Džon Lempi: Jugoslavija nije bila greška Danas Miloš Mitrović
Na nedavnoj naučnoj konferenciji na beogradskom Ekonomskom fakultetu, Džon Lempi, profesor istorije na Univerzitetu Merilend, govorio je o ograničenom uticaju ekonomije na izbijanje Prvog svetskog rata. U razgovoru za Danas profesor Lempi kaže da su aktuelne ideje o ponavljanju svetskog sukoba preterane, i da su sankcije koje je Zapad uveo Rusiji i Rusija Zapadu štetne za sve, pa i za Srbiju. Foto: Glas Amerike (YouTube/print screen) U Americi je nedavno iz štampe izašla Lempijeva knjiga „Balkan u Jugoistočnoj Evropi 1914-2014: Vek rata i tranzicije“. Danas je ranije izdao njegovu knjigu „Jugoslavija kao istorija: Bila dvaput jedna zemlja“. U Jugoslaviji se nekada učilo da su ključni uzroci izbijanja Prvog svetskog rata bili trka u naoružanju između velikih sila i imperijalizam. To je bio marksistički pristup. Vi ističete da su ekonomski uzroci rata ograničeni? - Rekao bih da stari lenjinistički naglasak na imperijalističkom kontekstu između velikih sila u Evropi, ali i drugde, u Africi i na Srednjem istoku, nije dobra osnova. Na primer, francuske i britanske investicije omogućile su Nemačkoj da gradi prugu do Bagdada. Ali trka u naoružanju između velikih sila i odbrambene brige Nemačke da će biti okružena Francuskom i Rusijom, nadmetanje Engleske i Nemačke u izgradnji ratnih mornarica - to je bio deo atmosfere pre Prvog svetskog rata kada je imidž vojnika bio najbolji prikaz svake zemlje. To je bilo veoma opasno. Iako su ekonomski uzroci Prvog svetskog rata ograničeni, treba primetiti da se u Nemačkoj potrošnja za vojsku udvostručila u dve godine uoči rata. Druge velike sile nisu imale takvo povećanje, a Austrija je, u stvari, beležila pad. Nemačko vojno rukovodstvo bilo je ubeđeno da ako Nemačka prvo ne porazi francusku armiju, neće moći da se nosi s velikom ruskom armijom. Austrija nije imala ekonomsku moć nad Srbijom. Austrijske banke nisu htele da finansiraju srpsku centralnu banku što im je ponuđeno 1913. Na austrijski trgovinski izazov posle 1900. Srbija je odgovorila okretanjem francuskim bankama, francuskim zajmovima, francuskim proizvođačima oružja. Austrija je potpuno promašila na finansijskoj strani. Koji razlozi prevladavaju među uzrocima Prvog svetskog rata? - Preovladao je mentalitet Nemačke i Austrougarske da moraju da ostanu velike sile i uverenje Austrije da mora da napadne i porazi Srbiju upućujući joj ultimatum koji nije mogao biti prihvaćen. Pogrešan je argument Kristofera Klarka (istoričar, autor knjige „Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914“) da je Srbija mogla da prihvati uslove koje su Austrijanci nedeljama pripremali - da u Srbiju dođu austrijski oficiri i zvaničnici sa policijskim ovlašćenjima, argument da je Srbija mogla da dozvoli Austriji da okupira samo Beograd, pa bi onda bilo nađeno neko rešenje. Austrija nije želela da se ograniči samo na to. Nemci su se suočili s ruskom mobilizacijom i nemačka mobilizacija mogla je da počne i nastavi se napadom na Francusku i Belgiju. Bilo je sigurno da će Engleska reagovati. Politički lideri bi mogli biti nazvani mesečarima, ali ne mogu da uvažim Klarkove argumente pošto je Austrija htela rat protiv Srbije po svaku cenu. I bez dokaza o tesnoj umešanosti srpske vlade u atentat, nema ih do danas. Postojala je samo pretpostavka austrijske vlade koju ističe i Klark ne nudeći dokaze. Klarkove ranije tvrdnje da je Gavrilo Princip bio terorista, pa tako uporediv sa Osamom bin Ladenom, prilično su pogodile Srbe. Vaš komentar? - To je razumljivo. Kritika istoričarke Marije Todorove bila je veoma oštra prema Klarku jer on pokazuje, ne samo u uvodu knjige koji sam i sam kritikovao zbog povezivanja sa masakrom u Srebrenici, da retrospektivna istorija, ona koja ide od poslednjih događaja dalje u prošlost, nije dobra istorija. Principa možete nazvati teroristom u smislu anarhista iz XIX veka. Ali duga ispitivanja Principa u zatvoru pokazala su da on nije pričao o Velikoj Srbiji, niti o uništenju Austrougarske. Govorio je o Jugoslaviji i jugoslovenstvu kao svom motivu. Povezivati ubistvo vodećeg političkog lidera koje je učinio mladi anarhista sa 11. septembrom - to su iluzije retrospektivne istorije. To Principovo jugoslovenstvo nije dobra „vest“ za srpske nacionaliste? - Da, jer on nije imao na umu Veliku Srbiju. Nedavna istraživanja pokazala su da je Pašić bio svestan da će uslediti velike teritorijalne promene i da će Srbi, Hrvati i Slovenci biti zajedno na neki nejasan način. Mislim da je Pašić bio mešavina vrlo pametnog političara i srpskog nacionaliste sa nekom širom jugoslovenskom idejom. Početkom devedesetih mogli ste u Zagrebu na svakom ćošku kupiti kartu Velike Srbije koju je Moljević 1942. uradio za generala Mihailovića. Govorili su da je i Pašić hteo baš to. I to je retrospektivna istorija. U Srbiji mnogi misle da su Pašić i kralj Aleksandar napravili fatalnu grešku zato što su se opredelili za Jugoslaviju. - To je iskušenje srpskih nacionalista. Činjenica je da je postojao poziv Jugoslovenskog odbora u Zagrebu srpskoj vojsci. Da nije ušla, Italija bi uzela veliki deo obale i dobar deo Slovenije. Vrlo prosto. Bilo je i zapadnog, francuskog ohrabrivanja da se konsoliduje vojna kontrola na velikoj teritoriji. U Belgiji je obeležena stogodišnjica početka Velikog rata. U Srbiji smo se tome čudili smatrajući da je počeo kod nas. Ko je 1914. bio važniji? - Moraju biti uzete u obzir međusobno povezane mobilizacije. Zaista je rat počeo nedvosmislenom invazijom Austrije na Srbiju, jer invazija je značila da Nemačka onda ima da odgovori na rusku mobilizaciju sprovedenu kao pomoć Srbiji, da drži veliku rusku armiju, a onda da porazi prvo Francusku. Jer, Nemačka nije mogla da ide na dva fronta. Francuska je želela Alzas i Loren i to ju je proganjalo, njena armija je bivala sve veća. Velika nemačka iluzija je bila da će Belgija prosto dozvoliti nemačkoj armiji da preko nje pređe, a engleska politička istorija i ravnoteža snaga govorili su da Britanija mora da reaguje. Uplitanje u saveze bio je jedan od sudbonosnih elemenata. Vojna psihologija dovela je, kako kažu istoričari u novije vreme, do militarizacije diplomatije na svim stranama. Ostaviti ovo po strani i izdvojiti Srbiju zbog atentata... Možda je atentat neko inspirisao, ali srpska vlada ga nije organizovala, čak je moguće da je Apis hteo da zaustavi atentatore, jer nije bio tako moćan kao što je Klark sugerisao, bio je ranjiv zbog sumnji srpske vlade prema njegovoj oružanoj grupi. Najlakše je čitati istoriju iz nekih skorašnjih događaja i to je onda moralni narativ, „viktimizacija loših“. Iskušenje je i na strani Srbije zbog devedesetih, da se oseća žrtvom i da je Jugoslavija od početka bila greška. Stogodišnjica izbijanja rata je i prilika za razmatranja gde bi istorija mogla da se ponovi. Neki misle na Dalekom istoku, ali administracija predsednika SAD je kritikovana što je spoljnu politiku skrenula ka Aziji. - Administracija je to najavila, ali nedavni događaji na Bliskom istoku i u Ukrajini su je primorali da se „vrati“. Zapadu se ne sviđa što je anektiran Krim, ali to prihvata zbog istorijskih razloga i većinskog ruskog stanovništva. A događaji u istočnoj Ukrajini gde su upućene ruske specijalne jedinice i gde je ruskim oružjem oboren, to je sasvim jasno, civilni avion su potpuno neprihvatljivi. Nadam se da će ruska strana shvatiti da je otišla predaleko i biti voljna da pregovara o posebnom statusu za taj region i o jeziku. Ukrajina nije kvalifikovana za članstvo u NATO, ali jeste za nezavisnost i ekonomsku pomoć. Od razmene sankcija ruska ekonomija će patiti, a procene OECD za Evropu su rast ispod jedan odsto za 2014. http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2014&mm=09&dd=29&nav_id=905548 -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com. Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00f101cfdc0a%2445bb9a20%24d132ce60%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
