Srebrenica i podanici <http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2404-srebrenica-i-podanici.h tml>
Vreme je za politiku guranja štapa u točkove velikima koji pritiskaju Srbiju, a onda prihvatajući i kooperirajući sa njima nastojati da im se pomogne da se štap izvadi, naravno, "ne znajući" ko je štap gurnuo u njihove točkove. Takav napor Srbije neophodan je da bi se zadovoljili neki njeni interesi. Takva politička elita je danas potrebna Srbiji, a ne podanička. To tako ide iako deluje suviše jednostavno, nedžentlmenski, nemoralno i opasno, ali oni koji su radili ili rade u visokoj politici, znaju najbolje o čemu je reč Ovih dana imali smo priliku da nas političke elite odjednom, kao grom iz vedra neba, preokupiraju pitanjem Srebrenice. Odmah da Vam kažem, ovih dana su nas mnogo obmanjivali, da ne kažem lagali, neki svesno, a neki samo zato jer je izdata takva partijska direktiva. Prvo što svaki građanin treba da se upita zašto je ta Deklaracija usvajana, zašto baš sada. Svi su nas manje-više potcenjivali: DS, SPS, G17 plus i ostali trabanti vlasti. Podrazumeva se da su kao vladajuća ekipa iz sve snage gurali usvajanje Deklaracije kojom Srbija verifikuje počinjenu genocidnost u Srebrenici. Opozicija je kombinovala sa vlašću, tu mislim na SNS sve do poslednjeg trenutka, ne želeći da zauzme tvrd stav kako je ne bi optužili za retrogradne stavove i kako ne bi narušili odnose sa evropskim zvaničnicima do kojih im je objektivno stalo, svesni da bez međunarodne prihvatiljvosti teško mogu postati vladajuća stranka. Radikali i DSS su svoj skupštinski nastup na temu Srebrenice i Deklaracije u manjoj ili većoj meri podredili unutrašnjoj političkoj sceni i odašiljali one poruke koje narod voli da čuje, a većinski deo birača u Srbiji, pa i onih glasača vladajuće garniture, na tu Deklaraciju gledaju kao na iznudu na koju je vlast pristala kako je isti oni koji su je stiskali i iznuđivali ne bi destabilizovali. Reč je pre svega o najmoćnijoj zemlji EU i najmoćnijoj zemlji na svetu. To je pravi razlog zašto se ta Deklaracija usvajala baš sada i baš u ovakvom obliku. Sva pozivanja: na moral, na pravdu za žrtve, na citiranja misli patrijarha Pavla i drugih znamenitih ličnosti u toku parlamentarne diskusije zapravo govore koliko smo mi u stvari jadni. Toliko, da usled pritiska i nesposobnosti da se tom pritisku odupremo ili da ga izmanevrišemo, kako to rade sposobne vlade, pristanemo na nešto što će za posledicu imati, između ostalog, razočaranje preko milion onih Srba koji žive u Republici Srpskoj i u rasejanju, koji bolje poznaju šta se u Bosni pa i u Srebrenici dešavalo nego većina naših zvaničnika koji ostavljaju utisak kao da ne bi umeli ni da se dovezu do Podrinja i Srebrenice, jer ne znaju gde se to tačno nalazi. Da se razumemo, zločina je bilo u toku rata u Bosni i Hrvatskoj, mnogo njih, pa i u Srebrenici, ali proizvodnja "isitne" o tim zločinima je nešto sasvim drugo, a takva "istina" nameće se kao jedina prava samo zato jer je zagovaraju jači od Srbije. Da se razumemo, zločina je bilo u toku rata u Bosni i Hrvatskoj, mnogo njih, pa i u Srebrenici, ali proizvodnja "isitne" o tim zločinima je nešto sasvim drugo, a takva "istina" nameće se kao jedina prava samo zato jer je zagovaraju jači od Srbije Tako je sinonim za ratne zločine počinjene posle Drugog svetskog rata sa željom da se kvalifikuju kao genocid danas Srebrenica, a nije, recimo, etničko čišćenje i zločin počinjen nad preko 220.000 Srba pobijenih i proteranih u svega nekoliko dana iz Hrvatske. Šta je poenta cele priče - Srbi su izgubili najviše, ostali su najviše bez imovine u Hrvatskoj i Bosni i danas je u Srbiji i u RS preko milion raseljenih iz bivše SFRJ, pobijeno ih je i ranjeno preko sto hiljada, i danas nakon 15 godina od kraja ratova u Srbiji postoje izbeglički centri i Srbi su najveći krivci za stradanje drugih i sopstveno stradanje. Možda je najlakše optužiti za sve Slobodana Miloševića i nastaviti dalje, ali to prosto nije istina. Kod nas istina teško izbija na površinu, kako kaže jedna izreka: "Istina izlazi samo onda kada nekom postane potrebna". Imao sam priliku da vidim originalnu naredbu Ante Pavelića iz 1945. kojom on naređuje svojim snagama da omoguće sve neophodno za evakuaciju Dinarske četničke divizije vojvode Momčila Đujića sa 8.000 četnika na pravcu od Dinare ka Italiji. Istina je da je Jasenovac "progutao" preko pola miliona Srba, plus Jevreja i Roma, a da ga je tada obezbeđivalo oko 2.000 ustaških vojnika, a vojvoda Momčilo Đujić ga za pet godina nije nijednom napao niti pokušao da oslobodi zatočenike, iako je imao potrebnu vojnu silu ne tako daleko lociranu od Jasenovca. To su vam delovi istorijske istine od pre 60 godina. U slučaju Srebrenice, kroz nekoliko desetina godina, kada nam to više ne bude bilo bitno, iz arhiva će iskočiti dokumenti i presretnuti telefonski razgovori mnogih muslimanskih, međunarodnih i srpskih političara i vojskovođa, koji će dati drugačiju sliku o događajima u podrinjskim enklavama Srebrenici, Žepi i Goraždu. Samo, to tada neće biti bitno kao što danas nije bitno ko je sa kime kombinovao u Drugom svetskom ratu. Voleo bih da se naša vlada, sa istim žarom kao što je propovedala usvajanje Deklaracije o Srebrenici i sličnim drugim potezima, ponekad uhvati u koštac i istraje na pitanjima koji su državni i nacionalni interesi Srbije bez obzira na to da li takav stav može da je suprotstavi većim ili manjim silama i eventualno destabilizuje njen mandat. Sada više nego prethodnih godina postoje mogućnosti da se Srbija odupre politici uslovljavanja, ma od koga dolazila, ne zato što je jaka, ona nije jaka, već zato što su interesi u regionu i geostrateški odnosi velikih sila u ovom delu Evrope daleko bitniji od zadovoljenja interesa neke male Srbije. Vreme je za politiku guranja štapa u točkove velikima koji pritiskaju Srbiju, a onda prihvatajući i kooperirajući sa njima nastojati da im se pomogne da se štap izvadi, naravno, "ne znajući" ko je štap gurnuo u njihove točkove. Takav napor Srbije neophodan je da bi se zadovoljili neki njeni interesi. Takva politička elita je danas potrebna Srbiji, a ne podanička. To tako ide iako deluje suviše jednostavno, nedžentlmenski, nemoralno i opasno, ali oni koji su radili ili rade u visokoj politici, znaju najbolje o čemu je reč. Uostalom, to je globalizam, izazoveš problem, upravljaš njegovim rešenjem i ostvariš svoje interese. http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2404-srebrenica-i-podanici.ht ml
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
