B I L T E N V E S T I
2 . MART 2003.
SRBIJA I CRNA GORA
PROGLASENA POVELJA O LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA
BEOGRAD, 28. februara 2003. (Beta) Povelja o ljudskim i
manjinskim
pravima i gradjanskim slobodama proglasena je danas u Beogradu u
Saveznoj
skupstini na zajednickoj sednici oba veca.
Povelja je ranije danas usvojena i u Vecu gradjana i Vecu
republika.
Usvajanjem i proglasavanjem Povelje o ljudskim i manjinskim
pravima otklonjena je i poslednja prepreka za konstituisanje nove
drzavne
zajednice Srbije i Crne Gore.
Konstitutivna sednica parlamenta Srbije i Crne Gore bice
odrzana u
ponedeljak, 3. marta.
KOSTUNICA: VOJSKA CE ZAUZIMATI CASNO I UGLEDNO MESTO
BEOGRAD, 28. februara 2003. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica kazao je danas na Kolegijumu saveznog ministarstva za odbranu,
nacelnika Vojske Srbije i Crne Gore (VSCG) i komandanata operativnih
sastava da ce VSCG u buducoj zajednici zauzimati "casno i ugledno mesto
koje u balkanskoj vetrometini nikako ne moze izgubiti".
"Buduca zajednica Srbije i Crne Gore nije sjajna, daleko je od
idealne, labava je i mnogo toga joj nedostaje ali ima jednu ogromnu
prednost u odnosu na onu koju smo nasledili 2000. godine nije fiktivna,
stvarna je", kazao je Kostunica na skupu.
Kostunica je rekao da je vojska prva institucija koja "strada u
periodu tranzicije" zbog smanjenja budzeta, i ocenio da je to bio slucaj
i
sa VSCG koja je "bila je prva zrtva zabljackog raskola".
"Ipak, pokazalo se da su vojnici ispali mudriji od politicara.
Vojska je, bez obzira na sve domace i strane price, pokazala da je
sposobna
da se prilagodjava novim okolnostima a primer za to resavanje problema
na
jugu Srbije i saradnja sa KFORom", kazao je Kostunica.
On je kazao da ce, i nakon isteka mandata predsednika SRJ,
nastaviti da se bavi politikom "jer mnoge poslovi u drzavi nisi
zavrseni".
Nacelnik Generalstaba VSCG general Branko Krga zahvalio se
Kostunici na saradnji u prethodnom periodu i u ime VSCG urucio mu
plaketu
sa simbolom vojske.
BUGARSKA I SCG ZA UBRZANU IZGRADNJU AUTOPUTA SOFIJA NIS
SOFIJA, 28. februara 2003. (Beta) Bugarska i Srbija i Crna Gora
su
danas deklarisali politicku volju da se ubrzano prione izgradnji
autoputa
SofijaNis i modernizacijI zeleznicke pruge izmedju dva grada.
U zajednickoj izjavi, koji su potpisali savezni ministar
inostranih poslova Goran Svilanovic i njegov kolega Solomon Pasi, navodi
se
da su "dve strane ubedjene da ce bilateralna saradnja doprineti razvoju
transevropskog koridora 10 i koordinisati razvoj saobracajnih sistema
njihovih zemalja, cime ce prosiriti pristup EU".
Ministri su preuzeli obavezu da podstaknu nadlezne institucije
dve
zemlje da pripreme i zajednicki predloze sto god je moguce brze
relevantne
projekte Radnoj grupi za infrastrukturu Pakta stabilnosti Jugoistocne
Evrope, zemljamadonatorima i medjunarodnim finansijskim institucijama.
"Danas smo ispoljili zajednicku politicku volju, sto otvara
proces
realizaciji projekta", rekao je bugarski ministar Solomon Pasi.
Svilanovic je naveo da je zajednicki dokumenat korak ka
ispunjenju
ciljeva SCG ka "unapredjanju bilateralnih odnosa sa svim susedima,
regionalnoj saradnji i zajednicko nastojanje da postanemo deo evropskih
i
evroatlantskih integracija".
Svilanovic koji je zavrsio jednodnevnu posetu Bugarskoj je
ranije
danas razgovarao sa bugarskim premijerom Simeonom Sakskoburggotskim,
predsednikom Georgijem Parvanovom i ministrom za regionalni razvoj i
javne
poslove Valentinom Cerovskim.
U SKOPLJU ZAPOCELI "DANI SRPSKE KUHINJE"
SKOPLJE, 1. marta (Tanjug) - U kompleksu "Sveti Pantelejmon",
na
brdu Vodno iznad Skoplja, danas su svecanim prijemom koji je priredila
ambasadorka Srbije i Crne Gore, Biserka Matic-Spasojevic, zapoceli "Dani
srpske kuhinje".
Ambasadorka je prigodnim obracanjem, pozdravila brojne ugledne
zvanice, medju kojima su bili predstavnici drzavno-politickog vrha
Makedonije i grada domacina, kao i clanovi diplomatskog kora,
medjunarodnih
organizacija i poslenici iz privrede, kulture i medija.
Na otvaranju je govorila i gradonacelnica Beograda Radmila
Hrustanovic, koja je obecala da ce tokom predstojeceg druzenja, uz
poznate
srpske specijalitete i "dobru kapljicu", na jug stici "dah topline i
ljubavi sa Dunava, Save i Morave". Pored predstavljanja poznatih srpskih
kulinara, za vreme trajanja manifestacije, goste ce zabavljati poznati
srpski muzicki ansambl "Svilen konac".
HASKI TRIBUNAL
KOSTUNICA: VLADA SRBIJE TREBA HAGU DA POSALJE DOKAZE O ZLOCINIMA
BEOGRAD, 1. marta 2003.(Beta) Savezni predsednik i lider
Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Kostunica rekao je da bi Vlada
Srbije trebalo Haskom tribunalu da posalje dokaze o zlocinima nad
srpskim
stanovnistvom u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, kao i na Kosovu i
Metohiji.
"Na pritiske iz Haga mora se odgovoriti i dostavljanjem obimne
i
dobro obradjene dokumentacije o zlocinima nad stanovnicima SRJ, ali nase
vlasti to ne cine. Mora se pronaci sredina izmedu bezuslovnog izlaska u
susret svakom, pa i sasvim nerealnom, zahtevu iz Tribunala i neophodne
saradnje sa ovim sudom", kazao je Kostunica za sutrasnji "Blic".
Kada bi se uspostavila prava ravnoteza, "sve bi bilo drugacije,
ali to podrazumeva veci angazman saveznog i republickog ministarstva
pravde
i Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom, koji kod nas ponekad
funkcionise kao ispostava Haskog tribunala, a ne kao organ nase drzave
koji
je zaduzen za tu saradnju", ocenio je Kostunica.
"Sve sto cini nasa zemlja je reaktivno. Kad oni nesto traze, mi
to
posaljemo, a zatim se sve zaboravi", dodao je Kostunica, isticuci da
Vlada
Srbije nije poslala mnogo dokaza o zlocinima nad Srbima.
Upozorio je i da "se ukidaju institucije koje se bave
prikupljanjem dokaza, kao sto je Komitet za prikupljanje dokaza o ratnim
zlocinima".
Komentarisuci optuznicu i odlazak lidera Srpske radikalne
stranke
Vojislava Seselja u Hag, Kostunica je kazao da "taj proces ima mnoge
elemente montiranog procesa protiv jedne drzave i jednog naroda".
SVIMER:SARADNJA SA HAGOM I DALJE USLOV ZA PRIJEM U SE
BEOGRAD, 28. februara 2003. (Beta) Generalni sekretar Saveta
Evrope Valter Svimer) izjavio je da je u komitetu ministara SE u toku
rasprava da li Srbija i Crna Gora ispunjavaju sve predvidjene obaveze za
prijem u najstariju evropsku organizaciju.
Svimer je u intervjuu Radiju Slobodna Ervropa rekao da "odluka
komiteta ministara na nivou njihovih predstavnika, odnosno ambasadora,
mora
da bude jednoglasna". "Ako pojedine clanice SE nisu ubedjene da vlasti
u
Beogradu saradjuju u dovoljnoj meri, onda je veoma tesko postici
konsenzus", kazao je generalni sekretar.
Kada ambasadori donesu jednoglasnu odluku, na sastanku
ministara
inostranih poslova zemalja clanica SE, koji je inace zakazan za 15. maj,
"dovoljna je dvotrecinska vecina" da Srbija i Crna Gora bude primljena u
savet, rekao je on.
Upitan da li je 15. maj najraniji datum za eventualni prijem
nove
zajednice, Svimer je odgovorio da, "ako zajednica Srbija i Crna Gora
moze
da ppokaze na ubedljiv nacin... ambasadorima svih zemalja clanica da u
potpunosti saradjuje sa Haskim tribunalom, moguce je da i pre tog datuma
bude primljena u SE".
Za sada, medjutim, prema njegovim recima, "nema naznaka da su
predstavnici zemalja clanica spremni da donesu odluku na osnovu
trenutnog
stanja", posto "vlade nekoliko drzava clanica nisu zadovoljne nivoom
saradnje Srbije i Crne Gore sa Hagom".
Svimer nije zeleo da precizira koje su to zemlje, ali je dodao
da
je "poznat" stav "zemalja clanica Evropske unije".
Na pitanje da li on smatra da Srbija i Crna Gora ispunjavaju
svoje
obaveze u saradnji sa Hagom, Svimer je odgovorio da "ima pozitivnih
signala", ali da bi "unapredjenje kooperacije bilo pozeljno", zbog
"ozbiljnih prituzbi" koje je sam generalni sekretar cuo prilikom nedavne
posete Tribunalu.
Upitan da li se zahtev za saradnju sa Hagom odnosi i na Crnu
Goru,
generalni sekretar je odgovorio da je potrebno da svoje obaveze ispune
"institucije drzavne zajednice, kao i njene clanice, svaka u delokrugu
svojih nadleznosti".
Svimer je, zamoljen da prokomentarise prituzbu predstavnika
Crne
Gore da su neka vrsta taoca nespremnosti beogradskih vlasti da saradjuju
sa
tribunalom, rekao da je u Hagu cuo da "medju njima mozda postoje neke
razlike, ali ne sustinske".
POVUCENA OPTUZNICA PROTIV MURTEZIJA
HAG, 28. februara 2003. (Beta) Haski tribunal je danas povukao
optuznicu protiv Agima Murtezija, koji je zajedno sa jos trojicom
kosovskih
Albanaca bio optuzen za zlocine protiv Srba i Albanaca u zarobljenickom
logoru Lapusnik.
Murtezi je oslobodjen na zahtev tuzilastva, posto je utvrdjeno
da
ne postoje dokazi da je on osoba kojoj se pripisuju krivicna dela iz
optuznice.
"Postoji poprilicna sumnja da je osoba koja sedi pred vama
akter
dogadjaja navedenih u optuznici", rekao je tuzilac Endru Kejli (Andrew
Cayley) u obracanju pretresnom sudiji Liu Dakun.
Murtezi ce, po odluci sudije Dakuna odmah biti pusten na
slobodu i
vracen na Kosovo.
SRBIJA
PITIC: MILIJARDE DOLARA STETA AKO SAD I EU USKRATE POMOC
BEOGRAD, 2. marta 2003. (Beta) Srpski ministar za ekonomske
veze
sa inostranstvom Goran Pitic ocenio je da bi Srbija pretrpela milijarde
dolara stete u slucaju da joj Sjedinjene Americke Drzave (SAD) i
Evropska
unija (EU) uskrate podrsku.
Ozbiljno treba shvatiti pretnje Amerike i EU da ce Srbiji
uskratiti podrsku ukoliko ne ispuni zahteve Haskog tribunala. Mislim da
se
nalazimo u situaciji kada moramo uraditi ono sto se od nas ocekuje u
vezi
saradnje sa Haskim tribunalom, rekao je on agenciji Beta.
Prema negovim recima, jedan od upozoravajucih siglnala je to
sto
je Srbija jedina zemlja u regionu koja jos ima neke tehnicke rasprave o
KARDS programu za narednu godinu, koji je kicma cele medjunarodne
podrske.
Obustava medjunarodne pomoci bi dovela do gubitka drustvenog
proizvoda, prestanka projeka u oblasti energetike, saobracajne
infrastrukture, podrske privatnom sektoru, u izgradnji institucija i u
zdravstvu, naveo je Pitic.
Steta koja je, prema njegovim recima, ogromna i tesko
procenjiva
imala bi i kratkorocni merljivi deo koji bi odmah bio vidljiv posle
prekida
aranzmana sa Medjunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom i zapadnim
drzavama.
BATIC: PRIORITET JE BORBA PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA
BEOGRAD, 28. februara 2003. (Beta) Ministar pravde Srbije
Vladan
Batic izjavio je danas da je prioritet pravosudja u ovoj godini borba
protiv organizovanog kriminala, kao i osposobljavanje domaceg sudstva da
vodi procese za ratne zlocine.
Na konferenciji "Strategija reforme pravosudja u Srbiji", Batic
je
istakao da je obim nasledjenih problema iz prethodnog perioda velik, ali
da
ne mogu da se dogadjaju greske u radu pravosudja za koje niko ne
odgovara.
"I zakonodavna i izvrsna i sudska vlast treba da podnose racun
za
svoj rad, i ne moze neko da donosi frapantne odluke, i da pusta ubice na
slobodu i da nakon toga nikom nista ne bude", ocenio je Batic.
TADIC: KRIZA NA JUGU SRBIJE OBESHRABRUJE SRBE DA OSTANU
BUJANOVAC, 1. marta 2003. (Beta) Predsednik Odbora za
bezbednost
Savezne skupstine Boris Tadic ocenio je danas da eskalacija krize na
jugu
Srbije ima za cilj da "Srbe obeshrabri da ostanu na ovim prostorima, a
da
Albance odvrati od saradnje sa drzavnim institucijama".
Tadic je na konferenciji za novinare u Pres centru Vlade Srbije
u
Bujanovcu rekao je da je opredeljenje drzavne zajednice Srbije i Crne
Gore
"istrajavanje na projektu multietnicke zajednice u regionu juga Srbije".
"Nasa drzava u opstinama Bujanovac, Presevo i Medvedja do sada
nije napravila ni jedan pogresan potez, i zbog toga sve akte nasilja
mozemo
nazvati razbojnickim i teroristickim. U tome nas najvise ohrabruju
poruke
iz medjunarodne zajednice", kazao je Tadic.
Boris Tadic, koji se nalazi u poseti opstini Bujanovac,
ucestvovao
je u radu Koordinacionog tela za jug Srbije, a tokom popodneva
razgovarace
i sa gradonacelnikom Bujanovca Nagipom Arifijem.
BUJANOVAC, 1. marta 2003. (Beta) Predsednik Odbora za
bezbednost
Skupstine Srbije Boris Tadic rekao je veceras, tokom posete jugu Srbije,
da
"Srbija nece ubuduce tolerisati nikakvu primenu sile na podmukao nacin i
da
ce se zakoni drzave postovati na celokupnoj teritoriji".
To je "jasno i otvoreno receno i gradonacelniku Bujanovca
Nagipu
Arifiju" koji je osudio danasnji teroristicki akt u tom gradu, kazao je
Tadic agenciji Beta nakon razgovora sa predsednikom opstine Bujanovac.
U Bujanovcu je jutros deaktivirana eskplozivna naprava
dvadesetak
minuta pre predvidjene eksplozije. Mina, u kojoj je bilo 2,5 kilograma
eksploziva, bila je postavljena izmedju zgrada opstinske policije i
skole.
Tadic je dodao da je preneo Arifiju da drzava Srbija i
zajednica
Srbija i Crna Gora postuju sve medjunarodne standarde u postovanju
ljudskih
prava i razvoju multietnicke demokratije na jugu Srbije.
"Mi nemamo nameru da odustanemo od tog projekta, u saradnji sa
medjunarodnom zajednicom", dodao je Tadic.
Ocenio je da je jugu Srbije i opstinama Bujanovac i Presevo
neophodna ekonomska pomoc u otvaranju novih radnih mesta i poboljsanju
socijalne situacije.
AUSTRIJSKI AMBASADOR RAZGOVARAO SA CLANOVIMA KOORDINACIONOG TELA
BUJANOVAC, 28. februara (Tanjug) - Ambasador Austrije u Srbiji
i
Crnoj Gori Hans Porijas izjavio je danas u Bujanovcu, posle sastanka sa
clanovima Koordinacionog tela za jug Srbije, da je Austrija veoma
zainteresovana za stabilnost na jugu Srbije. Ljudima na ovom podrucju
treba
omoguciti miran i srecan zivot, istakao je on i dodao da ce njegova
zemlja
podrzati samo one strane koje su za mir.
Poseta austrijskog ambasadora deo je diplomatskih aktivnosti
Koordinacionog tela povodom poslednjih incidenata i teroristickih akcija
u
regionu.
KOSOVO-METOHIJA
LJAJIC: INICIJATIVA ZA RESAVANJE PITANJA KIM VEC DALA EFEKTE
BEOGRAD, 28. februara 2003. (Beta) Savezni ministar za etnicke
i
nacionalne zajednice Rasim Ljajic izjavio je danas da je inicijativa za
resavanje pitanja Kosova vec dala pozitivne efekte jer je animirala
medjunarodnu zajednicu, ali i da niko nije ni ocekivao da odmah pocne
resavanje kosovskog pitanja.
Ljajic je novinarima u saveznom parlamentu rekao da ce to biti
jedno od prioritetnih pitanja vlada Srbije i buduce drzavne zajednice,
ali
je odbio da govori o konkretnim resenjima buduceg statusa Kosova.
"Nekoliko opcija je u igri, a kao drzava treba da budemo
spremni
na resenje koje je u interesu srpske zajednice i koje je garant
stabilnosti
u regionu", rekao je on, uz ocenu da je najvaznije da tim resenjem svi
budu
"podjednako i zadovoljni i nezadovoljni".
Prema njegovim recima, pitanje statusa Kosova resavace se u
trouglu vlasti u Beogradu, Pristini i medjunarodne zajednice.
Ljajic, koji je i potpredsednik Koordinacionog centra, ocenio
je
da pokretanje pitanja Kosova u trenutku ocekivanog rata protiv Iraka ne
bi
bilo mudro, jer "medjunarodna zajednica i SAD nece dozvoliti da se
promene
njeni politicki prioriteti".
"U ovom trenutku Irak je, nazalost, njihov prioritet i
otvaranje
bilo kog politickog problema oni ce smatrati kao guranje prsta u oko",
rekao je Ljajic.
META: SRPSKI ENTITET NA KOSOVU NEPRIHVATLJIV ZA ALBANIJU
TIRANA, 28. februara 2003. (BetaAP) Vlada Albanije je danas
odbacila kao "neprihvatljivu" nameru Zajednice srpskih opstina da za
Srbe
izbori vecu autonomiju formiranjem srpskog entiteta na Kosovu.
Albanski ministar inostranih poslova Ilir Meta pozvao je Srbiju
da
ne podrzi tu inicijativu, ocenivsi da bi ona nanela stetu etnickom
suzivotu
u pokrajini.
"Svaka jednostrana inicijativa na Kosovu koja za cilj nema
jacanje
i konsolidaciju novih zajednickih institucija samouprave... stetna je i
neprihvatljiva", izjavio je Meta.
U severnoj Kosovskoj Mitrovici je u utorak odrzana skupstina
srpskih predstavnika u lokalnim vlastima na Kosovu, proglasena
deklaracija
o suverenitetu Srbije na Kosovu i usvojene smernice za delovanje
Zajednice
srpskih opstina, koje, izmedju ostalog, predvidjaju podelu Kosova na
albanski i srpski entitet, te da srpske enklave budu povezane
specijalnim
"plavim koridorima".
Meta je pozvao Srbiju da kosovske Srbe podstakne da pomognu
stvaranje zajednickih institucija sa Albancima u pokrajini.
HERNIS OSUDIO FORMIRANJE ZAJEDNICE SRPSKIH OPSTINA
PRISTINA, 1. marta (Tanjug) - Sef Kancelarije SAD u Pristini
Rino
Hernis (Reno Harnish) osudio je formiranje zajednice srpskih opstina i
naselja na Kosovu i Metohiji, istakavsi da je to pokusaj stvaranja
"suvereniteta na osnovu etnicke pripadnosti", saopsteno je danas iz te
kancelarije.
Hernis je rekao da SAD podrzavaju primenu Rezolucije 1244 i
"jedinstveno Kosovo sa jedinstvenom strukturom politickih institucija,
koje
sluze svim ljudima na Kosovu". Prema njegovim recima, SAD smatraju da je
stvaranje institucija na osnovu etnicke pripadnosti "beskorisno" i
"nesto
sto se direktno suprotstavlja volji SAD i medjunarodne zajednice". On je
rekao da postoji jedna "Asocijacija kosovskih opstina", ciji je cilj da
sluzi svim kosovskim opstinama, bez obzira na njihov etnicki sastav.
"Mi ohrabrujemo vodje etnickih Srba na Kosovu, predsednike
opstinskih skupstina i ostale zvanicnike da predstave njihove birace
preko
priznatih institucija Kosova i da rade zajedno za zajednicko dobro",
rekao
je Hernis.
ALBANSKI ZVANICNICI I STAJNER O PRIORITETIMA U 2003.
PRISTINA, 1.marta 2003. (Beta) Sef UNMIKa Mihael Stajner i
predsednici kosovskih institucija i albanskih stranaka istakli su da su
prioriteti na Kosovu tokom ove godine ekonomski razvoj, jacanje
vladavine
zakona, borba protiv kriminala i izgradnja multietnickog i demokratskog
drustva.
U deklaraciji koju su povodom godisnjice postizanja koalicionog
sporazuma o uspostavljanju kosovskih institucija, pored Stajnera
potpisali
i Ibrahim Rugova, Hasim Taci, Nedzat Daci i Bajram Redzepi, zahteva se
da
kosovske institucije ucestvuju u svim razgovorima, koji su od interesa
za
Kosovo i istovremeno se izrazava zadovoljstvo daljim prenosom
nadleznosti
sa UNMIKa na kosovske organe vlasti.
"Nastavicemo da zajedno sa UNMIKom i medjunarodnom zajednicom
radimo na ostvarivanju standarda, koji su sustinski za buducnost Kosova
i
koji ce pomoci da se Kosovo priblizi evropskim procesima", navodi se u
zajednickoj deklaraciji, usvojenoj na sinocnjoj radnoj veceri kod
Mihaela
Stajnera.
Potpisnici deklaracije naglasavaju vaznost izgradnje
multietnickog
drustva u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti UN i Ustavnim
okvirom Kosova u kome ce se postovati sva prava gradjana.
"Protivimo se monoetnickim konceptima. Izrazavamo privrzenost
ideji da sve zajednice zive u miru i sigurnosti sa podjednakim
mogucnostima
za zaposlenje i sa pravom pristupa javnim sluzbama. Aktivno cemo se
zalagati za povratak raseljenih osoba na Kosovo", navodi se u
deklaraciji.
Politicki predstavnici i zvanicnici Srba u privremenim
kosovskim
institucijama na Kosovu nisu bili pozvani na radnu veceru.
CRNA GORA
CRNA GORA RAVNOPRAVNO U RASPODELI AMBASADORSKIH MESTA
FRANKFURT, 1. marta 2003. (Beta) Crna Gora ce prilikom
odredjivanja ambasadora koji ce zastupati novu drzavnu zajednicu traziti
da
njeni predstavnici budu rasporedjeni u znacajnijim evropskim
metropolama,
izjavio je za danasnje frankfurtske "Vesti" crnogorski ministar
inostranih
poslova Dragisa Burzan.
"Crna Gora ce, naravno, principom jednakosti drzava clanica i
snagom Ustavne povelje da uzme sve ono sto joj pripada, a to je u osnovi
polovina svega", rekao je Burzan.
"U Crnoj Gori ce se voditi racuna o povecanim potrebama Srbije
na
mnogim mestima za koja ona nema interes da ih pokriva, ali ono sto je
znacajno, mora se deliti i to je potpuno jasno", objasnio je Burzan,
isticuci da je cilj Crne Gore da "njeni predstavnici dodju na vazna
mesta u
diplomatskim predstavnistvima".
Na pitanje da li ce Srbija ustupiti mesto crnogorskim
predstavnicima u ambasadama u Londonu, Parizu i drugim znacajnijim
metropolama, on je rekao da "Srbija nema sta da ustupa Crnoj Gori jer je
Ustavna povelja u principu sve definisala i ostaje samo da se utvrdi
neke
mehanizme kako ce se to realizovati".
"Povelja je definisala ravnopravnu poziciju Srbije i Crne Gore
i
tu niko ne treba da pravi ustupke. Mi necemo praviti ustupke, a ne
ocekujemo to ni od Srbije", zakljucio je Dragisa Burzan u izjavi za
"Vesti".
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
