[NSP] Uredniku: DANAS Re: "Ko su sramote srpskog naroda"
DANAS, Beograd, 25. januar 2002. http://www.danas.co.yu/ Povodom clanka :"Ko su sramote srpskog naroda" Jelena Milic istrazivac i analiticar beogradske kancelarije Medjunarodne krizne grupe Postovani urednice: U poslednjih nekoliko dana citamo u "Danas" o navodnom velikosrpskom sovinizmu i srpskoj netrpeljivosti prema Jevrejima i drugim narodima. Ko bi drugi o tome pisao nego najbolje "organizovani" srbo-mrsci : predstavnici Hersinki Voca i Medjunarodne krzne grupe u Srbiji. Od silnog nadmetanja u iznalazenju nacina da se "srpska nacija detoksificira", ne zele da pomenu da su upravo Srbi u svoje domove, pod najnehumanijim ekonomskim sankcijama, nametnutim od strane upravo onih koji placaju rad obe gore navedene grupe, primili u svoje domove oko milion izbeglica i Jevreja i Hrvata i Muslimana i Siptara i drugih. Iako ne bih mogla da kazem da mi je poznata "drevna hrvatska mudrost koju je izrekao Dusan Bilandzic", sa sigurnoscu tvrdim da je mnogima poznata jedna druga "drevna" hrtavtska mudrost izrecena od strane Ante Pavelica da "jednu trecinu Srba treba pokatoliciti, jednu trecinu pobiti i preostalu trecinu isterati". Iz nesto novijeg vremena "demokratske" Hrvatske javlja se jos jedna "mudrost" iz usta oca moderne Hrvatske Franje Tudjmana: "Hvala Bogu da mi zena nije ni Jevrejka ni Srpkinja." Da se ne bi mnogo udaljio od Paveliceve nacisticke ideje o "nacionalnoj pripadnosti" i programu, Tudjman vraca sve NDH simbole: novac, zastavu, jezik, strazu i cinove. Ovo bi, po analizi gospodje Milic, trebalo da bude znak hrvatske neogranicene demokratije i otvorenosti prema Srbima. U svojoj analizi o sovinistickoj mrznji, gospodja Milic ne zeli da pomene onu, poznatu izjavu Alije Izetbegovica iz "Islamske Deklaracije" : "Ne moze da bude mira izmedju politickih institucija islamske i onih ne-islamske vere. Islamski pokret mora i moze da nastane cim postane dovoljno moralno i brojcano jak, cime bi ne samo unistio ne-islamski pokret , vec bi razvio svoj novi islamski pokrek." Ovde bi morali da pomenemo i nedavnu izjavu gospodje Sonje Biserko, predsednik Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji, koju je dala novinarki "Bosnjackog vremeplova": ..."Republika Srpska je naci-tvorevina pod medjunarodnim protektoratom, koja truli jer nije u stanju da se odrekne svojih velikosrpskih ciljeva." http://www.bosona.com/geneza_vsrpstva.html Ajde, da se podsetimo i Papine izjave koju je objavio list La Reopubblica (8/14/93): "Integralna muslimanska Bosna treba da se spase napadom na bosanske Srbe, sto je dugorocni politicki cilj Vatikana, a kojeg podrzava Islamski svet." O raznim anti-srpskim nastupima predstavnika Mojsijeve vere, o njihovim objavljenim knjigama, filmovima i o mrznji jednog Bernara Levia, Vizela, Liebermana i drugih gospodja Milic ne zeli da istrazuje. Bol i nepravda koju su ti predstavnici Mojsijeve vere naneli srpskom narodu ne moze olako da se zaboravi. Mozda nije s goreg navesti da je "Medjunarodna krizna grupa" privatna organizacija finansirana i raznoraznih izvora. Kao clan glavnog odbora "Medjunarodne krzne grupe" sedi niko drugi nego americki general Vesli Klark. Isti onaj koji je 78 dana bombama razarao i trovao srpsku zemlju i narod. Sve su to "drevne mudrosti" kojih se Srbi nerado secaju i zbog kojih su doziveli genocid u svim ratovima do sada. Nazalost "Medjunarodna krizna grupa" nije placena da anlizira ili istrazuje istinsko poreklo mrznje na Balkanu. Demonizacija Srba je njen moto i modus vivendi. S toga nije ni cudo sto su upravo napali na Ilica i Trifkovica. NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
[NSP] TANJUG VESTI
Title: Message JUGOSLAVIJA SOLANA - OTCEPLJENJE NIJE PUT KA EVROPIBEOGRAD - Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u petak uveèe u Beogradu da EU smatra da je mnogo bolje da se odri jugoslovenska federacija. "EU eli da jugoslovenska federacija jednog dana postane naa èlanica", rekao je Solana po zavretku razgovora u Beogradu, posveæenih krizi u odnosima Srbije i Crne Gore. "Za EU je veoma vano da se proces nastavi u dobroj klimi. Evropa je mesto ujedinjavanja, a ne deljenja", podvukao je Solana. Narod Crne Gore morao bi da zna da otcepljenje nije brz put ka Evropi, poruèio je on, uz napomenu da naputa Beograd "veoma zadovoljan". Visoki predstavnik EU izrazio je zadovoljstvo razgovorima sa najviim predstavnicima jugoslovenskih, srpskih i crnogorskih vlasti, uz ocenu da je neophodno da se dijalog o buduænosti federacije nastavi. ÐUKANOVIÆ - RAZGOVORI TEKU PLANIRANOM DINAMIKOMBEOGRAD - Predsednik Crne Gore Milo Ðukanoviæ u petak uveèe je izrazio zadovoljstvo to "dijalog o buduæim odnosima Crne Gore i Srbije teèe planiranom dinamikom" i to æe razgovori o buduæim odnosima u dravi biti zavreni do kraja februara. Ðukanoviæ je, posle plenarnog sastanka predstavnika savezne i republièkih vlada kod jugoslovenskog predsednika Vojislava Kotunice, na kojem je uèestvovao i visoki predstavnik EU za bezbednost i spoljnu politiku Havijer Solana, kazao da su ovi razgovori predstavljali "drugo poluvreme", jer su eksperti iscrpeli znaèajan deo tema. "Proteklo vrijeme nije uludo potroeno i ekspertski razgovori su i jednoj i drugoj strani i ukupnoj javnosti Crne Gore i Srbije pribliili sutinu i rijeenja koje predlaemo i sutinu razlika", kazao je Ðukanoviæ. Crnogorski predsednik je izjavio da je optimista i zato to su dosadanji razgovori i u ekspertskom i politièkom delu, pokazali "izrazit nivo tolerancije" i potvrdili "da i Srbija i Crna Gora, nezavisno od forme svojih buduæih odnosa, veoma ozbiljno razmiljaju i predano rade na evroatlanskim integracijama". KOTUNICA - NOVI SASTANAK EKSPERATA U BRISELU 4. FEBRUARABEOGRAD - U Palati federacije u Beogradu u petak uveèe je zavren razgovor o odnosima u jugoslovenskoj federaciji, na kome su u prisustvu visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane, uèestvovali najvii predstavnici saveznih i republièkih vlasti. Predsednik Jugoslavije Vojislav Kotunica izjavio je po zavretku skupa da je dogovoreno da se grupa eksperata iz Srbije i Crne Gore u ponedeljak, 4. februara sastane u Briselu da æe se grupa eksperata iz SRJ, Srbije i Crne Gore sastati 4. februara u Briselu sa ekspertima Evropske unije i razgovarati o najvanijim ekonomskim pitanjima buduæih odnosa Srbije i Crne Gore. "Nesumnjivo je da, uz razlike koje postoje meðu nama, postoji i zajednièka nit u politièkim stavovima, a to je kretanje u pravcu Evropske unije", rekao je Kotunica. On je kazao da æe ta vrsta razgovora, uz predoèavanje svih dobrih i loih strana moguæeg reenja odnosa dve federalne jedinice, biti "korisna i znaèajna za dalje razgovore". Takoðe je najavio da æe pored susreta u Briselu, uslediti i konsultacije, razgovori i politièki dijalog tokom februara, a da bi do kraja februara politièki vrh jo jednom trebalo da se sastane u ovom sastavu i proceni ta je sve uraðeno. "Posle dananjeg razgovora, u februar mesec i finalne razgovore ulazimo sa mnogo vie optimizma i iznad svega nade", rekao je Kotunica. KOTUNICA RAZGOVARAO SA SOLANOMBEOGRAD - Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izrazio je u petak spremnost, u razgovoru s predsednikom SRJ Vojislavom Kotunicom, da se uskoro sastane s delegacijom Udruenja porodica otetih i nestalih na Kosmetu i naglasio da æe se zaloiti da se EU ozbiljnije angauje u reavanju tog izuzetno tekog problema. Kako se navodi u saoptenju iz Kabineta predsednika SRJ, Kotunica je posebno ukazao na problem nestalih i otetih na Kosovu i Metohiji i potrebu da se to pre doðe do preciznih podataka o njihovoj sudbini. U razgovoru Kotunice i Solane je, pored pitanja preureðenja jugoslovenske federacije, bilo reèi i o bezbednosnoj i politièkoj situaciji na Kosovu i Metohiji, neophdnosti povratka raseljenih Srba i drugih nealbanaca i o prilikama u Makedoniji. PRETRES O SPAJANJU OPTUNICA PROTIV MILOEVIÆA 30.JANUARAHAG - albeno veæe
[NSP] Malo razonode
Narodnjacki stihovi... 1.Jedva cekam da sa`ranim majku pa u kucu da dovedem Rajku! 2.Suzama sam lepio tapete kad ti ode i odvede dete! 3.Kuce laje, a ja mislim ti si, otis`o si sarmu probo nisi! 5.Igra kolo a u kolu Duda, od radosti tresu mi se kosti! 6.Ja sam seljak veseljak, a u dusi tugu skrivam, sta cu jadan kraj Morave kad ne znam da plivam! 7.Uz vetar sam uvek is`o i nikoga nisam sis`o, od malena radim tako ja sam rodjen naopako! 8.Sto na kafu zoves mene kad nemas samlevene! 9.Nemoj da places na mom pragu da mi vrata ne povuku vlagu! 10.Imam garazu i mercedesa tri, jos samo mi falis ti! 11.Placi mala placi, ost`o sam na Raci... 12.Pijem vino i rakiju vrucu i ne mislim na traktor i kucu. Sta ce meni vencanje i zena kad sa tudjom zivim bez problema! 13.Na kuci se odzak pusi na tavanu meso susi, ja sam seljak u srcu i dusi. 14.Puce puska u dolini Drima pa udari mili babo Ibrahim Selima. 15.Ustaj more babo iz te zemlje ladne, pa nahrani mili babo sirocice gladne. 16.Caki, Caki, Cale kupi mi sandale, samo pazi Cale da ne budu male! 17.Zbogom sine zbogom rode, pazi da ti voz ne ode! 18.Kraj kazana svako vece gledam kad se sljiva pece! gradiram svako pice pa ga punim u burice! 19.Kazi mala svoje muke, cica ima zlatne ruke!Nece cica tu da srlja, hoce samo da podrlja! 20.Moja mala nema prednji zubi, kad me ljubi jezikom me ubi! 21.Ti ode na zeleno, ja osta na crveno rastavi nas semafor! 22.Dva losa ubise Milosa, a mene ce jedan sto mu zenu gledam! 23.Hop mala bosonoga, kako zivis bez onoga.Sladak secer, hladna voda, hajde mala dok je zgoda. 24.Plitak potok, a voda duboka...!!! 25.Nasa je ljubav duga kao dugotrajno mleko! Nisam lopov al` bi znao tom coveku sta bi krao! 27.Pozn`o bih te medju ruza trista, ali nije svaka ruza ista! 28.Milane moja ruzo, cale mi se naoruz`o, u vazduh ce sve da digne samo kad te stigne! 29. neces cak ni pasulj da mi skuvas, a kamo li decu da mi cuvas! 30.Vetar ljulja camac, riba trza mamac, a obalom cura seta, pecanje ometa! 31.Kada ribar dodje sa pecanja kasno, sta je tamo upecao svima nam je jasno! 32.Na moj racun picemo, prijatelji bicemo, tugu cemo spreciti, jedan drugog leciti, jer za mojim stolom, sve je pod kontrolom! 33.Opasnice spusti loptu i zaigraj na dobrotu, divlja macko kanzde skrati u jagnje se preobrati! 34.Mala zena od velike sladja, mala zena u srce pogadja, mala zena lepa kao slika, telo malo a dusa velika! 35.Da dogovor kucu gradi rekao je neko, s tobom kako stvari stoje temelj je daleko! 36.Zeka voli kupus, kupus voli rosu, a ja moju malu i golu i bosu! 37.Crna il` plava, crna il` plava, ej kad bih znao koja je prava.Obe il` nista, obe il` nista, obe il` nista idem do kraja! 38.Mala moja na vrh kola stani da te moje oko nanisani! 39.Necu da ljubim jednu ili dve, ja sam covek za devojke sve! 40.Joj sto volim piti vode sto sljivove grane rode. Da je casa od tri kila jedna bi mi dobra bila! 41.Sada vidim da mi nisi bila dorasla, nek se na tvom srcu vije bela zastava! 42.Drum dugacak, kola trula, mala moja jesi l` cula.Jesi l` cula ej garava ja ne vozim za badava! 43.Ej da su suze srebrni novcici, palatu do neba mogla bih podici! 44.Samo o njoj stalno mislim i na svetu vise nista, mozda je iz Deliblata ili je iz Bavanista! 45.Ja nisam majstor da napravim bure ali sam majstor da osvajam cure! 46.Svakog dana gledam ja njena divna oka dva.Nekad su je zvali klinka, sada najlepsa Kovinka! 47.U majku se klela ti, krstila pred svima, da te necu imati sigurna si bila! 48.Da zavolis mene ti nije bilo sile, 1:1000 sanse su mi bile! 49.Opasan je jez kad ga neko takne, izbo` je Snezu ne moze da makne! 50.Broji bodlje Sneza pored starog plota, secace se jeza celoga zivota! 51.Prvo pa musko nek se zove Dusko, kolo veze sitno ime nije bitno! 52.Komandante, silo vojna, lomis srca mnogobrojna! 53.Hej konobaru donesi mi stok, hocu da se napijem da zaigram rok! 54.Ej mesece pobratime samo nocas isprati me, popio sam koju vise, sokaci se ukrstise, dok pronadjem onaj pravi, vec ce zora da zaplavi! 55.Uvek svratim na po jednu, ali imam dusu zeljnu, potego sam nocas dobro, pomozi mi stari pobro! NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
[NSP] KURS VASINGTONA U PRAVCU MILITARIZACIJE OPASAN JE I NEPRODUKTIVAN
KURS VASINGTONA OPASAN I NEPRODUKTIVAN 25.1.2002. 11:39 KURS VASINGTONA U PRAVCU MILITARIZACIJE OPASAN JE I NEPRODUKTIVAN Georgij ARBATOV, akademik Ruske akademije nauka, pocasni direktor Instituta za SAD i Kandu Ruske akademije nauka (Moskva, RIA "Novosti") Izjava predsednika SAD Dzordza Bussa o tome da je odlucio da kongresu podnese najkrupniji u poslednje dve decenije predlog o povecanju vojnih rashoda ne moza a da ne navede na oprez. Jer, radi se o veoma ozbiljnoj spirali militarizacije americke akonomike, posto se vojni rashodi za jednu godinu povecavaju za citavih 48 milijardi dolara. Ukoliko projekat novog federalnog budzeta, koji Buss upucuje Kongresu, bude i odobren, onda ce ukupni razhodi za odbranu u 2003. godini izneti 380 milijardi dolara, ili skoro jednu petinu budzeta. Cime Buss motivise tako znacajni rast vojnih rashoda? Po njegvoim recima, americke oruzane snage su prvi prioritet za vasingtonsku administraciju, koja je spremna da ucini sve u cilju obezbedjenja njene borbene gotovosti i nece skrtariti na trosenju sredstava za odbranu. Na sta ce se utrositi tolika sredstva, koja ce se izdvojiti iz dzepova americkih poreskih obveznika? Kako se to moze zakljuciti iz Bussovih izjava, pare ce biti utorsene na povecanje plata americkim vojnicima, na investicije u sofisticirano naoruzanje, na protivraketnu tehniku i snabdevanje vojnika visokom tehnoloskom opremom. Ukoliko zanemarimo formulacije i argumentaciju Dzordza Busa i za osnovu uzmemo samo cinjenice, nije tesko doci do odredjenog i vrlo jasnog zakljucka. Naime, radi se o ogromnim troskovima za nove sofisticirane vrste naoruzanja, i porotivraketnu tehniku. Nije tesko izvesti ni drugi zakljucak: rezonski se probojavajuci da Kongres moze i odbiti da odobri pare za stvaranje sistema nacionalne protivraketne odbrane, predsednik "kamcci" dodatna sredstva za novu vojnu tehniku, od kojih deo moze usmeriti u realizaciju planova skopcanih sa NPRO. Cinjenica da se sve ovo desava u jeku borbe protiv medjunarodnog terorizma i antiteroristicke kapmanje koju su SAD preduzele nakon tragicnih dogadjaja 11. septembra, govori o tome da su militaristicki krugovi SAD i vojno-industrijski kompleks odlucili da se okoriste nastalom psiholoskom situacijom i zabrinutoscu miliona obicnih Amerikanaca za problem sopstvene bezbednosti. Treba kazati da se nesto slicno desavalo i u vreme predsednikovanja Ronalda Regana. Upravo tada se ili u Beloj kuci, ili u Pentagonu, rodila ideja koju je oglasio Regan o takozvanim "zvezdanim ratovima", koja je dovela do drasticnog skoka militaristickih teznji. Vojni rashodi tako su porasli da su Sjedinjene Drzave iz najveceg kreditora pretvorile u velikog duznika, ali nista nisu postigle. Ispostavilo se da su "zvezdani ratovi" samo himera, njima nikog nisu uspeli da uplase, strah obuzeo samo Amerikance. Cak stavise, postalo je jasno da je militaristicki kurs SAD izazvao u svetu antiratna raspolozenja, pa je nastalo niz antiratnih organizacija, pored ostalog "Lekari sveta za sprecavanje nuklearnog rata" pod rukovodstvom Jevgenija Ccazova (SSSR) i Bernarda Launa (SAD). Misljenja smo da ce i sadasnja bujica militarizma naici na otpor, pored ostalog i u samoj Americi. Jer cak i neupuceni u sve politicke ujdurme Amerikanac ne moze a da ne shvati , da ako su u epohi Ronalda Regana pozivi na naoruzavanje i imali kakvo-takvo, pa makar i sumnjivo objasnjenje zbog (nepostojece) opasnosti od "imperije zla" kako su u Vasiongtonu nazivali Sovjetski Savez, sada nema ama bas nikakve motivacije za neophodnost stvaranja NPRO ili novih vrsta nuklearnog oruzja za borbu protiv terorizma. Za borbu protiv terorizma nije potrebno usavrsavati ni ofanzivne, ni defanzivne strateske sisteme, vec treba preduzimati specificne mere sasvim drugacijeg karaktera. Prema tome, odluka Dzordza Bussa da znatno poveca rashode za odbranu moze se oceniti kao neopravdana, kao ozbiljni ustupak militaristickim krugovima. Hladni rat je okoncan, ali u umovima mnogih politicara on na zalost jos zivi. Vaspitavani na njemu oni nastavljaju da razmisljaju njegovim kategorijama i pokusavaju da resavaju zadatke danassnjice polazeci od jucerasnjih predstava o svetu. A taj svet se kardfinalno promenio - na kalendaru je XXI vek i tece novi mmilenijum. Svet se nasao pred sasvim novim opasnostima, koje zahtevaju najtesnju saradnju vodecih, prvenstveno nuklearnih drzava. Samo zajednickim naporima one mogu da se uspesno bore protiv opasnosti od terorizma i resavaju opasne regionalne konflikte. A povecavati svoje vojne misice, teziti da pokazete citavom svetu svoju moc, to znaci izazivati negativnu reakciju drugih zemalja, koje se ne slazu sa americkom idejom o jednopolarnom svetu. To je put u pravcu obnove trke u naoruzavanju, koja nije potrebna svetskoj zajednici, milionima ljudi na Zemlji. - 0 - Moskva, 25. januara 2002. RIA "Novosti" NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org
[NSP] Dijaspora nece Cerovica za ambasadora
Title: Message Miroslav Majkl Ðorðeviæ: Ovde se na velika zvona udara kad neko izmoli 50 miliona dolara kredita, a ta suma nedeljno stie od dijaspore. Nije bilo nacionalne politike, bila je mioloeviæevska politika. Sada imamo dosovsku. Tako se drava ne vodi Dijaspora neæe Ceroviæa za ambasadora Biznismen. Roðen 36. na Doræolu. Diplomirao prava u Beogradu, prirodne nauke na Berkliju, menadment u San Francisku. Magistrirao na Standfordu. Direktor je osiguravajuæeg drutva Capital Guaranty Spanec Inc. i osnivaè American Express Variable Annutz Inc. - banke za jugositoènu Evropu. Prvi je predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja. Njegovo ime je u leksikonu Who is Who in America. Bio je i reprezentativac u koarci (do 56). Kad se povuèe u sebe, pie poeziju. Prvi utisak o novoj Srbiji, iz njegovog ugla: Diplomatija ne sme da bude arogantna. Ni voðe. Privatno, èovek moe sebi da je dozvoli. I sam plaæa. Ali, kad su funkcioneri arogantni, plaæa narod. Ovo se najbolje videlo u prethodnom reimu. Da li je i sadanji arogantan? - Arogancija nije nestala. Oseæa se u kontaktima koje Kongres ima sa novom vlaæu. Dvanaest godina radite na promenama u Srbiji. ta ste postigli? - Mnogo, ali ovde se ne zna. Nemerljiv je na dorpinos u odravanju matice u vreme sankcija. Milijarde dolara su tada stizale u Srbiju. I sada je tako - godinje. Na konkretne adrese? - Da, na adrese roðaka, prijatelja... Ali, to je nevidljivo. Ovde se na velika zvona udara kad neko izmoli 50 miliona dolara kredita, a ta suma nedeljno stie od dijaspore. Koliko ima Srba u dijaspori i ta je sa njihovim pravom politièkog glasa? - Ko god ima prava, ima i obaveze. U dijaspori se oseæa razoèaranje jer evo ima godinu dana kako se dravljanstvo ne vraæa onima kojima je komunistièkim dekretom oduzeto. Imovina takoðe. Niko taèno ne zna koliko ima Srba u dijaspori. Matica upravo radi na popisu. Prema procenama Ministarstva spoljnih poslova, ima nas oko tri i po miliona. Prema naim, oko dva i po. Reè je moda o treæini srpskog nacionalnog korpusa. Znaèajna brojka jer srpska nacija isèezava: kroz belu kugu, iseljavanja... Èitam pre neki dan da ima vie pobaèaja nego roðenih. Stari umiru, a bebe se ne raðaju. Za pedeset godina Srbi bi mogli biti manjina u svojoj dravi... Delite li miljenje onih koji tvrde da drava propada, da je narod u depresiji, a zdravstveno stanje nacije loe? - Nas zabrinjava podatak da je sve vie neglasaèa, dakle onih koji su digli ruke od angaovanja za promene. To nije dobro. Jer reforme ovakvog dometa i znaèaja moraju da imaju podrku u narodu. Narodu se mora dati energija i nada u bolje sutra. Iako bolni, neki potezi Vlade su veoma hrabri. Na koje poteze mislite? - Na uvoðenje poreza, otvaranje trita... Prvi koraci koji nisu laki, tavie nepopularni su, ali nuni za zemlju koja je bila u izolaciji. Nas u dijaspori zabrinjava posebno to to ne vidimo konkretne poteze Vlade koji æe konaèno pomoæi zemlji da poène da proizvodi. Imate li vi konkretne ideje kako? - Koriæenjem iskustava iz zemalja koje su pre nas ule u tranziciju. U prednosti smo jer vidimo ta se drugima dogodilo. Moj zakljuèak je da je nuan konsenzus da bi se narodna energija preusmerila na rad. Druga ideja je da to pre oivi mala privreda. Napravljena je greka to su moge male banke unitene, iako je uèinjen pomak to su velike banke koje su pomagale Miloeviæevom reimu da opstane - likvidirane. Trebalo je pomoæi male banke da ulau u malu privredu, a ova da pokrene zemlju. Da li je taèno da je srpska dijaspora nezadovoljna predstavnicima srpskog naroda u svetu? - Jugoslovenska diplomatija je istina za kratko vreme uspela da povrati zemlju u tokove meðunarodnih zbivanja. Ali, naa diplomatija nije organizovana. Ona je kao santa leda. Kao i u drugim strukturama u dravi: vide se promene na vrhu, a ispod, dole, skoro sve je isto. Narednih dvadeset godina diplomatija æe biti jedna od najznaèajnijih aktivnosti za Srbiji. Za to su potrebni novi ljudi sa novim idejama. Ne vidim strateko razmiljanje u tom pravcu. Va stav o procesu imenovanja ambasadora u Vaingtonu? - To je katastrofa, s dozom arogancije koju spomenuh na poèetku razgovora. Imenovati ambasadora u Vaningtonu bez konsultacija sa dijasporom ne bi sebi dopustila nijedna zemlja. Moete li biti konkretniji? - Neodgovorno je i neoprostivo da smo est meseci bez ambasadora u najvanijoj prestonici na planeti. Neprihvatljivo je da politièke partijice biraju ambasadora. Da jedan glas reava hoæe li to biti Stojan Ceroviæ. Da li je taèno da se dijaspora protivi imenovanju Stojana Ceroviæa za amabasadora u Vaingtonu? Da li zaista prikuplja njegove izjave koje, navodno, nisu patriotske? - Ne poznajem lièno Ceroviæa. O njegovom intelektualnom kapacitetu èuo sam povoljne komentare. ao mi je to moram kritièki da govorim o èoveku koga ne poznajem. Ali, jedno znam, iako ne znam iz kojih razloga i pobuda: èinio je o
[NSP] U susret otcepljenju Vojvodine
Title: Message Projekat regionalizacije Evrope Autor:Dr Smilja AVRAMOV U procesu rekonstrukcije Evrope i u ocekivanju dalje fragmentacije Rusije pojavila se ideja o geopolitickom prestrukturiranju evrope na bazi panregiona. Poslo se pritom od postavke, branjene od nekih teoreticara, da razvrstavanje ljudi u vidu nacija kao "prirodnih ili bozanskih", predstavlja gole mitove, da je u pitanju jedna pogresna percepcija istorije. Dirosel na primer smatra da su stanovnici Evrope jedna mesavina sukcesivnog uticaja razlicitih civilizacija od keltske, grcke, latinske, germanske i na kraju slovenske. Svi narodi, po njemu, predstavljaju "mesavinu najmanje dve do tri velike grupe". Ono sto danas nazivamo nacionalnim drzavama, u stvari je supermatija jednog regiona nad drugim; Kastilja je ostvarila dominaciju u Spaniji, Pruska u Nemackoj, Pijemont u Italiji, Moskva u Rusiji itd. Sada se predlaze suprotan pravac, kroz dekompoziciju nacionalnih drzava i konstituisanje Evrope u vidu panregiona, sto bi, po misljenju ovih teoreticara, dovelo do unutrasnje stabilnosti. Super regioni bili bi podrucja medjudejstva u ekonomskom i drustvenom smislu, kao sto su to bili nekada pre nastanka drzava; tim putem bila bi onemogucena birokratska centralizacija i monopol moci, a odlucivanje bi bilo spusteno na nekoliko nivoa. Po shvatanju Valerstajna geografija utice, ne samo na politiku, nego takodje i na kulturu, pa je u tom smislu komponovao jedan novi termin "geokultura". Kulturna homogenost npr. alpskog podrucja nije presecena politickim granicama. Venecija je po svom afinitetu i kulturi bliza Becu nego Rimu. Ova razmisljanja navela su Evropsku Uniju da i ovu varijantu prestrukturiranja Evrope uzme u obzir. Novembra 1991. godine Komisija Evropske zajednice objavila je izvestaj pod nazivom "Evropa 2000", u kome je "Evropa bez granica" podeljena u sedam super regiona, koji seku etnicke celine i drzave. Projekat je naisao na zestoke kritike, a protagonisti panregiona optuzeni su kao ksenofobicne licnosti. Izrazeno je misljenje da bi osamostaljivanje malih teritorija izazvalo beskonacne ratove i odvelo Evropu u tribalizam. Pojavilo se, medjutim, i pitanje da li u regionalizmu treba videti protivtezu rastucoj moci Nemacke ili put preko koga ce Nemacka, ili SAD ostvariti svoju hegemoniju? U svakom slucaju u pitanju je zamisao suprotna onoj o Evropi kao uniji evropskih drzava. Sudeci po dosadasnjim reagovanjima, projekat "Evropa regija" ima male sanse. Korisno je, medjutim, ukazati na prostor nekadasnje Jugoslavije, u sklopu zamisljenih regiona, kao indikator odnosa zapada, posebno Nemacke, prema krizi na ovom prostoru. Teritorija nekadasnje Jugoslavije usla je prema tom planu delimicno u podunavski region, a ostatak u Balkanski. Super region podunavskog bazena, ocenjen je kao prostor od prvorazrednog znacaja za globalnu ravnotezu i buducnost Evrope. On bi trebao da obuhvati deo Nemacke od Minhena, Austriju, Slovacku, Madjarsku, Vojvodinu, deo Rumunije i Bugarske, deo Ukrajine, zatim celu Sloveniju i Hrvatsku. Juzne granice ovog regiona isle bi obalom Jadrana od Trsta do Dubrovnika. Super region Balkana nadovezao bi se na Podunavski region, i obuhvatio bi Bosnu i Hercegovinu, Srbiju sa Kosovom, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju, juzni deo Bugarske, mali deo Turske i celu Grcku. Nije tesko otkriti da granica Podunavske i Balkanske regije ide usvari nekadasnjom granicom Otomanske i Habzburske imperije. Dok su za Podunavski region predvidjene svetle perspektive, posebno imajuci u vidu kanal Rajna-Majna-Dunav kojim je Severno more povezano sa Crnim morem, za Balkanski region vezane su najcrnje slutnje. Delamed npr. smatra da je za narode Balkana "potrebna zelezna ruka tirana - bilo da su to Turci ili komunisti, kako se ne bi medjusobno ubijali". Uloga Nemacke u razgranicenju regiona je ocita. Ispoljila je neskrivenu zelju za punom kontrolom nad ovim regionima i za iskjucivanje Srbije iz upravljackog tela na Dunavu. Nemacka je nakon rusenja Berlinskog zida decembra 1989. pristupila Dunavskoj konvenciji iz 1948, a vec 26. aprila 1990. na zasedanju Dunavske komisije, podnela 12 prigovora na tekst Konvencije zahtevajuci njenu reviziju. Istovremeno je zahtevala da se nemacki jezik usvoji kao zvanicni u radu Komisije, bilo kao treci, pored francuskog i ruskog ili umesto jednog od njih. NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
[NSP] =?windows-1250?Q?=8Ae=9Aelj_o_reakcijama_oko_izve=9Ataja_anketnih_odbora_?
Title: Message eelj o reakcijama oko izvetaja anketnih odbora Najvie se uplaili iz Demokratske stranke BEOGRAD - Èelnici DS-a su vie nego bilo ko drugi pokazali strah od istine, od onoga to su govorili ljudi koje su anketni odbori sasluavali, a ne bilo koji predstavnik neke politièke stranke, pa ni SRS, pie u saoptenju SRS-a, koje je potpisao Vojislav eelj. "Histeriène reakcije istaknutih funkcionera DS-a, Èedomira Jovanoviæa i Gorana Vesiæa, u kojim su negirali bilo kakvu objektivnost saèinjenog izvetaja, jer tobo iza njega stojimo SRS i ja lièno, potvrðuje samo strah i paniku vrha reima zbog èinjenica koje su odbori nedvosmisleno utvrdili. Ili èega su se to uplaili Jovanoviæ, Vesiæ i Ðinðiæ? Istine? Istine po kojoj su neki od njihovih najboljih prijatelja i miljenika reima u Izvetaju pomenuti kao kriminalci i moguæe ubice Radovana Stojièiæa Bade i Pavla Bulatoviæa", kae se u saoptenju. Dragoljub Miæunoviæ, pie eelj, reaguje nervozno i pokuava da uveri javnost kako je reè o privatnom izvetaju nekolicine ljudi koji su poslanici u saveznom parlamentu. "Tek sada postaje jasno zato je Miæunoviæ pokazivao neskrivenu odbojnost prema formiranju anketnog odbora na sednici veæa kojim je predsedavao, zato je prekidao sednicu, izazivao incidente i pokuao na svaki naèin da onemoguæi usvajanje odluke o formiranju anketnog odbora. Da li je to samo zato to je pretpostavljao, ili znao, do kakvih bi rezultata odbor mogao da doðe". http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P02012512.shtml NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
[NSP] BEOINFO za petak, 25. januar
Title: Message BEOINFO za petak, 25. januar 2002. JAVNO OTVARANJE PONUDA ZA NABAVKU AUTOBUSAUgovorom o kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj predviðeno je da se nabavka sto autobusa za potrebe Gradskog saobraæajnog preduzeæa Beograd obavi na osnovu meðunarodnog javnog oglasa (CELA VEST) REMONT JO TRI KOMPOZICIJE BEOVOZAIzvrni odbor Skuptine grada najavio je danas raspisivanje konkursa za remont jo tri elektromotorne garniture za potrebe Beovoza (CELA VEST) USKORO NOVI SNABDEVAÈI DEÈJIH USTANOVAPoto u februaru istièe ugovor sa firmom DOO B2M, koja je, putem objedinjene nabavke, snabdevala 16 predkolskih ustanova i dve ustanove socijalne zatite sredstvima za higijenu, na dananjoj sednici gradske vlade oformljena je komisija koja æe izabrati najpovoljnijeg ponuðaèa za narednih godinu dana (CELA VEST) GRAD KUPUJE JO 5.000 TONA SOLIZbog izuzetno otre zime, Izvrni odbor Skuptine grada odluèio je da za potrebe JKP Beograd-put nabavi jo 5.000 tona industrijske soli (CELA VEST) BEZ NOVIH DOZVOLA ZA POSTAVLJANJE OBJEKATA DU DUNAVA I SAVEDo usvajanja generalnog plana za postavljanje plovnih objekata du obala Dunava i Save Javno komunalno preduzeæe Zelenilo-Beograd neæe izdavati reenja o uslovima za koriæenje obala i obalnog prostora, odluèio je na dananjoj sednici Izvrni odbor Skuptine grada (CELA VEST) SLAVKO PEROVIÆ NA ÈELU UO SAVA CENTRANa dananjoj sednici gradske vlade imenovan je Upravni odbor Javnog preduzeæa Sava centar (CELA VEST) GRAD PREMIRA ODGOJ VISOKOSTEONIH JUNICAGradska vlada odluèila je da za 2002. godinu poveæa iznos premija za nabavku i odgoj visokosteonih junica sa prologodinjih pet na osam miliona dinara (CELA VEST) PORAST PROIZVODNJE U POSLEDNJA TRI MESECAProizvodnja mleka u poslednjih deset godina raste u privatnom sektoru (sa 68.000 na 82.000 tona godinje), a u drutvenom sektoru opada (sa 90.000 na 62.000), reèeno je na tribini o proizvodnji mleka na podruèju Beograda, odranoj 25. januara u Privrednoj komori Beograda u organizaciji zadrunog saveza Beograda, Drutva poljoprivrednih inenjera i tehnièara i Udruenja poljoprivrede i prehrambene industrije (CELA VEST) POBOLJANI USLOVI RADASpecijalnim vaspitanjem i obrazovanjem u Beogradu je obuhvaæeno 2.676 uèenika koji nastavu pohaðaju u 11 osnovnih i tri srednje kole, kao i u odeljenjima pri redovnim kolama (CELA VEST) GRADONAÈELNICA NA FUDBALSKOJ UTAKMICIU Centru za kulturu i sport umice sutra u 11 èasova odraæe se fudbalska utakmica izmeðu dece sa posebnim potrebama iz Bosne i Hercegovine i Beograda (CELA VEST) PRIJEM ZA PROSVETARE I DONATOREPovodom obeleavanja Svetog Save dana duhovnosti i krsne slave kola, u nedelju, 27. januara, u 18 èasova, u sveèanoj sali Skuptine grada biæe odrana prigodna sveèanost (CELA VEST) PATRIJARH I GRADONAÈELNICA U ANTONU SKALIU nedelju, 27. januara, krsnu slavu obeleiæe i sve beogradske kole u kojima nastavu pohaðaju uèenici sa posebnim potrebama (CELA VEST) NENAD BOGDANOVIÆ U O RADOJE DOMANOVIÆPredsednik gradske vlade Nenad Bogdanoviæ i potpredsednik Aleksandar Spasiæ prisustvovaæe u nedelju, u 12 èasova, sveèanosti u osnovnoj koli Radoje Domanoviæ (CELA VEST) BEOGRAD U CENTRU PANJENa ovogodinjem Meðunarodnom sajmu turizma i sporta u Beogradu, koji æe se odrati od 10. do 13. marta, posebna panja biæe poklonjena turistièkoj ponudi Beograda (CELA VEST) ISPRAVNA VODA NA ÈETIRI JAVNE ÈESMENajnoviji januarski rezultati ispitivanja vode sa javnih èesama pokazuju da se voda bez bojazni moe piti sa Hajduèke èesme, izvora Sveta Petka na Kalemegdanu i sa Miljakovaèkog izvora (CELA VEST) PREZENTACIJA BELGIJSKOG AUTOBUSAPrivredna komora Beograda, u saradnji sa belgijskom kompanijom Van Hol, predstaviæe sutra novi tip autobusa za javni gradski prevoz (CELA VEST) ZAVRENA ADAPTACIJA AMBULANTEAmbulanta u Malom Mokrom Lugu biæe, posle adaptacije, ponovo otvorena u subotu, 26. januara, u 12 èasova (CELA VEST) I DALJE NEDOVOLJNO KRVIInstitut za transfuziju krvi za protekla èetiri dana prikupio je 913 jedinica ove dragocene teènosti (CELA VEST) NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
Re: [NSP] VN: Cvetan Todorov - "Haski sud - prevara" (fwd)
>
> Date: Thu, 24 Jan 2002 18:12:20 +0100
>
> V e c e r n j eN o v o s t i
> Kultura [1/24/2002]UGLEDNA ITALIJANSKA NAGRADA KNJIZI KOJA OSTRO
> KRITIKUJE TRIBUNAL U HAGU
> Haski sud - prevara
>
> dobra": "Svaki put kada Amnesti internesenel ili Opservatorijum za
> ljudska prava pozove Haski sud da se pozabavi i eventualnim nasiljem
> koje je pocinio NATO, a ne samo zlodelima Milosevica - odgovor i glasio:
> "Gospodja Del Ponte smatra da Tribunal ima mnogo prece zadatke nego da
> progoni zapadne rukovodioce". Moze li se i zamisliti cinicniji odgovor
> od ovog?" - pita se, prema navodu "Mesadjera", Cvetan Todorov.
Mozda i nije bas tako
..
1. Sudjenje za "zlodela Milosevica" (kako se kaze u tekstu).
...?
Da li moze (sudjenje SM-u) imati nekakav znacaj ?
(Da uplasi talibane, ili Irak, recimo, da i oni ne rade zlodela).
..i sl... ?
Ukratko, rekao bih - ne.
Sa stanovista aktuelnih (medjunarodnih) tokova - sudjenje SM-u
nema znacaja.
Mozda bi sudjenje dalo neki efekat - ali, ako je sudjenje, kod nas.
(i efekat, za nas)
Ali, ta mogucnost je "stopirana" ?
2. Da ponovim (iz poruke):
>"Gospodja Del Ponte smatra da Tribunal ima mnogo prece zadatke nego da
> progoni zapadne rukovodioce".
...
Sledi - da sud u Hag-u, i nema clilj rada ? :)
(SM nije "preci posao", NATO - nije :)
..
Da pokusam, da nagadjam:
- da "satanizuje" Srbe?
(valjda da ne srljamo u "medjunarodnu zajednicu", sto znaci,
i ovo do sada nam nije trebalo ?)
- da "nagradi" Srbe ? To je moglo i bez bombardovanja.
(SM je smenjen posle "pobede" u agresiji...
- ali, ne bas zbog suda u Hag-u...
to (Hag) nam samo napravi dodatni problem.
==
Zanimljiv je (jos) jedan momenat:
pored "bezznacajne", "kolateralrne stete" , ucinjena je i ogromna
materijalna steta.
(mozda treba da se plati ? :)
Valjda, sud hoce to da resi ?
za primer drugima
- "U buduce - nema napada, ako ne platite
da vas napadnemo !" :)
Uz napad dobijate i sud za ratne zlocinebesplatno.
(valjda, toliko vredi...neki drugi sud, koji bi se dobijao "pride").
Hm..
- ovo za Hag ne vazi -
Moze se desiti, da Hag odigra veoma korisnu ulogu
- da sam sebe kompromituje -
..
Da budem precizniji:
da (Hag) kompromituje svoju iracionalnu komponentu, a da otvori
put za realnu.
(konsekvence protiv svih zlikovaca i medjunarodne bagre - sto ima smisla)
Problem se javlja oko definicije neprihvatljivog ponasanja u medjunarodnoj
zajednici (terorizam i sl).
Ne bi valjalo, da kritrijum ("objektivnosti") bude interes(i)
NSP-a. (i internacionalni sudovi).
Korektno bi bilo - priznavanje opsteprihvacenih normi i
medjunarodnog prava i konvencija i to da bude zadatak nacionalnih sudova.
(sledi iz predhodnog)
Izgleda, da je sudjenje Hag-u ( a ne _u_ Hagu)zapoceto.
Eto izazova za medjunarodnu zajednicu
(i ispita iz "pravnih nauka"...i,
"provre demokratije"...naravno :).
Porota:
Rusija...Kina...i, ko zna ? Ostaje da se vidi.
(mozda su tu i sve druge, potencijalne "mete" ).
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^
This email was sent to: archive@jab.org
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email to: [EMAIL PROTECTED]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^
[NSP] Atlanticizam - anglosaksonska geopoliticka strategija XX veka
Autor:Dr Smilja AVRAMOV Atlanticizam je u stvari stara doktrina na kojoj je izgradjena anglosaksonska geopoliticka strategija XX veka. Teorijske i operativne okvire je postavio Mekinder jos pocetkom veka. Rusija , sa ogromnim prostranstvima, prebogata sirovinama, sa svojim demografskim potencijalom, strateski je u privilegovanom polozaju; onaj ko dominira azijskim masivom, koga je Mekinder nazvao srcem kopna (Heartland), podrucjem od prvorazrednog znacaja, dominirace svetom. Te geografske, demografske i fizicke konstante cine taj region stozerom sveta. U toku Drugog svetskog rata postavke ovog teoreticara predstavljale su, u velikoj meri, geostrateski osnov za formiranje koalicije UN, u kojoj je SSSr-u priznat status velike sile. Strategija NATO-a u hladnom ratu polazila je od Mekinderovih pretpostavki. Samo je ovoga puta SSSR, zemlja koja pod svojom kontrolom drzi "stozer kopna", posmatrana kao glavni neprijatelj i kao "fundamentalna opasnost" po nacionalnu bezbednost SAD-a. Strategija "containment", koju je razvio Kenan, imala je za cilj da geografski stegne obruc oko SSSR-a, i na taj nacin onemoguci ideolosku ekspanziju. Americke trupe stacionirane su u tom cilju oko evroazijskog prostranstva, a industrijska proizvodnja podignuta je na najvisi stepen kako bi se zadovoljile potrebe "velike strategije". Promene koje su usledile 90-ih godina u SSSR-u, ucinile su stratesku dilemu SAD-a mnogo slozenijom. Drzavna struktura SSSR-a je razorena, ideologija je kompromitovana, ali fizicke determinante nacionalne moci nisu izmenjene. Rusija, naslednica SSSR-a zadrzala je kontrolu nad ovim prostranstvom. Jedan od poznatih americkih teoreticara u oblasti geostrategije Kolin Grej, smatrao je da je "u interesu SAD da ne dozvoli ni jednoj drugoj sili da dominira Evroazijom". Medjutim, dogadjaji su ubrzo prevazisli Kolinova shvatanja, koja su se inace uklapala u unipolarni koncept. Ne samo Kolinova, nego je oborena i osnovna pretpostavka Mekindera. SSSR je posedovao kopneni masiv nazvan stozerom sveta, ali mu to nije omogucilo svetsku dominaciju, pa cak ni goli opstanak. Imajuci u vidu ekonomski i strateski znacaj Sibira, jedinstvenog prostora za kontrolu kosmicke aktivnosti, Amerika nije mogla dici ruke od Sibira. Oslonac za novu strategiju pronadjen je u vaskrsu jednog novog geopolitickog dizajna, koji je postavio Spaikmen (1893-1943). Jos u toku Drugog svetskog rata, Spaikmen je razvio tezu da SAD moraju vojno intervenisati na prostoru Evrope i Azije, kako bi sprecile da tim masivom zagospodari jedna jedina sila. On je tada smatrao da nemacko-japanska koalicija predstavlja podjednaku opasnost po bezbednost SAD-a, kao i eventualna rusko-kineska koalicija. Po njemu "jedna ruska drzava od Urala do Severnog mora, ne bi bila nista bolja od jedne nemacke drzave od Severnog Mora do Urala". Angazovanje Amerike u evropskom prostoru sagledano je u okviru americkih nacionalnih interesa, a ne nekog mesijanstva. Spaikmen je uveo u geopolitiku jednu novu rec "Rimland", ili ivicne zemlje, i postavio suprootnu tezu od one koju je razvio Mekinder: "Onaj koji kontrolise ivicne zemlje Evroazije vladace Evroazijom i kontrolisace sudbinu sveta". Nova konfiguracija moci u postsovjetskoj eri, fragmentacija nuklearnog potencijala, na prostoru nekadasnjeg SSSR-a, uslovila je da SAD u tekucoj politici napuste model "Heartland" i prihvate model "Rimland", koji je sa strateske i politicke tacke pruzio veci manevarske prostor. Amerika je tim putem obezbedila pristup podrucjima od vitalnog interesa za nju, a istovremeno sprecila, bar za izvesno vreme, pojavu konkurentskih sila ili novog hegemona. Novi Atlanticizam ima svoju geografsku i organizacionu komponentu preko NATO-a, Medjunarodnog monetarnog fonda i Medjunarodne banke za obnovu i razvoj; njegovu bit cini americka hegemonija, koja se takticki sprovodi kroz uskladjivanje sukobljavajucih interesa u svetu i blagonaklonom odnosu prema pobedjenima u Drugom svetskom ratu. Novi Atlanticizam znaci napustanje multilaterizma, u smislu kolektivne bezbednosti, kako je postavljeno u Povelji UN i stvaranje ad hoc koalicija, zavisno od date situacije. Drakonsko kaznjavanje "nekooperativnih" postalo je, u okviru ove doktrine, neprikosnovena dogma. NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
[NSP] VITZ
Uhvatili Srbi Bin Ladena i poceli da ga briju. Kada su ga obrijali do pola jedan uzviknu: ARKANE, PA TI SI ZIV! NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
[NSP] NOTIFICATION / OBAVESTENJE
Title: Message NOTIFICATION / OBAVESTENJE Izvanredne Fotografije o dogadjajima u svetu mozete videti na SNN FotoGalerija ___ This email message is a notification to let you know that High Resolution Photos have been uploaded to ANTIC.org You can access these photos at the: SNN PhotoGallery NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
[NSP] Vitz
Sede u istom kupeu voza Zoran Djindjic i Vojislav Kostunica, a preko puta njih, dve naocite dame - majka i cerka, lepa devojka od dvadesetak godina. U jednom trenutku voz ulazi u tunel i u potpunom mraku najpre se cuje jedno "cmok" (poljubac), a odmah zatim jedno "pljas" (samar). Potom voz izlazi iz tunela. U kupeu njih cetvoro mirno sede i gledaju kroz prozor, kao da se nista nije dogodilo. O cemu medjutim svako ponaosob razmislja? Majka misli kako je dobro odgojila cerku, koja je, eto, odolela udvaranju politicara, ma koji da je pokusao da je poljubi, i opalila mu samar. Cerka je ponosna na majku, koja, razmislja cerka, iako zena u godinama, nije pristala na poljubac i uzvratila je samarom. Kostunica, gledajuci kroz prozor misli o tome kako je bio potpuni mrak i on konacno ne moze biti obavesten ko je pokusao poljubac a ko uzvratio samarom. Zoran Djindjic, pak, misli ovako: Kakva steta ako voz uskoro ponovo ne udje u tunel, pa da jos jednom poljubim sebe u ruku, a onda Voji opalim samar! NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
[NSP] DNEVNE VESTI Vojske Jugoslavije
Title: Message Umetnicki ansambl Vojske Jugoslavije "Stanislav Binicki" danas proslavlja 55 godina rada. Tim povodom odrzan je svecani skup u Centralnom domu Vojske Jugoslavije, na kojem se prisutnima obratio nacelnik Muzicke sluzbe Vojske Jugoslavije pukovnik mr Zoran Mrdjenovic. U komandama 525. pozadinske baze u Pozegi, Pristinskog korpusa, Vazduhoplovnog i Koprusa PVO i Ratne mornarice u cetvrtak su odrzane analize borbene gotovosti za 2001. godinu. Nacelnik Vojnomedicinske akademije general-major doc. dr Zoran Stankovic odrzao je u cetvrtak sastanak sa lekarima, nastavnicima i nacelnicima organizacijskih delova VMA koji su penzionisani krajem 2001. godine. Na sastanku su sagledane primedbe u postupku penzionisanja navedenih lica, kao i njihovi licni i profesionalni zahtevi. Tom prilikom, u atmosferi obostranog razumevanja i zelje za prosperitetom ustanove od nacionalnog znacaja, dogovoreni su dalji oblici saradnje i eventualna angazovanja u nastavnom, naucnom i zdravstvenom procesu na klinikama i institutima Vojnomedicinske akademije. U Klubu VJ u Nisu u cetvrtak su uruceni poklon-paketi deci poginulih, nestalih i ranjenih pripadnika Trece armije iz Nisa u organizaciji Komande Trece armije i dobrotvornog fonda Srpske pravoslavne crkve "Covekoljublje". Izlozba "Bili su samo deca - Jasenovac grobnica 19.432 devojcice i decaka" otvorena je u cetvrtak u Centralnom domu VJ i bice postavljena do 31. januara ove godine. U sklopu emisije o kulturi u VJ "Pero i mac", koja je na programu Art Televizije veceras u 20,15 casova, gledaoci ce moci da pogledaju priloge o slikaru profesoru mr Slavku Samardziji, dirigentu majoru Savi Obradovicu i slikarki Andrei Marian. U drugom delu emisije bice emitovano filmsko ostvarenje "1918. - 1968." u produkciji "Zastava filma". Emisija o Vojsci Jugoslavije i odbrani SRJ "Dozvolite", koja je na prvom programu RTS u nedelju u 10,05 casova, sadrzi priloge o akciji "Najplemenitiji podvig" redakcije "Vecernjih novosti", Danu NIC "Vojska", proglasenju sportiste godine u Vojsci Jugoslavije, 55 godina Umetnickog ansambla VJ "Stanislav Binicki" i Svetosavskom koncertu. Na danasnji dan 1919. godine osnovano je Drustvo naroda, preteca Ujedinjenih nacija. **Zvanicni sajt Vojske Jugoslavijetel:011/334-67-80Web adresa: www.vj.yu NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
[NSP] VN: Cvetan Todorov - "Haski sud - prevara" (fwd)
Date: Thu, 24 Jan 2002 18:12:20 +0100 V e c e r n j eN o v o s t i Kultura [1/24/2002]UGLEDNA ITALIJANSKA NAGRADA KNJIZI KOJA OSTRO KRITIKUJE TRIBUNAL U HAGU Haski sud - prevara Teska optuzba znamenitog intelektualaca: Sud Karle Del Ponte "instrumentalizuje pravdu za racun, jedne odredjene politike. Ne ogovara univerzalnoj volji vec onoj pobednika u ratu protiv Srbije" Cinicno tumacenje nasilja koje je pocinio NATO (Od stalnog dopisnika - RIM) CUVENI filozof, semiolog i knjizevni teoreticar bugarskog porekla, Cvetan Todorov, direktor Centra za istrazivanje umetnosti i jezika u Parizu, dobitnik je ovogodisnje italijanske nagrade za kulturu i umetnost "Nonino" (predsednik zirija: Klaudio Magris). Posebni povod za dodeljivanje ovog uglednog priznanja bila je najnovija knjiga Todorova "Pamcenje zla i iskusenje dobra", koja se bavi problematikom "nepravednosti dobrote i instrumentalizacijom politike u humanitarnim bitkama". Kao glavni primer za svoje teze, autor uzima instituciju Haskog suda. Uz prigodni intervju sa Todorovom, knjizevni kriticar rimskog "Mesadjera" Mario Ajelo daje uvid u sadrzaj knjige. Pod naslovom "Haski tribunal, kakva prevara!" Ajelo navodi ove autorove tvrdnje: "Super-tribunal je placen od zemalja NATO, on dakle ne moze biti nepristrasan u svojim odlukama. Instrumentalizuje pravdu za racun jedne odredjene politike. Ne odgovara univerzalnoj volji, vec onoj pobednika u ratu protiv Srbije". I dalje: "Tezi da bude ponovljeno izdanje Nirnberga, a upravo je suprotno tome: saglasnost oko zlocina nacizma bila je gotovo potpuna, dok ce biti mnogo vise kontroverzno dokazivanje genocida od strane Milosevica i njegovih saradnika u bivsoj Jugoslaviji..." Kriticar "Mesadjera" navodi reci Todorova prema kojima se "Tribunal Del Ponte... sluzi manipulacijama i fikcijama", da bi u zakljucku svog clanka naveo i ovu konstataciju autora knjige "Pamcenje zla i iskusenja dobra": "Svaki put kada Amnesti internesenel ili Opservatorijum za ljudska prava pozove Haski sud da se pozabavi i eventualnim nasiljem koje je pocinio NATO, a ne samo zlodelima Milosevica - odgovor i glasio: "Gospodja Del Ponte smatra da Tribunal ima mnogo prece zadatke nego da progoni zapadne rukovodioce". Moze li se i zamisliti cinicniji odgovor od ovog?" - pita se, prema navodu "Mesadjera", Cvetan Todorov. Stevo Ostojic NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
[NSP] SAOPSTENjE DS
-Original Message- From: Ceda Bradic [mailto:[EMAIL PROTECTED]] Sent: 25. januar 2002 5:42 To: Miroslav Antic Subject: Re: [NSP] SAOPSTENjE DS > Natase Kandic i slicnih pa umesto STOP NSP postanemo GO NSP Minja Molim Vas, da ne shvatite da nekog zastupam. Ali, "sporna" poruka sadrzi jedan zanimljiv momenat, preciznije, zanimljivu REC: "SAOPSTENJE" Sta znaci saopstenje Anketng odbora ? (nagadjam) - Obavestenje, da Anketni odbor NE ZELI bilo sta da preduzme protiv uocene "nepravilnosti" ? - Obavestenje da Anketni odbor nesto nagadja ? - Kleveta od strane Anketnog odbora ? - Obavestava nas, da im nije poznato, da za krivicna dela koja ucini poslanik, (a povlace kaznu zatvora preko 5 god, "pada" imunitet poslanika). Ili, sta vec ? (ohuznemiravanje javnosti ?) (eto, samo "isprobavam demikratiju, u praksi" :) CB > > > > SAOPSTENjE > > > > Juce objavljen izvestaj Anketnog odbora Savezne skupstine o... NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
