СЛУЧАЈ ДЕКАНА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Реч професора Мирјане Стефановски на седници Наставно-научног већа
Правног факултета у Београду одржаној 29. марта 2010. године
Ако је већ предупређена свака расправа, реч саопштења преостаје
једином формом да се бар нешто каже о срамном скандалу - уклањању из хола
Правног факултета сведочанстава о уништавању и скрнављењу православних цркава
и манастира на Косову и Метохији.
Пар дана пред постављање изложбе о спаљеним и девастираним српским
светињама на Косову, представници Студентског парламента обавестили су ме о
својој жељи да тим чином обележе годишњицу арбанашког погрома над Србима, и
замолили да у склопу изложбе, на часовима из Националне историје државе и
права, у петак 19. марта, буде приказан филм о страдањима косовских Срба.
Наравно, усрдно сам се сагласила.
У петак, међутим, дан раније постављена изложба већ је била
уклоњена. Разлог који је студентима наведен - како су ме приређивачи изложбе,
али и колеге обавестили - био је накарадно циничан и понижавајући: да би слике
уништених српских храмова на Косову вређале национална осећања двојице
Албанаца, који су били позвани на конференцију о арбитражи. Конференцију о
арбитражи тога дана Правни факултет је, иначе, организовао са Регионалним
фондом за југоисточну Европу (GTZ), чији је оснивач немачко министарство за
економску сарадњу и развој, а студентима је било речено да је уклањање њихове
изложбе тражено из те немачке фондације.
Пред час предавања на којем је било најављено приказивање филма
(филм је, иначе, сада мојом одлуком био приказан, упркос забрани изложбе),
колегиница Милена Ђорђевић, испред организатора конференције о арбитражи, рекла
ми је да забрану изложбе није наложила она, него да је изложба уклоњена по
налогу декана Мирка Васиљевића. И управо пред приказивање филма, организовала
је постављање у холу испред амфитеатра, па и у самој "Петици", паное са
амблемима ове немачке фондације, по чијем мигу Правни факултет у Београду
послушно уклања слике наших порушених светиња. Једино што се могло још учинити
усред ове безочне и болесне провокације, било је да не допустим бар то
понижење, да ти амблеми буду студентима пред очима док гледају потресне
документарне сцене, призоре трагичног страдања свог народа у геноциду над
Србима на Косову и Метохији.
Надасве мучно понижавање, било је и "допуштење" управе Факултета,
да се сведочанства о пострадалим српским црквама и манастирима на Косову могу
изложити скривена у подруму, "испред скриптарнице". С пуним правом студенти су
одбили такво изопачено ругање нашим светињама. Конференција о арбитражи одржана
је, а да организатори и учесници нису били узнемирени у својој осетљивости
сликама спаљених и оскрнављених православних цркава и манастира. Али су зато у
холу испред "Петице" могли да у непомућеном миру разгледају изложене књиге о
пословном праву, међу којима и књигу професора Васиљевића.
Бар елементарна пристојност, ако је морал постао равнодушна ствар,
налагала је да управа Правног факултета, на челу са деканом професором Мирком
Васиљевићем, бар накнадно, макар и одоцнело, упути најдубље извињење својим
студентима, али и запосленима и јавности, због тако мучног вређања наших
верских и националних осећања. Због претешке увреде која се, и то се не може ни
порекнути ни избрисати, десила у овој Кући, којом ипак не господари страна
фондација, него којом свемоћно управља декан Факултета, чак и са боловања
телефоном диктирајући своје налоге. На жалост, уместо тог чина основног
грађанског реда, саопштењима у штампи, са прегршт обмана и јадних изговора,
овај Факултет се и даље срамоти.
Оно што особно после свега осећам, јесу унижење и туга, услед тако
бедног изругивања, чак и у једној академској средини, ономе што, ако и није
свима свето, за сваку културну особу мора бити неприкосновено.
Мирјана Стефановски
_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
