KAKO IZGLEDA BORBA PROTIV TERORIZMA U NJUJORKU - Ispovest Beograðanina Igora Oroliæa - Grafièki dizajner TV B-92, uhapen zbog sumnje da je terorista, proveo je u zatvoru 65 sati, pre nego to je izaao pred istanog sudiju. Za to vreme morao je da objanjava i da li je planirao da ostvari kontakte sa ljudima ekstremne politièke orijentacije, da li je musliman i da li poznaje neke muslimane...
Zvuk policijske sirene verovatno æe jo dugo izazivati dvadesetpetogodinjeg Igora Oroliæa, grafièkog dizajnera u Televiziji B-92, koji je ovog leta, prilikom boravka u Njujorku, doiveo blisko iskustvo sa amerièkom policijom i agentima FBI. Igor je prolog meseca sa jo èetvoro prijatelja iz bive Jugoslavije uhapen pod sumnjom da je terorista. U pritvoru je proveo punih 65 sati. Njegova lièna prièa, ujedno je i prièa o posledicama Patriotskog akta, antiteroristièkog zakona koji je predsednik SAD Dord Bu doneo posle teroristièkog napada na Njujork i Vaington 11. septembra prole godine. Treæe veèeri po dolasku u "Veliku jabuku", Igor je sa prijateljem kod koga je odseo, Beograðaninom koji veæ nekoliko godina ivi u Njujorku, krenuo u jo jedan turistièki obilazak grada. S njima su bili jo dva momka i devojka. Jedan je bio iz ibenika, drugi iz Sarajeva, a obojica ive u SAD veæ desetak
godina. Devojka je beograðanka.Hapenje u Bruklinu:Vozili smo se malo po centru grada, a onda smo preli reku i otili do Bruklina odakle se kao bolje vidi Menhetn, taj udarni deo grada, koji izgleda onako, potpuno svemirski. Vozili smo se neko vreme pored reke, delom grada koji se zove Red Hook, nekom ulièicom u kojoj su stara skladita. Na kraju te ulièice nalazila se neka ograda, koja je preko noæi zatvorena, iako je danju slobodan prolaz. E sad, dvojica momaka, koji su zavrili Njujorku kolu za film i video, i uvek nose kamere sa sobom, odluèe da preskoèe ogradu i sa bolje pozicije snime Kip slobode, udaljen nekoliko kilometara. Inaèe, Kip se mnogo bolje vidi sa jednog mesta na Menhetnu, koje je i na mapi grada obeleeno malim crteom fotoaparata. I devojka je s njima preskoèila ogradu, a ja i moj drug kod koga sam bio, ostali smo u automobilu, na ulici, da ih saèekamo", priseæa se Igor
Oroliæ."Odjednom, kao u filmu, popreènom ulicom sporo prolaze pandurska kola, pa se vraæaju kao da su videli neto sumnjivo i dolaze do nas. Iz auta izlaze dva pandura i potpuno oputeno nam prilaze, pitaju ta se deava. Nas dvojica, isto oputeni, odgovaramo kao nita, eto, oni su malo preskoèili ogradu, pa malo snimaju, interesantno im je. Oni kau OK, doðite ovamo i pokaite legitimacije. Tu nam pokupe pasoe, 'zelene karte' i ko veæ ta ima i onda jedan ode do kola i prièa neto preko radio stanice. Jo je sve kul, kao klinci preskoèili ogradu i to. Odjednom, dolaze jo èetvoro kola, sa ukljuèenim rotacionim svetlima i sirenama. Ludilo. Izlaze panduri, kau: 'Ruke na kola', pretresaju nas, stavljaju nam lisice, a ja i dalje ne kapiram da nas hapse. Raèunam, proèitali bi nam prava, to uvek rade u filmovima. Oni samo æute. Ubacuju nas u kola, svakog u po jedna, isto kao na filmu. Pritisnu ti glavu na dole i ubace te na zadnje sedite, a njih
dvojica sednu napred. Izmeðu prednjih i zadnjeg sedita metalna reetka. Meni su zapala neka loa kola, sa drvenim seditem", objanjava Oroliæ.FBI prièa:Odvezli su ih u 76. policijsku stanicu u Bruklinu, razdvojili ih i smestili u zatvorene prostorije."Mene su zatvorili u sobu za ispitivanje. Onu s ogledalom, koje s druge strane ima obièno staklo. Pre toga su mi uzeli ranac koji sam nosio sa sobom. Prvo je doao policijski detektiv da me ispita. Ja mu isprièam ono to je bilo. Preskoèili, snimili, dola policija i to je to. On saslua i ode. Posle njega dolazi neki tip u braon odelu, sa leerno razvezanom kravatom, koja stoji potpuno pravo, fino ispeglana. Prvo me æutke posmatra neko vreme, pa izaðe. Koji minut kasnije, ponovo uðe i poène da me ispituje.Prvo me pita kako sam uao u Ameriku. Poènem da objanjavam da sam doao avionom u Detroit, pa odatle, opet avionom u Boston,
posle sam bio u Pitsburgu, pa u Filadelfiji i odatle sam autobusom doao u Njujork. Potpuno se pogubio. Ja reðam gde sam sve bio i kod koga, adrese i telefone, ali i dalje kapiram da je to obièan policajac.A onda me on pita: 'Je l' zna da vozi avion!?'. ok. ta je sad ovo? Mislim, ne znam ni kola da vozim. Onda vidim da ima znaèku FBI na gornjem depu sakoa i tu skapiram u kojoj smo prièi", kae Igor. Onda me je pitao:-da li su mi ortaci rekli da æe te snimke da prodaju nekim organizacijama za velike pare, -da li sam planirao da ostvarim kontakte sa ljudima ekstremne politièke orijentacije, -odnosno da li sam ih veæ ostvario, pa -da li smo bili u tunelu... U kom tunelu, jebo te, nemam pojma ni o kakvom tunelu. Inaèe, deset blokova od mesta gde su nas uhapsili ima neki tunel gde se
spajaju linije metroa. Deset blokova je otprilike razdaljina od Doma omladine do Kalemegdana. Na istoj udaljenosti ali u drugom
