[www.ANTIC.org] USKRSNJE JAJE od Srba iz Kanade
Title: Message USKRSNJE JAJEod Srba iz KanadePohod po Srbiji iz HilandaraMonasi sa Hilandara ce na a Uskrs podeliti 3 crvenih jaja po Srbiji .Mole nas da ne zatajimo ove godine jer su proslogodisnjim poklonomod $2,000 takvu akciju obavili prvi put od 1945 godine.Ko moze i zeli neka da svoj i najmanji prilog da i ove godine, obradujemoponovo decu u zemlji odakle dolazimo. Sta to kome znaci ? Pokolenje koje raste, vezace to za uspomenu na nesto u sta treba verovati asto je meni i mojoj generaciji bilo uskraceno.Ima nas preko 6 Srba u Torontu, pa verujem da nam nece biti tesko dasakupimo $2,000.Ko zeli i moze da da neka svoj prilog donese u prostorije Srpske Nacionalne Akademijena 2381 Dundas St. W. ( second floor ) Toronto, Ont. M6P 1X2 ( Ponedeljak - Sreda - Petak od 16-19 casova )ili neka posalje cek na istu adresu naznaceno " za uskrs" ( Svi prilozi se kvalifikuju za priznanicu za taksu )Novac treba da posaljemo u Hilandar do Aprila 20 da bi se sve na vreme organizovalo do Uskrsa koji je ove godine 5 maja.U ime humanitarnog odboraSrpske nacionalne akademije u KanadiMilan JojkicPotpredsednike-mail: [EMAIL PROTECTED] "Nezavisne NOVINE" Toronto, Canada www.nezavisnenovine.com [EMAIL PROTECTED] [EMAIL PROTECTED] Tel: 416/ 466-0888 Fax: 416/ 466-1921
[www.ANTIC.org] Novine - Info...
Title: Message PETAK - 5. april 2002-RAZGOVORIKlub Citalaca organizuje razgovor o knjizevnom delu Dragise Vasicapetak 5. april 19.30 u Knjizari "Srbika" (2465 Dundas Street West), Odlomke iz pripovedaka citaju ucenici Srpske skole u Misisagi (11. i OAC razred). Teme za naredne razgovore: 10. maj: Zoran Ciric, ovgodisnji dobitnik NIN-ove nagrade7. jun: Milena Nokovic7. juli: Milena NokovicSUBOTA - 6. april 2002.-Srpska Kreativna Emigracija Nove Dimenzije Vas poziva NA ZURKUDirk's 244 Adelaide Str. Downtown TorontoS K E N D jepokrenuo talas koji se nastavlja svake SUBOTE na ovoj lokaciji. Zelimoda vas pozovemo da nam se pridruzite,bice nam zadovoljstvo da vas upoznamo, za sve informacije javite se na nas telefon 416.888.7272S K E N D okuplja Srbe urbane orijentacije, ljude koji ce u vremenu koje dolazi na najbolji nacin predstaviti nasu zajednicu, sva Srpska inteligencija I svi ostali Srbi koji predstavljaju nasu zajednicu na dostojan nacin vec duze vreme zive u izolaciji, otudjeni jedni od drugih zeljni kvalitetnog druzenja I zabave. Mi zelimo da spojimo lepo I korisno.Pridruzite nam se da vam pokazemo kako da to izvedemo.VREME JE ZA OKUPLJANJE: Ovo je pocetak jednog druzenja Srpske avangarde u Torotu, budite deonovog kreativnog talasa. S K E N D je jedna mlada organizacija osnovana 19.Decembra 2001. godine na Svetog Nikolu, takodje svesna da je ovo jedan dugotrajan proces ali uz vase konstruktivne kritike, predloge I sugestije uspecemo da stvorimo jednu snaznu organizaciju koja ce biti na raspolaganju svima nama za pomoc I saradnju u svakom pogledu.PROGRAM VECERI:D.J.Serdjo njnjnj.serdjo.com Ohrabreni podrskom mnogobrojnih clanova nase zajednice nastavicemo sa retrospektivom najboljeg YU urbanog zvuka od 80-tih do danas i pokusaj da se sacuva taj identitet u vremenu i prostoru.Posetite nas na njnjnj.SKEND.com I glasajte za pesme koje bivoleli da cujete, ako imate bilo kakav predlog kako da poboljsamo nase druzenje javite nam se na [EMAIL PROTECTED]PETAK - 12. april 2002-Srpska Nacionalna Akademija i Udruzenje Knjizevnih Stvaralaca " Desanka Maksimovic"pozivaju Vas na predstavljanjezbirke pesama " VETROVI BALKANA" Dragice Veljovic BraunsteinO knjizi govore: pesnik: Katarina Kostic, pesnik: Stojanka Petkovic novinar: Rundo Slobodan .petak 12 april u 19c.u knjizari "Serbica Books"2465 Dundas St. W. TORONTOSUBOTA - 13. april 2002.KONCERT - Aca LukasPromocija novog CD-a uz pratnju Slavka JoksimovicaKanadska TurnejaApril 5 - 14, 2002Vankuver, Otava, Toronto, Vindzor, MISISAGA, subota, april 13. u 20c St. Mary's Ukrainian Church Hall3625 Cawthra Road (jedan blok juzno od Burnhamthorpe Rd)Slobodan parking. Ulaz za sve uzrasteProdaja ulaznica: predprodaja $30.00 , na ulazu $35.00Informacije: 905.607.8394SUBOTA - 19 i 20 april 2002.The 15th Annual Images Festival presents VOICES FROM THE NEW YUGOSLAVIAThe 15th Annual Images Festival Torontos most comprehensive media arts festival will feature five documentaries from independent filmmakers in Serbia.Friday, April 19, 7:00 pm - Bloor Cinema (506 Bloor St. West)My Country - For Internal Use Only (24 min) - Goran RadovanovicAre They Bombing Over at Your Place? (30 min) - Radivoje Andric RasaModel House (21 min) - Goran RadovanovicThese three short documentaries were made amidst grim circumstances with a surprising amount of humour and formal invention. They are vibrant chronicles of a turning point in recent history, including two very different responses to the NATO bombing of Serbia in 1999. The program includes the Canadian premieres of Goran Radovanovics multiple-award-winning documentary My Country For Internal Use Only (2000) and his newest work, Model House (2001), as well as Radivoje Andric Rasas Are They Bombing Over at Your Place? (1999).Saturday, April 20, 1:00 pm - Innis Town Hall - 2 Sussex Avenue (at St. George)Janko Baljak will participate in a "MediaActive" panel discussionSaturday, April 20, 5:00 pm - Innis Town Hall - 2 Sussex Avenue (at St. George)Anatomy of Pain (30 min) -- Janko Baljak will attendThe Dead Are Deadly: Anatomy of Pain 2 (30 min) -- Janko Baljak will attendJanko Baljak is among Yugoslavias leading documentary-makers. He was one of the founders of the film and television division of independent Belgrade media outlet B92. These two short documentaries closely examine the aftermath of the bombing of a state television station during NATOs bombing of Belgrade in 1999. Canadian premieres: Anatomy of Pain (2000) and The Dead Are Deadly: Anatomy of Pain 2 (2001), with the director present to speak about his work.The five Serbian documentaries,
[www.ANTIC.org] VESTI VJ
Title: Message DNEVNE VESTI**Zvanicni sajt Vojske Jugoslavijetel:011/334-67-80Web adresa: www.vj.yu Komanda Uzickog korpusa izvela je vezbu o angazovanju jedinica u zastiti teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije i borbi protiv terorizma. Postignuti su vrlo dobri rezultati. Ekipa Tehnicke uprave Sektora za logistiku GS VJ obisla je strucne ekipe Tehnickog remontnog zavoda iz Cacka koje su angazovane na opravci tehnicko-materijalnih sredstava u garnizonima u Leskovcu i Vranju. Ekipe Komande Beogradskog korpusa kontrolisale su izvodjenje borbene obuke u jedinicama u Sremskoj Mitrovici i Rumi. Na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu danas je odrzana konferencija za novinare o poslovanju VMA u proteklom periodu. Granicari Vojske Jugoslavije u zoni odgovornosti Ratne mornarice onemogucili su dva lica u pokusaju ilegalnog prelaska drzavne granice, nakon cega su ih predali organima MUP na dalju nadleznost. U biblioteci Centra za vojnonaucnu dokumentaciju i informacije danas je, u organizaciji Centralne biblioteke VJ, odrzana strucnospecijalisticka obuka za bibliotecke radnike VJ. Vise od 50 bibliotekara, visih knjiznicara i knjizara iz garnizonskih, skolskih i specijalnih biblioteka VJ danas je upoznato sa modelom programiranja sadrzaja iz bibliotecko-informacione delatnosti. Simfonijski orkestar Umetnickog ansambla VJ "Stanislav Binicki", u organizaciji Muzicke skole "Dr Miloje Milojevic" iz Kragujevca, odrzace veceras u 19 casova koncert u kragujevackoj Gimnaziji. Na programu su dela Vebera, Strausa i Suberta. Kao solista na horni nastupice Igor Lazic, a orkestrom ce dirigovati gosca iz Nemacke Nikol Kriger i Pavle Medakovic. Predvidjen je nastup i nekoliko ucenika Muzicke skole. U emisiji o kulturi u VJ "Pero i mac", koja je na programu Art televizije veceras u 20,15 casova, bice emitovani snimak sa sinoc odrzanog koncerta Simfonijskog orkestra Umetnickog ansambla VJ "Stanislav Binicki", razgovor sa dirigentom iz Nemacke Nikol Kriger i prilog sa izlozbe slika i crteza beogradskog slikara Kemala Ramujkica. U drugom delu emisije bice emitovani prilog sa dodele Gran prija filmu "Voz" rezisera Gorana Kostica, u produkciji Vojnofilmskog centra "Zastava film", i dokumentarni film "Voz". U Klubu VJ u Herceg Novom u cetvrtak je odrzano autorsko vece pesnika Milenka M. Curovica - Kicavskog, koji se prvi put predstavio crnogorskoj knjizevnoj javnosti. O poeziji Kicavskog govorili su knjizevnik Filip Radulovic, izdavac Radule Jovanovic i novinar Danijela Djokic, a u umetnickom delu programa nastupio je guslar Zeljko Curovic. Jednocasovna emisija o odbrani SRJ i Vojsci Jugoslavije "Dozvolite...", koja ce biti emitovana na Drugom programu RTS u nedelju u 10 casova, sadrzi priloge o sednici Vrhovnog saveta odbrane, novinama u obuci vojnika pesadije i o bazama VJ uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom. Bice emitovani i prilozi o dodeli priznanja "Zlatno sunce" 240. samohodnom raketnom puku PVO i Gran prija "Zastava filmu" za fim "Voz". Studentska reprezentacija Vojne akademije osvojila je titulu sampiona u ekipnom studentskom prvenstvu Jugoslavije u stafetnom trcanju 4 x 5 km, koje je odrzano u sklopu 9. medjunarodnog novosadskog polumaratona. Ekipu su cinili Dusko Cvijanovic i Marko Radisavljevic sa Odseka Kopnene vojske, Nenad Nikolic sa Odseka logistike i Vladimir Radunovic sa Odseka Ratne mornarice.Polumaraton su uspesno zavrsile i staresine VJ - nacelnik Katedre fizicke kulture Vojne akademije pukovnik mr Milorad Zivanovic i maratonac VJ stariji vodnik Jovisa Markovic. Studenti i staresine Vojne akademije ucestvovali su na takmicenju u orijentacionom kretanju, odrzanom u okolini Smederevske Palanke. Student Ivan Petrovic osvojio je drugo mesto na stazi dugoj tri kilometra, porucnik Vinko Znidarsic je na stazi od sedam kilometara zauzeo cetvrto, a na stazi od pet kilometara student Igor Stosic zauzeo je peto mesto.Organizator takmicenja Orijentacioni klub Sportskog drustva "Jasenica" iz Smederevske Palanke dodelio je Vojnoj akademiji zahvalnicu za masovan odziv i uspesan nastup na takmicenju.
[www.ANTIC.org] U DOM ZDRAVLJA NA - NERVIRANJE
Title: Message Konferencija za novinare Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). Djordje Vukovic, koordinator projekta, Srecko Mihajlovic, koordinator istrazivanja javnog mnjenja, i Marko Blagojevic, portparol i clan upravnog odbora CeSID-a, o rezultatatima pilot projekta "Posmatranje rada lokalnih vlasti" i istrazivanja javnog mnjenja o radu lokalnih vlastiU DOM ZDRAVLJA NA - NERVIRANJE "U opstinama Vracar, Valjevo, Zajecar, Nis i Novi sad zavrsen je prvi deo projekta posvecen radu lokalne uprave, a rezultati istrazivanja pokazuju da su gradjani veoma nezadovoljni radom opstinskih sluzbi, kao i to da su ove sluzbe kadrovski nespremne za bilo kakve reforme", rekao je Djordje Vukovic. Vukovic je dodao da ce do kraja godine biti zavrseno istrazivanje u 92 opstine u Srbiji, u kojima zivi 95 odsto populacije, ali i da se vec sada moze steci slika o radu opstinskih sluzbi.Posmatrana je procedura rada u opstinama, zatim koliko novca gradjani moraju da odvoje da bi ostvarili neko svoje pravo, kao i koliko vremena treba za to da potrose. Rezultati su pokazali da su cene za ostvarivanje pojedinih prava razlicite od opstine do opstine, cak i deset puta vece u nekim. Za ostvarivanje pojedinih prava je potrebno obezbediti preko 30 razlicitih dokumenata, sto je nedopustivo.Srecko Mihajlovic je govorio o anketi sprovedenoj medju gradjanima koji su u vecini izrazili nezadovoljstvo radom opstinskih sluzbenika. Cak 60 odsto ispitanika smatra da su zaposleni u opstini korumpirani, a samo 5 odsto je i potvrdilo da su dali mito da bi zavrsili neki posao u opstini. Komenatirisuci ovu pojavu Mihajlovic je rekao da su saznanja gradjana uglavnom posredna, a misljenje o radu opstinskih sluzbenika je delimicno i refleks na misljenje o radu drzavnih organa. Istrazivanje je pokazalo da naseg gradjana najvise iritiraju lokalni domovi zdravlja, na drugom mestu je uprava prihoda, na trecem kontakt sa policijom i sudovi, a tek potom opstinski sluzbenici. Zakljucak istrazivanja je da ce se jos dugo morati raditi na stvaranju atmosfere u kojoj su drzavni sluzbenici u funkciji gradjana, i da gradjani moraju vrsiti i politicke pritiske za ostvarivanje svojih osnovnih prava. www.yumediacenter.com
[www.ANTIC.org] Mntoday, 05.03.2002.
MONTENEGRIN PRESIDENT MILO DJUKANOVIC: EARLY PARLIAMENTARY ELECTIONS ARE NOT PRIORITY Podgorica - Early parliamentary elections are not priority in Montenegro - said Montenegrin President Milo Djukanovic during his visit to Bijelo Polje, a little town at the north of Montenegro. Through rearranging of relations between coalition partners in the Government we shall strive to provide continuity of its functioning and also to perform further economic and social reforms - said Djukanovic. In case the agreement fails to be reached, elections would then be an alternative - Djukanovic said, expressing his confidence in further majority support of the pro-reform and pro-European policy. Signing of the Belgrade Agreement will enable normalization of relations with Serbia, as well as full co-operation with international community and European Union (EU). ON THE OCCASION OF DEATH OF HM THE QUEEN MOTHER PRESIDENT DJUKANOVIC EXPRESSED HIS CONDOLENCES TO QUEEN ELISABETH Podgorica - On the occasion of death of HM Queen Elisabeth The Queen Mother the President of Montenegro Milo Djukanovic sent a telegram to HM The Queen Elisabeth expressing his deepest condolences in his own and in the name of leadership and people of Montenegro. MONTENEGRIN PARLIAMENT DEBATE ON AGREEMENT RESUMED Podgorica - The Montenegro's Parliament debate on rearranging of relations between Serbia and Montenegro was not even yesterday concluded, and is expected to be resumed Tuesday (9 April). The representatives of ruling Democratic Party of Socialists (DPS) repeated their conviction that new relations between Serbia and Montenegro, through democratic means and without causing conflicts and destabilization of the region, led to establishing a union of two completely independent states. The opposition coalition Together for Yugoslavia (ZZJ) claims that the Document means preserving of a common state and defines it as Europe's compromise offer. The Liberal Alliance (LS) representatives repeated their view of the Agreement, claiming that its implementation leaded to strengthening of the common state, thus leaving no hope for Montenegro's independence. STURANOVIC - WISERBEG MEETING HELP FOR REFORMS IN LEGISLATIVE SYSTEM Podgorica - Reforms of legislation, state administration and local self-management in Montenegro - these were the topics discussed by Montenegrin Minister of Justice Zeljko Sturanovic and newly elected chief of the High Committee for Human Rights in Podgorica Lora Wiserbeg. Ms Wiserbeg was interested in creating of the Law on Ombudsman, in activities of the newly formed Council for reforms of the state administration, as well as in the Law on Courts, announcing expert and other kinds of help to Montenegro for realization of reform activities. VUKOVIC AND REPRESENTATIVES OF EUROPEAN OBSERVATION MISSION MONTENEGRO PROCEEDS TOWARDS INDEPENDENCE Podgorica - The present moment in Montenegro is characterized by the signed Agreement on defining future relations between Montenegro and Serbia and by efforts to solve in a democratic way the crisis that occurred in the Government due to the signing of the document. Such was the estimate of Montenegro's ruling Democratic Party of Socialists`s (DPS) Whip Miodrag Vukovic which he expressed during his meeting with representatives of European Observation Mission in Montenegro. Representatives of the Observation Mission have supported the efforts of DPS to solve the present problems in the Republic through democratic and national procedures - it was issued in a statement of DPS information service. CHIEF OF MONTENEGRIN REPRESENTATIVE GOVERNMENT IN BERLIN IVAN SAVELJIC: GERMANY THE MOST IMPORTANT PARTNER OF MONTENEGRO Podgorica - Even after the signing of the Agreement on forming a loose federation between Serbia and Montenegro, Germany will continue to be a reliable economic and political partner of Montenegro - said Mr. Saveljic. He said that Germany was the most important individual partner of Montenegro, and that it best recognized the reform activities in the Republic. He emphasized that in the oncoming period Montenegrin Representative Government in Berlin would be engaged in realization of previously arranged economic projects of high strategic importance for Montenegro. He was referring to two arranged contracts between Montenegro and Germany, which would make possible the realization of projects amounting to 46 million Euro worth. GREEK CONSUL VISITED CETINJE RENEWING CO-OPERATION BETWEEN TWO OLD CAPITALS Podgorica - The Greek Consul in Montenegro Mr. Sofirios Anastasiau visited yesterday Cetinje, where he met representatives of local self-management and talked with them about the possibility of extending co-operation between the Greek city of Napfion and Montenegrin old capital. The Greek Consul expressed readiness to help open a Cultural-Informative Center in Cetinje. The agreement on co-operation between Cetinje and Napfion was signed in 1993. In
[www.ANTIC.org] SRS konferencija za novinare: 4. april 2002. godine
[ http://www.srs.org.yu/konferencija.htm ] 4. april 2002. godine Redovna konferencija za novinare, 4. april 2002. godine Prof. dr Vojislav Seselj: Dame i gospodo, dosmanlijski rezim nastavlja posao na rasturanju, potpunom unistenju nase drzave. Drzava se maksimalno ponizava isporucivanjem nasih drzavljana zlocinackom Haskom tribunalu, zapravo velikim silama. Takozvani dosmanlijski lideri se nadme'cu u pokazivanju nepoznavanja prava u svojim javnim nastupima, pa cak jedan od njih, Vladan Bati'c, iznosi tvrdnju da isporuka Haskom tribunalu nije isporuka stranoj drzavi. Oni ne znaju da je sve sto je inostranstvo - strana drzava. Postoji nasa drzava i strana drzava. Da li su strane drzave grupisane, da li pojedinacno nastupaju, to je sasvim irelevantno. I vrsi se pritisak, ima indicija da oni tom pritisku popustaju, na Socijalisticku narodnu partiju Crne Gore da prihvati donosenje saveznog Zakona o isporukama Haskom tribunalu. To bi bio akt izdaje koji bi obesmislio postojanje zajednicke drzave, i ako to prihvate onda se name'ce pitanje - zasto oni uopste dolaze u Beograd? Da ovde za pare sluze dosovcima, kao pla'cenici, kao janjicari. Ako prihvate ulogu janjicara, onda vise nikad ne treba ni da dolaze. Za sada se srpska policija drzi casno i dosovci nisu mogli da nadju dovoljno ljudi da izvrse protivustavno i protivzakonito hapsenje, iako su neki od njih, poput Sretena Luki'ca i Gorana Radosavljevi'ca Gurija, policijskih generala, bili spremni da se prihvate ovog necasnog posla. Mi i dalje upozoravamo sve vojnike i sve policajce, oni koji budu ucestvovali u krsenju Ustava i zakona odgovara'ce kad-tad i strogo 'ce biti kaznjeni. Odgovara'ce svi oni koji su ucestvovali u otmici i isporuci Slobodana Milosevi'ca, Milomira Staki'ca, bra'ce Banovi'c. Kakvo je tek ponizenje za nasu zemlju da ovde elitne policijske jedinice spektakularno hapse bra'cu Banovi'c? I jedan od te bra'ce se sada vra'ca u Beograd, jer je tuzilastvo Haskog tribunala shvatilo da za njega nema nikakvog dokaza. Pitanje je da li za onog drugog bilo sta imaju? Toliko spektakla, toliko ponizenja, toliko brutalnosti, prebijanja, maltretiranja, i na kraju onaj ko je tamo odveden pa se ispostavi da nije nizasta kriv, vra'ca se i steta mu se ne nadoknadjuje, jer Ujedinjene nacije nikome stetu ne nadoknadjuju. One su neodgovorne za stetu koju pocine njihovi organi. To je Konvencija o imunitetima jos iz 1946. godine, koju primenjuju i na Haski tribunal. Srpska radikalna stranka je kategoricki protiv bilo kakve isporuke Haskom tribunalu, ne postavlja se uopste pitanje da li je isporuka na osnovu zakona, ili bez zakona. Nemogu'ce je na ustavan nacin doneti zakon o isporuci, Ustav zabranjuje isporuku. I ne moze se zakonom menjati Ustav. Protivustavno isporucivati bez zakona, protivustavno isporucivati sa zakonom, eventualnim zakonom, i to 'cemo da saopstimo na zasedanju Savezne skupstine, ako do njega dodje, evo, najavljuje se da bi mogla biti vanredna sednica hitno zakazana. Ocigledno je da svi razumeju u srpskoj javnosti pogubnost ovog novog Solaninog projekta rasturanja Savezne Republike Jugoslavije. Nije problem u menjanju drzavnog naziva, drzavni naziv odmah treba menjati, neka drzavni naziv bude Srbija i Crna Gora. Mnogo bi lepsi bio Velika Srbija, ali moze Srbija i Crna Gora, nemamo nista protiv, ali da nam se ne ukida drzava. Jer ovo sto oni nude umesto drzave - nije nista. I oni koji se zalazu da Republicka skupstina Srbije prihvati svesni su koliko je sve to pravno neutemeljeno. Ali, kao - nisu mogli drugacije. Sta to znaci? Mogli su podneti ostavke. Niko u politici nista ne mora da uradi, uvek postoji izlaz. Nekad je izlaz bilo samubistvo, sada, hvala Bogu, to niko ne trazi, dovoljna je ostavka. Nikom ne treba svileni gajtan. Ako ve'c ne mozemo da sacuvamo zajednicku drzavu, da se konstatuje da ne mozemo, a sto onda moramo da glumimo kao da i dalje cuvamo, a ona vise ne postoji. To vam je kao iz Njegosevog Gorskog vijenca kad je Janko branio Vladislava mrtva. On ga brani, brani, a ovaj odavno mrtav. Ovde drzava odavno mrtva, a svi se nesto upinju da je brane, da je cuvaju, u novoj formi. U kojoj formi? Kao pauk kad uhvati insekta, pa ga iznutra isisa, pa ostala samo ljustura, i sad to je insekt; nije to insekt. Tako vam je i u ovom slucaju. Ocigledno je velika kriza u odnosima vladaju'cih partija u Srbiji, i to opet potencira potrebu skorog raspisivanja vanrednih izbora. Rezim je ogrezao u kriminalu, raznoraznim aferama, mafija kontrolise celu drzavu, a beze od izbora. Rezim stalno nesto preti, stalno nesto poziva na sud. A ne smeju. Evo vam konkretnih cinjenica. U avgustu mesecu sam optuzio organizatore ubistva Momira Gavrilovi'ca, Djindji'ceve jurisnike Gorana Petrovi'ca, Zorana Mijatovi'ca,
[www.ANTIC.org] Bilten 09. april
B I L T E NV E S T I 05. APRIL 2002. SRJ HASKI TRIBUNAL KOSTUNICA: MOGUC SAVEZNI ZAKON O SARADNJI SA HAGOM BEOGRAD, 4. aprila 2002. (Beta) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je danas da bi za dan-dva mogla da bude postignuta politicka saglasnost o usvajanju saveznog zakona o saradnji sa Haskim tribunalom, koji bi podrazumevao izrucenja optuzenih. Voleo bih da ne dodje do izrucenja optuzenih dok ne bude bio usvojen zakon, rekao je Kostunica na konferenciji za novinare. On je rekao da je moguce da vec danas bude zakazan sastanak drzavnog rukovodstva o zakonu o saradnji sa Hagom, na osnovu razgovora koje je vodio s liderom SNP CG Predragom Bulatovicem i predsednikom Veca gradjana Skupstine SRJ Dragoljubom Micunovicem. Kostunica je rekao da su se stavovi unutar savezne vladajuce koalicije promenili i da bi savezni zakon o saradnji sa Hagom, ako bude postojala politicka volja svih clanova savezne koalicije, mogao da bude usvojen za dan-dva po hitnom postupku, odnosno na sednici Savezne skupstine koja je zakazana za 10. april. Ako sada te politicke volje nema, onda ne znam kada ce je biti, rekao je on. Predsednik SRJ je rekao da preovladjuje stav o usvajanju jedinstvenog saveznog zakona o saradnji sa Hagom koji podrazumeva izrucenja, odnosno verziji koju je svojevremeno predlagao bivsi savezni ministar pravde Momcilo Grubac, na kojem je radila i ekspertska grupa savezne koalicije. KOSTUNICA: SRJ NIKO NIJE ZAPRETIO SANKCIJAMA BEOGRAD, 4. aprila (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izjavio je danas da nasoj zemlji niko nije direktno zapretio sankcijama, pogotovo ne spoljnim zidom i da je vazno da to javnost shvati. Nevolja je sto su se mnogi nasi politicari 'preigrali', nastojeci da budu veci Amerikanci od Amerikanaca..., istakao je Kostunica na konferenciji za novinare, izrazavajuci nadu da nece doci do prekida finansijske pomoci medjunarodne zajadnice SRJ. Prema njegovim recima, nema naznaka da ce SAD aktivno raditi da ubede ostale zemlje da im se pridruze u blokadi finansijske pomoci. DJINDJIC: NAJVAZNIJE JE DA SMO ZA ISKRENU SARADNJU BEOGRAD, 4. aprila 2002. (Beta) - Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je da nije realno ocekivati da jugoslovenski parlament u narednih nekoliko dana ili nedelja donese zakon o saradnji sa Haskim tribunalom. Nemamo vise vremena za konsultacije, koje ce trajati mesec-dva ili da cekamo da se o tome izjasnjavaju opstinski odbori nekih stranaka. Za to imamo samo dva do tri dana i nista vise, rekao je Djindjic u emisiji Pres pretres u produkciji VINa. SNP Crne Gore nece pristati na izrucenja. I za mene bi bilo prijatno iznenadjenje da promene stav, ali mislim da to nije realno ocekivati, dodao je on. Djindjic je rekao da Srbija neprimetno i polako gazi u sankcije i da ce se neke negativne posledice osetiti vec naredne nedelje. Rok da se vratimo na nulu, odnosno da anuliramo posledice sankcija, bice sest meseci. Svet se tesko pokrece, ali kad se pokrene onda ga je tesko zaustaviti. Nasa vlada nece dozvoliti da se on pokrene, rekao je Djindjic. Na pitanje da li ce njegova vlada dozvoliti da Srbija krene put sankcija, premijer je odgovorio negativno. Djindjic je rekao da je najvaznije pitanje u saradnji sa Haskim tribunalom to da li Srbija i SRJ toj saradnji pristupaju iskreno. Kad bi sada sve optuzene za ratne zlocine izrucili, oni bi nam dali jos jednu listu. Testirace nas dok ne vide da saradjujemo iskreno, rekao je on. Djindjic je ocenio da je vecina u Srbiji svesna da je saradnja sa Hagom cena koja se mora platiti na putu u evropske integracije. Atmosfera u Srbiji po tom pitanju opste nije losa, dodao je Djindjic. Djindjic je rekao da ne zna nista o nameri predsednika Srbije Milana Milutinovica da se dobrovoljno preda Haskom tribunalu, koji ga tereti za ratne zlocine na Kosovu. Izrucenje aktuelnog predsednika Srbije Haskom tribunalu je teska odluka. Zato smo od predstavnika Haskog tribunala zatrazili razumevanje, rekao je on. COVIC: NACIONALNI SAVET ZA UTVRDJIVANJE MODELA SARADNJE SA HAGOM BEOGRAD, 4. aprila 2002. (Beta) - Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic rekao je da bi Nacionalni savet za saradnju sa Haskim tribunalom, za cije formiranje se ranije zalozio, trebalo da vodi racuna o drzavnim interesima i ljudskim pravima optuzenih dok ne bude donet zakon o saradnji sa tim sudom. Savet bi bio orocen na sest meseci ili godinu dana. Mogao bi da projektuje i zakon koji nam je potreban. Dok se zakon ne donese, Nacionalni savet bi vodio racuna o nacionalnim i drzavnim interesima i ljudskim pravima, polazeci od toga da je svaki od optuzenih drzavljanin ove zemlje, kazao je Covic u intervjuu najnovijem broju nedeljnika Vreme. On je naveo da je vlastima u Beogradu neophodna strategija saradnje sa Tribunalom u Hagu i dodao da bi nekako
[www.ANTIC.org] Predsednik Kostunica primo sefa UNMIKa
PREDSEDNIK SRJ PRIMIO SEFA UNMIKA NEOPHODNOST HITNOG POVRATKA RASELJENIH Najbolji nacin bio bi ustanovljenje posebnog ministarstva za povratak, na cijem celu bi se nalazio predstavnik srpske zajednice Predsednik SRJ Vojislav Kostunica ukazao je sefu Unmika Mihaelu Stajneru, tokom njihovog susreta u Beogradu, na neophodnost hitnog otpocinjanja masovnijeg povratka raseljenih na Kosovo. Predsednik je naglasio i da osnovni problem sadasnjeg stanja na Kosovu i Metohiji predstavlja nepostovanje elementarnih ljudskih prava nealbanskog stanovnistva. Povratak bi na najbolji nacin uspesno bio sproveden ukoliko bi se ustanovilo posebno ministarstvo za povratak, na cijem celu bi se nalazio predstavnik srpske zajednice, istakao je Kostunica. U razgovoru je ucestvovao i predsednik Koordinacionog centra vlade Srbije i SRJ za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic. Na sastanku sa sefom Unmika detaljno je razmotrena aktuelna situacija i moguci pravci konkretnijeg resavanja nagomilanih problema, posebno kada je rec o ukupnom polozaju nealbanskog stanovnistva, stvaranju uslova za njegov masovniji povratak i rasvetljavanju sudbine velikog broja nestalih lica. Predsednik Kostunica je podsetio na znacaj punog postovanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, Ustavnog okvira, te Zajednickog dokumenta SRJ i Unmika. On je ukazao i na potrebu uspostavljanja intenzivne komunikacije Unmika sa vlastima SRJ, posebno sa Koordinacionim centrom, u cilju ne samo normalizacije stanja na Kosovu i Metohiji, vec i dalje stabilizacije citavog regiona. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
Bombardovanje nepravedno i protivzakonito
Holandija - Jugoslavija Penzionisani diplomata: Bombardovanje nepravedno i protivzakonito TILBURG, 5 april 2002 (SSICC) - U intervjuu za radio emisiju Jutra redakcije VPRO (protestanti) danas izmedju 10.00 i 11.00 casova na Prvom programu holandskog radija, penzionisani diplomata Jan Sizo (Jan Sizoo), sve do pocetka bombardovanja NATO 1999 godine ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu, rekao je da je napad na Juoslaviju bio nepravrdan i protivzakonit. On naglasava da nisu bila iscrpljena sva sredstva da se razlike u stavovima prevazidju mirnim putem. On navodi da su na raspolaganju bile jos mere totalne izolacije kao sto su prekid svakog saobracaja sa Jugoslavijom misleci pritom u prvom redu na postanski i telefonski saobracaj. Povrh toga bombardovanje bez odluke Saveta bezbednosti je nelegitimno - kaze gospodin Sizo. Dalje: Zemlje NATO-a su prve prekrsile dogovore sa bivsim Varsavskim ugovorom. Sizo naglasava da posle bombardovanja Jugoslavije zemlje kao sto su SAD i Izrael konsekventno negiraju i krse te dogovore. On takodje smatra da Holandija ne vodi sopstvenu politiku nego izvrsava ono sto momentalno najjaca svetska sila od nje trazi sto zanci da Holandija sledi Sjedinjene Americke Drzave. Odluka o bombardovanju Jugoslavije doneta je u Vasingtonu i pored SAD i Velike Britanije Holandija je bila jedina zemlja koja je ovu odluku kao neizbeznu branila pred Ujedinjenim Nacijama. Bivsi holandski ambasador u Beogradu Sizo kaze dalje u ovom intervjuu da je svet vrlo nezainteresovano izvestavao o proterivanju 300.000 Srba iz Hrvatske a da je taj isti svet od 40.000 albanskih izbeglica koje su bezale posle pocetka NATO bombardovanja - prikazo kao humanitarnu tragediju. Gospodin Sizo potvrdjuje da su tacni podatci o broju izbeglica sa teritorije bivse Jugoslavije koje je predsednik Slobodan Milosevic naveo u svojim izlaganjima pred tribunalom u Hagu. Na pitanje reportera - zasto je holandska vlada podrzala bombardovanje SR Jugoslavije 1999 godine? - holandski diplomata je rekao: Verovatno jer je smatrano da je nedovoljno uradjeno u Bosni (i Srebrenici) pa se zelelo da se to popravi; i drugo, sledila se poslusno politika Sjedinjenih Americkih Drzava. Christina Grbic - Buddingh', Jovan Grbic (SSICC) - Srpski informativno-kulturni centar, Tilburg, Holandija
[www.ANTIC.org] Blic vesti: 4. april 2002.
U Beogradu se u subotu obelezava Svetski dan zdravlja BEOGRAD - Manifestacijom pod nazivom Covece, pokreni se u Beogradu ce u subotu biti obelezen Svetski dan zdravlja. Taj dogadaj se u SRJ organizuje u okviru projekta Svetske zdravstvene organizacije sa sloganom Pokrenimo svet. (14:23) SPS: Cestiti pripadanici MUP-a Srbije nece hapsiti BEOGRAD - Portparol Socijalisticke partije Srbije (SPS) Branko Ruzic izjavio je danas da je uveren da nijedan cestiti pripadnik MUP-a Srbije nece hapsiti ljude koje trazi Haski tribunal. Uvereni smo da cestiti pripadnici MUP-a Srbije nece hapsiti te ljude, ali ce Vlada Srbije angazovati ljude iz kriminogene sredine da to urade, kazao je Ruzic na konferenciji za novinare SPS-a. On je novinarima preneo izjavu visokog funkcionera SPS-a Nikole Sainovica, u kojoj trazi da prestane medijski linc nad ljudima koje trazi Haski tribunal. (14:16) Umro Uros Komlenovic novinar Vremena BEOGRAD - Novinar beogradskog nedeljnika Vreme Uros Komlenovic umro je danas u 38. godini nakon duge i teske bolesti, saopstila je redakcija Vremena. Komlenovic je pripadao onoj malobrojnoj grupi novinara koji su svakom svedocenju o dogad/ajima i ljudima davali licni pecat, saopstilo je Vreme. Datum sahrane i komemoracije bice naknadno objavljeni. (14:07) Mestani Bogutovca blokirali Ibarsku magistralu KRALJEVO - Oko 150 mestana Bogutovca blokiralo je danas Ibarsku magistralu, zahtevajuci od Vlade Srbije da ubrza sanaciju objekata, koji su u tom selu osteceni u bombardovanju 1999. godine. Mestani Bogutovca, sela kod Kraljeva, najavili su da ce danasnja blokada puta potrajati samo tri sata, odnosno do 14 sati i da je upozorenje republickoj vladi da u narednih sedam dana resi njihove zahteve. Bogutovcani traze od vlade da bude sprovedena nova procena stete na objektima u selu, zatim hitna sanacija oko stotinu kuca, koje do sada nisu sanirane. (13:37) Bacena bomba u dvoriste srpske kuce u Priluzju KOSOVSKA MITROVICA - U dvoriste kuce Ratka Vasica iz Priluzja u kosovskoj opstini Vucitrn bacena je bomba, a od eksplozije niko nije povred/en, kazali su mestani tog sela. Bomba je bacena sinoc oko 20 sati u dvoriste kuce koja se nalazi samo 50 metara od punkta marokanskog Kfora u Priluzju, gde zivi oko 4.000 Srba. Mestani kazu da pripadnici Kfora nisu do jutros izasli na mesto eksplozije u kojoj nije bilo povred/enih jer su svi clanovi domacinstva bili u kuci. Pocinioci nisu pronad/eni, iako mestani tvrde da su tragovi obuce napadaca vidljivi i da vode ka albanskom selu Stanovce blizu Priluzja. (13:34) Ðind/ic se saglasio da sporazum nije dobar BEOGRAD - Premijer Srbije Zoran Ðind/ic saglasio se danas u republickom parlamentu sa primedbama nekih poslanika da plan o buducim odnosima Srbije i Crne Gore nije dobar, ali je kazao da je dovoljno dobar da zaustavi dezintegracione procese u regionu. Bilo je primedbi da plan nije dobar, ali niko nije rekao da nije realistican. Znam da plan nije dobar, ali je dovoljno dobar da zaustavi dezintegracione procese, rekao je Ðind/ic u skupstinskoj raspravi, nakon izlaganja sefova nekih poslanickih grupa. On je, medutim, kazao da ce sporazum o odnosima Srbije i Crne Gore biti suvise slab, ukoliko ubuduce bude bilo vise destruktivnih nego konstruktivnih snaga. (13:32) Mihajlov: Obezbedicemo kvorum za rad parlamenta BEOGRAD - Sef poslanickog kluba Demokratske stranke Srbije (DSS) Dejan Mihajlov izjavio je da njegova stranka nece ucestvovati u danasnjoj skupstinskoj raspravi, vec ce samo obezbed/ivati kvorum za rad parlamenta. On je novinarima u Skupstini Srbije kazao da DOS ne moze da osigura kvorum na sednici na kojoj se raspravlja o sporazumu o buducim odnosima Srbije i Crne Gore, DSS kao odgovorna stranka ne zeli da dovede u pitanje izglasavanje sporazuma, jer imamo odgovornost za buducnost drzave i nase gradane. Vlada Srbije nema podrsku 131 poslanika u Skupstini i direktno snosi odgovornost za to sto parlament ne moze da funkcionise, rekao je Miahajlov. On je kazao da poslanici DSS-a nece ucestvovati u parlamentarnoj raspravi, ali da ce u sali uvek biti prisutan neko od poslanika DSS-a, kako bi bilo moguce da se rasprava vodi. (13:24) Veselinov: Kostunica uvredio Skupstinu Srbije NOVI SAD - Ministar poljoprivrede Srbije i predsednik Koalicije Vojvodina Dragan Veselinov optuzio je danas predsednika Jugoslavije Vojislava Kostunicu da je nedolaskom na pocetak sednice Skupstine Srbije uvredio republicki parlament. Skupstina Srbije je ucinila veliki gest pozivajuci predsednika Kostunicu da svojim autoritetom pomogne poslanicima da se opredele oko Sporazuma izmedu Srbije i Crne Gore. Kostunica je, medutim, svojim potonjim 'pismenim' gestom obezvredio i uvredio republicki parlament, izjavio je Veselinov na konferenciji za novinare. (13:20)
Zato ni na jednom od sto TV kanala nema sudenja Slobodanu Miloevicu
Title: Message Zato ni na jednom od sto TV kanala nema suðenja Slobodanu Miloeviæu Lakrdijai ga veæ proglasili krivim Da li bi novinara Danijela Perla, da je iv, Del Ponteova zvala za svedoka, kad je raskrinkao njenog svedoka Baranija? I AFP shvatila da na Kosovu nije bilo etnièkog èiæenja PIE: STELA DETRAS Nazivaju ga najznaèajnijim suðenjem od Nirnberga do danas, ali iako imam na raspolaganju vie od sto TV kanala, ovo suðenje ne mogu da pratim. Zaista èudno, posebno kad se prisetimo da su se proteklih deset godina mediji bukvalno utrkivali da to pre objave sve detalje o sakaæenjima, ubijanjima, muèenjima i genocidu za koje sada terete biveg srpskog predsednika Slobodana Miloeviæa pred ovim staljinistièkim Hakim tribunalom. Meðutim, ovde nije samo reè o Miloeviæu nego i o srpskom narodu. Pitam se zato ga onda mediji ignoriu? Da li zbog nespremnosti tuilatva ili zato to taj "strani zloèinac Miloeviæ", koji sme da koristi samo jedan javni telefon i koji sam sebe brani iz svoje zatvorske æelije, izvræe ruglu taj meðunarodni sud? Moda zato to je njegova krivica veæ odavno ustanovljena, pa sada ne bi bilo dobro da javnost vidi koliko je optunica protiv njega slaba? Da ironija bude veæa, Miloeviæ je uspeo da diskredituje Halita Baranija, jednog od glavnih svedoka Karle del Ponte, upravo zahvaljujuæi tekstu èiji je koautor bio pokojni Danijel Perl. Perlova supruga opisala je svog mua kao novinara koji je tragao za istinom. Neto me zaista veoma zanima. Da je Perl danas iv, da li bi bio pozvan na suðenje kao svedok odbrane? Ali, nije samo Perl zakljuèio da na Kosovu nije sprovoðen genocid. Francuska AFP objavila je 5. aprila 1999. vest pod naslovom: "Nema genocida na Kosovu, tvrdi dobitnik Nobelove nagrade za mir". Pomalo je teko predstaviti Srbe kao narod koji sprovodi genocid nad kosovskim Albancima kad se zna da je, beeæi od NATO bombi, vie od 100.000 kosovskih Srba napustilo ovu pokrajinu i prelo u Srbiju.Mada su mediji i humanitarne organizacije u potpunosti ignorisali i zanemarivali izvetaje o silovanjima, ubistvima i muèenjima srpskog stanovnitva, varvarski postupci nad Srbima su konstanta ovog graðanskog rata na Balkanu. Da, to je bio pravi graðanski rat. U graðanskim ratovima ljudi èine uasne stvari jedni drugima. Meðutim, u ovom sluèaju SAD su sprovodile antisrpsku spoljnu politiku koju su mediji zduno podrali, tako da je samo jedna strana u sukobu satanizovana. Prvi komandant Unprofora u Bosni, bivi kanadski general-major Luis Mekenzi izneo je jednu èinjenicu - da su sve strane èinile zlodela. Zbog ove znaèajne izjave vlada bosanskih muslimana na èelu sa Alijom Izetbegoviæem potrudila se da dobri general prevremeno napusti Bosnu. Naime, bosanska vlada je dovela svedoka koji je "video kako je general Mekenzi na ulici pokupio èetiri mlade muslimanke. One su potom odvedene u nepoznatom pravcu, silovane i ubijene." Kakva izmiljotina. Meðu nekoliko desetina primera o tome kako su mediji izvrtali istinu o dogaðajima na Balkanu jedan od najupeèatljivijih je sluèaj masakra na sarajevskoj pijaci Markale 1995, zbog kojeg su nae snage pune dve nedelje bacale bombe (oko 6.000 tona) na bosanske Srbe. NATO je tada prekrio sopstvenu Povelju, odbacio svoju defanzivnu mantru i postao ofanzivno oruje Novog svetskog poretka. Severnoatlantski savez je bio prisiljen da to uèini. SSSR-a vie nije bilo i Klinton je na neki naèin morao da opravda dalje postojanje NATO-a. Josef Bodanski, autor knjige "Bin Laden: Èovek koji je proglasio rat Americi", napisao je u svojoj drugoj knjizi "Ofanziva na Balkanu": "Treæa faza zapoèela je velikom teroristièkom provokacijom. Jaka eksplozija potresla je 5. februara 1994. glavnu sarajevsku pijacu Markale. U toj eksploziji bilo je mnogo ljudskih rtava. Ono to je neposredno posle ovog tragiènog dogaðaja opisano kao "eksplozija srpske granate" u sutini je bila posebna eksplozivna naprava koja je napravljena uz struènu saradnju Hezbolaha. Ta naprava je u masu okupljenih ljudi najverovatnije baèena sa krova neke od susednih zgrada. Video kamerama je snimljen ovaj struèno izveden jezivi spektakl. Kamere su snimile tela nekoliko desetina muslimanskih vojnika koji su poginuli u borbama. Naime, njihova tela su prethodnog dana preuzeta od suparnièke strane u akciji razmene poginulih vojnika. Ovom akcijom samounitenja trebalo je okirati Zapad, posebno veoma osetljivi i lakoverni Vaington, kako bi se osigurala veæa naklonost Zapada prema bosanskim muslimanima, a Srbi jo vie satanizovali. Takoðe je trebalo zadobiti veæu podrku zapadnih vlada za predstojeæi agresivni potez Sarajeva, a moda i za vojnu intervenciju." I evropska tampa je potvrdila da su masakr na pijaci Markale izveli bosanski muslimani, ali Klintonu je bio potreban izgovor da bombarduje Srbe. Evo jo jedne teme za razmiljanje. Saudijska Arabija je potpisala pismo o nameri za kupovinu aviona amerièkog proizvoðaèa "Boing" u
[www.ANTIC.org] Udruenje Grka u Srbiji proslavice svoju slavu
Title: Message Udruenje Grka u Srbiji proslaviæe svoju slavu Blagovesti za prijatelje Udruenje Grka u Srbiji, "Rigas Fereos", proslaviæe sutra svoju slavu Blagovesti. Liturgija na grèkom jeziku i seèenje slavskog kolaèa odraæe se u maloj kapeli Bogoslovije u 11 sati, dok je za 17.30 planiran koktel u prostorijama Udruenja, na petom spratu u Ulici Karaðorðevoj 69, u koju su pozvani svi prijatelji Grka. Udruenje, koje broji 1.500 èlanova, osnovano je 1996. godine, kao naslednik prvobitnog Udruenja Grka u Beogradu, osnovanog 1923. godine. http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/BG02040512.shtml
[www.ANTIC.org] SPS: SAOPTENjE ZA JAVNOST
Title: Message 01. 04. 2002. godineB e o g r a d SAOPTENjE ZA JAVNOST Glavni odbor Socijalistièke partije Srbije podseæa javnost da se danas navrava godinu dana od bespravnog hapenja predsednika SPS i dugogodinjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloeviæa. Pod okriljem mraka i sa maskama preko glava, koje sigurno nisu uspele da sakriju sramotu zbog uèeæa u tom nasilnom aktu, grupa kriminalaca, za koje je vlast kasnije tvrdila da su pripadnici MUP-a Srbije, bez zahteva nadlenog tuilatva za sprovoðenje istrage i bez reenja o odreðivanju pritvora - to su sve akti koji su neophodni u sluèajevima kada se odreðuje pritvor - odvela je predsednika Miloeviæa u prostorije Okrunog zatvora u Beogradu, odakle je 28. juna 2001. godine kidnapovan i protivustavno i protivzakonito odveden u Hag, pred tamonji ilegalni "tribunal". Godinu dana kasnije, lov na ljudske glave heroja odbrane zemlje se nastavlja, a sve se to "obrazlae" navodnom ekonomskom pomoæi naoj zemlji, od koje nema ni traga ni glasa. Neviðenom medijskom hajkom eli se u javnosti stvoriti utisak kako je pitanje ekonomskog napretka ove zemlje vezano za tzv. "saradnju sa Hagom", a zapravo je reè o tome da DOS-ov reim svojom privrednom politikom koja poèiva na tzv. "donatorskoj ekonomiji" stvarno razara nacionalnu ekonomiju. To to oni danas sprovode u praksi kratko se naziva "ekonomijom destrukcije". Ako neko iz inostranstva i prima ekonomsku pomoæ, to su onda samo èelnici DOS-ovog reima lièno, kao naknadu za pijunske aktivnosti koje u zemlji sprovode, u ta se javnost mogla uveriti iz "sluèaja Periiæ". Istovremeno sa njihovim liènim bogaæenjem, narod nae zemlje sve loije ivi. Standard graðana, meren njihovom kupovnom moæi, opao je vie od tri puta u odnosu na septembar 2000. godine, cene komunalnih usluga porasle su nekoliko puta, besplatno kolovanje i zdravstvena zatita praktièno su ukinuti... Paralelno sa ovim procesom odvijao se proces razbijanja Jugoslavije i cepkanja Srbije. Bez ikakvog legitimiteta, ponovo pod okriljem mraka, èelnici DOS-a su potpisali akt o razbijanju Jugoslavije u prisustvu i po nalogu Havijera Solane, èoveka koji je 24. marta 1999. godine naredio otpoèinjanje agresije NATO-pakta na Jugoslaviju. Servilnoæu ovog reima prema inostranim interesima i nalozima omoguæeno je davanje legitimiteta albanskoj vlasti na Kosmetu pod okriljem Kfora i UNMIK-a kroz uèeæe vetaèki oformljene i od srpskog naroda veæinski bojkotovane koalicije "Povratak" u kvazidravnim organima Kosova i Metohije. Dovoljno je bilo samo godinu dana da se na narod i naa drava suoèe sa katastrofalnim posledicama pogubne politike DOS-ovog marionetskog reima - Jugoslavija je veæ razbijena, svakodnevno se radi na federalizaciji Srbije, to je samo eufemizam za njeno rasparèavanje, dravna èast i dostojanstvo ne postoje, narod sve loije ivi, fabrike se rasprodaju u bescenje, a stotine hiljada radnika ostaje bez posla; Ustav i zakoni ne postoje za DOS-ov reim, veæ je na sceni tiranija sile nad pravom... Socijalistièka partija Srbije poziva sve graðane, koji su nosioci suvereniteta u naoj zemlji i vrhovni politièki arbitar, da zatrae raspisivanje izbora na svim nivoima i odlazak servilnog i marionetskog DOS-ovskog reima. Nazad na Aktuelno | Odtampajte vest aktuelno-m.gif Description: GIF image print.gif Description: GIF image
[www.ANTIC.org] Arijel Saron uvredio Havijera Solanu
Title: Message Arijel Saron uvredio evropske diplomate Tel Aviv - Izraelski premijer Arijel Saron sprecio je visokog predstavnika EU za bezbednost i spoljnu politiku Havijera Solanu i spanskog sefa dipomatije Josepa Pikea da se sastanu Jaserom Arafatom, koji se nalazi u okruzenju izraelskih snaga u Ramali.Da uvreda za visoke predstavnike iz Brisela bude jos veca, Izrael je cim su oni napustili region, saopstio da je dozvolio americkom izaslaniku Entoniju Ziniju da poseti Arafata, koji su razgovarali juce popodne u njegovoj rezidenciji u Ramali. Strani izvestaci su javili da je izraelska vojska, rasporedjena oko rezidencije ovaj sastanak propratila suzavcem i sok bombama.Evropska unija je nastojala da popuni petnaestomesecni vakum u bliskoistocnim pregovorima nakon povlacenja Amerikanaca, ali Izrael odbija vecu ulogu Evrope, koju optuzuje za naklonjenost Palestincima. Jedan od glavnih Solaninih ciljeva bio je da ponovo u potpunosti angazuje Vasington u mirovnih pregovorima, i da se to najzad desilo. (Beta, Rojters) null.gif Description: GIF image
[www.ANTIC.org] Jugici po meri Amerikanaca?
Title: Message
Tragom
informacije da su predstavnici "Jugo Amerike" ponovo u
Srbiji"Jugici" po meri
Amerikanaca?Kragujevac - Izjava
predsednika Upravnog odbora Grupe "Zastava" Milorada Savicevica, na otvaranju
Beogradskog salona automobila, da su predstavnici nekadasnjeg "Zastavinog"
prekookeanskog partnera "Jugo Amerika" ponovo u Beogradu, zainteresovala je
javnost i podsetila na period (sredinom osamdesetih) kada je kragujevacki
proizvodjac automobila izvozio "jugo" u
Ameriku.Prema informaciji iz poslovodstva
"Zastave", predstavnici nekadasnjeg "Zastavinog" partnera "Jugo Amerike" iz
Bruklina, "non stop su na standu "Zastave".-
Predstavnici "Jugo Amerika" su stalno na nasem standu i slikaju nase modele. Jos
ne znamo sta su im prave namere. Gospodin Briklin je, doduse, najavio razgovor
sa Miloradom Savicevicem i ako nam bude ponudio neki dobar posao, ponovo bismo
usli u aranzman sa Amerikancima, kaze izvor Danasa u poslovodstvu Grupe "Zastava
vozila".Podsetimo da je "Zastava" sredinom
osamdesetih 20. veka u Ameriku izvezla 141.511 automobila. Prvi kontingent od
500 "jugica" za Ameriku je iz Kragujevca, najpre vozom, krenulo 23. jula 1987.
godine. Pocetkom avgusta 1987. iz luke Bar, krenuo je put Amerike brod ("Erika
Bolton"), sa 500 "jugica". Od tada do 1989. "Zastava" je u Ameriku izvela jos
oko 140.000 "jugica". Finansijski efekti "posla stoleca", kako je u najsiroj
domacoj javnosti nazivan taj "Zastavin" veliki poslovni poduhvat, nisu bili
pozitivni. Ali, u "Zastavi" i danas isticu da su tek izvozom vozila u Ameriku
poceli da uce kako se pravi moderan automobil. Iako se 1989. godine, "Zastava",
pred konkurencijom agilnih japanskih proizvodjaca automobila, povukla sa
americkog trzista, u Kragujevcu bi i nakon toga, najverovatnije, nastavili da
razvijaju produkciju savremenih modela automobila (model "104", na primer, cija
maketa i danas postoji u ovdasnjem Institutu za automobile) da se nije "dogodio
narod" i da pocetkom 90-ih prosloga veka nije pocelo ratno razaranje
Jugoslavije, a time i njenog zajednickog ekonomskog i privrednog
prostora.Zoran
Radovanovic
http://www.danas.co.yu/
null.gif
Description: GIF image
[www.ANTIC.org] KONFERENCIJA ZA NOVINARE PREDSJEDNIKA SRJ
Title: Message KONFERENCIJA ZA NOVINARE PREDSJEDNIKA SRJ Kotunica: U Vaingtonu iznenaðeni najavom sankcija Predsjednik SRJ Vojislav Kotunica izvijestio je juèe novinare o vijestima koje su stigle iz inostranstva, i koje su, prema njegovim rijeèima mnogo vedrije nego kako su o njima proteklih dana izvjetavali predstavnici srbijanskih vlasti. -Vijesti su iz Vaingtona, Brisela i Haga, a predstava se odigrava u Beogradu. Po miljenju Stejt dipartmenta, Jugoslavija je do sada ispunila dva od tri uslova postavljenih kongresnim zakonom koji omoguæava dravnom sekretaru Kolinu Pauelu da pomjeri donoenje odluke. Bude li na kraju odluka negativna, èak i u toj najgoroj varijanti, biæe blokirano deset odsto od 40 miliona dolara pomoæi za ovu godinu. Vanije od toga je da su u Vaingtonu prilièno iznenaðeni radikalnim izjavama iz Beograda u kojima se najavljuje, izmeæu ostalog, i spoljni zid sankcija - rekao je Vojislav Kotunica, i demantovao da æe Jugoslaviji biti uvedene sankcije. On je izrazio oèekivanje da æe i u sluèaju najnegativnije odluke Vaingtona, "prevladati amerièki interesi u ovom dijelu svijeta i da pomoæ i donacije meðunarodnih i evropskih organizacija neæe izostati, jer nema naznaka da bi SAD lobirale na blokiranju finansijske pomoæi naoj zemlji". -Niko nije zaprijetio sankcijama, ali je problem to mnogi politièari ele da budu veæi Amerikanci od Amerikanaca, pa se utrkuju u zastraivanjima i tekim rijeèima kojima pokuavaju da objasne da nije dovoljno uèinjeno i kakva bi kazna trebalo da bude sprovedena. Dalje donacije i pomoæ ne treba povezivati ni sa kakvim sankcijama. To je runo i poniavajuæe za obje strane koje uèestvuju u takvim "razmjenama" - istakao je predsjednik SRJ i naglasio da bi "naa zahvalnost prema onima koji nam finansijski pomau trebalo da se izrazi i jasnijim izvjetajima javnosti o dobijenim iznosima kao i trokovima i naèinima na koji su ta sredstva utroena". -Od javnosti ne smije ostati sakriven ni jedan rashod ili troak, ali nai organi nijesu u dovoljnoj mjeri svjesni znaèaja ove potrebe, odnosno, transparentnosti - istakao je ef drave. Kotunica je rekao da je iz Brisela saopteno da Evropska unija ne odustaje od pruanja pomoæi naoj zemlji, a sa istom tvrdnjom, dan kasnije, oglasila se i NJemaèka. Niko od njih, tvrdi Kotunica nije postavio rokove niti pomoæ uslovio daljom saradnjom sa Hagom. Meðutim, on je izrazio oèekivanje da æe u narednih nekoliko dana, poslije konsultacija dravnog vrha i razgovora sa SNP-om koji æe moda biti odran i danas, biti pronaðeno rjeenje za usvajanje zakona o saradnji sa Hagom. -Ukoliko postoji politièka volja, mislim da je to stvar koja se moe obaviti za dan-dva, po hitnom postupku. Malu pometnju proteklih dana izazvala je odluka Savezne vlade, kao i odluka republièke vlade o direktnoj primjeni Statuta Hakog tribunala - ocijenio je Kotunica. D.M. Na uvrede neæu odgovarati Na uvrede iz Skuptine Srbije neæu odgovarati, jer ne dolikuje funkciji koju obavljam? elio bih samo da izrazim krajnju zabrinutost zbog stanja u republièkom parlamentu i stanja na politièkoj sceni Srbije. Prostakluk, neukus, elementarna politièka neprosvijeæenost i nepoznavanja elemenata demokratije i parlamentarizma jako su izraeni. Moramo da ivimo sa nedaæama i problemima, ali ne moramo da trpimo nièiju surovost. Rijeèi izgovorene ne prilièe ni jeziku ulice, a kamoli parlamentu - zakljuèio je Kotunica. Sporazum ili ostavka Vojislav Kotunica ponovio je juèe da æe podnijeti ostavku ukoliko Sporazum o novim odnosima Srbije i Crne Gore ne dobije podrku parlamenta. On je naglasio da postignuti Sporazum nije najbolje rjeenje, ali da je do boljeg moguæe doæi kasnije, kroz razgovore i saradnju obje strane. Pavkoviæ, ipak, odlazi u penziju Od poèetka je bilo pritisaka za njegovom smjenom. Na njih sam ostao otporan, i Pavkoviæ je ostao. Meðutim, mislim da dolazi vrijeme i za kadrovske, pored organizacionih i funkcionalnih promjena u VJ. Ipak, od svega ne treba praviti dramu, jer je i sam general Pavkoviæ odavno ponudio svoju ostavku. Za nju tada nije bio trenutak, a sada je vano shvatiti da je svaka naa karijera mala u odnosu na interes drave, posebno u ovakvim prelaznim vremenima i iskuenjima kroz koja mi prolazimo - zakljuèio je Kotunica. http://www.dan.cg.yu/Naslov.htm
[www.ANTIC.org] SLJIVANCANIN I MLADIC SE NECE PREDATI ZIVI ?
SLJIVANCANIN I MLADIC SE NECE PREDATI ZIVI ? BEOGRAD -- U ocekivanju novih hapsenja optuzenih za ratne zlocine i isporuka Haskom tribunalu, mediji pruzaju razlicite navode o prebivalistima potencijalnih kandidata za put u Hag. Tako hrvatski list Slobodna Dalmacija navodno saznaje da niko od ministara u republickoj vladi ne zna kada ce doci do izrucenja. List dalje pise da je sasvim izvestan nestanak bivseg nacelnika generalstaba Vojske Jugoslavije, Dragoljuba Ojdanica, sto su potvrdili i njegova supruga i brat iz Uzica. Ojdanic, za koga se vec duze vreme tvrdi da radi na pripremi svoje odbrane pred Haskim tribunalom, kao i da raspolaze sa vise od 2500 dokumenata je, navodno, porucio da ce dobrovoljno otici u Hag tek ukoliko bude usvojen Zakon o saradnji sa Tribunalom. U medijima, inace, ali i prema recima ministra pravde Vladana Batica, Ojdanic, Nikola Sainovic i Vlajko Stoiljkovic figurijaju kao prvi kandidati za isporucenje sudu u Hagu. Sa druge strane, izrucenje vukovarske trojke i Ratka Mladica se nesto manje pominje, dok frankfurtski list na srpskom jeziku Vijesti navodi da je postignut dogovor Vlade Srbije i SNP-a da budu izruceni Ojdanic i funkcioneri SPS-a, ali da se odlozi hapsenje vukovarske trojke. Mnogi analiticari, inace, procenjuju da bi hapsenje vukovarske trojke i generala Mladica bilo veoma rizicno po izvrsioce naloga za takvu operaciju. Toj tvrdnji u korist idu i navodi medija, prema kojima je nekadasnji komadant JNA u borbama u Vukovaru, Veselin Sljivancanin vise puta izjavljivao da sa sobom nosi dve bombe, jednu za onog ko dodje da ga uhapsi, a drugu za sebe.On je, takodje prema navodima medija, poslednji put javno vidjen jos prosle godine, na promociji jedne knjige u Vrbasu. Sljivancanin je i danas aktivan u Vojsci Jugoslavije. Za Ratka Mladica takodje mnogi tvrde da ce radije izabrati sigurnu smrt, nego da se preda Haskom tribunalu. Najnovija potvrda ovakvih tvrdnji je dosla u vidu izjave neimenovanog pripadnika specijalne jedinice Vojske Jugoslavije, pod nazivom Kobre, koji za sebe tvrdi da je vise godine proveo cuvajuci Mladica, i koji u intervjuu nedeljniku Reporter potvrdjuje da Mladic nema nameru da se ziv preda onima koji bi dosli da ga uhapse. Uz njega je stalno covek, koji je zaduzen da ga ubije, ukoliko se dodje u bezizlaznu situaciju, i takvu naredbu je sam Mladic potpisao. Taj covek je maksimalno zasticen profesionalac i stalno je sa generalom, rekao je pripadnik Kobri. Neki vojnopoliticki komentatori, sa druge strane, smatraju da je poseban problem pitanje ko ce da izvrsi hapsenje haskih optuzenika, jer prema njihovim podacima, nijedna specijalna jedinica MUP-a ili vojske ne zeli da ucestvuje u takvoj operaciji. Tako je general Goran Radosavljevic Guri, komandant novosnvane zandarmerije rekao, u izjavi za novosadski list Dnevnik, da njegova jedinica sigurno nece ucestvovati u hapsenju osumnjicenih za ratne zlocine. Necemo ni prstom mrdnuti i sa papira i bez papira, jer takve operacije nisu u nasoj nadleznosti, naglasio je, tom prilikom general Radosavljevic. I pored svega, zvanicnici republicke i savezne vlade vec vise dana intenzivno najavljuju nova hapsenja za put u Hag, kao bi se izbegla konacna negativna odluka americkog kongresa i drzavnog sekretara Kolina Pauela o produzetku slanja americke pomoci SRJ, koja se ocekuje krajem tekuce nedelje. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Tadic u Londonu, a nakon toga ambasador u Vaingtonu?
Title: Message RASKOL U ÐINÐIÆEVOJ STRANCI Tadiæ u Londonu, a nakon toga ambasador u Vaingtonu? "Dan" saznaje da je u Ðinðiæevoj stranci nastupio raskol. Prema pouzdanim izvorima "Dana" na jednoj strani su Èedomir Jovanoviæ, Goran Vesiæ i Zoran ivkoviæ, a na drugoj Boris Tadiæ i grupa oko njega. Prema tvrdnjama naeg izvora Zoran Ðinðiæ je prije nekoliko dana pokuao da arbitrira izmeðu zaraæenih strana, ali mu to nije uspjelo. - Tadiæ je veæ nekoliko nedjelja sklonjen iz Beograda i nalazi se u Londonu gdje navodno o troku partije uèi engleski jezik. NJemu je u te svrhe iz fonda stranke data poveæa suma novca, a Tadiæ je zakupio apartman u centru Londona koji plaæa nekoliko stotina funti nedjeljno. Sukob izmeðu Jovanoviæa i Tadiæa nastupio je kada je Tadiæ shvatio da je nemoguæe da postane ministar u Vladi. Tada je napao Jovanoviæa, Vesiæa i ivkoviæa da su zapostavili interese partije. Nakon toga je Ðinðiæ razgovarao sa Goranom Svilanoviæem da se Tadiæ poalje za ambasadora u Vaingtonu, zbog èega je i poslat da uèi engleski jezik - kae na saogovornik iz vrha srbijanske vlade. M.B. http://www.dan.cg.yu/Naslov.htm
[www.ANTIC.org] Ivkovic: Pojedinci manipulisu Milosevicem
Title: Message Ivkovic: Pojedinci manipulisu Milosevicem Sef poslanickog kluba Socijalisticke partije Srbije (SPS) u Skupstini Srbije Branislav Ivkovic rekao je da predsednikom te stranke Slobodanom Milosevicem manipulisu oni kojima ukazuje poverenje. "Ne znam zasto (zamenik predsednika SPS) Mirko Marjanovic ide u Hag od Slobodana Milosevica, ali sam siguran da sta god predsednik Milosevic bude porucio nece biti aminovano bez provere na Glavnom odboru SPS-a", rekao je Ivkovic kasno sinoc za jagodinsku televiziju "Palma plus". On je kazao da Milosevic zavisi od informacija onih kojim veruje, a a u Glavnom odboru stranke "sedi 300 pametnih ljudi koji zive u emlji i znaju sve probleme i teskoce sa kojima se drustvo uocava". "Predsednik SPS Slobodan Milosevic, zbog toga sto se nalazi u veoma teskoj situaciji, ima pravo na gresku i ja mu to oprastam, kao sto sam ucinio i 25. juna prosle godine kada me je proglasio 'petokolonasem' i izdajnikom i trazio da budem iskljucen iz partije", rekao je Ivkovic. On je kazao da je od sredine prosle godine pod pritiskom "projulovske linije" u SPS koja mu stalno preti da ce biti smenjen sa polozaja sefa poslanicke grupe i izbaciti ga iz partije. "Glavni odbor SPS je taj koji donosi kljucne odluke i ja verujem da ce on imati dovoljno snage da u svakom trenutku pronadje pravu odluku koju ce, svidjalo se to nekom ili ne, svi morati da postuju", rekao je Ivkovic http://www.borba.co.yu/izbori.html
[www.ANTIC.org] Prva Internet RTV u Srbiji
Title: Message Prva Internet RTV u Srbiji U Srbiji je pocela sa radom prva Internet radio televizija na 8 kanala. Rijec je o najkompletnijem biznis informacionom sistemu SAJAM.BIZ sa 40 tematskih biznis portala. Video prezentacije i spotovi, prikazuju se 24 sata dnevno na prestiznim TV imenima: www.BIZNIS.TV, SAJAM.TV, RTS.TV, SRBIJA.TV, AUTOCENTAR.TV, NEKRETNINE.TV, VIKEND.TV, MIKS.TV itd.Direktan prenos 41. medjunarodnog salona automobila mozete pratiti na Internet televiziji http://www.sajam.tv/
[www.ANTIC.org] FLE VESTI
Title: Message FLE VESTI 00:21 HAG-ZAKON-MICHUNOVICH # Usaglasseni stavovi o zakonu o Hagu BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Na veccerassnjem sastanku kod predsednika SRJ Vojislava Kosstunice usaglasseni su stavovi o zakonu o saradnji s Hasskim tribunalom, koji predvidja i izruccenja Tribunalu i mozzda che vech u utorak biti razmatran na sednici Savezne skupsstine.23:15 SPORT:TENIS-VTA-SARASOTA Jelena Dokich u polufinalu SARASOTA (Florida), 5. apvrila (Tanjug) - Jugoslovenska teniserka Jelena Dokich, prvi nosilac VTA-turnira u americckom gradu Sarasoti (nagradni fond 140.000 dolara), plasirala se u polufinale, pobedivssi danas SSvajcarkinju Pati SSnider sa 6:1, 7:5.22:11 SPORT:ODBOJKA-ZZENE-FINALE-IZVESSTAJ Uzziccanke bolje od "crvenbo-belih" UZZICE, 5. aprila (Tanjug) - U prvoj utakmici finala plej ofa odbojkassice Jedinstva pobedile su vecceras u Uzzicu ekipu Crvene zvezde sa 3:0 (25:17, 25:22, 25:21).21:35 HAG-ZAKON-SASTANAK # Pocceo sastanak o zakonu o Hagu BEOGRAD, 5.aprila (Tanjug) - U Palati federacije vecceras je pocceo sastanak kod predsednika SRJ Vojislava Kosstunice o zakonskom regulisanju saradnje s Hasskim tribunalom.21:23 SPORT:ODBOJKA-ZZENE-FINALE Jedinstvo-Crvena zvezda 3:0 UZZICE, 5. aprila (Tanjug) - U prvoj utakmici finala plej ofa prvenstva Jugoslavije vecceras su u Uzzicu odbojkassice domacheg Jedinstva savladale ekipu Crvene zvezde iz Beograda sa 3:0 (25:17, 25:22, 25:21).21:05 BUJANOVAC-CCOVICH # Okonccani nesporazumi BUJANOVAC, 5. aprila (Tanjug) - Potpredsednik republiccke vlade i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojssa CCovich izjavio je danas u Bujanovcu da je na sastanku s liderima lokalnog DOS-a, ssto se njega ticce, okonccan nesporazum.20:55 SRJ-SAD-HAG Svilanovich sa Prosperom o saradnji sa Hagom BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanovich potvrdio je vecceras, nakon razgovora sa specijalnim predstavnikom SAD Pjerom Riccardom Prosperom, da che SRJ vrlo brzo usvojiti zakon o potpunoj saradnji s Hasskim sudom ili direktno primeniti Statut tribunala o izruccenju optuzenih.20:50 SPORT:STENIS-EP-MIKS-ZAGREB Karakassevich-Garkauskaite - "srebrni" ZAGREB, 5. aprila (Tanjug) - Jugoslovenski stonoteniser Aleksandar Karakassevich i njegova litvanska partnerka u igri messovitih parova Ruta Garkauskaite-Buidene nisu uspeli da saccuvaju titulu evropskog ssampiona, koju su osvojili pre dve godine u nemacckom gradu Bremenu.20:48 POLOVI-KONFERENCIJA Srbija podrzzava ravnopravnost polova BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Srpski premijer Zoran Djindjich izjavio je vecceras da vlada Srbije ima jasnu strategiju pomochi porodicama i deci koja che doprineti i uspostavljanju ravnopravnosti medju polovima.20:36 DIJASPORA-SAVET Dijaspora po prvi put ima podrssku drzzave i crkve BECCEJ, 5. aprila (Tanjug) - Na danassnjoj sednici Saveta Savezne vlade za dijasporu, odrzzanoj u Becceju, istaknuto je da po prvi put Savet podrzzavaju i drzzava i crkva i da dijaspora i dalje zzeli da pomazze otadzzbini.
[www.ANTIC.org] B92 Vesti za 05.04.2002.
-BEGIN PGP SIGNED MESSAGE- Hash: SHA1 == Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) == RAZGOVORI O ZAKONU O SARADNJI S HAGOM Beograd -- Sastanak jugoslovenskog drzavnog vrha i predstavnika koalicije Zajedno za Jugoslaviju poceo je 21:00. Na sastanku ce biti raspravljano o usvajanju saveznog zakona o saradnji s Haskim tribunalom. Predstavnik DOS na sastanku je republicki ministar pravde Vladan Batic, koji ce pred SNP izneti predlog Zakona o saradnji s Hagom koji je usaglasen na Predsednistvu DOS. Ukoliko SNP odbije taj predlog, Batic ce napustiti sastanak, najavljuje premijer Srbije Zoran Djindjic. Mislim da je logicno da se tu sretnu predsednik SRJ, predsednik Savezne vlade, predsednici oba veca Savezne skupstine i predsednici poslanickih klubova koji treba da glasaju za taj zakon, a to su Batic i Predrag Bulatovic. To je dovoljno, tu ne treba mesati ministre unutrasnjih poslova, ni mene kao premijera, jer se tu radi o donosenju zakona. Ako se oni usaglase oko toga da zakon bude donet, naravno da ce nasi poslanici za to glasati. Nema potrebe da tamo budem i ja, sve je jasno, meni je vec odavno sve jasno. Treba sprovesti akciju, treba nesto uraditi, a ne ponovo raspravljati o pitanju o kome smo raspravljali 50 puta. Ako je promenjena pozicija SNP, to ce se pokazati posle 15 minuta i donecemo zakon. Ako se nije promenila, ni 10 dana rasprave nam nece pomoci. Ako pokazu da nisu za zakon, sastanak treba da bude zavrsen, rekao je Djindjic. U SNP nisu bili voljni da iznose prognoze. Portparol Dragan Koprivica kaze da ova stranka nije obavestena o temi sastanka i da ne ocekuje konkretan dogovor. Mislim da ce najverovatnije biti reci o nastavku rada Radne grupe za izradu predloga Zakona o saradnji s Tribunalom, ne ocekujem da ce na njemu biti preuzete ingerencije Radne grupe, rekao je Koprivica. U izjavi za Radio B92, datoj pred pocetak sastanka, ministar pravde Srbije Vladan Batic kaze da ce nastupiti sa stavom uzmi ili ostavi. Ne zelimo da gubimo vreme sa SNP. Ukoliko odbiju predlog Vlade Srbije i Predsednistva DOS zakon nece biti donet, bice primenjivana uredba republicke vlade, a odgovornost ce snositi SNP i predsednik Kostunica, rekao je Batic. Stvar je jasna, na potezu je SNP, po hitnom postupku moze biti donet zakon na saveznom nivou koji predvidja izrucenja i taj predlog je pripremilo Ministarstvo pravde Srbije. Uz svo uvazavanje, ne moze biti prihvacen predlog Momcila Grubaca, on je mogao da bude aktuelan da nismo suoceni s konsekvencama i nedostatkom vremena, rekao je Batic. Savezni ministar pravde Savo Markovic, u izjavi za B92, ocekuje da su velike sanse da ce ipak biti postignut dogovor. Sto se tice sastanka i stavova 'Zajedno za Jugoslaviju', mislim da su se stavovi priblizili stanovistima DOS. Da li ce to biti podudarno, ne znam, ali racunam da bi mogla biti doneta odgovarajuca odluka, rekao je Markovic za B92. SNP CE PODRZATI ZAKON O HAGU Beograd -- Poslanici Socijalisticke narodne partije ce u Saveznoj skupstini podrzati dopunjen predlog Zakona o saradnji s Haskim tribunalom, saznaje FoNet iz izvora u toj stranci. Konsultacije u Poslanickom klubu SNP u Saveznoj skupstini zakazane su za ponedeljak, 8. april, rekao je isti izvor, a procenjuje se da ce na sledecoj sednici Skupstine, zakazanoj za 10. april, ta stranka podrzati dopunjenu verziju Zakona koju je izradio bivsi ministar pravde Momcilo Grubac. KOSTUNICA GRESI KADA KAZE DA NEMA PRETNJI SANKCIJAMA Beograd -- Ambasador za pitanja ratnih zlocina pri Stejt departmentu Pjer Ricard Prosper izjavio je da ce SAD suspendovati svu pomoc Srbiji ukoliko vlasti ne budu saradjivale s Haskim Tribunalom. Tokom susreta s predstavnicima drzavnog vrha u Beogradu Prosper je ukazao na ozbiljnost situacije zbog nepotpune saradnje Srbije s medjunarodnim sudom za ratne zlocine. Prosper je razgovarao s predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom, premijerom Srbije Zoranom Djindjicem i sefom diplomatije Goranom Svilanovicem. Nakon susreta s Djindjicem, Prosper je istakao da Kostunica gresi u oceni da nema pretnje sankcijama, jer je pitanje saradnje s Tribunalom veoma bitno za bilateralne odnose, a ulog je mnogo veci nego sto se to predstavlja u javnosti. Sada su na potezu jugoslovenske vlasti. Videcemo sta ce se desiti u narednih nekoliko dana i da li ce biti preduzeti potrebni koraci kako bismo mogli da sertifikujemo postojanje saradnje s Haskim
Nije bilo masakra
Title: Message LAI O KOSMETSKOM EGZODUSU - 3. deoNije bilo masakra4/5/2002"U RAÈKU se prekjuèe dogodio masakr, u kome je ubijeno 45 Albanaca. Veæe NATO odralo je vanrednu sednicu... Interno smo razmotrili korake, kojima smo podvukli da je NATO spreman za delovanje... Poveæava se broj onih, i to ne samo u Briselu, koji smatraju da je vojno angaovanje na Kosovu neizbeno", zapisao je Rudolf arping u svom dnevniku 17. januara 1999. Za nemaèkog ministra spoljnih poslova Joku Fiera, Raèak je bio "taèka preokreta", za njegovu amerièku koleginicu Medlin Olbrajt "galvanizirajuæi dogaðaj". "Vaington post" je zakljuèio da je Raèak "izmenio politiku Zapada prema Balkanu na takav naèin, kako to pojedinaèni dogaðaji retko mogu da uèine."U kojoj je meri "masakr" u Raèku bio neophodan da bi se legitimisao rat, pokazuje i èinjenica da je to jedini zloèin pre 24. marta 1999. koji je naveden u optunici Meðunarodnog tribunala za ratne zloèine protiv Slobodana Miloeviæa i drugih predstavnika jugoslovenskog rukovodstva. Iz toga se moe zakljuèiti da Hag nije imao dokaze za druge povrede ljudskih prava pre rata, koji se pripisuju jugoslovenskom vrhu. I Vilijem Voker, tadanji ef misije OEBS-a na Kosovu, svodi kosovski sukob neposredno na Raèak: "Naravno da je epizoda u Raèku bila odluèujuæa za bombardovanje". U svom "specijalnom izvetaju" neposredno nakon dogaðaja u Raèku, Voker govori o dokazima "nasumiènih hapenja, ubijanja i sakaæenja nenaoruanih civila" i zakljuèuje da su mnoge rtve "ubijene iz neposredne blizine". Novinar lista "FAZ" Matias Rib znao je i druge uasne detlje: "Mnoge rtve su bile osakaæene: razbijene lobanje, unakaena lica, iskopane oèi. Jednom mukarcu je odrubljena glava."MNOGO PITANJAVEOMA rano je dolo do protivureènosti u izvetajima Zapada o ovom masakru: tako je Voker govorio o 45 mrtvih, verifikatori OEBS-a su na licu mesta izbrojali konaèno 40 leeva. Meðu mrtvima su "tri ene i jedno dete", tvrdio je Voker, ministar Fier je neodreðeno govorio o "enama i deci", Hjuman rajts voè navodi najmanje dve ene, jednog 12-godinjeg deèaka i devet boraca OVK, Matias Rib govori èak o èetiri ene i jednom detetu. OEBS je konaèno potrdio da se radi o jednoj eni i jednom deèaku "od deset do petnaest godina".Naroèito je iritiralo ono, to je izvestila francuska televizijska stanica AP-TV, kao i dopisnici listova "Mond" i "Figaro". Srpska policija ih je 15. januara pozvala da na licu mesta snime opkoljavanje i zauzimanje jednog uporita OVK u Raèku. Televizijska ekipa, koja je borbe snimala iz neposredne blizine, kao i novinari i posmatraèi OEBS-a, koji su borbe posmatrali sa oblinjeg breuljka, nisu primetili nita od onog, to su metani sledeæeg dana isprièali efu misije Vokeru: da je srpska policija oko podneva u selu razdvojila ene od mukaraca, ove poslednje odvela na jedan breuljak i tamo ih pogubila. Kada su novinari i ljudi iz OEBS-a 15. januara po podne obili Raèak naili su na jednog mrtvog i dva povreðena civila. Srpska policija je tvrdila da je istog dana ubila 15 boraca OVK.Zato je onda u jutro 16. januara pronaðeno 40 leeva? Da li posmatraèi jednostavno nisu primetili kako je 20 metana izdvojeno i pogubljeno nadomak sela? Izvetaè lista "Mond", Kristof atelo u izdanju od 21. januara 1999. pie zato to nije razumno: "Kako je srpska policija mogla da sakupi grupu mukaraca i mirno ih odvede na mesto pogubljenja, dok je neprekidno bila pod paljbom OVK? Kako je jarak pored puta mogao da promakne metanima, koji su dobro poznavali svoj kraj, i koji su pre nego to je pala noæ ponovo bili u svojim domovima? Ili posmatraèima OEBS-a, koji su se vie od dva sata zadrali u mestu? Zato je bilo toliko malo metaka pored leeva, zato toliko malo krvi, ako je navodno 23 lica iz blizine pogubljeno pucnjevima u glavu? Zar nisu pre u jarak doneta tela Albanaca, koji su poginuli u obraèunu sa policijom, kako bi se stvorio jedan horor-scenario, koji bi sigurno ostavio upeèatljiv efekat na javno mnjenje?"INSTRUKCIJE OD NEMACANEDOUMICE su velikim delom nestale 17. marta 1999. Tog dana je tim finskih lekara, koji je po nalogu Evropske komisije i OEBS-a pregledao 40 leeva iz Raèka, predao izvetaj. Ono to je Helena Ranta, voða tima, izjavila pojavilo se i u naslovu odgovarajuæeg èlanka u listu "Berliner cajtung": "Ubijeni u Raèku su bili civili". Njen izvetaj je u stvarnosti bio nejasan u mnogim odeljcima: "Nisu postojali dokazi da se kod pogoðenih nije radilo o nenaoruanim civilima". Pojam "masakr" dodue nije preuzet u izvetaj, jer "on ne spada u nadlenost forenzièkog tima". Ali formulaciju, koju je predsedavajuæa komisije Ranta upotrebila iz Nirneberkih procesa, "zloèin protiv humanosti", nije bila manje drastièna i time se situacija usijala nekoliko dana pre poèetka rata.Nakon prouèavanja zapisnika moe se zakljuèiti: nije bilo pogubljenja, nije bilo sakaæivanja, nije bilo pucnjeva iz neposrede blizine.
[www.ANTIC.org] Svako svoje izrucuje?
Title: Message Svako svoje izruèuje?T. MARKOTIÆ4/5/2002, 8:41:22 PMDa li æe i koji predlog Zakona o saradnji Jugoslavije sa Hakim tribunalom dobiti politièku podrku jo je neizvesno, ali kao kandidati najèeæe se pominju tzv. Grubaèev zakon kao i projekat koji je nedavno zavrila ekspertska grupa DOS.Dva projekta prilièno su slièna, predviðaju izruèenje jugoslovenskih dravljana uz prethodnu proceduru pred domaæim pravosudnim organima. Glavne razlike, zapravo su u rokovima, koji su u ekspertskom nacrtu znatno kraæi. Protiv reenja o odreðivanju pritvora u domaæim zatvorima okrivljeni i branilac mogu da uloe albu u roku od tri dana, a Vrhovni sud mora da im odgovori u istom roku. Po Grubaèevom predlogu, alba nije odlagala izvrenje, drugim reèima pritvor. U pritvoru u domaæim zatvorima, po ekspertima, osumnjièeni moe da bude najdue dva, a po Grubaèevom, est meseci. Protiv reenja o predaji okrivljenog Tribunalu alba se moe uloiti u roku od tri dana, dok je Grubaèev predlog propisivao osam. Veæe Vrhovnog suda duno je da odgovori za osam, umesto 15 dana koliko je predviðao zakonski projekat po Grubaèu...Veèernje novosti iz Predloga zakona o saradnji SRJ sa Meðunarodnim kriviènim tribunalom, koji je saèinio ekspertski tim DOS prenosi poglavlje Postupak za predaju osumnjièenih. Taj dokument, inaèe, ima 34 èlana, na deset stranica teksta.Èlan 15(1) Zahtev za predaju, zajedno sa potvrðenom optunicom i naredbom za lienje slobode Meðunarodni krivièni tribunal podnosi se saveznom ministarstvu nadlenom za poslove pravosuða, koje ih dostavlja na postupak nadlenom okrunom, odnosno viem sudu.(2) Savezno ministarstvo nadleno za poslove pravosuða vraæa neuredan zahtev Meðunarodnom kriviènom tribunalu da nedostatke otkloni.Èlan 16(1) U postupku za predaju, okrivljeni mora imati branioca.(2) Ako okrivljeni sam ne izabere branioca, sud æe mu postaviti branioca po slubenoj dunosti.(3) Na postavljenje, poloaj i razreenje branioca po slubenoj dunosti primenjuju se odredbe Zakona o kriviènom postupku.Èlan 17(1) Istrani sudija nadlenog suda odreðuje pritvor okrivljenom èija se predaja trai, odnosno preduzima druge mere za obezbeðenje njegovog prisustva.(2) Naredbu istranog sudije o lienju slobode okrivljenog izvravaju organi unutranjih poslova.Èlan 18(1) U Hitnim sluèajevima, kad postoji opasnost da æe okrivljeni pobeæi ili da æe se sakriti, istrani sudija nadlenog suda moe odrediti privremeni pritvor i pre dostavljanja zahteva za predaju.(2) Ako zahtev zajedno sa potvrðenom optunicom ne bude podnet u roku od tri dana pritvoreni æe se pustiti na slobodu.Èlan 19(1) Organi unutranjih poslova liiæe slobode okrivljenog i bez naredbe istranog sudije ako je za okrivljenim raspisana poternica. Organ unutranjih poslova je duan da okrivljenog odmah sprovede nadlenom istranom sudiji koji æe odrediti pritvor ili lice lieno slobode pustiti na slobodu.Èlan 20(1) Pritvor moe narediti i veæe nadlenog suda u toku postupka, koji se vodi po zahtevu Meðunarodnog kriviènog tribunala za ustupanje kriviènog gonjenja.Èlan 21(1) Pre donoenja reenja o pritvoru sud æe okrivljenog upoznati sa sadrinom optunice i naredbe za lienje slobode i omoguæiti da se o tome izjasni.Èlan 22(1) Pritvor moe trajati do predaje optuenog Meðunarodnomkriviènom tribunalu, odnosno do pravosnanosti odluke kojom je zahtev za predaju odbijen, a najdue dva meseca(2) Veæe nadlenog suda duno je da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za dalje trajanje pritvora i da to utvrdi posebnim reenjem.Èlan 23(1) Protiv reenja o odreðivanju pritvora okrivljeni i njegov branilac mogu uloiti albu vrhovnom sudu republike u roku od tri dana od prijema reenja, o èemu sud odluèuje u roku od tri dana od izjavljivanja albe.(2) alba iz stava 1. ovog èlana ne zadrava izvrenje reenja, a zadrava izvrenje predaje.Èlan 24(1) Ako veæe sastavljeno od troje sudija nadlenog suda, naðe da su ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenog, utvrdiæe to reenje.(2) Pretpostavke za predaju su ispunjene ako se utvrdi da se zahtev odnosi na lice protiv kojeg se vodi postupak i da je zahtev za predaju optuenog uredan(3) Protiv reenja iz st. 1 ovog èlana okrivljeni i njegov branilac imaju pravo albe vrhovnom sudu republike u roku od 3 dana od prijema reenja. O albi odluèuje veæe sastavljeno od pet sudija.(4) Veæe vrhovnog suda je duno da odluku po albi donese u roku od 8 dana od dana prijema
[www.ANTIC.org] Stojan Cerovic: Daljinski upravljac
Title: Message Stanje stvari: Daljinski upravljaè Najbolji praktièni smisao saradnje s Hagom bio bi u tome da se Srbija prosto to pre skine s liste deurnih krivaca i izgubi se iz vidnog polja raznih vaingtonskih krokodila Saradnja s Hakim sudom nije moralno pitanje, nije èak ni politièko, a nije u prvom redu ni meðunarodna obaveza. To je obaveza poraenih prema pobednicima. To ne znaèi da je sve to je u vezi s tim sudom stvar èiste sile i nepravde, a ne znaèi ni obrnuto. Onaj ko pobedi svakako je jaèi, a to se pravde tièe svako za sebe prisvaja koliko moe, pa na kraju ispadne da i to ima veze sa silom. Biti poraen je dovoljno neprijatno, gore od toga je ne priznati poraz. Cela drama oko izruèivanja i neizruèivanja optuenika u Hag svodi se na spor, prividan i laan uostalom, izmeðu onih koji priznaju i onih koji ne priznaju poraz. Ovi drugi, Kotunica i DSS, dakako su manje iskreni poto sasvim dobro znaju da oko tih izruèenja nema mnogo pogaðanja. Oni se, dakle, za potrebe propagande i demagogije, samo pretvaraju da ne priznaju poraz. Osim DOS-a i DSS-a ovde se mogu naæi jo dve ekstremnije pozicije u odnosu na stanje poraenosti i obaveze koje otud proizlaze. Tako deo takozvanog nevladinog sektora na srpskoj strani ne vidi samo poraz nego i ukupni greh a obaveze prema Hakom sudu ponekad se opisuju, ne bez zluradosti, kao zasluena kazna i vrhunska pravda. Moral na koji se pozivaju je prestrog, neprimenljiv na ljudske poslove i deluje gotovo sadistièki kad se poraenoj i slomljenoj zemlji ispostavi imperativ da se bavi ispovedanjem i pokajanjem. Ovi pravednici obièno su nezainteresovani za bilo koji drugi zloèin i nepravdu i nikako ne veruju da tamo gde vide krivicu mogu da postoje i neka patnja i nesreæa. Oni se obièno uasavaju zbog nerazumevanja i nemilosrdnosti prema "drugima" i ne veruju da se moe preterati u surovosti prema "svojima". Na drugom kraju su ostaci Miloeviæevog fronta otpora koji je propao pod parolom "kurèiæemo se do kraja" (beogradski grafit). Oni ne priznaju ne samo pravdu, pogotovu ne haku, nego ni silu, pogotovu ne onu najveæu, amerièku. Njihovo vreme tek dolazi, èim se stvari u svetu malo srede i èim Osama bin Laden doðe na mesto Kofija Anana. U ovo drutvo spada i ono nekoliko mladih i, recimo, nevinih vernika krajnje desnice ili levice koji glume borbenost i fanatizam, ali se uglavnom samo zamlaæuju i gube vreme. Kojeg sreæom imaju na pretek. Nezgodna strana srpskog poraza je to nije toliko oèigledan, to je donekle simbolièan, kao to je i rat koji je izgubljen bio pomalo nestvaran, protivnik je bio nevidljiv, a i revolucija u kojoj je potom sruen Miloeviæ bila je takoðe vie simbolièna nego realna. Zato sad imamo jednu apstraktnu okupaciju bez ikakvih stranih trupa, gde se volja okupatora sprovodi daljinskim upravljaèem, uz pomoæ diskretnih finansijskih pretnji i obeæanja. Ovo stanje iziskuje od politièara poveæanu odgovornost i oprez, poto izgleda da je dosta lako podvaliti narodu koji nema mnogo iskustva s daljinskim upravljanjem i moda ne razume da je i simbolièna okupacija dovoljno stvarna da nam, ako zatreba, zagorèa ivot. To znaèi da je Kotunica napravio ozbiljan prekraj kad je dopustio da mu stranaèka strast za skupljanjem poena utièe na stav prema izruèenjima optuenika u Hag. Ðinðiæ je to efektno iskoristio praveæi manevar povlaèenja i tobonjeg odustajanja od izruèenja. DOS i Ðinðiæeva vlada ne misle i ne tvrde da su sreæni to im se daju rokovi i diktiraju uslovi. Optuivati ih za preteranu, nepatriotsku revnost u saradnji s Hagom, providno je i jeftino, tako da æe oni iz ovog okraja po svoj prilici izaæi kao pobednici i nadoknaditi ono to su izgubili u aferi Periiæ. Ta stranaèka poentiranja inaèe su malo suvie uèestala, a jo je gore to to se pri tom poteu i u igru ubacuju sve krupniji dravni interesi. Ali, od ovih postmiloeviæevskih ekipa oèigledno ne moemo oèekivati niti æemo doèekati nita bolje, a valjda æemo imati sreæe da sve ovo preivimo. Bilo bi, naravno, za sve nas korisno ako bi glavni akteri iz ovog okraja izvukli pouku i ustanovili pravilo da se Miloeviæev poraz ne eksploatie i da se ne pronalaze naknadni i sporedni krivci na levici ili desnici, barem dok ne zarastu najdublje rane. Kotunica i njegovi morali bi, dakle, da za sebe pronaðu neki drugi tekst, s manje patriotskih fraza. Konzervativna pozicija moe da se zastupa veoma ubedljivo, bez ideoloke zadrtosti, ali za to nije dovoljno jedino da Kotunica izgleda ozbiljno. DOS i Ðinðiæev blok su takoðe malo preterali s prièom o sankcijama, amerièkim pretnjama, spoljnim obavezama i uslovima za ulazak u Evropu. Ako nastave s neprekidnim zastraivanjima i uslovljavanjima, narod bi se mogao malo zamoriti i zatraiti predah na toj prestrmoj uzbrdici ka Evropi. Osim toga, oni su se izloili rizku da Amerika i Evropa reaguju malo blae, da malo progledaju kroz prste i tako donekle daju za pravo Kotunici i DSS-u.
[www.ANTIC.org] NA VIDIKU NAJVECI BANKROT U ISTORIJI NEMACKE
Title: Message NA VIDIKU NAJVEÆI BANKROT U ISTORIJI NEMAÈKE Kirhu nema spasa Medijski koncern ima gubitak od 7,2 milijarde evra. - Neuspeno zavreni pregovori banaka i potencijalnih kupaca. - Prole godine zabeleen rekordan broj bankrota nemaèkih firmi. - Struènjaci optuuju: najveæi krivci bankari i politièari Na vidiku je najveæi bankrot u posleratnoj istoriji Nemaèke. Prezadueni medijski koncern Kirh otiæi æe u steèaj zbog nemoguænosti da dalje posluje. Poslednji pokuaj spasavanja najveæeg medijskog koncerna u Nemaèkoj propao je u noæi izmeðu èetvrtka i petka. Velike nemaèke banke, kao dosadanji kreditori medijskog koncerna i potencijalni kupci: Rupert Murdok i Silvio Berluskoni, na pregovorima u Minhenu i Los Anðelesu, nisu se dogovorili o zajednièkoj spasilaèkoj akciji. Banke su, naime, ponudile 200 miliona evra kao hitnu finansijsku injekciju, ali su zahtevale da se u akciju spasavanja ukljuèe i potencijalni kupci. Murdok i Berluskoni su ovaj zahtev odbili, to je znaèilo da Kirhu nema spasa. Gomilanje gubitaka Nemaèki medijski koncern, grupa Kirh, poslovao je poslednjih godina veoma loe, gomilajuæi gubitke. Kriza je "eksplodirala" poèetkom ove godine kada su dosadanji Kirhovi kreditori odbili da i dalje "pumpaju" novac u koncern. U trenutku izbijanja krize poslovno rukovodstvo koncerna priznalo je da dug firme iznosi 6,5 milijardi evra. Kasnije je ova suma poveæana na impresivnih 7,2 milijardi evra. Jedno od elitnih imena grupe Kirh - televizijski program Premijera - napravio je samo prole godine minus od 989 miliona evra. Kirhovoj poslovnoj imperiji sada je, po svemu sudeæi, doao kraj. Banke su nemaèkom "medijskom caru" definitivno okrenule leða a bankrot ne mogu da spreèe ni najmoæniji nemaèki politièari koji su Kirhu dosad uvek priskakali u pomoæ. Èak i bavarski lider Edmund tojber, koji je godinama bio glavni politièki zatitnik Lea Kirha - centrala koncerna je, inaèe, u Bavarskoj - morao je da prizna poraz. ta æe se dalje dogaðati s Kirhovom medijskom imperijom, u ovom trenutku je sasvim neizvesno. Pretpostavlja se da æe grupa Kirh biti raskomadana i da æe njene najprofitabilnije delove otkupiti Murdok, Berluskoni i najveæe nemaèke banke. Zanimljivo je da je kriza grupe Kirh duboko zabrinula muki deo nemaèke nacije. Ljubiteljima fudbala zapretila je opasnost da ostanu bez svoje omiljene zabave, zbog toga to je Kirh imao ekskluzivno pravo da prenosi utakmice Bundes lige. Nemaèki prvoligai dobijali su od grupe Kirh godinje oko 200 miliona evra i izostanak ovog novca dramatièno bi ugrozio njihov opstanak. Opasnost koja se nadvila nad nemaèki fudbal alarmirala je i samog kancelara Gerharda redera (SPD), koji je najavio da æe u sluèaju bankrota grupe Kirh vlada finansijski pomoæi klubovima. Ovo obeæanje izazvalo je estoku reakciju opozicije koja je optuila kancelara i vladu da olako razbacuju novac nemaèkih poreskih obveznika. Crna serija Najavljeni bankrot medijskog koncerna samo je vrh ledenog brega iza kojeg se krije neslavan rekord. Lane je, prema zvaniènim statistièkim podacima, u Nemaèkoj bankrotiralo 32.300 firmi, to je za 14 odsto vie u odnosu na 2000. godinu. Struènjaci nagovetavaju da æe ova crna serija biti nastavljena. Ove godine se oèekuje bankrotiranje èak 40.000 preduzeæa. Ovaj negativni trend je sasvim oèekivan, objanjavaju ekonomski analitièari. - Broj bankrota raste u trenucima kada ekonomska kriza poène da jenjava zbog toga to male i srednje firme, iscrpljene viegodinjim problemima, jednostavno vie ne uspevaju da sastave kraj s krajem - kae Jerg Bejfus, jedan od rukovodilaca Instituta za nemaèku privredu u Kelnu. Nemaèki finansijski analitièari tvrde da su glavni krivci za negativna kretanja u domaæoj privredi vlada i najveæe banke. Crveno-zeleni kabinet nije ispunio predizborna obeæanja, tvrde kritièari, i umesto da olaka poslovanje nemaèke privrede postavio je nove poreske i zakonske prepreke. Talas bankrotstava u Evropi Talas bankrota poslednje dve godine raste u celoj Evropi. Prema podacima nemaèke konsalting firme Kreditreform, lane je u Zapadnoj Evropi bankrotiralo 199.500 firmi. Poslovni krah ovih preduzeæa ostavio je bez posla 1,4 miliona ljudi. Na evropskoj rang-listi najveæi porast bankrota u odnosu na 2000. godinu - 50 odsto - zabeleen je u Holandiji. Drugo i treæe mesto zauzimaju Danska i Irska s poveæanjem od 34 i 33 odsto. U razvijenom delu Evropu svega pet drava: panija, Finska, Francuska, vajcarska i Austrija zabeleile su opadanje broja bankrotiranih firmi. arko Rakiæ vrati.gif Description: GIF image
[www.ANTIC.org] APEL SRPSKOM STANOVNITVU U TIMOCKOJ KRAJINI
Title: Message APEL SRPSKOM STANOVNITVU U TIMOÈKOJ KRAJINI Ne odrièite se porekla Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Pavle pozvao je juèe srpsko stanovnitvo u Timoèkoj krajini da se ne odrièe "svog porekla i svoje krsne slave", jer su uti listiæi kojima im se nameæe da se u tekuæem popisu izjasne kao VlasiRumuni delo zlonamernih ljudi. Ova delatnost nekih nevladinih organizacija je pokuaj "nasilnog preimenovanja i duboko zadire u ivi, mnogonapaæeni i muèenièki organizam zemlje Srbije i Srpske pravoslavne crkve u njenim granicama", kae se u apelu koji je objavila Informativna sluba Srpske pravoslavne crkve. Apelujemo na sve nadlene organe nae drave da se ovom èinu stane na put, a sve vernike nae svete crkve molimo da se, koristeæi svoja zakonska prava, izjasne onako kako se oseæaju i kako im srce nalae, kae se u apelu. "Svevideæi Tvorac neba i zemlje prati svaki na pokret, slua svaku reè i vidi sve ono to je napisano", podsetio je patrijarh Pavle srpsko stanovnitvo Timoèke krajine. (Tanjug) vrati.gif Description: GIF image
[www.ANTIC.org] indic: Labus je srpsko prezime, Ilic nije informisan
Title: Message Đinđić: Labus je srpsko prezime, Ilić nije informisan05.04.2002 16:55 (Blic) BEOGRAD - Premijer Srbije Zoran Đinđic izjavio je danas da tvrdnja jednog od lidera DOS-a Velimira Ilića da Labus nije srpsko prezime pokazuje da Ilić "nije dobro informisan". "Labus je srpsko prezime iz Krajine, on (Ilić) nije dobro informisan. Labusi su jedno od tvrdih jezgara srpskog naroda u 19 veku, koji se selio u Vojvodinu. Mislim da treba da damo i neku edukaciju našim političarima", rekao je Đinđić novinarima u Skupštini Srbije. Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić nedavno je, komentarišuci mogucnost da se sadašnji potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus kandiduje za predsednika Srbije, izjavio da "Labus i nije srpsko prezime". Na pitanje dokle će se tolerisati takve izjave političara, srpski premijer je odgovorio pitanjem "dokle će to javnost tolerisati". "DOS nije neki sudija. DOS je koalicija sa jednim političkim ciljem, a svaka od članica te koalicije će jednom izaći na izbore i biti kažnjena ili nagrađena za svoje ponašanje. Jako bih voleo da naši građani i naši birači kažnjavaju i nagrađuju u skladu sa tim šta ko radi i šta ko govori", kazao je Đinđić.
Prof.R.K.Kent: MORALNA,INTELEKTUALNA I MATERJALNA BEDA NOVIH PRVAKA U BEOGRADU
Title: Message MORALNA , INTELEKTUALNA I MATERJALNA BEDA NOVIH PRVAKA U BEOGRADU Raymond Knezevich Kent Historian Poznata pesma swedske grupe ABBA Money. Money, Money makes the World go round moze da se shvati kao slavopojka gospodinu Djindjicu i njegovim reformistima. Kako to rece Djindjic, ako trazite moral idite u crkvu. Pare su nesumnjivo, same po sebi, amoralne. Ali, dok su one bez osecaja, nacini na koje se te pare prave i ciljevi koje te pare treba da podmire namecu,. milom ili silom, sasvim drukcije OBELEZJE parama. U tome smislu, predaja prominentnih Srba Haskome tribunalu zbog stalnih americkih zahteva povezanih za pare imaju duplo MORALNO OBELEZIJE. Ucenivanja novcem i prodaje sunarodnika za cak sta vise odredjene kolicine para prestavljaju dvostruku moralnu bedu. Americki narod uopste nema u svome duhovnom bicu toleranciju prema ucenama. Ucene koje se stalno upucuju Srbima da izruce Hagu ovog ili onog ratnog zlocinca ako hoce da zarade neku paru su rezultat rada jedne sake uticajnih ljudi koji nece niti VECITO biti u pravu niti zauvek imati uticaje. U Kongresu, postoji korelacija. po onome sto se samo JAVNO zna, izmedju onih koji postadose prijatelji raznih protivnika Srba u bivsoj Jugoslaviji i para koje su im bile date u toku poslednjih desetak godina. Do njih treba dodati veci broj ljudi sa uplivom u raznim delovima americkog kulturnog i politickog zivota. Oni nisu kupljeni vec su i sami nesvesne desetogodisnje ZRTVE drzavne i medijatske propagande protiv Srba, propagande kroz koju je ZABRANJENO da se Srbima vrati onaj status ZRTAVA koji su imali omah posle Drugug svetskog rata. Bas u tom problemu lezi zec. Kad se gospodja Kandic zali sa drugaricom Biserko kako danasnji rukovodioci Srbijom salju Srpske ratne zlocince Hagu SAMO za pare bez da priznaju srpska nedela, kada obe tvrde da Srbi uglavnom nece da govore o svojim ratnim zlocinima, i kada dokazuju da nece biti izmirenja dok se Srbi sami ne pokaju za svoje zlocine uvek zaborave na ono sto poretstavlja polaznu tacku svake intelektualne debate. Ta polazna tacka MORA da obuhvati zlocine pocinjene nad Srbima u Zapadnoj Slavoniji, u Krajini, u Bosni i na Kosovu. Kada se skoro svi zlocini pripisuju JEDINO Srbima nije ni cudo sto Srbi, koji znaju sta im se stvarno desavalo od 1991 do cak i danas (na Kosovu), nemaju nikakvu specjalnu zelju da jos sami sebi skacu u usta. Sto se tice argumenta da nemoze doci do izmirenja (reconciliation) sve dok Srbi ne priznaju i dokazu da se stvarno kaju ocigledno je da taj argumenat izvlaci na videlo veliku i zalosnu intelektuallnu bedu. Zasto nebi isto tako trebalo da priznaju i da se kaju Hrvati, bosanski i albanski muslimani? Kod kosovskih Albanaca ne postoji nikakva zelja za neko izmirenje sa Srbima. Retko koji Hrvat se aktivno zaleze za neko izmirenje sa Srbima. Mada ima nekih bosanskih Muslimana koji veruju da su pogresili sto nisu stvorili savez sa Srbima tokom 1990ih godina. Vodece licnosti Sarajeva drze na snazi mitologiju da su Srbi Bosancima nepomirljivi neprijatelji jer to im osigurava samo-opstanak i podrsku Zapada za jednu Bosnu pod kontrolom Sarajeva. Kad se uzme u obzir da je prosecna zarada jednog Srbina/Srpkinje je danas $58 mesecno (prema $800 mesecno pre tzv. vazdusnog rata) odmah se postavlja osnovno pitanje. Kakvi su to ekonomisti novog poretka u Beogradu koji zavaravaju srpski narod krilaticama o tome kako ce $40 miliona (privremeno zadrzanih u Washingtonu) doneti tome narodu neki ozbiljan ekonomski car ili mozda cak i preokret? Srbija je ostecena za preko $40 milijardi (pa i vise) putem neobjavljenog rata. To je stvaran MORALNI dug Zapada a uglavnom Amerike. Kada se vrati Srbima ekonomsko blagostanje, kada prestanu da budu vecito gadjani blatom u inostranstvu i kada im se prizna da su i ONI bili zrtve ratnih zlocina sa zemlje i iz vazduha, TADA ce biti lako Srbima da govore o tamnim momentima svoje bliske proslosti. Ali do toga nece doci ako se SAMO prizna da su neki POJEDINCI kod Hrvata, bosanskih i albanskih muslimana krivi za zlocine nad Srbima dok su Srbi KOLEKTIVNO krivi za sve sto su njihovi pojedinci ucinili. History Department, University of California, Berkeley, CA. 94720 510/642-1971 5 April 2002
[www.ANTIC.org] Patriote ispred reformista
Patriote ispred reformista Iz rezultata NIN-ove ankete kod dvojice glavnih kandidata, Kotunice i Labusa, moe se utvrditi zanimljiva kontradiktornost. Najpre, ak tri etvrtine graana Srbije smatra da je ekonomija glavni problem ove zemlje. (Tek su na drugom mestu, sa takorei bednih 5,5 procenata, odnosi u DOS-u.) U isti mah 65 procenata graana, najvie, smatra da je u oblasti ekonomije, dakle vodeeg problema, Miroljub Labus sposoban da se suoi sa tekoama, naspram svega 34,5 procenta koji to veruju za Vojislava Kotunicu. Labusa 64 procenta biraa ocenjuje kao generalno sposobnog (Kotunica 50 procenata). Iz ove uporedne statistike sledi neoekivano finale: Kotunica dobija gotovo duplo vie glasova od Labusa, iako graani Labusa nedvosmisleno ocenjuju kao superiorno kompetentnijeg za ono to smatraju kao superiorno najvei problem, ekonomiju! Kotunica dobija gotovo duplo vie glasova od Labusa, iako graani Labusa nedvosmisleno ocenjuju kao superiorno kompetentnijeg za ono to smatraju kao superiorno najvei problem, ekonomiju! Poetkom aprila, meseca koji je premijer Zoran ini naznaio kao vreme kada bi oni koji misle da se kandiduju za predsednika Srbije trebalo da se izjasne, situacija je prilino jasna. Samo dva oveka, bar za sada, imaju dovoljnu podrku da bi zavreivali da usednu u stolicu predsednika Srbije. To su, razume se, Vojislav Kotunica i Miroljub Labus. Da li e odmeravanje snaga protei u ovom sastavu, zasad nije poznato, a kao izvesnija vai kandidatura Miroljuba Labusa koji je saoptio da razmilja o tako neemu, a priznanje potpredsedniku vlade kao dobrom kandidatu odao je i pomenuti premijer ini. Izjava Vojislava Kotunice o moguoj kandidaturi interpretirana je kao odbijanje koje se moglo shvatiti i tako da je trenutnog karaktera, s obzirom na savezne obaveze koje ima izborni pobednik nad Slobodanom Miloeviem. Transfer harizme Ukoliko se ova dvojica pojave na izborima, favorit je, bez sumnje, Kotunica. On je, u stvari, favorit na svakim izborima na kojima bi se pojavio. Prema NIN-ovoj anketi, 35,5 procenata onih koji se pitaju, glasalo bi za tog politiara, dok se za Miroljuba Labusa izjasnilo 24 i po procenta. Kao trei, izvesnu popularnost uiva i gradonaelnik aka Velimir Ili, ali bez realnih izgleda da se u ovoj konkurenciji probije dalje. Na listi politiara od poverenja trei je, inae, Zoran ini, ali republiki premijer nije interesent za radno mesto na Andrievom vencu, tako da njegova kandidatura u ovim istraivanjima nije uzimana u razmatranje. Ovaj poredak je neprikosnoven, i malo je verovatno da bi u budunosti mogle da se dese tako velike promene, ak i na ovako politiki trusnom podruju, koje bi tu neto promenile. Faktor neizvesnosti, meutim, raste ako Vojislav Kotunica ne bi bio kandidat. Neizbeno je pitanje ta bi se dogodilo sa njegovim glasovima, a to je ogroman deo birakog tela. Sad je ve izvesno da treba savim iskljuiti mogunost da bi Kotuniina stranka podrala Labusa, vie nego licemernog oveka koji jedno misli, drugo govori a tree radi, kako su ga iz DSS-a okitili u svom skoranjem saoptenju. Saoptenje je, inae, bilo posveeno temi saradnje sa Hakim sudom, ali nikako se nee pogreiti ako se ovako grubo ophoenje sa potpredsednikom savezne vlade dovede u vezu sa upostavljanjem odnosa snaga izazvanim Labusovom preliminarnom objavom predsednike kandidature. Dakle, ako Kotunica i ne bude kandidat, DSS e podrati nekog drugog, a verovatno svog sopstvenog kandidata. Sa sadanje take gledita moglo bi se smelo pretpostaviti da bi logino reenje bio Dragan Marianin, raniji predsednik Skuptine Srbije. Da li bi Marianin mogao raunati ako ne na svu, onda makar na vei deo podrke koju uiva Vojislav Kotunica? Iskustva te vrste, a imali smo ih, pokazuju da transfer harizme uglavnom nije mogu, iako rezervni kandidati ipak jesu postigli znaajan skok linog rejtinga. Primeri za to su sluajevi Zorana Lilia i Milana Milutinovia, od kojih je prvi bezuspeno pokuao a drugi tekom, tekom mukom uspeo da uskoi u stolicu koju je prethodnih sedam godina grejao Slobodan Miloevi. Ako Kotunica ne bi bio kandidat, od toga bi mogao da profitira Velja Ili. Gradonaelnik aka ini upravo ono to bi mu preporuio svaki marketinki savetnik, to jest lepuje se uz ogromnu popularnost Vojislava Kotunice, predstavljajui se kao da su njih dvojica, u stvari, jedno te isto. To radi tako to najavljuje da, ako se Kotunica bude kandidovao, onda on, Ili, nee. Mada, u poslednjim izjavama kae da bi i tada mogao da razmisli, to govori da ipak nema nikakvog marketinkog savetnika nego da sledi svoje instinkte i svoju pamet. Utirkani i ulickani Inae, Iliev arhiprotivnik je ba Miroljub Labus. Najavio je da e na izborima da ga razbije ko dete zveku, a zapravo se i pre raspoznavalo da gradonaelnik aka ima poseban animozitet prema ekspertima iz G 17 plus a meu njima u prvom redu prema Labusu utirkanom i ulickanom, kako ga je okarakterisao u intervjuu NIN-u jo pre pola godine, dodue, ne
