17 мај 09 БОЖЕ ПРАВДЕ Исидора Бјелица
Извињење Ако се вратимо уназад на све наше политичке афере, од оних још из Слобиног периода па до дан-данас, како је могуће да се баш нико, али никад и нико није извинио? Да и у врлом новом ЕУ-ропском свету има пуно корупције и безочног трошења новца сведоче последњи случајеви чланова британског парламента, који су (као да су наши чланови), мазијали дневнице, рентирали сами себи куће и чинили разне неподопштине. Оно што је мени крајње сексипилно је што се ови енглески парламентарци одмах чим су ухваћени и извињавају нацији и, колико капирам, веома често буду и одмах шутнути. Е, то код нас није случај. Покушавам да се сетим, али ми не иде, да ли се ико икада извинио и за један скандал и неподопштину!!? Ако се вратимо уназад на све наше политичке афере, од оних још из Слобиног периода па до дан-данас, како је могуће да се баш нико, али никад и нико није извинио?! Кад нас ухваћени нису криви, а они на које се сумња нису ухваћени. Хајде само на прву лопту да покушамо само да се сетимо бар неколико афера: Јањушевић - Колесар, „Бодрум", па хапшења у „Сабљи", па онда „Кофер", па „Панцир". Па онај „Сателит". Онда разне виле - од оне Јелашићеве па на даље... И ништа. Никад ништа... Гледам ове ухваћене енглеске парламентарце како се посипају пепелом и, човече, морам признати како то звучи катарзично. Просто ти буде лепо и чак ти дође жао тих бараба, јер када кажу: „Сори, само смо ми криви и кајемо се", човек остане нем пред признањем. Можда ћемо једнога дана, када уђемо у ту фамозну Европску унију, дочекати и да доживимо да неко призна да је крив и да се јавно извини. Овако - нико није крив ни за убијене, ни за пирамидалне штедионице, ни за продане територије, ни за издане људе. У Србији нико није крив ни за лажне приватизације, гладне људе, опљачкана предузећа, невраћене куће, отета земљишта, пребијене људе... Ух, списак је предугачак и мучан, али да закључим, гледам Би-Би-Си и сва ова јебена извињења и просто сам љубоморна. Када би само једанпут неки политичар признао да је крив и да се каје, вредело би за њега и гласати. Јер, међу оволиким „невиним", један искрен покајник покренуо би поново веру у ту страшну браншу. Једно просто: „Извините, крао сам" или: „Извините, био сам подмићен, кајем се и стидим" било би више од сваке револуције. Да, Србији недостаје новца, хране, правде али Србија пре свега вапи да се бар неко извини овом несрећном народу за сва срања, ратове, крађе и обмане које је претрпео. http://www.pravda.rs/kolumne/9028/izviee
