politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/594328/Pogledi/A-gde-su-cinjenice>
А где су чињенице Владимир Ђукановић 5–6 minutes _____ Наратив о изборној крађи „епских размера”, како по задатку сви лидери опозиције и њихови медији форсирају, није случајан. Напротив, то су основни постулати из уџбеника о обојеним револуцијама у којима се наглашава како је неопходно грађане уверити у некакве енормне злоупотребе власти, посебно када је у питању изборни процес како би се довољно подгрејала атмосфера да народ изађе на улицу и да на улици затражи тобожњу правду. Проблем опозиције у Србији је у томе што колико год да се трудила да свој пораз заправо претвори у покрадену победу, никако им не иде. Најпре, јер су сами лидери опозиције до гуше компромитовани, а затим и зато што се из авиона види да оно што износе није ништа друго до озбиљна манипулација. Чини се понекад да опозициони лидери заиста жестоко потцењују људе и сматрају их глупим и затуцаним, те да прича о некаквој крађи на изборима може тек тако да прође. Ипак, нису људи, а ту мислим и на огроман број њихових бирача, нимало глупи, нити ограничени. Јасно виде о чему се ради и колико је понекад смешно када поједини опозициони прваци изађу испред неке куће и почну да измишљају цифре о броју уписаних на тој адреси, па чак и да прозивају да су фантомски бирачи они који годинама на тим адресама живе. Додатно, никако да признају чињеницу да се убедљиво највећи број новоуписаних бирача у Београду догодио баш када су они били власт. Да ли се неко тада бунио због тога? Да ли је указивао да је то превара? Но, вратимо се на суштину измишљотине о некаквој изборној крађи. Дакле, јасно је свима у опозицији да после новог пораза, који се иначе догодио по условима какве је опозиција тражила, сви лидери у опозицији морају да положе рачуне бирачима. Најпре, понудили су им пре избора надреална очекивања како сигурно побеђују, но на самим изборима добили су од народа шамарчину и сада је дошло време да се суоче са реалношћу. Рецимо, морали би многи од њих да поднесу оставке или да престану да се баве политиком. То додатно значи да нема више сигурне плате, нема одређених привилегија које са собом носи посланички мандат или политичка функција. Како би се ипак сачували на позицијама, измислили су причу како су покрадени на изборима и очекују да са тим наративом покрену нови талас политичке кризе који би држали до наредних избора. Понекад делују комични када свако од њих избацује различите бројке наводно доведених бирача у Београд. Прво је било 40.000 бирача из Републике Српске, па када су видели да је то чист идиотизам, онда су прешли на 26.000 новоуписаних, па су неки дошли до скоро 100.000, док су други спустили на 80 и кусур хиљада… Комедија је када траже да се отворе бирачки спискови, мада они не постоје, јер постоји само један централни бирачки списак. Занимљиво је и то да „епску крађу” откривају углавном у општинама по Београду где су они победили, па онда власт може и да посумња како је заправо опозиција намерно пријављивала много људи на неким адресама како би после избора у случају пораза то користили као причу о некаквој крађи. Суштински, њих много и не занима истина, њих занима само наратив који пумпају, јер је потребно да оним екстремним бирачима одрже тензију и да тако очувају себе на позицијама. Све то што сада тврде могли су пре избора да провере, али су гласали у изборним комисијама и за укупан број бирача, њихови чланови бирачких одбора потписали су сваки записник и избори су протекли апсолутно мирно и без тензија. Крађе су се сетили када им је постало јасно да су поражени. Свесни су они да никакве крађе није било и да су на изборима драстично изгубили, али признање пораза уједно значи и њихово адио са политичке сцене. Зато је све ово што сада чине само борба за њихово голо преживљавање, односно лични интерес сваког од њих. Упрегли су комплетан НВО сектор који годинама дотирају, тзв. независне медије, лажне независне новинаре… Ипак, не иде им. Не верују им људи. Просто, потрошили су се. Пре избора им је нуђен дијалог, могли су додатно у изборним условима да ставе шта год да су пожелели. Једноставно, нису имали слуха. Сматрали су да су силни, тражили су изборе, изборе су добили, на исте пристали, потписали сваки записник… Е сад, то што им се резултат не допада, то је већ нека друга песма. У сваком случају, ружно је сопствену државу блатити, вређати међународне представнике зато што не прихватају њихов наратив о изборној крађи без икаквих доказа и понашати се као дериште када изгуби и почне да кука као Калимеро како га је погодила светска неправда. Народни посланик Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/0fca01da4aba%249a8e4b00%24cfaae100%24%40gmail.com.
