AFERA „IMEDI“: SAKAŠVILIJA VIŠE NIKO NE SMATRA NI DELIMIČNO URAČUNLJIVIM
ponedeljak, 05 april 2010 12:52 Aleksej MUHIN Prikazivanje reportaže o virutelnom ruskom upadu u Gruziju toliko je snažno pokvarilo imidž Sakašvilija i njegovog okruženja u inostranstvu da Rusiji više uopšte nije potrebno da bilo šta čini Mediji su dugo eksploatisali skandal o reportaži gruzijske televizijske kompanije „Imedi“ u kojoj je prikazan inscenirani napad Rusije na Gruziju, koji se tobože dogodio 13. marta. Mišljenja sam da ne treba diskutovati o tome, a i zašto je uopšte bilo potrebno prikazivati tu priču kada je ona koštala života nekolicinu gruzijskih staraca koji su popunili ionako poveliki spisak žrtava „politike“ Mihaila Sakašvilija. Intresantnije je nešto drugo: 16. marta u štampi se pojavio transkript telefonskog razgovora, održanog uoči emitovanja reportaže, između generalnog direktora „Imedi“ Georgija Arveladzea sa voditeljem programa „Specijalna reportaža“ Ekom Camalašvili. U toku emotivnog razgovora Arvaladze je, pozivajući se na direktno naređenje Miše (čitaj – Sakašvilija), naložio svojoj potčinjenoj da pusti reportažu bez navođenja da je reč o inscenaciji. Komentarišući te materijale, šef „Imedi“ je izjavio da je taj razgovor prepravljen i da su ga objavile ruske specijalne službe. Međutim, ta verzija izaziva ozbiljne sumnje. Prvo, to pretpostavlja da su ruske službe GRU, SRV i FSB najpre organizovali prikazivanje same reportaže na gruzijskoj televiziji koja je pod kontrolom vlasti, što nikako nije moguće. Drugo, neverovatno je da je pojavljivanje reportaže bilo inicijativa samih novinara koji su se prisetili slave Orsona Velsa, koji je 1938. godine isprepadao pola Amerike radio-reportažom „Rat svetova“. Čak je i gruzijskim vlastima lojalni šef poljskog portala kaukaz.pl Kšištof Dombrovski u intervjuu radiostanici TOK FM istakao: „Taj televizijski kanal nekada je bio opozicioni, a danas ga kontroliše čovek iz vlasti. Teško je zamisliti da bi se tako jak videomaterijal mogao pojaviti bez odobrenja najvišeg rukovodstva“. Treće, prikazivanje reportaže o upadu toliko je snažno pokvarilo imidž Sakašvilija i njegovog okruženja u inostranstvu da Rusiji više uopšte nije potrebno da bilo šta čini (izjave francuskog i britanskog ambasadora Erika Furnijea i Denisa Kifa sa oštrom osudom reportaže „Imedi“ govore same za sebe). Najverovatnije je da se izvor curenja informacije o razgovoru Arvaladzea sa voditeljem programa treba tražiti u samoj Gruziji ili među građanima koji su je napustili, plašeći se da će doživeti sudbinu mnogih gruzijhskih političara i poslovnih ljudi koji su u sukobu sa Sakašvilijem. Prvi izvor („konflikt zbog biznisa“): transkript razgovora doturili su medijima rođaci bivšeg gazde „Imedi“ Badri Patarkacišvili, koji su pokušali da putem međunarodnog suda povrate kontrolu nad televizijskom kompanijom koju je svojevremeno oduzeo Sakašvili. Drugi izvor („vendeta po gruzijski“): u to su bili umšani bivši saborci gruzijskog predsednika, koji su besni na njega, na primer, bivši šef ministarstva odbrane Iraklij Okruašvili ili bivši predstavnik Gruzije u UN Iraklij Alesanija. Za to su zainteresovane i snage SAD i na Zapadu, koji računaju na ove politčare. Treći izvor („opozicioni“): transkript razgovora Arveladzea je uzvratna reakcija lidera opozicije, koje je Sakašvili optužio za izdaju i veze sa Moskvom (u prvom redu bivša predsednica parlamenta Nino Burdžanadze i bivši premijer Zurab Nogaideli). Sem, toga, to se može tumačiti i kao elemenat borbe koja se razvija uoči izbora za gradonačelnika Tbilisija, planiranih za kraj maja. Četvrti izvor („klanovski“): u to su umešani oni koji su izgubili i pare i vlast (ali ne i uticaj), ljudi iz okruženja bivšeg predsednika Eduarda Ševardnadzea ili bivšeg „gazde“ Adžarije Aslana Abašidzea, koga je Sakašvili proterao. U korist poslednjeg govori i saopštenje koje se pojavilo u štampi o februarskom susretu u Batumiju Sakašvilija sa Berezovskim, u toku koga je odbegli oligarh, tobože, sugerisao gruzijskom predsedniku ideju o reportaži o upadu. Nema sumnje da su ti, a i mnogi drugi ljudi, zainteresovani za to da se koliko god je to moguće naudi Sakašviliju. Međutim, nameće se pitanje o postojanju tehničkih mogućnosti za presretanje razgovora na satelitskoj vezi. I s tim u vezi se pojavljuje i peta („izdajnička“) verzija. Njena suština je u tome što je pojavljivanje reportaže o ruskom upadu i kasnije razobličavanje Arveladzea postalo posledica unutrašnjeg konflikta u timu Sakašvilija. Prema saopštenju agencije „Regnum“, ministar unutrašnjih poslova Gruzije Vano Merabišvili je bio kategolrički protiv prikazivanja inscenirane reportaže. Zato je reportaža emitovana u vreme dok se šef MUP nalazio u inostranstvu. S tim u vezi iznose se pretpostavke da je transkript telefonskog razgovora generalnog direktora „Imedi“ obelodanio upravo Merabišvilijev resor. Uzgred, donedavno se šef MUP smatrao jednim od najbližih saradnika Sakašvilija i upravo njemu pripisuju organizaciju većine „mračnih“ epizoda novije gruzijske istorije, povezanih sa nestankom ili zagonetnom smrću mnogih oponenata predsednika, kao i delatnošću „eskadrona smrti“ u rejonima gde žive nacionalne manjine . Po svoj prilici, čak i taj saradnik Sakašvilija shvata da se kraj njegovog režima bliži i da je potrebno što pre se ratosiljati svog patrona. Skreće na sebe pažnju i to da se u uslovima rasplamsalog skandala ne samo Merabišvili nego i drugi saradnici predsednika trude da ne komentarišu situaciju u vezi sa „Imedi“. Bezuslovnu vernost Sakašviliju ispoljavaju jedino žene. Portparol predsednika Manana Mandžigaladze održava pompezni susret sa novinarima u toku koga pokušava, koliko može, da zaštiti „vođu svih Gruzina“. Sa svoje strane, sekretar Saveta bezbednosti Gruzije Eka Tkešelašvili, težeći da spase imidž svog bosa, histerično priziva u pomoć zapadne pr-kompanije (podsetimo da sa vlastima Gruzije u toj oblasti tesno sarađuju britanska firma Project Associates Danijel a Kreknela, američka kompanija Public Strategies, poznati pr-stručnjaci Danijel Kunjin, Gregori Maniatis i drugi). Međutim, posle skandala sa „Imedi“ najverovatnije da će čak i na Zapadu izostati napori da neko Sakašvilija smatra makar delimično uračunljivim političarem. Autor je generalni direktor Centra za političko informisanje Prevod Rajko DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/41-svet/4264-afera-imedi-sakavilija-vie-niko-ne-smatra-ni-delimino-uraunljivim-.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
