KAKO POLJACI GLEDAJU NA POGIBIJU KAČINJSKOG: KATIN BR.1 i KATIN BR. 2 ponedeljak, 12 april 2010 13:15 Vladislav GULJEVUČ
U atmosferi zbunjenosti i neverice u tako surov udarac sudbine Poljaci su koncentrisani na svoju tugu privremeno zaboravivši na večite kletve protiv Rusije, koje su postale vizit-karta poljske politike Da li je to još jedan Katinj? Upravo se tako može označiti odnos Poljaka prema pogibiji visokih ličnosti zemlje u avionskoj nesreći nedaleko od aerodroma "Severni" kod Smolenska. "To je nesreća - druga posle Katinja. Tada su pokušali da nam odseku glavu, a sada je izginula elita naše države. Nezavisno od razlike, intelektualni gubici za narod su veoma veliki", ovako je prokomentarisao ono što se dogodilo bivši predsednik Poljske Leh Valensa. Evropski poslanik Jacek Kurski pozvao je poljsku političku klasu da izvede zaključke iz tragedije jer je "konflikt između premijera i predsednika prevršio sve granice, što se odrazilo u ovoj tragediji". Teško je reći šta je zapravo imao u vidu Kurski povezujući stalne sukobe pokojnog Leha Kačinjskog sa Donaldom Tuskom, ali njihovi sporovi u kojem će avionu leteti i ko treba da kaže poslednju reč u poljskoj spoljnoj politici zaista su pojava u prilozima poljskih novinara. "To je prokleto mesto", izjavio je u intervjuu novinarima bivši šef poljske države Aleksandar Kvašnjevski. "Sada ćemo odlaziti tamo da bi smo odavali poštu onima koji su poginuli 1940. i onima koji su poginuli u katastrofi 2010. godine. Drugog takvog mesta u poljskoj istoriji nema". Prema mišljenju Kvašnjevskog, Poljskoj će biti krajnje teško da pronađe dostojnu zamenu poginulim državnim liderima. On je izrazio čuđenje što su svi predstavnici poljskog generaliteta leteli jednim avionom kršeći sva pravila bezbednosti. Među političarima leve orijentacije biće teško pronaći dostojnog naslednika Ježiju Šmajdzinskom. Gubitke partije Pravo i pravičnost (PiP) Kvašnjevski smatra zaista dramatičnim. Proći će dosta vremena pre nego što na smenu dođu istinski profesionalci svog posla. KRITIKE VALENSE Međutim, predstavnik Saveza levih demokratskih snaga Lešek Miler je apelovao da se obrati pažnja na izraubovanost avionskog parka kojim se koriste najviši činovnici. Prema njegovim rečima, vlasti dugo vremena nisu mogle da se odluče na troškove povezane sa obnavljanjem parka vazduhoplova iritirajući tako dodatno poljsku javnost. Miler veruje da će tragedija amortizovati predizborne strasti, ali samo na neko vreme. Potom će se rešavati ko će ući u borbu iz redova PiP (partija predsednika Leha Kačinjskog) i iz redova Saveza levih demokratskih snaga, partija Gžegoža Naperalskog. Za sada politički oponenti izbegavaju oštre izjave trudeći se da osvoje srca budućih birača. Na pitanja novinara o pomoći Rusije u istrazi katastrofe Miler je izrazio uverenje da će Moskva učiniti sve što od nje zavisi pošto će tragedija poljskih oficira u Katinju ostati zauvek povezana sa katastrofom predsedničkog aviona i pogibijom visokokih poljskih političara. Pritom Miler nije odobrio pokušaje Valense da uveže u jedno obe tragedije u njihovom simboličnom prelamanju pošto takve emocionalne insinuacije mogu otići predaleko u zavođenju poljskog društva. Isto mišljenje izneli su i predstavnici poljske duhovnosti, pored ostalog i kardinal Stanislav Dziviš. Profesor Januš Čapinski je odbacio bilo kakve konspirološke teorije katastrofe koja se desila i pozvao vlast da hitno zameni zastarele "tupoljeve" savremenijim letelicama. Profesor Čapinski je takođe izrazio neslaganje sa stavom profesora Jana Hartmana, koji je avionsku katastrofu označio kao "smejuriju istorije" i izjavio da ga je ono što se dogodilo razgnevilo jer je "prokleti Katinj" ponovo obavio tužnu žetvu. Profesor istorije ideologije Martin Krul je u intervjuu poljskim reporterima izjavio da sada predstoji da se izaberu dostojni ljudi na funkcije šefa Centralne banke Poljske i Instituta narodnog pamćenja. "To će biti teško", priznaje Krul, "naročito ako se to čini u žurbi. PiP je izgubila polovinu svog rukovodstva. Zbog toga će se malo radovati čak i njihovi politički protivnici. Kako će se ponašati Jaroslav Kačinjski? Uz svo poštovanje, već sada je vreme da se o tome razmisli". Sumirajući, profesor Krul je izneo mišljenje da će predstojeća predsednička kampanja imati miran i odmeren karakter jer ni jedna politička snaga neće rizikovati da spekuliše na temu avionske nesreće predsedničkog aviona. ŠTA ĆE URADITI JAROSLAV Politikolog sa Varšavskog univerziteta Rafal Hvedoruk veruje da će se u svetlu tragedije koja se desila poljski političari ponašati dostojanstveno, ali je ipak označio političku demagogiju kao glavnu manu poljskog političkog miljea. Među politikolozima se čuju prognoze da će se Jaroslav Kačinjski verovatno povući iz politike, što može dovesti do raspada partije PiP. Međutim, oni ne isključuju i drugu varijantu - jačanje aktivnosti brata pokojnog predsednika, koji će se na taj način pozicionirati kao politički naslednik Leha Kačinjskog i njegovog kursa. Kako je primetio profesor Varšavskog univerziteta Vavžinec Konarski, najveće gubitke pretrpeo je desni spektar političke scene. Profesor sociologije sa Varšavskog univerziteta Ireneuš Kšeminski smatra da će Jaroslav Kačinjski ipak morati da nastupi u ulozi oca nacije u ovom teškom trenutku za nju. U međuvremenu je Antonij Macerevič, član PiP označio katastrofu kao opasnost po opstanak poljske države i pozvao sve da ostave po strani spletke i konflikte. U sličnim izjavama sagledava se prikrivena želja da se mobiliše svoj elektorat, obezvređujući istovremeno svoje oponente, koji teško da će se odlučiti na beskompromisnu borbu u uslovima kada pogibiju predsednika duboko žali svaki Poljak. Za sada dužnost predsednika Republike obavlja predsednik Sejma Bronislav Komorovski. Obraćajući se televizijskim novinarima, on je pozvao političke snage na jedinstvo, bez podela na leve i desne, ali se nije uzdržao da ne poveže u jedno pogibiju Poljaka u Katinju 1940. i 2010. godine. Međutim, većina komentara u poljskim medijima više se odnosi na detalje onoga što se dogodilo kao i na posledice po politički život Poljske. Tek manji broj političara pokušao je da simbolično poveže Katinj broj jedan i Katinj broj dva, kako već nazivaju pogibiju poljskih političara sami Poljaci. Po pravilu, tako emocionalne i neuravnotežene izjave pripadaju ili političarima u penziji ili malo poznatim predstavnicima naučne zajednice. U samom poljskom društvu vlada atmosfera razočarenja i tuge. Koraci ruskog rukovodstva ususret željama poljske strane u pogledu istrage o uzrocima katastrofe, kao i obraćanje predsednika Dmitrija Medvedeva poljskom narodu, smanjili su potencijalno antirusko usijavanje strasti u Poljskoj. Rusofobskih i gnevnih izjava na adresu Moskve nema. Poljskim političarima nije do toga jer obezglavljena država se nalazi u nezgodnoj situaciji iako Ustav Poljske predviđa mogućnost pogibije prvih ličnosti države. Ali nikad ranije Poljaci nisu istovremeno gubili toliko političara. U atmosferi izvesne zbunjenosti i neverice u tako surov udarac sudbine Poljaci su koncentrisani na svoju tugu, privremeno zaboravivši na večite kletve protiv Rusije, koje su postale vizit-karta poljske politike. Izvor Fond strateške kulture, Moskva Prevod Rajko Dosković http://standard.rs/vesti/41-svet/4312-kako-poljaci-gledaju-na-pogibiju-kainj skog-katin-br1-i-katin-br-2-.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
