http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02051901.shtml
Glas javnosti, 20.maj, 2002.
tema:
GLAS istrazuje
Gde je danas radnicka klasa u Srbiji u tranziciji?
Ko protera proletere?
Ako nema rada, nema ni klasa (B. Canak: ). Radnik ce pobediti sa
sindikatom! (M. Smiljanic). Radnici pobednici tranzicije (ministar
Milovanovic)
Verovatno najmlada generacija koja danas jos jasno pamti lik bosanskog
rudara udarnika Alije Sirotanovica kako se u radnickoj kosulji i ispod
rudarskog slema osmehuje sa zuckaste novcanice od deset dinara, zagazila je
u cetvrtu deceniju zivota. Proteklih deset godina nije provela sjajno, uostalom,
kao i velika vecina u ovoj zemlji, a brzopoteznom smenom papirnatih
novcanica sa gotovo neizbrojivim nulama iscezlo je secanje na popularnu
hiljadarku i radnicke podvige starog rudara i njegovih bezimenih kolega o
kojima se svakog Prvog maja nasiroko s ponosom govorilo. I uoci poslednjeg
praznika poneki novinski tekst pokusao je da ozivi proslost u kojoj je radnicka
klasa bila "na vlasti", radnici postovani, a njihove porodice bezbrizne i
zadovoljne. Strano izgledaju danas arhivski snimci grandioznih prvomajskih
parada, kolona radnika u plavim mantilima sa zadenutim karanfilima, koji
visoko izdizu rezultate o premasenoj proizvodnji svojih kolektiva. Iz tog
vremena prezivele su samo kolone, koje je, medutim, proteklih godina vodio
protest i jad hiljada ljudi cije su fabricke hale zacas opustosile, masine
zanemele, a plate godinama izostajale.
Ko je mogao, latio se motike. Neko je zakoracio u sverc, neki su se (s)nasli za
tezgama na buvljacima kao prodavci jeftinih krpica. Za kilo secera i litar ulja
prodavali su svoje zanimanje, prisustvujuci mitinzima bivse vlasti... nize se
nije moglo.
Gde je danas radnicka klasa Srbije?
Ne postoji u klasicnom smislu, slozni su svi sagovornici "Glasa".
- U poslednjih deset godina klasa je potpuno razbijena kad je prevagnulo
nacionalno opredeljenje. Bilo je Srbin, pa tacka. Vise nista iza toga - kaze
Branislav Canak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata »Nezavisnost«.
Osim toga, dodaje Canak, »klasa je unistena i ekonomskim okolnostima.
- Ako ne radite nista, onda ste bednik. A, nazalost, to je preovladujuca vecina
kod nas. To su ljudi koji su ispod granice bede i/ili na samoj granici, i to po
najobjektivnijim merilima svetskih organizacija, pre svih UN. To nije politicki
stav ove ili one opcije u Srbiji, to je cinjenica. Oni su najbrojniji, a u takvoj
situaciji ne moze se govoriti o radnickoj klasi - smatra Canak i pita gde je ona
sada, ako je u zemlji toliko nezaposlenih, po nekim kriterijumima vise od 43
odsto, i ako su svi na ulici, po buvljacima u sivoj ekonomiji?
- Drugim imenom, to su obespravljeni gradani. Ako nema rada, nema ni
klasa. Danas mi nemamo ni klasu kapitalista, niti se zna cak koju fazu
kapitalizma hocemo. Imamo nekakvu prvobitnu akumulaciju koja je
kriminogena, koja je u stvari pljacka naroda. To nije prvobitna akumulacija
koja je stvorila kapitalizam i ne moze se govoriti ni o klasi kapitalista ni o klasi
radnika. Mi smo drustvo u nastajanju u svakom pogledu - konstatuje Canak.
Milenko Smiljanic, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, slaze sa s
kolegom Cankom da je radnistvo pokidano u poslednjih deset godina i da
danas za svetom zaostaje pola veka.
- Kad se pomene radnicka klasa, zvuci arhaicno i podseca na Marksa i
socijalizam, na vreme kad je radnicka klasa bila na vlasti. A sta imamo
danas? Deset godina drustvena struktura je propadala, nacionalna ekonomija
je rusena, kultura, sve! Svesni smo da to ne moze odmah da se regenerise, ali i
u tranziciji radnistvo ce ostati kracih rukava i postace najamna radna snaga -
komentarise Smiljanic.
On podseca na trenutnu situaciju u Srbiji, kad je u mnogim fabrikama sirom
Srbije prepolovljen broj radnika, a deo upucen na prekvalifikaciju bez pazljivog
programa. Kritikuje i javnost u kojoj se, po njegovom misljenju, »vise paznje
posvecuje tome kada ce Milutinovic otici u Hag, a ne radnickoj agoniji koja,
na primer, vlada u Boru.
- Sindikati vise nisu ono sto su bili. S mukom smo se oteli partijskom zagrljaju
i ne zelimo da podlezemo bilo kom stranackom uticaju.
Mi smo ponudili Vladi socijalni program, ali za to ne zele da cuju. A Vlada
treba da obezbedi sve da radnicima bude dobro - tvrdi Smiljanic.
Ipak, on veruje da ce radnik pobediti uz sindikat i da ce se izboriti da pristojno
zivi od svog rada, dok Branislav Canak smatra da »cemo tek posto pocne da
funkcionise ekonomija znati gde su kapitalisti, a gde radnici.
- Radnicka klasa moze ponovo da nastane, ali ona nikad nece biti kao ona
stara. Medutim, neki oblik participacije radnika sigurno ce se razvijati. To je
neminovnost zato sto je tu jedan od stubova demokratije. Da li ce to biti za pet,
deset ili petnaest godina, videce se - ocenjuje Canak.
Ekonomska demokratija je, kaze Canak, stub gradanske demokratije, i ako se
ona ne bude razvila, utoliko ce vise hramati ova gradanska - upozorava, ali
treba sacekati da se pokrenu drustveni procesi, jer izgleda da osim politike
nema drugih aktivnosti u zemlji.
A sta kaze vlast?
Republicki ministar za rad i zaposljavanje Dragan Milovanovic tvrdi da ce
radnici najvise profitirati od tranzicije.
- Danas je »«radnicka klasa«« mnogo siri pojam nego sto je to bila u vreme
socijalizma. U nju vise ne spadaju samo oni koji rade po fabrikama, vec i oni
koji rade za kompjuterom, pa cak i menadzeri u firmama - kaze Milovanovic.
Iako ostro kritikovan zbog Zakona o radu, ministar ocekuje bolje dane za
radnike.
- Tokom prelaznog perioda, oni ce zauzeti bolju startnu poziciju nego sto je
imaju sada, pa ce iz njihovih redova biti regrutovan srednji sloj, koji nam sada
nedostaje. Zivotni standard radnika ce porasti i, na neki nacin, oni ce postati
mali akcionari. Kako budu dobivali akcije svojih preduzeca, tako ce dobijati i
udeo u odlucivanju. Radnicka klasa ce, siguran sam, biti najveci dobitnik
tranzicije - zakljucuje Milovanovic.
Sta ce ko i koliko dobiti, videce se najpre po broju privremenih trgovaca po
okolnim pijacama i ulicnim coskovima.
J. Mitic
V. Nikolic
Glas javnosti, 20.maj, 2002.
tema:
GLAS istrazuje
Gde je danas radnicka klasa u Srbiji u tranziciji?
Ko protera proletere?
Ako nema rada, nema ni klasa (B. Canak: ). Radnik ce pobediti sa
sindikatom! (M. Smiljanic). Radnici pobednici tranzicije (ministar
Milovanovic)
Verovatno najmlada generacija koja danas jos jasno pamti lik bosanskog
rudara udarnika Alije Sirotanovica kako se u radnickoj kosulji i ispod
rudarskog slema osmehuje sa zuckaste novcanice od deset dinara, zagazila je
u cetvrtu deceniju zivota. Proteklih deset godina nije provela sjajno, uostalom,
kao i velika vecina u ovoj zemlji, a brzopoteznom smenom papirnatih
novcanica sa gotovo neizbrojivim nulama iscezlo je secanje na popularnu
hiljadarku i radnicke podvige starog rudara i njegovih bezimenih kolega o
kojima se svakog Prvog maja nasiroko s ponosom govorilo. I uoci poslednjeg
praznika poneki novinski tekst pokusao je da ozivi proslost u kojoj je radnicka
klasa bila "na vlasti", radnici postovani, a njihove porodice bezbrizne i
zadovoljne. Strano izgledaju danas arhivski snimci grandioznih prvomajskih
parada, kolona radnika u plavim mantilima sa zadenutim karanfilima, koji
visoko izdizu rezultate o premasenoj proizvodnji svojih kolektiva. Iz tog
vremena prezivele su samo kolone, koje je, medutim, proteklih godina vodio
protest i jad hiljada ljudi cije su fabricke hale zacas opustosile, masine
zanemele, a plate godinama izostajale.
Ko je mogao, latio se motike. Neko je zakoracio u sverc, neki su se (s)nasli za
tezgama na buvljacima kao prodavci jeftinih krpica. Za kilo secera i litar ulja
prodavali su svoje zanimanje, prisustvujuci mitinzima bivse vlasti... nize se
nije moglo.
Gde je danas radnicka klasa Srbije?
Ne postoji u klasicnom smislu, slozni su svi sagovornici "Glasa".
- U poslednjih deset godina klasa je potpuno razbijena kad je prevagnulo
nacionalno opredeljenje. Bilo je Srbin, pa tacka. Vise nista iza toga - kaze
Branislav Canak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata »Nezavisnost«.
Osim toga, dodaje Canak, »klasa je unistena i ekonomskim okolnostima.
- Ako ne radite nista, onda ste bednik. A, nazalost, to je preovladujuca vecina
kod nas. To su ljudi koji su ispod granice bede i/ili na samoj granici, i to po
najobjektivnijim merilima svetskih organizacija, pre svih UN. To nije politicki
stav ove ili one opcije u Srbiji, to je cinjenica. Oni su najbrojniji, a u takvoj
situaciji ne moze se govoriti o radnickoj klasi - smatra Canak i pita gde je ona
sada, ako je u zemlji toliko nezaposlenih, po nekim kriterijumima vise od 43
odsto, i ako su svi na ulici, po buvljacima u sivoj ekonomiji?
- Drugim imenom, to su obespravljeni gradani. Ako nema rada, nema ni
klasa. Danas mi nemamo ni klasu kapitalista, niti se zna cak koju fazu
kapitalizma hocemo. Imamo nekakvu prvobitnu akumulaciju koja je
kriminogena, koja je u stvari pljacka naroda. To nije prvobitna akumulacija
koja je stvorila kapitalizam i ne moze se govoriti ni o klasi kapitalista ni o klasi
radnika. Mi smo drustvo u nastajanju u svakom pogledu - konstatuje Canak.
Milenko Smiljanic, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, slaze sa s
kolegom Cankom da je radnistvo pokidano u poslednjih deset godina i da
danas za svetom zaostaje pola veka.
- Kad se pomene radnicka klasa, zvuci arhaicno i podseca na Marksa i
socijalizam, na vreme kad je radnicka klasa bila na vlasti. A sta imamo
danas? Deset godina drustvena struktura je propadala, nacionalna ekonomija
je rusena, kultura, sve! Svesni smo da to ne moze odmah da se regenerise, ali i
u tranziciji radnistvo ce ostati kracih rukava i postace najamna radna snaga -
komentarise Smiljanic.
On podseca na trenutnu situaciju u Srbiji, kad je u mnogim fabrikama sirom
Srbije prepolovljen broj radnika, a deo upucen na prekvalifikaciju bez pazljivog
programa. Kritikuje i javnost u kojoj se, po njegovom misljenju, »vise paznje
posvecuje tome kada ce Milutinovic otici u Hag, a ne radnickoj agoniji koja,
na primer, vlada u Boru.
- Sindikati vise nisu ono sto su bili. S mukom smo se oteli partijskom zagrljaju
i ne zelimo da podlezemo bilo kom stranackom uticaju.
Mi smo ponudili Vladi socijalni program, ali za to ne zele da cuju. A Vlada
treba da obezbedi sve da radnicima bude dobro - tvrdi Smiljanic.
Ipak, on veruje da ce radnik pobediti uz sindikat i da ce se izboriti da pristojno
zivi od svog rada, dok Branislav Canak smatra da »cemo tek posto pocne da
funkcionise ekonomija znati gde su kapitalisti, a gde radnici.
- Radnicka klasa moze ponovo da nastane, ali ona nikad nece biti kao ona
stara. Medutim, neki oblik participacije radnika sigurno ce se razvijati. To je
neminovnost zato sto je tu jedan od stubova demokratije. Da li ce to biti za pet,
deset ili petnaest godina, videce se - ocenjuje Canak.
Ekonomska demokratija je, kaze Canak, stub gradanske demokratije, i ako se
ona ne bude razvila, utoliko ce vise hramati ova gradanska - upozorava, ali
treba sacekati da se pokrenu drustveni procesi, jer izgleda da osim politike
nema drugih aktivnosti u zemlji.
A sta kaze vlast?
Republicki ministar za rad i zaposljavanje Dragan Milovanovic tvrdi da ce
radnici najvise profitirati od tranzicije.
- Danas je »«radnicka klasa«« mnogo siri pojam nego sto je to bila u vreme
socijalizma. U nju vise ne spadaju samo oni koji rade po fabrikama, vec i oni
koji rade za kompjuterom, pa cak i menadzeri u firmama - kaze Milovanovic.
Iako ostro kritikovan zbog Zakona o radu, ministar ocekuje bolje dane za
radnike.
- Tokom prelaznog perioda, oni ce zauzeti bolju startnu poziciju nego sto je
imaju sada, pa ce iz njihovih redova biti regrutovan srednji sloj, koji nam sada
nedostaje. Zivotni standard radnika ce porasti i, na neki nacin, oni ce postati
mali akcionari. Kako budu dobivali akcije svojih preduzeca, tako ce dobijati i
udeo u odlucivanju. Radnicka klasa ce, siguran sam, biti najveci dobitnik
tranzicije - zakljucuje Milovanovic.
Sta ce ko i koliko dobiti, videce se najpre po broju privremenih trgovaca po
okolnim pijacama i ulicnim coskovima.
J. Mitic
V. Nikolic
