B I L T E N V E S T I
20. MAJ 2002.
SR JUGOSLAVIJA
Kostunica odlikovao ambasadore
BEOGRAD, 20. maja (Tanjug) - Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica
odlikovao je dosadasnje ambasadore Argentine, Svedske i Svajcarske, kao
i
apostolskog nuncija Svete Stolice, Ordenom jugoslovenske zvezde prvog
stepena, objavljeno je u najnovijem broju Sluzbenog lista. Odlikovanje
du dobili ambasadori Nikolas Adrijan Sonsejn, Mats Stafanson
(Svedska) i Paul Vipfli (Svajcarska), kao i apostolski nuncije Santos
Abrilj Kasteljo. Jugoslovenski predsednik odlikovao je i dosadasnjeg
otpravnika poslova Kraljevine Norveske Svera Berga Johansona Ordenom
jugoslovenske zvezde drugog stepena. Predsednik Kostunica doneo je ukaze
o
tim odlikovanjima za licni doprinos i zalaganje u razvijanju
prijateljskih
odnosa i uspostavljanju bilateralne saradnje njihovih drzava i SRJ,
navodi
se u Sluzbenom listu.
Busek: Nereseni odnosi u SRJ prepreka za priblizavanje EU
NOVI SAD, 19. maja 2002. (Beta) Koordinator Pakta za stabilnost
jugoistocne Evrope Erhard Busek izjavio je da je nedefinisan odnos
Srbije I
Crne Gore, kao I status Kosova, otezavajuca okolnost za priblizavanje
SRJ
Evropskoj uniji (EU).
"Problem je kada nemamo jasnu situaciju, kao sto je slucaj na
Kipru, na relaciji izmedju Srbije I Crne Gore, ili na Kosovu. Dok takvi
problemi postoje, bice tesko uci u EU", rekao je Busek za danasnji
novosadski "Dnevnik".
On je naveo da je Pakt za stabilnost jugoistocne Evrope
"impresioniran" tempom razvoja Srbije.
"Razvoj u Srbiji je veoma brz I bio bih srecan kada bi se
situacija tako brzo menjala I u nekim drugim zemljama", rekao je Busek.
On je podsetio da je na dve donatorske konferencije koje je
organizovao Pakt za stabilnost prikupljeno oko 5,4 milijardi evra za
razvojne projekte u regionu.
Poruka Labusa Savetu guvernera
EBRD BUKUREST, 20. maja (Tanjug) - Potpredsednik Savezne vlade
Miroljub Labus izjavio je danas Tanjugu u Bukurestu da su na zasedanju
Saveta guvernera Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD)
zajednicki usvojeni prioretiti za inostrana ulaganja u nasu zemlju, a to
su
infrastruktura, posebno putni koridor deset, zatim investicije u
privatni
sektor i u bankarski sistem.
Labus je, posle danasnjeg nastupa na zavrsnoj sesiji dvodnevnog
zasedanja Saveta guvernera EBRD u Bukurestu, na kome je govorio o
finansijskim pitanjima nase zemlje, reformama i o prioritetima za
investiranje, istakao da je njegova osnovna poruka bila da se mnogo vise
paznje posveti bankarskom sektoru. Istovremeno, dodao je on, poruka je
bila
da se mnogo vise paznje posveti investiranju akcionarskog kapitala, u
odnosu na finansijsku podrsku kroz kredite. "Posto smo mi dosta zaduzena
zemlja, mi ne mozemo veliki iznos kredita da izdrzimo. Znaci nama su
potrebne direktne investicije kapitala i posebno u privatni sektor i u
bankarski sistem", naglasio je Labus.
Potpredsednik Savezne vlade je jos rekao da postoji jasan trend
povecanja aktivnosti EBRD. "Ona nikada nije toliko investirala kao
prosle
godine. Ocekujemo da ce i sledeca godina biti jos bolja iako smo
pretrpeli
sve one sokove vezane za 11. septembar i smanjivanje privredne
aktivnosti",
dodao je Labus. Potpredsednik Savezne vlade je na kraju rekao da je
predsednik EBRD Zan Lemijer podrzao kandidaturu SR Jugoslavije da bude
organizator godisnje skupstine Saveta guvernera EBRD u 2005. godini.
Solanin savetnik u novoj misiji u Jugoslaviji
BRISEL, 20. maja (Tanjug) - Stefan Lene, savetnik visokog
predstavnika Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost
Havijera
Solane, od danas je u novoj misji u Jugoslaviji, ciji je cilj da se, pre
svega, ubrza proces realizacije Okvirnog sporazuma o redefinisanju
jugoslovenske federacije.
Kako je Tanjugu receno u Solaninom kabinetu u Briselu, Lene
zapocinje misiju danas u Beogradu, u utorak i sredu je u Podgorici, a u
cetvrtak se vraca u Beograd odakle istog dana putuje za Brisel. Lene ce
i u
Beogradu i u Podgorici preneti svojim sagovornicima nezadovljstvo, ali I
zabrinutost EU, odnosno Solane dosadasnjom dinamikom realizacije
sporazuma.
Solana posebno upozorava na tri cinjenice - prvo, savezni parlament je
odlozio donosenje odluke o prihvatanju Okvirnog sporazuma, drugo, jos
nije
uspostavljena Ustavna komisija koja bi trebalo da sacini nacrt Ustavne
povelje, na cemu se, inace, u Briselu posebno insistira, i na kraju, dve
najvece partije u Crnoj Gori, DPS I SNP, razlicito tumace odredbe
Sporazuma, sto takodje usporava njegovu realizaciju.
Kako se nezvanicno saznaje u Briselu, ne iskljucuje se i
mogucnost
da EU ponudi "dobre usluge" u tumacenju pojednih odredbi sporazuma koje
su
predmet spora DPS i SNP. Takodje se ne iskljucuje da, posle najnovije
misije Lenea, na put u Jugoslaviju krene I Solana, koji bi tada pokusao
da
pomogne da se ubrza dinamiku realizacije Sporazuma. Solana se danas i
sutra
nalazi u Vasingtonu, gde ce sa americkim drzavnim sekretarom Kolinom
Pauelom razgovarati i o odnosima Srbije I Crne Gore i realizaciji
Okvirnog
sporazuma. Sto se Ustavne povelje tice, krugovi bliski kabinetu Havijera
Solane jos ne mogu da kazu da li ce se EU ukljuciti i na koji nacin u
rad
Ustavne komisije, kada ona bude uspostavljena i, naravno, ako se to od
Unije zatrazi.
REPUBLIKA SRBIJA
Djelic: EBRD izdvojila pola milijarde evra za nase projekte
BUKUREST, 20. maja (Tanjug) - Ministar finansija Srbije Bozidar
Djelic izjavio je danas Tanjugu u Bukurestu da je Evropska banka za
rekonstrukciju i razvoj (EBRD) vec odvojila 260 miliona evra za nase
projekte i da ce isto toliko odvojiti i narednih meseci, sto ukupno cini
preko pola milijarde evra do kraja godine. Ukazujuci da je to "najbrzi
ritam u poslednjih 12 godina", Djelic je kao primer naveo Bugarsku, koja
posle deset godina rada sa EBRD ima negde oko 700-800 miliona evra, dok
smo
se "mi za nepune dve godine popeli na 500 miliona". Ta sredstva
prvenstveno
ce ici za infrastrukturu - i to za energetiku, zeleznicu i puteve, rekao
je
Djelic, ali dodao da tu "ima dosta novca i za nasa preduzeca".
Prema njegovim recima, strucnjaci iz EBRD-a su napravili "samo
za
nas" specijalni program kredita za obrtni kapital koji su neke neke
firme,
kao sto su "Sintelon", "Tigar" i "Hemofarm", vec pocele da koriste
Srpski
ministar finasija je naglasio da EBRD namerava da investira i u nase
banke,
da nam pomogne oko trzista kapitala i izrazio nadu da ce nam pomoci i
oko
lokalne infrastrukture, gde imamo puno projekata.
Osvrcuci se na svoje ucesca na godisnjem zasedanju Saveta guvernera EBRD
i
Biznis foruma ministar finansija Srbije istakao da je u prvom redu
njegov
cilj bio da tim skupovima predstavim nase reforme. "Kao sto ste videli,
ocigledno sada svi znaju da Srbija ide brze, da sprovodi veoma odgovorne
reforme i to nam daje kredibilitet", ocenio je Djleic.
Djelicev nastup na seminaru na Biznis forumu, na temu trzista
kapitala, primljen je sa velikim interesovanjem. Sam ministar objasnjava
da
je tu hteo da kaze da moramo prvo da imamo normalniju ekonomiju, da
bismo
mogli da razmisljamo o razvoju. "Zbog toga sam pricao o nasim
makroekonomskim reformama, o reformama u bankarstvu, o privatizaciji, o
pregovorima sa Pariskim i Londonskim klubom, da vide da smo dosta
poodmakli, da shvate da Srbija nije vise tako daleko od svojih suseda",
naglasio je on.
Djelic je dodao da je na pomenutom seminaru predocio nase planove za
razvoj
trzista kapitala kroz privatizaciju i kroz drzavni dug, kao i da je
napomenuo nekoliko konkretnih mogucnosti za investicije. Prema njegovim
recima, to se pre svega odnosi na obveznice stare devizne stednje, za
sta
postoji ogromno interesovanje. "Na nama je da tako struktuisemo te
obveznice, da nasi gradjani mogu lako da ih prodaju i da postoji sto
vise
potraznje, tako da diskont na tim obveznicama bude sto manji. I to je
ono
sto moramo sada da uspemo. Da se taj zakon izglasa ili u saveznom
parlamentu ili u republickom parlamentu, a da obveznice koje budemo
izdali
budu sasvim lako prihvatljive i za medjunarodne investitore".
U Srbiji 18 odsto stanovnika zivi od 20 dolara mesecno
BEOGRAD, 20. maja (Tanjug) - U Srbiji oko 36 odsto stanovnistva zivi na
granici zivotne egzistencije, jer zaradjuje oko 34 dolara mesecno, a
18,2
odsto u potpunom siromastvu, zbog mesecnih primanja ispod 20 dolara,
izjavio je danas stalni predstavnik Programa za razvoj Ujedinjenih
nacija
(UNDP) u Jugoslaviji Frensis O'Donel.
Otvarajuci Konferenciju na temu "Drzava i civilno drustvo: partneri u
borbi
protiv siromastva", u beogradskom hotelu "Palas", O'Donel je upozorio da
siromastvo suzava mogucnosti i stvara beznadje kod stanovnistva svake
drzave i zbog toga njihove vlade imaju veliku odgovornost da taj problem
resavaju. Podsetivsi da je Jugoslavija potpisnik deklaracije
Milenijumskog
samita, odrzanog u septembru 2000. godine u Njujorku, O'Donel je kazao
da
su se sve zemlje potpisnice obavezale da do 2015. godine smanje
siromastvo
u svojim sredinama.
Sef beogradske kancelarije Svetske banke Rori O'Saliven istakao je
vaznost
ukljucivanja civilnog drustva u borbu protiv siromastva i kontinuitet
strategije Vlade Srbije. "Vazan je kontinuitet u strategiji u borbi
protiv
siromastva", istakao je on i objasnio da se to mora planirati i
sprovoditi
na duzi rok, bez obzira koja je partija i koalicija na vlasti. Srpski
ministar za socijalna pitanja Gordana Matkovic najavila je da Vlada
Srbije priprema strategiju za borbu protiv siromastva, koja bi trebalo
da
se usvoji do juna naredne godine. Njeno ministarstvo ce, istakla je, za
10
dana objaviti rezultate ankete u oko 5.000 domacinstava, koja ce pruziti
novu socijalnu sliku stanovnistva u Srbiji. Matkoviceva je ocenila da je
siromastvo u Srbiji mahom urbani problem, koje pogadja najvise viseclane
porodice i radnicke slojeve i navela podatak da je u Republici oko
800.000
ljudi bez posla, sto cini stopu nezaposlenosti od oko 30 odsto radno
aktivnog stanovnistva. Veoma posecenu jednodnevnu Konferenciju
organizovali
su Vlada Srbije i UNDP, uz pomoc beogradske kancelarije Svetske banke.
Aranzmani sa MMF i Svetskom bankom jacaju kredibilitet
BEOGRAD, 20. maja 2002. (Beta) Srpski ministar za ekonomske
veze
sa inostranstvom Goran Pitic ocenio je da aranzamni sa Medjunarodnim
monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom jacaju kredibilitet Srbije i
Jugoslavije i smanjuju rizike za strana ulaganja.
U intervjuu koji danas objavljuje beogradska "Politika", on je
rekao da to nije ona "karika" koja ce doprineti da odjednom dodje do
velikog talasa stranih investicija, ali da je to znacajan momenat koji
ukazuje da se smanjuju rizici za njih i da ce naredne godine obeleziti
stabilnost i predvidivost ekonomske politike.
Pitic je, medjutim, naveo da treba biti svestan da predstoji
jos
dosta posla za privlacenje stranaca da vise ulazu.
"Ovo sto se danas desava u Srbiji svojevrsno je kljucanje koje
moze ozbiljno da privuce zainteresovane ulagace, kojih je sve vise u
svim
sektorima, i dovede do realizacije investicija ili necemo iskoristiti
novu
sansu", kazao je Pitic, dodajuci da nam predstoji jos dosta rada.
KOSOVO METOHIJA
Obrazovana Komisija za privatizaciju na Kosovu i Metohiji
BEOGRAD, 20. maja (Tanjug) - Vlada Srbije obrazovala je
Komisiju
za koordinaciju pregovora sa UNMIK-om o konceptu privatizacije na Kosovu
i
Metohiji, a za predsednika tog tela izabrala potpredsednika izvrsne
vlasti
Nebojsu Covica. Srpski minstar za privredu i privatizaciju Aleksandar
Vlahovic imenovan je za potpredsednika Komisije, a clanovi tela su
ministri
finansija, energetike, poljoprivrede, urbanizma i saobracaja Bozidar
Djelic, Goran Novakovic, Dragan Veselinov, Dragoslav Sumarac i Marija
Raseta - Vukosavljevic, kao i zamenik ministra privrede Mirko Cvetkovic,
zamenik ministra finansija Dejan Popovic i clan Koordonacionog centra za
Kosovo i Metohiju Nebojsa Misic.
Zadatak Komisije je da koordinira i vodi pregovore s UNMIK-om o konceptu
privatizacije na Kosovu i Metohiji, a administrativne poslove tela
obavljace republicko Ministrastvo za privredu i privatizaciju,
objavljeno
je u najnovijem broju Sluzbenog glasnika.
Novicki pozvao Vladu da ucini sve da omoguci povratak
PRISTINA, 19. maja 2002. (Beta) Ombudsman na Kosovu Marek
Novicki
pozvao je Vladu i druge pokrajinske instutucije da omoguce povratak
raseljenih kosovskih Srba njihovim domovima, istakavsi da su
predstavnici
vlasti ti koji mogu da rese problem.
On je za danasnji albanski dnevnik u Pristini "Koha ditore", po
okoncanju visednevne posete raseljenima u kolektivnim prihvatilistima u
centralnoj Srbiji, rekao da su uslovi u kojima oni zive veoma losi i
preneo
zelju izbeglih da se vrate svojim kucama i imanjima.
"Povratak Srba na Kosovo komplikovan je proces. Niko ne moze da
odgovori na pitanje kada ce biti stvoreni uslovi za povratak tih ljudi,
ali
taj proces zavisi od osoba koje su na celu vlade", rekao je Novicki.
On je zatrazio od vlade Kosova da "Srbima ne samo omoguci
povratak
i pruzi im fizicku bezbednost vec i da im osigura skolovanje i da zive
slobodno kao i svi Kosovari".
Novicki je ponovio da novoformirane institucije i vlada
pokrajine
treba vise da se angazuju na povratku raseljenih Srba koji vec tri
godine
ocekuju na taj proces u centralnoj Srbiji i Crnoj Gori.
On je susret sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom ocenio
kao
izuzetno pozitivan, prenoseci ocenu da predsednik federacije ima
razumevanje za pitanje svih nestalih i da je spreman da pomogne u tom
pravcu. "Kostunica je izrazio spremnost da pomogne u procesu
povratka civilne dokumentacije na Kosovo, koja se vec tri godine nalazi
u
centralnoj Srbiji", zakljucio je Novicki, najavljujuci da ce uskoro
posetiti i raseljene u Crnoj Gori.
Batic i Kadi o angazovanju srpskih sudija na Kosovu
ZVECAN, 20. maja 2002. (Beta) U Zvecanu je u toku informativna
sednica predstavnika Ministarstva pravde Srbije i UNMIKovog odeljenja za
pravosudje o mogucnostima zaposljavanja srpskih sudija i tuzilaca na
Kosovu.
Sastanku prisustvuju ministar pravde Srbije Vladan Batic i sef
UNMIKovog pravosudja Zak Kristijan Kadi, koji su se u uvodnom delu
obratili
prisutnim nosiocima pravosudnih funkcija sa Kosova srpskim sudijama i
tuziocima.
"Za nas je od centralne vaznosti da imamo multietnicko
pravosudje
na Kosovu, a to je i interes svake zajednice koja ovde zivi", rekao je
Kadi. On je naveo da je na Kosovu radilo 340 sudija i tuzilaca Srba, a
da
ih sada ima tri sudije i jedan tuzilac.
Vladan Batic je od UNMIKa zatrazio odgovor kako ce se sudijama
i
tuziocima garantovati bezbednost i upitao gde ce oni biti smesteni u
cisto
albanskim sredinama poput Suve Reke, Maliseva i Peci.
Rada Trajkovic: Srbi na Kosovu spas vide u decentralizaciji
JAGODINA, 19. maja 2002. (Beta) Sef poslanickog kluba srpske
koalicije "Povratak" u kosovskoj skupstini Rada Trajkovic ocenila je
danas
da je decentralizacija Kosova sustinska za resavanje problema srpskog
pitanja u pokrajini.
Ona je jagodinskoj TV "Palma plus" rekla da bi decentalizacija,
ako bi se obavila na pravi nacin, predstavljala veliki motiv za izlazak
Srba na oktobarske lokalne izbore na Kosovu.
"Apsolutno je jasno da Srbi ne mogu da prave multietnicke
opstine,
jer Albanci ne zele da ih prihvate u kosovske institucije, niti da im
stvore uslove za slobodno kretanje, bezbednost i isticanje nacionalnih
simbola", rekla je Rada Trajkovic.
Ona je navela da grupa pravnih eksperata vec radi na pripremi
predloga decentralizacije Kosova, koji ce biti ponudjen UNMIKu.
"Decentralizacija i lokalna samouprava nisu potrebni samo radi
povratka Srba na Kosovo i Metohiju, vec i radi zaustavljanja otudjivanja
srpske imovine, jer je to proces koji razara posebno centralni deo
pokrajine i smanjuje prostor na kome Srbi zive", podvukla je
Trajkoviceva,
zakljucivsi da je multietnicko Kosovo daleka perspektiva.
REPUBLIKA CRNA GORA
Djukanovic: Beogradski sporazum presekao neizvesnost
BANJALUKA, 20.maja (Tanjug) - Beogradski sporazum presekao je
neizvesnost i
stvorio sansu da Srbija i Crna Gore probleme resavaju po evropskom
modelu,
bez obzira hoce li to sutra biti dve nezavisne drzave ili ce biti u
nekoj
formi drzavne zajednice, izjavio je predsednik Crne Gore Milo Djukanovic
u
intervjuu banjaluckim "Nezavisnim novinama".
Navodeci da mnogi nisu zadovoljni potpisanim sporazumom o uredjenju
odnosa
Srbije i Crne Gore, crnogorski predsednik kaze "da ce sa svoje strane
sve
uciniti da se resenja iz sporazuma primene", ali da ostaje da se "vidi
da
li ce ona izdrzati probu vremena u naredne tri godine". Djukanovic je
ocenio da je taj sporazum mera realno moguceg u odnosima Crne Gore i
Srbije
u datom trenutku. "Mi smo prihvatili prolongiranje odluke o
drzavnopravnom
statusu, nasli kompromis sa Srbijom uz podrsku EU, uvazili interese svih
ucesnika procesa", rekao je on i naglasio da cilj drzavne politike Crne
Gore nije nezavisnost radi nezavisnosti. "Mi smatramo da moramo imati
svoju
efikasnu i organizovanu drzavu kako bi delotvornije implementirali
ekonomske i demokratske reforme te zauzeli svoje mjesto u zajednickoj
evropskoj kuci", rekao je Djukanovic i dodao da su to gradjani Crne Gore
najbolje razumeli na nedavno odrzanim lokalnim izborima. "Dajuci glas
DPS i drugim demokratskim partijama koje se zalazu za
nezavisnost, oni su glasali za Brisel, a ne za Beograd, ili tacnije za
politiku priblizavanja Evropskoj uniji, a ne protiv Beograda, ali i za
odnose sa Beogradom po modelu EU", zakljucio je predsednik Crne Gore u
intervjuu za banjalucke "Nezavisne novine".
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
