|
Serija ostavki zbog rataPonedeljak nije bio baš najsrećniji dan u životu britanskog premijera, a ni utorak nije bolje počeo. Pre nego što je juče celodnevna parlamentarna debata o "akciji razoružavanja Iraka" (eufemizam za rat) uopšte otvorena, Toni Bler je mogao da konstatuje novi brojčani minus u svom kabinetskom sastavu. Bivšem šefu diplomatije i potonjem dojučerašnjem lideru laburista u Donjem domu Robinu Kuku, koji je ostavku podneo preksinoć, a za govor, ocenjen među poznavaocima kao jedan od najbriljantnijih u modernoj političkoj istoriji zemlje, doživeo ovacije, pridružili su se, uoči jučerašnje sednice, lord Filip Hant, pomoćnik ministra za zdravlje, i Džon Denam, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. Šef britanske vlade već bi imao razloga za pravu paniku da, istovremeno, ministarka za međunarodni razvoj Kler Šort, suprotno prošlonedeljnim najavama, nije saopštila svoju odluku da ipak ostane uz Blera. Najglasnija i najpoznatija buntovnica u vladajućoj stranci predomislila se, nakon što su joj predočene bolje varijante vladine politike, u vidu obećanog angažovanja za opsežnu pomoć "post-Sadamovom Iraku" kao i diplomatski proboj na Bliskom istoku. Izraelsko-palestinski sukob pominjao je u svom istupanju i Robin Kuk, osporavajući argumente ratnog tabora o tome da "svet više nema strpljenja za Sadama Huseina koji je propustio mesece i godine da se razoruža". Podsetio je da je Rezolucija 242 kojom se zahteva povlačenje Izraela sa okupiranih teritorija doneta još pre 30 godina, a uporno izraelsko odbijanje da se povinuje toj rezoluciji nema za posledicu ništa slično, odnosno toliki stepen užurbanosti i nestrpljenja. Da ne bi dilemu ostavio nerazrešenu, Kuk je zatim direktno rekao šta je suština problema. Po njemu, to je republikanska administracija u Vašingtonu, jer da je kojim slučajem ono brojanje glasova na Floridi imalo drugačiji ishod i umesto Buša pobedio demokrata Al Gor, ne bi se ni Britanija našla u ovakvoj situaciji da svoje vojnike šalje u Irak. Kuk je bio šef Forin ofisa u prvom Blerovom mandatu (od 1997. do 2001) i u tom vremenu je diplomatsko-politički rečnik obogatio pojmom "etičke dimenzije" spoljne politike. Jedan od primera te "moralnosti" bilo je i bombardovanje Jugoslavije koje je svesrdno podržavao. Kada je pre dve godine, početkom aprila 2001, došao u posetu Beogradu, ponovio je da je ubeđen u ispravnost i neizbežnost te bombaške akcije NATO. Ovoga puta, kada je Irak u pitanju, Robin Kuk govori o neopravdanoj "vojnoj avanturi" koja će Britaniju udaljiti i već je udaljava od svih njenih saveznika, o akciji o kojoj ne postoji sporazum na međunarodnom planu, niti puna saglasnost u strukturama kojima pripada i Britanija, od Ujedinjenih nacija, pa sve do Severnoatlantskog saveza. Zbog svega toga, "ubeđen da su iznevereni osnovni principi laburističke spoljne politike", Robin Kuk podneo je ostavku. U takvim okolnostima, sasvim paradoksalno, Blera spasava opozicija. Konzervativci su, naime, bez ikakve rezerve, najodlučnije za rat. Na duži rok gledano, ovo savezništvo bi se za laburističkog premijera moglo pokazati kao opasno, a neki će politički računi tek doći na naplatu. D. Dragić UPOZORENJA BRITANSKIH ANALITIČARA Ratnici politički poraženi Ono što se dogodilo u UN poraz je SAD i Velike Britanije London, 18. marta (Tanjug) Amerika i Velika Britanija su doživele veliki politički poraz u Ujedinjenim nacijama jer nisu uspele da dobiju podršku za ratne planove u Iraku, ocenjuje se danas u Londonu. Iako više nema dileme da će SAD uskoro napasti Irak, ostaje ipak činjenice, ističu britanski komentatori, da je najmoćnija sila na svetu politički poražena. Nije samo reč, kako ocenjuje Bi-Bi-Si, samo o tome da London i Vašington nisu dobili podršku Saveta bezbednosti, nego i o činjenici da međunarodna zajednica, u stvari, nije podržala Ameriku. |
