Vidi se koliko je Srbija velikodusna kad trpi ovoliku mrznju i ovakve
monstrume. Kako to da Kandic zna sve pojedinosti o mrtvima i kako to da
ona zna toliko pojedinosti o "tajnim" grobnicama? I jos jednom-- gde su
grobnice nestalih i ubijenih Srba u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i na
Kosovu??
Kandicka nadmasije i nacisticku Nemacku kada su za jednog ubijenog
nemackog vojnika Nemci ubijali 100 Srba-civila. Ovog puta njena rasna
mrznja protiv Srba je toliko jaka da je spremna da zrtvuje celu srtpsku
naciju za lazne optuznice svojih poslodavanca.
B.B.
=====
DANAS, 6. februar, 2002
Dijalog
NATASA KANDIC (Licni Stav)
Hag i posle Haga: uoci pocetka sudjenja Slobodanu Milosevicu Zlocinci
kao izvozni posao
Neposredno posle smene vlasti u Srbiji i na jugoslovenskom nivou Hag
nije uznemiravao nove lidere. Medjunarodna zajednica imala je
razumevanja za odgovor Hag nije prioritet. Nesporno je da je vracanje
drzave u medjunarodno okruzenje, ponovni prijem u clanstvo UN i OEBS,
bio najpreci drzavni posao. Medjutim, kada je taj posao obavljen
postavilo se pitanje postovanja obaveza drzave SRJ koje proisticu iz
clanstva tih organizacija i zahteva drugih medjudrzavnih institucija. Na
medjunarodnom planu, Hag nam se dnevno ispostavlja kao obaveza, racun i
dokaz spremnosti vlasti u Srbiji i SRJ da vladaju demokraticno, postuju
vladavinu prava i ljudska prava. Na unutrasnjem planu, Hag se javlja kao
prinuda, i uslov za ekonomsku pomoc ili za prijem u clanstvo neke
medjudrzavne organizacije.
Niko od predstavnika vlasti u Srbiji, Crnoj Gori i na jugoslovenskom
planu nije objasnio gradjanima zasto Hag, sta je to ucinila prethodna
vlast da je Hag podigao optuznice protiv najvisih predstavnika bivse
vlasti u Srbiji i SRJ, zbog cega je Slobodan Milosevic predat Hagu i,
zasto Hag nastavlja sa zahtevima.
U takvoj situaciji priznanje vlasti da u Srbiji postoje tajne
masovne grobnice u kojima se nalaze ostaci kosovskih Albanaca ubijenih
za vreme NATO bombardovanja izazvalo je ozbiljnu pometnju u javnosti.
Prvi put se dogodilo da su ljudi svojim ocima videli dokaz za optuzbe o
zlocinima koje su pocinile srpske snage. Hladnjaca sa telima dece i zena
postala je srpska tema. Priznanje vlasti da na tajnim lokacijama,
poznatim vlastima, ima oko 800 tela kosovskih Albanaca delovalo je kao
prihvatanje odgovornosti.
Predaja bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica delovala je kao
potvrda spremnosti nove vlasti da prekinu sa politikom i praksom
prethodne vlasti. Nazalost, pokazalo se da je u pitanju pragmaticna
politika. Vlada Srbije i ministri objasnili su nam da je predavanje
bivseg predsednika SRJ bio uslov za odrzavanje Donatorske konferencije i
dobijanje novcane pomoci za budzet i socijalne potrebe. U medjuvremenu
grobnice su zaboravili i vlast i javnost. Ekshumacije ostataka ubijenih
Albanaca iz tajnih masovnih grobnica u Srbiji izvrsne su bez javnosti.
Osam meseci je proslo od ekshumacije 350 leseva kosovskih Albanaca iz
masovnih grobnica na policijskom poligonu u Batajnici pored Beograda a
da istrazni organi nisu saopstili rezultate istrage.
Niko vise u Srbiji ne pita gde su masovne grobnice, ko su ljudi cija
su tela sakrivena u Srbiji, kako su stradali ti ljudi, kako se zovu, ko
je naredio i ko su izvrsioci zlocina i uklanjanja dokaza o zlocinu.
Pred pocetak najavljenog sudjenja Slobodanu Milosevicu Hag je ponovo
postao tema. Predstavnici vlasti u Srbiji bez uvijanja, kao da je rec o
poslovima izvoza, kazu da medjunarodna zajednica, a posebno Amerikanci,
vrse pritisak na njih da isporuce jos tri ili cetiri komada optuzenih i
da ce posle toga dobiti saglasnost da se ostalima sudi pred domacim
sudovima. Premijer Srbije javno je pozvao Mladica, Karadzica i druge
optuzene da se dobrovoljno predaju Hagu i time pomognu srpskom narodu da
se oslobodi tereta kolektivne krivice. On je to izgovorio tehnicki, ne
ulazeci u sustinu. Ni on, ni drugi politicari ne zele da govore o
matrici delovanja bivseg rezima, od Hrvatske do Kosova. U haskim
optuznicama ponavlja se tvrdnja da je Milosevic sa drugim clanovima
grupe odgovoran za Zajednicki zlocinacki poduhvat.
Umesto javne debate i sudjenja znanim ucesnicima brojnih zajednickih
zlocinackih poduhvata, u Srbiji i na jugoslovenskom nivou govori se da
Hag nije bas mnogo zainteresovan za neke od optuzenih, a posebno ne za
Milutinovica, jos uvek predsednika Srbije. Svi se pozivaju na pouzdane
izvore o tome da je Milutinovic greskom optuzen. Pracen blagonaklonim
stavom politicara i medija, optuzeni Milan Milutinovic, predsednik
Srbije ucestvuje u javnom i politickom zivotu u Srbiji. Niko ne pominje
Rambuje i Milutinovicev doprinos NATO bombardovanju, lakocu predsednika
Srbije s kojom je saopstio da SRJ prihvata da bude bombardovana ali ne i
da potpise sporazum.
Odluka Apelacionog veca o spajanju tri optuznice protiv Milosevica
primljena je u Srbiji i na saveznom nivou kao dokaz da Hag nije spreman
za sudjenje - nema navodno dokaze za zlocine na Kosovu. Takav stav su
iznele i neke nevladine organizacije. Predsednik Veca gradjana Savezne
skupstine SRJ, Dragoljub Micunovic, demokrata sa tradicijom, alarmantno
je ukazao da je prioritetni nacionalni zadatak da pred Hagom odbrani
bivseg predsednika SRJ i drzavu od optuzbi koje ne stoje. Objasnio je da
Slobodan Milosevic nije bio slobodan strelac, nego da je u ime
Jugoslavije vrsio funkcije, zatim da drzava ne sme da dozvoli da prodje
optuzba (presuda) za genocid jer ima posledice po drzavu i njene
gradjane.
Neke nevladine organizacije takodje su izrazile zabrinutost zbog
ratne odstete koju bi drzava SRJ morala da plati u slucaju da bosanska i
hrvatska tuzba pred Medjunarodnim sudom pravde zavrsi donosenjem presude
za genocid. Niko nije objasnio da je ratna odsteta racun za zlocine
prema drugima, da je Nemacka godinama placala taj racun bivsoj
Jugoslaviji i drugim drzavama i da vlade BiH i Hrvatske otvoreno kazu da
ne odustaju od tuzbe za genocid jer u Srbiji pocinioci zlocina uzivaju
zastitu vlasti od krivicne odgovornosti. Umesto cinjenica o zlocinima i
odgovornosti, u Srbiji je u toku formiranje tima za odbranu optuzenih i
drzave i za pracenje sudjenja u Hagu.
Precutkivanjem istine o zrvama ekshumiranim iz tajnih masovnih
grobnica, cutanjem o ostalim tajnim grobnicama i zastitom brojnih znanih
pocinioca od krivicne odgovornosti, koji borave u Srbiji i Crnoj Gori,
ne brane se optuzeni, drzava i gradjani. Naprotiv, nacionalni interes je
da gradjani Srbije i Crne Gore znaju sta se dogodilo na Kosovu, u Bosni
i Hrvatskoj. Javno znanje o krsenju ljudskih prava u proslosti je srpski
nacionalni interes i pravo na to znanje treba da obezbedi vlast koja je
smenila prethodnu i obecala demokratiju, vladavinu prava i postovanje
ljudskih prava.
Sudjenje Milosevicu, 12. februara ili kasnije, zapocece Kosovom. On
ne priznaje taj sud, ne odgovara na pitanja ali se svojim govorima
brani. Sudjenje nece biti pravicno ukoliko pred sud ne stanu i ostali
optuzeni ucesnici grupe za Zajednicki zlocinacki poduhvat. Bez Nikole
Sainovica, bivseg potpredsednika Vlade SRJ, Milana Milutinovica, jos
uvek predsednika Srbije, Vlajka Stoiljkovica, bivseg ministra policije
Srbije i Dragoljuba Ojdanica, bivseg nacelnika Generalstaba VJ, i bez
mnogih drugih, znanih i neznanih, ucesnika, Slobodan Milosevic ne bi
mogao da isplanira i ostvari sve sto je ucinjeno na Kosovu. Potrebno mu
je pomoci da ne odgovara i ne snosi krivicu sam.
O tome treba da misle stotine hilajada gradjana koji su svojim
glasovima podrzavali njegovu politiku i aktuelne vlasti u Srbiji koje ga
nisu rusile zbog pocinjenih zlocina i desetogodisnje ratne politike nego
zbog toga sto je gubio ratove i teritorije i zemlju doveo na rub
ekonomske propasti.
Nastavlja se
Hag ce suditi tvorcima politike i prakse zlocina. Nece suditi
pociniocima srednje i nize komandne odgovornosti. Nece suditi
komandantima grupa formiranih za vrsenje krivicnih dela, kao ni
pojedinacnim pociniocima o kojima je tokom raznih istraga prikupio
dokaze. Pocece nova saradnja, u kojoj ce Hag isporucivati tone
optuzujuce dokumentacije. Manje vazne optuzene predavace domacim
sudovima. Domaci sudovi dobice hiljade i hiljade kopija dokumentacije o
krivicnoj odgovornosti hiljada umesanih u zlocine. Sta onda? Ko ce imati
snage i hrabrost i da otvori dosije komandanata i pripadnika "Crvenih
beretki", posebnih jedinica policije, specijalnih jedinica Vojske
Jugoslavije, raznih grupa za vrsenje zlocina i pojedinaca kojima su
ubijanje i pjacka bili vikend zanimanje? Zbog takvog ishoda stvari Hag
je vazan. U nasem, srpskom je interesu.
Hag je prekinuo praksu nekaznjavanja osoba za nedela u oruzanim
sukobima u bivsoj Jugoslaviji. Jos uvek je nezamenljiv. Medjutim, Hag
nece donositi odluku o tome hoce li u Srbiji ili Crnoj Gori biti
sudjenja za ratne zlocine. To je politicka odluka koju donose vlasti.
Milosevic je nestao sa politicke scene Srbije i Crne Gore, ali je za
sobom ostavio svet tame u koji su upleteni mnogi iz postojecih
institucija i novih politickih elita. Odluka ili necinjenje je na
vlastima u Srbiji, Crnoj Gori i na saveznom nivou. S tim, da je Hag
najveca zastita od falsifikovanja istorije.
Opste poznata cinjenica je da su u vreme Slobodana Milosevica
institucije sluzile za generalnu podrsku njegovoj vlasti, a da je
stvarnu moc imao on, nezavisno od funkcije koju je zauzimao, uz pomoc
neformalne grupe pojedinaca, koje je menjao zavisno od njihove
efikasnosti, poslusnosti i njegovih trenutnih ciljeva i namera. Na
pocetku oruzanih sukoba 1991. godine, u grupi ili kao vazan saradnik
grupe nalazio se general Aleksandar Vasiljevic. On je jedini koji se
ponovo pojavljuje osam godina kasnije, u grupi za Kosovo. Clanovima
grupe za Kosovo odnosno za Hrvatsku odnosno za Bosnu Hag pripisuje da su
planirali, pripremali i ucestvovali u Zajednickom zlocinackom poduhvatu
(projektu) u cilju stvaranja terotorija pod njihovom
(srpskom) kontrolom.
U vreme oruzanih sukoba na Kosovu Slobodan Milosevic je bio
predsednik SRJ i komandant Vojske Jugoslavije, i u skladu sa zakonom
imao je komandna ovlascenja u odnosu na policiju i sve naoruzane
jedinice koje su u vreme rata podredjene Vojsci Jugoslavije.
U kosovskoj optuznici protiv Milosevica stoji da su licna dokumenta
najmanje petoro ubijenih Albanaca u kaficu u Suvoj Reci 26. marta 1999.
godine nadjena na lesevima ekshumiranim iz tajne masovne grobnice na
terenu Specijalnih antiterostickih jedinica (SAJ) u Batajnici pored
Beograda.
U vezi sa ozbiljnim indicijama da su u tajnim masovnim grobnicama u
Batajnici nalaze tela clanova porodice Berisa, tuzilastvo u Srbiji nije
pokrenulo postupak u kojem bi se utvrdilo ko je ubio vise od 40 clanova
porodice Berisa, medju kojima ima najvise dece i zena, i ko je naredio
da se taj zlocin prikrije prebacivanjem tela u Srbiju. Postupak je bio
preko potreban zato sto prezivele zrtve navode da su medju pocinicima
prepoznale inspektora Drzavne bezbednosti iz Suve Reke, koji danas
slobodno zivi u Kragujevcu u Srbiji.
U kosovskoj optuznici takodje se navodi da su na lesevima
ekshumiranim iz tajne masovne grobnice u Batajnici pored Beograda
nadjena dokumenta najmanje sedmoro osoba koje su poslednji put vidjene u
selu Meje 27. aprila 1999. godine.
Medjutim, tuzilastvo u Srbiji nije pokrenulo postupak za
utvrdjivanje krivicne odgovornosti za likvidaciju oko 300 muskaraca u
selu Meje kod Djakovice, izdvojenih iz kolone stanovnistva iz vise od 20
albanskih sela, koje su srpske snage proterale u Albaniju.
Drzavni organi u Srbiji raspolazu podacima o identitetu pripadnika
policije koji su tokom bombardovanja ubili poznatog albanskog politicara
Fehmija Aganija. Poznata je cinjenica da je istrazni sudija Danica
Marinkovic vodila istragu protiv trojice pripadnika policije iz Kosova
Polja i da su na osnovu njenog resenja pusteni na slobodu. Ubistvo je
izvrseno u prisustvu nacelnika OUP u Kosovu Polju.
MUP Srbije raspolaze podacima o naredbodavcima i izvrsiocima
likvidacije trojice Albanaca, brace Bitici, 8. jula 1999. godine, nakon
sto su izvedeni iz zatvora u Prokuplju u Srbiji. Njihova tela
ekshumirana su iz tajne masovne grobnice u Petrovom selu, na terenu
Specijalnih antiteroristickih jedinica MUP Srbije. Do danas nije
pokrenuta istraga protiv naredbodavca i neposrednih pocinioca tog zlocin
