Mnogo spekulacija i demantija
Predsedavajuci Zalbenog veca Haskog tribunala Klod Zorda nacelno je pristao da se tri optuznice protiv bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica spoje i da se nakon pocetka sudjenja za zlocine na Kosovu i Metohiji 12. februara, nastavi sudjenje i za zlocine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Odluka ce se, medjutim, znati narednih dana.
Slobodan Milosevic zatrazio je, pak, da ga sud u Hagu pusti na slobodu kako bi u ravnopravnim uslovima bila nastavljena rasprava o tome ko je u stvari cinio zlocine u bivsoj Jugoslaviji.
- Zahtevam da me pustite, jer ja necu pobeci iz bitke u kojoj se zlocinackim prilazom zrtva pretvara u krivca - rekao je on, dobivsi rec u raspravi pred Zalbenim vecem Haskog tribunla koje je odlucivalo o spajanju sve tri optuznice protiv njega.
Bivsi jugoslovenski predsednik je dodao da se "sabiranjem tri lazi ne dobija istina, nego se samo uvecava laz".
Milosevic se tako u sredu 30. januara po prvi put pojavio pred petoclanim, drugostepenim vecem Tribunala od koga je Tuzilastvo trazilo da se nekadasnjem "vrhovnom komandantu SRJ" odrzi jedinstven proces, uz obrazlozenje da su "svi zlocini za koje je optuzen izvrseni u cilju stvaranja centralizovane srpske drzave trajnim uklanjanjem vecine nesrpskih stanovnika sa teritorija koje bi cinile tu drzavu i sa teritorija koje je trebalo zadrzati u toj drzavi".
Prema osporenoj odluci Sudskog veca Slobodanu Milosevicu bi se najpre sudilo za zlocine protiv covecnosti nad kosovskim Albancima i to sudjenje zakazano je za 12. februar. Po zavrsetku tog procesa pocelo bi sudjenje za zlocine protiv covecnosti za koje je optuzen u Hrvatskoj i za genocid i druge zlocine u BiH.
| ODLAGANJA (NE)CE BITI |
U Hagu su, naravno, odmah demantovali mogucnost odlaganja sudskog procesa. Cak i bez obzira na zalbu koja je razmatrana u sredu.
- Nema govora o odlaganju sudjenja. Radi se o tehnickom problemu. Imali smo naredjenje Sudskog veca sa poslednje konferencije da 30 dana unapred dajemo "prijateljima suda" dokumenta i izjave svedoka na maternjem jeziku. U redosledu koji smo predvideli za svedoke nismo bili u mogucnosti da tacno 30 dana ranije dostavimo prevod, vec okvirno u tom roku jer treba prevesti sve te obimne izjave. Pogovoto sto do sada nije trazen takav rok. Mi smo cak bili spremni da promenimo redosled svedocenja, spremni smo na jos jednu statusnu konferenciju, ali sada je sve u redu. Odobren nam je rok od 17 dana, tako da cemo stici da sve dostavimo na vreme - kaze portparol Tuzilastva Florans Artman, dodajuci da je Sudsko vece u januaru dobilo spisak svedoka koji ce se pojaviti na sudjenju Milosevicu.
- Taj spisak ne sadrzi imena, ali ni oznake poput K-3 ili nesto slicno. To su sve spekulacije. Dokument niko ne moze imati, a sigurno ne stampa deset dana pre pocetka sudjenja - tvrdi Artman.
Njena izjava usledila je posle nagadjanja beogradske stampe ko bi se mogao pojaviti kao svedok u postupku protiv Milosevica. Pominjani su nekadasnji predsednik Jugoslavije Zoran Lilic, pojedinci iz vrha policije, bivsi nacelnik SDB Radomir Markovic, njegovi bliski saradnici iz partijskih redova, nacelnik GS VJ Nebojsa Pavkovic i mnogi, mnogi drugi koji bi mogli biti u grupi od dvadeset "insajdera" koliko ih u Hagu navodno imaju.
| MILUTINOVICEVA SUDBINA |
Danas je u utorak objavio informaciju, pozivajuci se na izvore bliske republickom ministarstvu policije, da bi aktuelni predsednik Srbije Milan Milutinovic, za kojim je Medjunarodni krivicni sud raspisao poternicu zbog zlocina na Kosovu tokom tamosnjih sukoba, u narednih nekoliko sedmica mogao biti isporucen haskom sudu.
Vrlo jasna poruka zvanicnom Beogradu stigla je dan ranije i od evropskog komesara za spoljne poslove Krisa Patena koji je, odgovarajuci na novinarsko pitanje da li EU zahteva da se srpski predsednik izruci Haskom tribunalu, rekao da "saradnja sa Hagom ostaje jedan od glavnih uslova za nastavak pomoci Jugoslaviji".
- Nadamo se da ce SRJ saradjivati sa Hagom s puno volje i energije. To se ne odnosi samo na pitanje jednog ili dva pojedinca, nego na sve optuzene za ratne zlocine - dodao je Paten.
Agencija Sense javila je da su saradnju Jugoslavije sa Tribunalom pomenuli i ministri spoljnih poslova na Savetu ministara kao uslov daljih pozitivnih odnosa izmedju Beograda i Brisela. Medjutim, u zvanicnim zakljuccima sa sastanka, nije - usprkos prethodnim najavama iz diplomatskih izvora da ce SRJ biti ostro kritikovana - stajalo ni slovo o nedovoljnoj saradnji Beograda sa medjunarodnim sudom.
Istovremeno, gostujuci na jagodinskoj televiziji Palma-plus, savetnik saveznog ministra za unutrasnje poslove Goran Vesic izrazio je uverenje da ce se pitanje saradnje sa Haskim tribunalom regulisati za dva meseca.
- Mi moramo u naredna dva meseca regulisati tu oblast. Saradnja sa Haskim tribunalom je nasa medjunarodna obaveza i mi bez ispunjavanja te obaveze ne mozemo ni u Savet Evrope ni u druge medjunarodne institucije ravnopravno uci sa drugim zemljama - izjavio je Vesic.
Sa druge strane, opcija koju je americka administracija ponudila zvanicnom Beogradu je da se izruce nekadasnji lider bosanskih Srba Radovan Karadzic i njegov ratni komandant Ratko Mladic, a da zauzvrat sva ostala sudjenja za ratne zlocine budu organizovana u Beogradu, sto se takodje odnosi na predsednika Srbije Milana Milutinovica. Ovo je potvrdio i sam premijer Djindjic rekavsi da je to "prilicno blizu istine, pri cemu tu ima i nekih ograda".
- Pitanje je u kojoj meri sud u Hagu stoji iza toga. To znaci da moze da se desi da americka administracija ne bi insistirala, nego bi podrzala taj zahtev da se svima drugima sudi prema nacionalnom zakonodavstvu, ali da li bi to bilo dovoljno, to je pitanje - izjavio je Djindjic u emisiji Klopka TV Pink, dodajuci da "niko ne tvrdi" da se Karadzic nalazi na teritoriji Srbije, dok "za Mladica tvrde, ali on nije ni pod kontrolom, ni pod zastitom republickih organa".
Florans Artman, portparol Tuzilastva u Hagu, odmah je demantovala ovu izjavu, istakavsi da Tribunal i dalje zahteva bezuslovnu saradnju i izrucenje svih optuzenih za ratne zlocine koji se nalaze na teritoriji SRJ.
| RATNA ZURBA |
Americka pravnica Nensi Paterson, koja je doskora bila zaposlena u Tribunalu, vec mesecima ne sme da daje intervjue, ali ostale su njene izjave pre nego sto je stigla "molba" zatrazena u interesu istrage i sudjenja.
- Ne postoji nijedan dokument sa Milosevicevim potpisom koji ga dovodi u vezu s ubistvima na Kosovu. Ljudi moraju da znaju da mi nemamo dokumente u kojima stoji naredba tipa "ubij te ljude u tom mestu u to vreme" - izjavila je ona nedavno u intervjuu za britanski nedeljnik Obzerver.
Za sam dogadjaj kada je doneta odluka o podizanju optuznice rekla je da je marta 1999. godine, neposredno posle pocetka NATO intervencije u Jugoslaviji, tadasnji glavni tuzilac Tribunala Luiz Arbur pozvala svoje saradnike iz takozvanog tima za Kosovo i saopstila im da je doslo vreme da se pokrene postupak protiv tadasnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica.
- Arburova je bila veoma nervozna i u glasu joj se osecala tenzija koju smo i svi mi veoma dobro osecali. Morali smo da radimo jako brzo, a da u isto vreme ne pogresimo. Bila je to teska odluka. Bilo je i onih koji su bili protiv, koji su verovali da nije uputno podici tuzbu usred rata jer ce time rat biti samo produzen, ali je odluka bila da se ipak krene u akciju - rekla je Patersonova.
Optuznica je napisana u rekordnom vremenu, za samo 52 dana. Cak su i optuznice za lokalne komandante policije u Bosni pisane mesecima, a neke cak i godinama, ali ovoga puta ljudima u Tribunalu se zurilo.
Hoce li na kraju sve ispasti kako treba?
Ivan Nikolic
http://www.danas.co.yu/
null.gif
Description: GIF image
