Glas javnosti, 8.februar, 2002.
feljton:
Ratni dobosi 1991 - 1995 (19)
Srbi nisu bili agresori
Pise: Mira Beham
Mit
broj tri: Bosanski muslimani su zakoniti vlasnici
teritorije Bosne i Hercegovine. Na osnovu te predstave vlada
Alije Izetbegovica konstruisala je sliku o "srpskoj agresiji" i
"osvajackom pohodu" Srba u kome su oni osvojili 70
procenata bosansko-hercegovacke teritorije. Pukovnik Srej
jasno pobija takve tvrdnje: "Drugi uporno siren element
propagandnih napada odnosi se na legitimno pravo na
posedovanje zemlje. Armija bosanskih Srba nikada nije bila
u
stanju da 'pregazi, uzme i okupira' 70 procenata teritorije
kako je to predstavljano u verbalnim obmanama bosanske
vlade. Mediji i PR-firme koristile su takve huskacke izraze
samo kako bi zamaglile situaciju od pre rata.
Zbog
toga sto su ziveli pretezno u selima, Srbi su na pocetku
rata cinili vecinu stanovnistva na 64 odsto teritorije, dok su
urbano i trgovacki orijentisani muslimani ziveli u
gradovima". Srej kao izvor tih informacija, koje su
neprestano odbacivane kao "srpska propaganda", pored
ostalog navodi i jedno istrazivanje CIA.
Iako
Srej prihvata pravo sarajevske vlade da kontrolise
teritoriju svoje drzave, on istovremeno konstatuje da ona ne
ispunjava ni minimum kriterijuma za suverenitet nad
celokupnom drzavnom teritorijom na koju polaze pravo, jer
su
bosanski Srbi hteli da se otcepe i imali su isto legitimno
pravo na secesiju od Bosne i Hercegovine, koje je BiH
iskoristila prilikom odvajanja od Jugoslavije.
Najzad, kaze Srej, na osnovu svih saznanja mora se odbaciti
tvrdnja da je u ovom ratu rec o "agresiji" jugoslovenske
armije iz Srbije, dakle o osvajackom ratu vodenom iz
Beograda. "Dokazi" o toj vrsti spoljnog mesanja ili su
potpuno izmisljeni ili je rec o preterivanjima.
Mit
broj cetiri: Sarajevska vlada zastupa visenacionalnu,
liberalnu demokratiju zapadnog tipa. Srej to ocenjuje kao
najproblematicniju od svih tvrdnji sarajevskih vlasti. Iako on
ne
zeli da ospori da delovi bosanske elite i naroda imaju
takve idealisticke predstave, on ih energicno osporava vladi
Alije Izetbegovica. Klika na vlasti oko Izetbegovica pre tezi
stvaranju islamske drzave u Bosni, koja bi bila orijentisana
prema fundamentalistickim doktrinama. Propagandisticka,
Zapadu namenjena retorika o visenacionalnoj i
demokratskoj Bosni, samo prikriva vec primetne znakove
radikalne islamizacije pojedinih bosanskih institucija i
segmenata drustva.
Zakljucak pukovnika Sreja glasi: Ova cetiri mita bosnjacke
propagande, podupirana i sirena PR-ovima, trebalo je da
navedu medunarodnu, prvenstveno americku javnost i
politiku na "moralno neizbeznu" podrsku i na vojnu
intervenciju na strani sarajevske vlade, iako je - smatra Srej -
upravo u ovom sukobu iznad svega neophodna apsolutna
neutralnost. Cinjenica da je NATO bombardovao samo Srbe,
dok
su i Muslimani stalno krsili dogovore, ukazuje da
propaganda nije ostala bez uticaja, ocenjuje Srej.
Saznanja do kojih je pukovnik Srej dosao o ovom ratu i
njegovim propagandnim manipulacijama, dele i drugi oficiri
koji su bili u Bosni - sve do zakljucka da su i same Ujedinjene
nacije izgubile propagandni rat sa sarajevskom vladom.
Kanadski general Luj Mekenzi, prvi komandant OUN u
Sarajevu, veoma rano se suprotstavio dezinformacijama -
bosnjacka propaganda pripisala mu je srpsku ljubavnicu i
optuzila za silovanje muslimanskih devojaka. Belgijski
general Brikmon proglasen je za sonju i pacifistu, a engleski
general Majkl Rouz difamiran kao prosrpski, iako njegova
prepiska sa bosanskim Srbima pokazuje suprotno.
Bio
je to Rouz koji se u januaru 1995. vratio sa ekipom
televizije BBC na popriste bosanskog rata, dakle, na mesto
svog propagandnog poraza, i tom prilikom skovao recenicu:
"Ovde nije nista onako kao sto se cini da jeste". U istoj emisiji
britanske televizije tadasnji predsednik bosanske vlade Haris
Silajdzic dopunio je Rouzovu ocenu: "Tacno je da je moguce
predstaviti istinu na razlicite nacine. Mi smo, naravno, uvek
birali onaj koji je bio od najvece koristi za nas".
"Krizna komunikacija" vodena je tokom ratova u Hrvatskoj i
Bosni na mnogim nivoima. U Evropi i Americi osnovane su
mnoge inicijativne grupe i dobronamerne organizacije koje
su
se, podrzane od strane mnogobrojnih intelektualaca,
angazovale u javnosti za interese hrvatskih i
bosansko-muslimanskih zrtava rata. Medu njima je i jedna
nevladina organizacija koja je zbog profesionalnosti svog
rada postala vec gotovo institucija - rec je o "Drustvu za
ugrozene narode" (Gesellschaft fur bedrohte Volker, GfbV) iz
Getingena.
nastavice se
