|
by
Datum: 18. mart 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
RAT CE KRATKO TRAJATI, ALI CE
OKUPACIJA POTRAJATI
Moskva, 17. o3. 2003. godine Amerika se, nesporno, nalazi na vrhuncu svoje moci. Po okoncanju hladnog rata ona vise nema sebi ravnih suparnika. Navescu samo jednu cinjenicu: od 800 milijardi dolara, koliko danas u svetu iznose vojni rashodi, 400 milijardi otpada na udeo SAD. Takav unikatni polozaj Sjedinjenih Drzava namece i zelju toj drzavi da citavom svetu pokaze kako nema smisla “ne igrati po americkim pravilima” i istovremeno ojacati jednopolarnost sveta. Sada je za to pravi trenutak – radi postizanja svog cilja treba udariti po Iraku. Medjutim, u “osovini zla”, koju je modelirao Vasington, Irak je slaba karika. Njegov lider Sadam Husein ne moze biti inicijator veceg rata. Njegov zadatak, kao i zadatak zemlje na cijem je celu, jeste - da prezivi. Tesko je sada sa stoprocentnom sigurnoscu predvideti kakva ce biti reakcija Saveta bezbednosti OUN na americku rezoluciju o Iraku. Ali se ipak moze konstatovati, da je politicka strategija Dzordza Bussa dozivela poraz pre nego sto su i pocele krupnije vojne operacije. Sjedinjene Drzave prakticno su se nasle u izolaciji. Ako je medjunarodni terorizam bio proglasen zajednickim neprijateljem od strane citave svetske zajednice, Irak ne smatraju opasnoscu po medjunarodnu bezbednost ne samo Rusija, Kina i islamske zemlje, vec i mnogi zapadni saveznici Amerike. Cak i u onim evropskim zemljama cije vlasti podrzavaju SAD – Spaniji, Italiji, Poljskoj – velika vecina stanovnistva je protiv rata u Iraku. Administracija Dzordza Bussa danas energicno ide u pravcu rata, ne osvrcuci se ni na to ako u Savetu bezbednosti OUN ne skupe potreban broj glasova za podrsku svojoj rezoluciji o Iraku. 250-hiljadita grupacija americkih snaga, koncentrisana u podrucju buducih borbenih dejstava, nesumnjivo je dovoiljna da se brzo izvojuje pobeda. A sta dalje? Da se uspostavi okupacioni rezim? To ce biti tezak zadatak. Hoce li SAD uspeti da stabilizuju situaciju u Iraku po okoncanju vojnih dejstava? Mogu li da sprece haos, porast kriminala, epidemije, glad, reku izbeglica? Jer smena diktatorskog rezima, koji je dugi niz godina postojao u toj zemlji, predstavljace ostri zaokret za lokalno stanovnistvo. Najzad, da li ce Amerikanci hteti da ulazu ogromne napore u cilju uspostavljanja demokratskog rezima u Bagdadu, sto, po misljenju Vasingtona, treba da Irak ucini bezopasnim. Bez obzira na iskustvo i umece SAD da “instaliraju” demokratiju, to ce zahtevati kolosalne i troskove, i energiju, i sredstava. Situacija u Iraku stavlja Rusiju pred teski izbor. Rusko rukovodstvo posle teroristickih akata u Njujorku i Vasingtonu podrzalo je SAD, zauzevsi kurs u pravcu zblizavanja sa ovom zemljom. To je rezultiralo time sto su rusko-americki odnosi pretrpeli ozbiljne pozitivne promene. U sustini, stvoreni su preduslovi za partnerstvo izmedju Rusije i Amerike. I na nekim pravcima to partnerstvo je i zazivelo. Na primer, u zajednickoj borbi protiv terorizma. Po drugim linijama pak, sve je samo u deklaracijama. Tojest, odnosi izmedju dve zemlje jos su krhki. Medjutim, oni su kljucni za Rusiju, koja tezi da udje u zajednicu demokratskih drzava sa trzisnom privredom. A to je moguce samo u slucaju ako izmedju Moskve i Amerike budu postojali dobri odnosi. Dobri odnosi sa Evropskom unijom i evropskim drzavama nisu dovoljni za realizaciju fundamentalnog zadatka. U takvoj situaciji iracka kriza Rusiji postavlja dilemu. Ako Moskva stavi veto na americku rezoluciju o Iraku u Savetu bezbednosti OUN, da li ce opstati nade u uspostavljanje partnerstva u rusko-americkim odnosima? Necemo li se mi ponovo vratiti u konfrontaciju? Meni se cini da je rusko rukovodstvo izabralo veoma pravilnu taktiku. Rusija ne podrzava americki kurs u odnosu na Irak, smatra ga pogresnim i otvoreno izjavljuje, da postoje mogucnosti za mirno resenje irackog problema. Istovremeno, Moskva ne deluje po principu “ostrica protiv ostrice”. Specifika sadasnjeg trenutka svodi se na to, da su glavni oponenti Sjedinjenih Drzava zapravo njihovi zapadni saveznici – Francuska i Nemacka. Medjutim, ipak ce nastati vreme kada ce Rusija morati da odluci kako da glasa u Savetu bezbednosti. Veoma mnogo ce zavisiti od sitnih nijansi. Ja iznosim licno misljenje. Ukoliko americka rezolucija bude formulisana u rasplinutom obliku, tojest, ne bude davala mandat za pocetak vojnih dejstava u Iraku, mi se mozemo uzdrzati. Ukoliko Amerika u svojoj rezoluciji jasno postavi pitanje upotrebe vojne sile, misljenja sam da ce Moskva uloziti veto. Amerikanci su previse samouvereni u pogledu toga da se rusko rukovodstvo nece osmeliti da kaze “ne”. Medjutim, ukoliko Sjedinjene Drzave budu nastavile da idu napred tako bezobzirno, one ce prinuditi Rusiju da iskoristi svoje pravo stalnog clana Saveta bezbednosti OUN i spreci rat u Iraku. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 |
<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>
