan od načina da se ne smanji nivo izloženosti tih banaka
prema Srbiji i da se uloži višak likvidnosti jeste i dodatno
finansiranje deficita državnog budžeta. Na taj način se delimično može
isisati novac iz realnog sektora, ali se postavlja pitanje šta je
alternativa.
Nova rata stare devizne štednje dospeva 31. maja. Koliko to može da
uzdrma budžet?
Pravi odgovor na to može dati samo ministar finansija, jer je NBS samo
bankar države. Kao što je do sada država najčešće evre menjala u dinare,
mi ćemo joj za dinare prodati evre. To ne može da pogura kurs, jer
država ne prodaje, niti kupuje devize na tržištu. Jedino država ima
pravo da kupuje i prodaje devize van tržišta, po važećem kursu NBS.
Bankari smatraju da su kriterijumi NBS za „stres testove“ previše
strogi, da im to stvara probleme, pa im može nametnuti i obavezu
dokapitalizacije i kada to objektivno nije potrebno. O čemu se radi?
Naši propisi su mnogo restriktivniji od međunarodnih računovodstvenih
standarda. Da se oni sprovode u Srbiji, banke bi mogle da iznesu deo
kapitala, a ne da se dokapitalizuju. Međutim, rejting Srbije je, ipak,
BB minus, niko se mnogo ne gura da nam pomogne i zato nam je potreban
dodatni amortizer i sa stanovišta kapitala da bismo se odbranili.
I MMF će imati svoj udeo u sprovođenju „stres testova“, kako bi
zajednički pripremili eventualne scenarije makroekonomskih stresova-
veća depresijacija, nelikvidnost, pogoršanje kreditnog portfelja itd.
No, najveći broj banaka u Srbiji je, prema našim standardima, već danas
prekapitalizovan.
Kada bi kriterijumi mogli biti definitivno poznati?
Sa 10 najvećih banaka „stres test“ bi trebalo da bude sproveden do kraja
septembra.
Šta će biti najveći izazov za monetarnu politiku ove godine?
Najveći izazov, pored stabilnosti cena, neće biti toliko likvidnost, već
kreditna aktivnost. Uticaj svega što radi država i kursa na cene će biti
sve manji, a najveći izazov će biti pronaći kopču između banaka koje
imaju pare i preduzeća koje traže pare.
Banke kažu da imaju para, ali da nema dobrih projekata, dok preduzeća
tvrde da imaju projekte, ali im banke ne odobravaju kredite. I kako je
NBS smanjivala nivo restriktivnosti, banke su je povećavale. Od oktobra,
kada su građani povlačili štednju, banke drže mnogo više gotovine nego
što bi trebalo, jer je nivo predostrožnosti mnogo veći.
Mnogi banke optužuju da izvlače novac iz Srbije. Šta se zaista dešava?
Novac i odlazi i dolazi, a u martu smo imali novo neto zaduživanje.
Stvari su se normalizovale, ali bi bilo dobro da devizna štednja krene
da raste onim tempom koji je postojao do oktobra 2008. i da se u banke
vrati onih milijardu evra, koliko je iz njih povučeno. NBS ne razmišlja
o stimulativnim merama, kao tokom „Nedelje štednje“, jer ovde nije
problem u kamatnoj stopi već se isključivo radi o poverenju. Zato su kod
nekih banaka visoke kamate kontraproduktivne, jer podsećaju na neka
stara vremena.
Foliranje i populizam
Zašto vas je zamrzavanje i smanjivanje plate u NBS prilično iznerviralo?
Nikada nisam mogao da se naviknem na foliranje i populizam. Sigurno bih
i ja bio popularan kada bih predložio da se u sklopu borbe protiv
globalne krize građanima podeli milijardu evra iz deviznih rezervi. Ali
nije dobro ako lideri prate, a ne rukovode. Oni su plaćeni da rukovode,
a postoji mnogo dokaza da se poslednjih meseci dešava suprotno.
Pa, čemu Ustav i zakoni ako političari mogu jednog dana da se probude i
urade nešto samo zato što je to popularno. Ovako nešto Evropa još nije
videla. Ovo je bitka koju ja i NBS ne možemo da dobijemo, jer su nam
prilepili etiketu da zarađujemo premnogo. Žalosno je da se sada čuje hor
kako smo svi navodno isti i da su oni, koji su se do sada razbacivali
novcima postali svetski šampioni u štednji, a oni koji su štedeli sada
se provlače kroz blato.
NBS je značajno smanjila broj zaposlenih, za 3.000 ljudi u poslednje
četiri godine, 100.000 kvadrata poslovnog prostora vratili smo državi i
sve to ne važi. Da apsurd bude potpun, oni me još teše što ne moram da
smanjim broj zaposlenih, jer smo to odavno uradili.
Ljudi nisu stolice, koje se mogu tek tako izbaciti pa vratiti. Nije
problem što će plate biti smanjene osam meseci. Najgore je što se šalje
poruka da svi u NBS treba da znaju da se ma ko u ovoj zemlji može setiti
i reći da je radnik NBS plaćen premnogo i da treba da deli sudbinu
drugih državnih činovnika zbog onog što državna administracija nije na
vreme odradila. Da je neko u NBS, uključujući i mene, hteo da bude
činovnik, otišao bi u neko ministarstvo.
Pojedinci kažu da su i vas, kao i direktore raznih agencija i javnih
preduzeća, postavili političari.
Mene je predložila određena politička opcija, ali me je izabrala
Skupština. Od sada svako u NBS treba da zna da se nezavisnost te
institucije završava tamo gde počinje populizam i gde počinje zavist.
Javnost, ipak, poredi platu guvernera od 400.000 dinara sa platom
predsednika i premijera Srbije od nešto iznad 110.000 dinara?
Problem je što i premijer i predsednik rade za platu koja je preniska, a
što je takođe dokaz populizma. U kojoj još državi predsednik i premijer
imaju mesečnu platu od oko 1.000 evra? Na kraju će se ispostaviti da
direktor nekog odeljenja u banci sa većinskim državnim vlasništvom ima i
treba da ima dva-tri puta veću platu od guvernera.
Da sam političar, znajući da se ova bitka ne može dobiti, mogao sam da
izađem sa populističkom pričom kako svi treba da radimo za jedan dinar
ili za prosečnu zaradu, ali se država ne gradi populizmom. Za mene pravo
merilo za lidera nije visina plate, nego kakve efekte postiže u
upravljanju. A što se populizma tiče, on se, kao i nacionalizam, lako
može pokrenuti, ali se pre ili kasnije izgubi kontrola nad njim.
Hoćete li se žaliti Ustavnom sudu i šta očekujete?
Naravno i nadam se da će Ustavni sud brzo doneti odluku.
EBRD jača kapital srpskih banaka
Hoće li EBRD, kao postojeći akcionar, učestvovati i u dokapitalizaciji
dve ovdašnje banke, Komercijalne i Čačanske?
Komercijalne svakako, a očekujemo potvrdu od EBRD da će i Čačanska banka
biti obuhvaćena programom za finansijsku stabilnost. Ako se na „stres
testu“ ispostavi da će Čačanskoj banci biti potrebna dokapitalizacija
očekujemo da će EBRD učestvovati u njoj.
Ima li nagoveštaja da bi EBRD mogla da „uđe“ u još neke banke iz Srbije?
Da bi se to desilo najpre se mora dobiti odobrenje NBS, a mi još nismo
dobili nijedan takav zahtev. No, nadam se da će se tako nešto desiti,
možda već na godišnjoj skupštini EBRD u Londonu.
„Ne“ nije mito
Počelo je i suđenje za aferu „Kofer“.
U uređenoj državi je čast biti guverner. To, međutim, nije tako u
zemlji, u kojoj niko ne reaguje na krivičnu prijava, u kojoj se ciframa
dokazuje efekat pisanja pojedinih medija na štednju i banke. Pre nego
što sam postao guverner trebalo je da ponovo pročitam „Sve će to narod
pozlatiti“ Laze Lazarevića. Svuda u svetu su guverneri cenjeni, a kod
nas ispada da me narod nosi na grbači, kao da ne bih ništa drugo u
životu mogao da radim. A, mislim da sam uradio najbolje što sam mogao za
državu i NBS.
Šta očekujete od ovog suđenja?
Očekujem da se što pre završi i loše je što se čekalo više od tri
godine. Suština cele priče je što ovde pojedinci prilično fleksibilno
tumače srpski jezik. Kada nekom kažem „ne“ pojedini to shvataju kao da
tražim mito. Kada kažem dva puta „ne“, onda misle da sam strašno
bezobrazan i da tražim mnogo. Pojedini ljudi ne shvataju da kada kažem
„ne“ da je to stvarno ne! Tako je bilo i sa vlasnicima KEB banke, kojima
je NBS oduzela dozvolu za rad.
http://docs.yahoo.com/info/terms/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
