|
Ipak se krećePekinezer u Prištini - kakvo prijatno iznenađenje! Kuče koje na lancu šeta njegov vlasnik po pešačkoj zoni budi kod posetioca umirujući osećaj normalne gradske svakodnevice koja je prljavoj i haotičnoj prestonici Kosova dugo nedostajala. Prilikom dalje šetnje u oči upada novozasađeno cveće u žardinjerama koje tu i tamo oivičavaju bulevar Marije Terezije. Ulice i trotoari su čistiji nego ikad, dok je saobraćaj koji nadgleda jedan saobraćajac mirniji nego inače. Priština se doterala. Na Kosovu se sve ipak kreće u pozitivnom pravcu. Ovom površnom utisku odgovara i ton najnovijeg izveštaja u kome generalni sekretar UN Kofi Anan kao vrhovni zaštitnik protektorata UN svodi račun pred članovima Saveta bezbednosti. Kosovo ima demokratski izabran parlament i upravu koja postepeno preuzima kompetencije od UN. Preduslovi za povratak prognanih Srba su se popravili i postavljeni su temelji za ekonomski napredak. Ovaj ni u kom slučaju euforičan, ali oprezno optimističan izveštaj proteklih nedelja je snažno uzdrman zbog dva događaja. Pre mesec dana je u požaru uništena elektrana Obilić do te mere da će Kosovo mesecima morati da živi uz restrikcije. Uzrok katastrofe nije bio udar groma, kako se pretpostavljalo, već trogodišnje loše rukovođenje lokalnih i međunarodnih funkcionera koji nisu u stanju da brinu o elektrani, a kamoli da je saniraju. Još dramatičnija bila je druga eksplozija kada su albanski teroristi digli u vazduh pet kuća u selu Klokot koje pripadaju Srbima spremnim da se vrate. Napad na srpski manastir u čijem dvorištu se okupilo više hiljada vernika nije uspeo. Atmosfera za povratak Srba očigledno nije dobra i svi apeli zvaničnika UN i malodušni stavovi albanskih političara ništa tu neće promeniti. Pri tom je Mihael Štajner do sada najsposobniji "guverner" Kosova. Nakon sujetnog i neefikasnog Bernara Kušnera i previše introvertnog Hansa Hakerupa ovog nemačkog diplomatu krase principijelnost, efikasnost i komunikativna kompetencija. Njegovo energično delovanje protiv kriminalaca, nasleđa Oslobodilačke vojske Kosova, uspelo je da kod stanovništva, koje ima sve kritičniji stav prema Unmikovom aparatu, izazove poštovanje. "Prvo standardi, pa onda status", glasi Štajnerova deviza: pre nego što se odluči o budućem statusu Kosova, moraju da budu ispunjeni demokratski, zakonski i ekonomski minimalni zahtevi koji kako većini, tako i manjini garantuju normalan život - prema regionalnim kriterijumima. Da bi ovo konkretizovao Štajner je u aprilu definisao čitav niz referencijalnih veličina. One pokazuju visinu prepona koje kosovski Albanci moraju da preskoče da bi, da bi šta? Da bi izvojevali nezavisnost od Srbije? Ili da bi uopšte mogli da vode razgovore sa međunarodnim zvaničnicima o tome? Štajnerov koncept "Prvo standardi pa onda status" u pedagoškom smislu je jasan, ali se u realpolitičkom životu teško može realizovati. Upravo u ovom kompleksnom pitanju nacionalne koegzistencije rad na standardima se zloupotrebljava radi bržeg rešavanja konačnog statusa. Ekstremistički Albanci bore se uz pomoć nasilja i blagonaklonosti političke elite da se ne ostvari povratak Srba. Etnički "čistom" Kosovu, tako glasi njihova računica, niko neće trajno moći da uskrati nezavisnost. Na drugoj strani Beograd drži odstupnicu u srpskom delu Mitrovice kako bi u slučaju neželjenog otcepljenja Kosova barem sever koji je naseljen Srbima ostao u sastavu matice. Doduše, većina albanskih političara je naučila svoju lekciju: oni zagovaraju povratak manjina i prihvataju visoke prepone preko kojih vodi skok u slobodu. Predsednik Rugova, koji stanuje u elitnom delu Prištine, uzdiže se iznad zahteva za političku korektnost. Pitanje statusa Kosova mora brzo da se reši (što znači nezavisnost). U protivnom će se "albansko pitanje" postaviti na nov način. To u prevodu znači - ili ćemo danas dobiti Kosovo, ili ćemo sutra poželeti veliko Kosovo (uključujući zapad Makedonije i jug Srbije). Rešavanju pitanja statusa mora da se pristupi brzo, i to ne samo zbog ovih pretnji. Povratak izbeglica i privatizacija imaće uspeha samo ako se ima u vidu jasan horizont očekivanja povratnika i investitora. On bi mogao da bude ograničen sa dve strane: isključena je mogućnost potpuno suverene države; međunarodna žandarmerija u borbi protiv organizovanog (političkog) kriminala i dalje je neophodna, a Beograd će imati pravo da kaže svoj stav kada je reč o pitanjima manjina, kao i o zaštiti srpskih spomenika. Povratak Kosova pod srpsku kontrolu je nezamisliv. O svim drugim oblicima samouprave može da se vodi dijalog između Prištine i Beograda. EU i SAD su pri tom jasno stavile do znanja da najbrži put do Evrope vodi preko ekonomske integracije regiona. |
vrati.gif
Description: GIF image
