Delić: Samo ako uđe i Rusija
Krstić: Ni danas nismo neutralni Omer Karabeg: Naši sagovornici su dva bivša generala Vojske Srbije koji su vrlo aktivni u političkom životu Srbije: Božidar Delić, poslanik Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, i Ninoslav Krstić, predsednik nevladine organizacije Forum za bezbednost i demokratiju. Skupština Srbije je decembra 2007. godina donela rezoluciju o vojnoj neutralnosti Srbije koja je još uvek na snazi Omer Karabeg: Naši sagovornici su dva bivša generala Vojske Srbije koji su vrlo aktivni u političkom životu Srbije: Božidar Delić, poslanik Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, i Ninoslav Krstić, predsednik nevladine organizacije Forum za bezbednost i demokratiju. Skupština Srbije je decembra 2007. godina donela rezoluciju o vojnoj neutralnosti Srbije koja je još uvek na snazi. Mislite li da je vojna neutralnost najbolja opcija za Srbiju? Božidar Delić: U vreme kada se o tome raspravljalo u Skupštini, mada mislim da se do sada nije ništa bitnije promenilo, to je svakako bila najbolja opcija za Srbiju. Pošto je NATO pakt, po mom mišljenju i po mišljenju moje stranke, apsolutno neprihvatljiv, vojna neutralnost je nešto što omogućava Srbiji da kontaktira i sa jednom i sa drugom stranom, ali bez priključivanja i nekog čvršćeg vezavinja za bilo koju stranu, posebno ne za NATO pakt. Partnerstvo za mir je najveći domet u integraciji Srbije prema NATO paktu. Ninoslav Krstić: Mislim da neutralnost nije dobra opcija. Ako objektivno gledamo mi ni danas nismo neutralni, bez obzira na tu rezoluciju. Mi smo u međuvremenu dozvolili letove NATO-vih aviona nad Srbijom, a potpisani su i ugovori o kopnenim operacijama, odnosno prebacivanju trupa preko teritorije Srbije. To de facto i de jure znači da nismo neutralni. Osim toga pri rešavanju krize na jugu Srbije mi smo tamošnju pobunu ugušili u saradnji sa NATO paktom. Božidar Delić: Iako pojedinci, čak i u Ministarstvu odbrane, govore da je u toku tiha integracija u NATO pakt, rezolucija Skupštine Srbije je obavezna za sve državne organe, a da li će Srbija da napravi još neki korak u pravcu NATO pakta o tome može da odluči samo Skupština ili građani na referendumu. Što se tiče pomoći NATO pakta u ugušivanju pobune na jugu Srbije, ona je samo pokazala da NATO vuče sve konce na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije. Dejstva prema srpskim snagama su prestala onog trenutka kada je to naložio NATO koji je sve dotle podržavao onu drugu stranu. Ninoslav Krstić: Sve reforme u Vojsci Srbije su sprovedene po NATO standardima, Generalštab je uređen po NATO standardima, brigade takođe. Sada se vojska našla u situaciji da ne zna kuda će - da li je neutralna ili da radi po NATO standardima, a to su najbolji standardi koji danas postoje u svetu. To je jedan argument koji ide u prilog našeg priključenja NATO paktu. Međutim, najvažniji agrument u prilog pristupanju NATO paktu je da bi Srbija time obezbedila mir i vodeću ulogu u bezbednosnom smislu na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi. Ovako će zaostati. Omer Karabeg: Sve susedne zemlje Srbije ili su u NATO paktu ili žele da uđu u taj vojni savez, tako da će Srbija za dve-tri godine biti potpuno okružena zemljama Severoatlantskog saveza. Može li se zadržati neutralnost u takvom okruženju? Božidar Delić: Ja se svakako slažem s vama da će Srbija biti u vrlo teškoj situaciji, jer će verovatno gotovo sve zemlje u našem okruženju biti članice NATO pakta. Ja ne bih imao ništa protiv NATO integracija da iza toga vojnog saveza, koji je apsolutno produžena ruka američke politike, ne stoji bombardovanje Srbije i otimanje jednog dela naše državne teritorije. Mi nikada ne možemo smatrati prijateljima one države i one vojne saveze koji su bombardovali našu zemlju i oteli 15 posto naše teritorije. Ukoliko bi se na tom planu nešto promenilo, u šta ja sumnjam, onda bismo mogli da razgovaramo i o uspostavljanju nekih čvršćih veza sa NATO paktom. Ninoslav Krstić: Srbija je u svojoj bogatoj ratničkoj istoriji ratovala sa mnogim narodima i mnogim vojskama. Posle svih tih ratova ona se i mirila. Evo, nedavno je naš ministar odbrane boravio u Turskoj gde su potpisani značajni sporazumi, a mi smo 500 godina bili pod Turcima. Prisetimo se da su 1944. godine saveznici bombardovali Srbiju, tada je samo u jednom gradu - Leskovcu poginulo 10.000 ljudi, pa smo se nakon toga s njima izmirili. Naravno, neke stvari se ne mogu zaboraviti, ali mora se ići napred i gledati u budućnost, a bolju budućnost može doneti samo mir. A, ako sve zemlje regiona budu u NATO paktu, sigurno je da međusobno neće ratovati, jer, evo, za 60 godina, koliko NATO postoji, njegove članice nikada nisu međusobno ratovale. Božidar Delić: Srbija je ili suverena zemlja ili je pod protektoratom. Ukoliko je pod protektoratom sa njom se može svašta raditi, a ako je suverena zemlja, onda mora da se na adekvatan način odnosi prema državama koje su priznale nezavisnost jednog dela njene teritorije. Ukoliko to ne bi učinila i drugi delovi njene teritorije mogli bi postati predmet apetita nekih nacionalnih manjina, možda čak i nekih susednih država. Šta bi ostalo od Srbije ukoliko bi se pomirila da tako jednostavno ostane bez 15 posto svoje teritorije, i to one teritorije koja predstavlja istorijsku kolevku celog srpskog naroda? Omer Karabeg: Ali može li Srbija u vojnom pogledu ostati izolovano ostrvo na Balkanu sa svih strana okruženo NATO paktom? Božidar Delić: Zašto govoriti samo o NATO paktu? Svet ponovo polakao postaje bipolaran. Postoji, dakle, i neka druga opcija. Mislim da Srbija neće biti primorana da se prikloni toj drugoj opciji. Srbija je mala i siromašna zemlja i ne predstavlja nikakvu pretnju za zemlje u okruženju. Ona će imati svoju vojsku shodno svojim potrebama. Ja smatram da ona može da opstane kao neutralna zemlja, pogotovo što je miroljubiva i što će takvu politiku voditi prema svojim susedima. Omer Karabeg: Gospodine Krstiću, može li Srbija u vojnom pogledu da opstane kao izolovano ostrvo na Balkanu? Ninoslav Krstić: Ona to može da pokuša, mi smo svašta pokušavali u ovoj svojoj najnovijoj istoriji, međutim, pametnije je ovo što ja predlažem. Skoro sam bio u posedu nekih dokumenata sa raznoraznih foruma gde se predlaže čak i ulazak Rusije u NATO pakt. Ne vidim da će Rusija u narednom periodu stupiti u rat protiv NATO-a. Verovatno će činiti sve da mu se i ona približi, tako da nema nijednog ozbiljnog agumenta koji govori protiv pristupanja Srbije toj organizaciji. Šta će se dogoditi ako kosovske bezbednosne snage pre Vojske Srbije uđu u NATO? Gde će onda biti Srbija? Ulaskom u NATO pre Kosova i Metohije Srbija dobija mogućnost da ravnopravno učestvuje u debatama u Savetu NATO pakta. Jer, NATO nije samo vojska, to je jedna velika bezbednosna i politička organizacija gde se može uticati snagom argumenata posebno kad je reč o položaju Srba na Kosovu. Porazna je činjenica da su danas prekinuti odnosi na relaciji načelnik Generalštaba - komandant KFOR-a, a to je bio kanal preko koga se moglo uticati da i ono malo Srba, koliko ih sada ima, ostane na Kosovu i Metohiji. Božidar Delić: Gospodin Krstić je pomenuo mogućnost da Rusija uđe u NATO pakt. Ja mislim da je to tako mala mogućnost da se meri u promilima. A ako bi Rusija ušla u NATO pakt, onda bih se ja svakako složio da to učini i Srbija. Rekao bih još nešto. Naše priključenje NATO paktu odmah podrazumeva da naši vojnici zarad interesa Amerike budu u raznim misijama u svetu koje nisu misije Ujedinjenih nacija, niti misije mira, već sile. Mi bismo bili u Avaganistanu i Iraku protiv volje tamošnjeg naroda. Ja to svakako ne želim. Želim da naša vojska učestvuje u mirovnim misijama, ali samo u misijama koje su pod zastavom Ujedinjenih nacija. Nikako drugačije. Omer Karabeg: Gospodine Krstiću, da li bi vojnici Srbije mogli da učestvuju u misijama NATO pakta? Ninoslav Krstić: Naravno da bi mogli, ali ne naterani od strane NATO pakta. Tamo postoji sistem da se vi opredeljujete u kojim ćete misijama učestvovati i niko vas ne može naterati da idete tamo gde nećete. Znači, možete otkazati učešće u Avganistanu ili u bilo kojoj zemlji, ako mislite da ćete od toga imati političku štetu. Omer Karabeg: Jedan od najvažnijih strategijskih prioriteta Srbije je ulazak u Evropsku uniju. Sve postkomunističke zemlje - i Češka, i Slovačka, i Mađarska, i Rumunija, i Bugarska i baltičke zemlje - pre nego što su postale članice Evropske unije ušle su u NATO pakt. Mislite li da Srbija može da bude izuzetak - da bude primljena u Evropsku uniju, a da ostane van NATO pakta? Božidar Delić: Srbija je u poslednjih desetak godina stalno bila izuzetak, ali uvek u negativnom smoslu. Srbiji su uvek nametani uslovi koji nisu nametani drugim zemljama. Ako bi nam bio postavljen uslov da pre ulaska u Evopsku uniju moramo u NATO pakt, onda ja mislim da nam je Evropska unija daleko. Mi treba da učestvujemo u evropskim integracijama, treba da se približavamo Evropi, nama je Evropa potrebna, ali, ako bi za ulazak u Evropsku uniju uslov bio pristupanje NATO-paktu, onda bi to bila ucena. U tom slučaju, s obzirom na raspoloženje građana Srbije, koje se svakako može proveriti na referendumu, nema ništa od ulaska Srbije u Evropsku uniju, bar ne u nekom doglednom vremenu. Uticaj Rusije Omer Karabeg: Da da li se sadašnja vlada Srbije drži na distanci od NATO pakta, pre svega zbog toga što se boji da bi približavanjem zapadnom vojnom savezu izgubila podršku Rusije? Božidar Delić: Dok, s jedne strane, imate najmoćniji savez i najmoćniju državu na svetu koji vam otimaju deo teritorije, vaše pravo na tu teritoriju brani Rusija i ja mislim da bi aposlutno bilo nerazumno ići dalje prema NATO paktu, a da za to nema saglasnosti Rusije. O Kosovu i Metohiji odavno se ne bi ni raspravljalo da Rusija i još jedan broj zemalja ne brane naše pravo na Kosovu i Metohiju. Ninoslav Krstić: Mi moramo da vodimo pažljivu politiku prema Rusiji. Nije samo u pitanju Kosovo već i niz drugih stvari, ali nema nikavog razloga da se Srbija boji da će pokvariti odnose sa Rusijom ukoliko se približava NATO savezu. Rusija će braniti Kosovo onoliko koliko ga Srbi brane. Oni su, na kraju krajeva, i rekli da će se zalagati da Kosovo ostane u sastavu Srbije onoliko koliko to Srbija bude činila. Podsetio bih na još nešto. Za razliku od Srbije koja nije nikada bila član Varšavskog ugovora, i Bugarska, i Rumunija, i Mađarska, bile su članice tog vojnog saveza, pa se Rusija nije naljutila na njih kada su pristupile NATO paktu. Čak je prilikom izgradnje gasovoda Bugarska zadržala 51 posto akcija, dok je ovde u Srbiji Rusija uzela 51 posto http://www.danas.rs/dodaci/vikend/delic_samo_ako_udje_i_rusija.26.html?news_id=162581
