POLEMIKE: Vladimir Ajdačić o izjavama Uranije Kozmidis-Luburić Čestitka državnog sekretara Vinči
Dr Vladimir Ajdačić, koji je 25 godina bio saradnik Instituta „Vinča“, obratio se našoj redakciji revoltiran nipodaštavanjem uloge ovog instituta baš u vreme proslave 60 godina njegovog rada. Objavljujemo njegov dopis u celini Državni sekretar iz Ministarstva nauke prof. dr Uranija Kozmidis-Luburić našla je pogodnu priliku da preko jednog dnevnog lista pet dana pre proslave 60. godišnjice Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ slavljenicima uputi svoje „čestitke“, tačnije, da iznese loše ocene o radu u njemu i konstatuje da je od nekadašnjeg Instituta ostalo samo njegovo ime. Povod za tu bravuru, koja joj je možda potrebna za predstojeće izbore, su „curenje“ radioaktivnog otpada u „Vinči“ i radovi na izmeštanju isluženog nuklearnog goriva iz „Vinče“ u Rusiju. Što se izmeštanja goriva tiče, ranije smo od državnog sekretara čuli da u njemu najteži deo posla čini pregovaranje oko obezbeđivanja materijalnih sredstava, a ne sam rad na visoko radioaktivnom otpadu koji je, navodno, sada počeo da „curi“! Od fizičara po struci, prof. Kozmidis-Luburić, kada neka radioaktivnost u „Vinči“ „curi“, očekivao bih da „curenju“ posveti odgovarajuću pažnju, ali ne da ga iskoristi kao povod da o „Vinči“ iznese niz svojih neutemeljenih sudova. Međutim, državni sekretar bira baš ovaj trenutak da saradnike „Vinče“ optuži za nedovoljnu angažovanost u vezi sa izmeštanjem nuklearnog otpada, projekta u kojem učestvuje i Međunarodna agencija za atomsku energiju iz Beča. Ona u vezi s tim kaže: „Ako se tako bude brljalo i dalje, dovodi se u pitanje sav posao“. BEOGRAD OSLOBOĐEN RADIOAKTIVNOG ZRAČENJA U nedelju, 20. aprila 2008. godine, u ranim jutarnjim časovima, radijum 226 prenesen je i bezbedno uskladišten u Institut za nuklearne nauke „Vinča“ iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“ i iz NIS Naftagasa Novi Sad. Neki od ovih izvora jonizujućeg zračenja stajali su u centru Beograda preko 40 godina. Radijum 226 koristi se u nuklearnoj medicini, a ima i industrijsku primenu, saopšteno je juče iz Ministarstva nauke Srbije. Prenosom radijuma 226 u Institut „Vinča“ uspešno je završena akcija u kojoj su učestvovali Ministarstvo nauke, Ministarstvo zaštite životne sredine, Institut „Vinča“ i Međunarodna agencija za atomsku energiju. Pakovanje i transport radijuma obavila je mađarska firma „Izotop“, koju je za ovaj posao odabrala Međunarodna agencija za atomsku energiju. Integralna podrška Ministarstva unutrašnjih poslova je u potpunosti ispoštovana prilikom transporta. Ovom akcijom grad Beograd oslobođen je, posle dužeg niza godina, opasnog otpadnog izvora radioaktivnog zračenja radijuma 226, koji se napokon bezbedno skladišti u Institutu „Vinča“, saopštilo je Ministarstvo nauke. Prof. Kozmidis-Luburić očigledno nije dovoljno upućena u probleme odloženog goriva, koje i u drugim zemljama usled jake korozije izazvane zračenjem i gubitka hermetičnosti manje ili više „curi“. Dolazeći u kontakt sa vodom, rastvaraju se male količine radioaktivnih materija i tako se vremenom podiže radioaktivnost vode - rashladnog sredstva. Koliko ja znam, niko od vinčanaca nije nešto „brljao“ oko „curenja“. I ništa nije iscurelo iz bazena sa gorivim elementima i vodom. Da jeste, to bi bilo detektovano pomoću monitoring uređaja koji godinama prate nivo radijacija u Vinči, a od nedavno i u nekoliko gradova Srbije. Korišćenjem Interneta svako može da sazna koliki je postojeći nivo radijacija u Vinči, kao i na 9 drugih lokacija. Tako je, zahvaljujući „curenju“ radioaktivnosti, „Vinča“ postala predmet šire pažnje prof. Kozmidis-Luburić. Evo šta ona o Institutu kaže: „Sadašnja situacija nam pokazuje da je to konglomerat od 46 različitih projekata. Tu se razni ljudi bave različitim stvarima. Institut je postao skupina svega i svačega. Neophodno je odrediti šta ko tačno radi“. A da bi se takvo stanje promenilo i Institutu povratio ugled, ponovo mora da se napravi nuklearno jezgro, pokrenu istraživanja... (!?) Državnom sekretaru smeta i to što od 750 zaposlenih u „Vinči“ svega 150 ima doktorsku titulu. Zaista neverovatno! Možda postoji neki „državni recept“ koji bi prof. Uranija Kozmidis-Luburić mogla da preporuči velikim naučnim institutima o odnosu broja doktora nauka i ukupnog broja zaposlenih u njima? U vezi sa ovakvim duhovnim avanturama, meni se nameće pitanje kako neko može da razmišlja o takvim poduhvatima transformacije ili čak razbijanja načine institucije u zemlji u kojoj ne postoji strategija naučnog razvoja, niti pravi kriterijumi vrednovanja naučnog rada, u kojoj oni koji odlučuju o pitanjima nauke i njenog razvoja ne poseduju potrebnu stručnost i pre pokazuju sklonost da nešto ruše nego da grade. Ja lično mislim da profesorka Kozmidis-Luburić, koja je u periodu od 2000. do 2008. godine objavila samo dva naučna rada (podatak KoBSON pretrage), nema kvalifikacije za posao koji joj dodeljen. A kada je „Vinča“ u pitanju, verujem da će, ukoliko bude prisustvovala proslavi 60. godišnjice Instituta, imati priliku da promeni svoje mišljenje o „Vinči“ kada bude saznala šta je ta naučna institucija u proteklih šest decenija dala našoj zajednici. Prof. dr Vladimir Ajdačić http://www.glas-javnosti.co.yu/
