politika <http://www.politika.rs/scc/clanak/363667/Pogledi/Popravite-svetionik> .rs
Поправите светионик Бошко Јакшић Лепо је када званичници Европске уније посећују земље кандидате охрабрујући их да наставе са реформама, али уколико унија жели да задржи привлачност, онда би прво морала да озбиљно реформише себе. Оваква каква је, ЕУ престаје да буде светионик наде и постаје путоказ који води ка кризама и запостављању неких од темељних вредности на којима је створена. Издају се оснивачки принципи уније. Европски пројекат је на најнижој тачки од свог настанка. Серија криза, од финансијске преко избегличке до безбедносне, угрозила је легитимитет европских институција. Два огромна достигнућа интеграција – евро и Шенгенски споразум – опасно су уздрмана. Досије није затворен. Раст популистичко-десничарских партија по Француској, Пољској, Мађарској и другде озбиљно мења топографију континента. Сужени национализам пропраћен антиимигрантским расположењем довео је до „брегзита” који није само дипломатски, економски, демографски и војни губитак за Европу. „Брегзит” и другима отвара врата за излазак из Уније. Марин ле Пен прети „фрегзитом”. Ултрапрагматска политика коју промовишу бриселске бирократе фокусира се на решавање тренутног проблема. Све остало није важно, али проблем је што су темељне вредности уније уграђене у оно „све остало”. Избегличка криза разоткрива једну кукавичку политику која покушава да прикрије недостатак визије решења проблема. С којим правом Европа критикује Реџепа Тајипа Ердогана, када је допринела расту његове ауторитарности. И не само његове. Када се на обзорју појавила могућност да се договором са Анкаром ублажи или реши избегличка криза, и Ангела Меркел је тражила да немачко тужилаштво покрене поступак против младог немачког сатиричара који је „увредио” Ердогана. Згажена је слобода говора. ЕУ је некада имала снагу да заведе санкције Аустрији када је на власт дошла крајња десница. Данас мађарског премијера који води расистичку политику према избеглицама тек благо укорава. Шеф луксембуршке дипломатије Жан Аселборн је изузетак када каже да се стиди Виктора Орбана и да би Мађарску требало искључити из ЕУ. У избегличкој кризи начет је шенгенски режим слободе кретања, један од кључних стубова носача европских интеграција. Шест од 26 чланица зоне, укључујући Немачку, напустило је договор. Опасности прете и другом моћном симболу јединствене Европе: евру. Међународни монетарни фонд сматра да га треба укинути јер је то решење за спас ЕУ. Тврде да Француска има прејаку валуту док је немачка потцењена, што је кључни разлог који уништава економску равнотежу Европе. Шта је са социјалном димензијом која је некада била понос европског модела? Зар нису на северу Европе настале државе благостања као модел коме су сви завидели, а неки и тежили? Слободно тржиште донело је материјални просперитет, али растући број људи од њега нема користи. Губи посао или зарађује мање. Социјална политика препуштена је државама чланицама, али фискална правила институција ЕУ обесхрабрују више социјалне правде. Многи, с много разлога, верују да богати постају богатији јер за њих не важе правила као за све друге. Раст антиестаблишмент покрета није случајан. Док све већа неједнакост производи незадовољство, смањује поверење у државе и појачава револт против глобализације и демократије, Европом доминира идеја да је социјална сигурност непродуктивна и да је додатно треба смањивати. То је оно што се еуфемистички назива „структуралним реформама” које се намећу милионима људи по ЕУ, а видимо и ван ЕУ. Уместо да успоставе механизме који би штитили „губитнике глобализације”, чланице ЕУ опсесивно су притиснуте неолиберализмом. Брисел последњих пет година инсистира на мерама штедње не дајући никакву шансу да се компензују жртве глобализације, већ спроводе политике које их још више повређују. Како је ЕУ пример за углед, и земље кандидати следе ову логику. Српски премијер може да се хвали фискалном консолидацијом јер га нико неће пропитивати зашто је она у значајној мери остварена смањивањем плата и пензија – драстичним ударом на социјалу. Може се Александру Вучићу, као и његовим европским узорима, да говори о флексибилности тржишта рада на коме запослени треба да буду срећни кад им зараде падају, када могу лако да добију отказ, када имају све мање накнаде за назапосленост и друге социјалне бенефиције. Док милиони грађана данас одбацују ЕУ управо због фискалних правила и наметнутих структурних реформи, од нас се тражи да томе аплаудирамо. Да ли ћемо се реформисати и постати оно што Европа данас престаје да буде – што би за нас било добро, или ће Србија све више личити на садашњу Европу у кризи – што би било лоше. Европа губи политички и морални идентитет који је пројекат ЕУ чинио атрактивним моделом интеграција са високим демократским стандардима. Када су становници ЕУ све незадовољнији, наравно да унија почиње да делује одбојно и код оних који су најавили да желе да јој се придруже. Да би промене биле успешне и по унију и по земљу кандидата уверен сам да је ЕУ та која мора да се реформише како би постала модел какав је некада била: Европа демократских слобода и људских права, просперитетна, отворена, социјално солидарна, хуманистичка. Европа ће бити привлачна онолико колико је у стању да сопствене демократске принципе заштити од продора јевтиних идеја популизма. Без реформи које ће ЕУ вратити њеним темељним вредностима, без уније која ће показати да производи богатство и за досадашње губитнике глобализације, питам се зашто би „губитници транзиције” желели да се придруже „губитницима глобализације”? Европа није недемократска, као источна алтернатива која се нуди, али Европа мора да поправи своју демократију. Неопходно је поново открити идеју Европе. Имати новчанице исте боје није довољно. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00b601d210f0%2406cba310%241462e930%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
