8. februar 2002.
BEOGRAD -- Postoji mogucnost da se obrazuje nova koalicija u politickom zivotu Srbije, prenosi agencija ^ÓSense^Ô. Najavljenu koaliciju bi trebalo da cine SPS, partije nastale iz SPS i socilademokratija Vuka Obradovica. Ove partije bi, zajedno, mogle da dobiju preko 16% glasova na sledecim izborima u Srbiji i tako postanu treca poslanicka grupa u Skupstini. Razloge za ovakvu koaliciju treba traziti u cinjenici da SPS ima clanstvo, ali nema lidera, dok SD nema clanstvo, ali ima lidera. U velikim predizbornim ^Ókombinacijama^Ô u Srbiji, novonastala koalicija bi mogla da dobije sansu da njen kandidat nasledi Milana Milutinovica na mestu predsednika Srbije. Agencija AZD dodaje da ce, po svemu sudeci, ^ÓMilutinovic zavrsiti u Hagu^Ô. BEC -- Sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, i jug Srbije, Nebojsa Covic, predlozio je, u obracanju clanovima Stalnog saveta OEBS-a, u Becu, da lokalni izbori na jugu Srbije budu odrzani 15. ili 16.juna ove godine. Covic je, u obracanju ovom savetu, ocenio da je za osam meseci, koliko je proteklo od prestanka nasilja na ovom podrucju, ostvaren napredak. On je dodao ce Beograd nastojati da sprovede potrebne mere za suzbijanje terorizma, kako bi lokalno stanovnistvo presevske doline, ^Ómoglo da vodi normalan zivot^Ô. ^ÓDa bi se ovo ostvarilo neophodna je integracija Albanaca u drzavni, politicki i javni sistem, kroz njihovo angazovanje u javnom sektoru, lokalnoj samoupravi i ministarstvima srpske vlade^Ô, rekao je Covic u Becu. NJUJORK -- Novi sef Misije UN-a na Kosovu, nemacki diplomata Mihael Stajner razgovarao je juce u Njujorku, sa generalnim sekretarom UN-a, Kofijem Ananom. Teme razgovora su bile stanje u juznoj srpskoj pokrajini, i zadaci koji Stajneru, tokom boravka na ovoj funkciji, predstoje. Stajner, inace, treba da, do kraja meseca, zvanicno stupi na duznost sefa Misije UN-a, na Kosovu. Sef Misije OEBS-a na Kosovu, francuski diplomata Paskal Fieski, je, u medjuvremenu izjavio, da je ta organizacija spremna za opstinske izbore na Kosovu, i dodao da ce izbori biti odrzani do kraja godine. Prvi lokalni izbori, posle NATO bombardovanja su, u ovoj srpskoj pokrajini, odrzani u oktobru 2000.godine. BEC -- Predsednik Skupstine Srbije, Natasa Micic, izjavila je da raspisivanju izbora za opstinske skupstine u Bujanovcu, Presevu i Medvedji, moraju da prethode politicke konsultacije. Koordinacioni odbor Albanaca je, medjutim, podrzao prevremeno odrzavanje lokalnih izbora na jugu Srbije, u opstinama Bujanovac i Medvedja, ali ne i u opstini Presevo. Ovaj odbor naglasava da u Presevu ^Ódobro funkcionise^Ô skupstina opstine, u kojoj ucestvuju ^Óvecinski^Ô Albanci ali i Srbi. BEOGRAD -- Savezni sekretar za rad, zdravlje i zastitu zivotne sredine, Miodrag Kovac, je saopstio da je prosecna zarada u decembru prosle godine u SRJ iznosila 7.435 dinara. Iz Saveznog zavoda za statistiku je, istovremeno, saopsteno da su decembarska primanja za 22,7% veca, od prosecne decembarske plate u 2000. godini. Pomocnik direktora Zavoda, Miladin Kovacevic, rekao je i da, prema procenama, u Jugoslaviji ima ukupno 10,651 milion stanovnika, a da je prirodni prirastaj, prosle godine, iznosio 1,6 promila. BEC -- Bivsi komandant rasformirane teroristicke ^ÓOslobodilacke vojske Preseva, Medvedje i Bujanovca^Ô, Sefcet Musliju, demantovao je informacije da se Albanci spremju za obnovu sukoba na jugu Srbije. On je naglasio da je UCPMB ^Óokoncala svoju oruzanu misiju^Ô, i da je svoje snage usmerila na iznalazenje ^Ópolitickog puta za ostvarivanje prava Albanaca^Ô, u Presevskoj dolini. Policija je, medjutim, u Medvedji juce saopstila, da su albanski teroristi otvarali vatru na polozaje lokalne policije, u selu Marovac, na administrativnoj granici ka Kosovu. SPLIT -- List "Slobodna Dalmacija" u tekstu pod nazivom "Svi prijatelji i neprijatelji predsednika Mesica" navodi da je Ivo Pukanic, vlasnik "Nacionala", lista koji je objavio tekstove o, navodnoj, umesanosti najuticajnijih jugoslovenskih politicara u sverc cigareta, "dugo vremena bio isukani mac Mesiceve politike". "Slobodna Dalmacija" pise da jos u vreme kada je Mesic bio u opoziciji, Pukanic je objavljivao "sve ono sto je Mesic pozeleo i obrnuto, Mesic je davao sve sto je Pukanic trazio". Dnevnik dalje navodi da su brojne prepiske, snimljeni razgovori, poverljivi dokumenti, cesto zavrsavali u kancelariji vlasnika "Nacionala", sto mu je i omogucilo probijanje u sam vrh hrvatskog novinarstva. "Mrvice s Mesicevog stola se i dalje se kotrljaju, ali s opadanjem predsednikovog uticaja i one su izgubile na tezini" naglasava list i dodaje da i danas Pukanic objavljuje "fotoalbume sa predsednikovih putovanja". BEC -- Savezni ministar inostranih poslova, Goran Svilanovic, ocenio je u intervjuu za becku stampu, da ce biti usporeni svi zapoceti procesi reformi u zemlji, ukoliko pitanje federacije ne bude reseno. Svilanovic je, medjutim, kao preduslov za nastavak reformi, osim resenje pitanja federacije, naveo i potpunu saradnju sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom u Hagu. On je istakao i neophodnost postojanja politicke stabilnosti u vladajucoj koaliciji. Ministar za etnicke i nacionalne zajednice, Rasim Ljajic, se, u Becu, izjasnio protiv odrzavanja referenduma o nezavisnosti Crne Gore, ocenivsi ^Óda je interes svih gradjana, a posebno manjina, da opstane zajednicka drzava Srbije i Crne Gore. MOSTAR -- U najnovijem izvestaju organizacije "Amnesti Internesnel" od 4. februara, se navodi da je sprovedena opsezna istraga sudskog procesa protiv Edina Garaplije, bivseg pripadnika AID-a, specijalne tajne policije, koja je bila pod kontrolom bivseg predsednika BiH, Alije Izetbegovica. U njemu se istice da su, u tom procesu, grubo povredjena osnovna ljudska prava, kao i da je uskraceno fer i korektno sudjenje, saznaje list "Slobodna Dalmacija" od branilaca optuzenog, Faruka Balijagica i Josipa Muselimovica. Oni navode da je "Amnesti Internesnel" predlozio da se sprovede istraga o paramilitantnoj grupi "Seve", koja je postojala za vreme rata u BiH, kao i da se, u ponovljenom postupku, izvedu svedoci koje predlaze odbrana, medju kojima je i Alija Izetbegovic. U izvestaju se, prema Balijagicevim recima, navodi da su agenti Izetbegoviceve tajne policije AID-a, Bakir Alispahic, Enver Mujazinovic i Irfan Levakovic, "ostvarivali kontakte sa sudijom Jaganjcem, kako bi prikrili ratne zlocine i drzavni teror". ZAGREB -- Analiticari "Raifaisen banke" su procenili da je protekla godina u Hrvatskoj, na polju ekonomije, prosla u znaku rasta licne potrosnje i porasa prometa u trgovini na malo, za vise od 10%. Oni smatraju da je to, prvenstveno, rezultat porasta trgovine vozilima i naftnim derivatima, koja je prosle godine nominalno bila veca za vise od 25%. Ocekuje se da ce ove godine, u skladu s usporavanjem trenda potrosnje, realna stopa rasta u trgovini na malo biti 2%, a dogodine oko 7%. "Raifaisen banka" je analizirala i proslogodisnju stopu uvoza i dosla do zakljucka da je visoka stopa rasta uvoza od 18,8% uglavnom postignuta u prvoj polovini 2001. godine, zbog porasta uvoza automobila. Dalja procena je da bi u 2002. uvoz mogao da se poveca za 0,9 %, a izvoz 3,8%, dok se za 2003. procenjuje da ce uvoz porasti 5,9%, a izvoz 8,1%. Ove optimisticke prognoze se zasnivaju i na statistici narucenih brodova i ocekivanjima da ce brodograditelji i ostvariti te izvozne poslove, pise "Slobodna Dalmacija". BEOGRAD -- Postoji mogucnost da se obrazuje nova koalicija u politickom zivotu Srbije, prenosi agencija ^ÓSense^Ô. Najavljenu koaliciju bi trebalo da cine SPS, partije nastale iz SPS i socilademokratija Vuka Obradovica. Ove partije bi, zajedno, mogle da dobiju preko 16% glasova na sledecim izborima u Srbiji i tako postanu treca poslanicka grupa u Skupstini. Razloge za ovakvu koaliciju treba traziti u cinjenici da SPS ima clanstvo, ali nema lidera, dok SD nema clanstvo, ali ima lidera. U velikim predizbornim ^Ókombinacijama^Ô u Srbiji, novonastala koalicija bi mogla da dobije sansu da njen kandidat nasledi Milana Milutinovica na mestu predsednika Srbije. Agencija AZD dodaje da ce, po svemu sudeci, ^ÓMilutinovic zavrsiti u Hagu^Ô. ZAGREB -- Sef Informativne sluzbe Naftne industrije Hrvatske (INA), Mario Dragun je rekao da Srbija nemoze da privatizuje ^ÓBeopetrol^Ô i ^ÓJugopetrol^Ô, jer su ta preduzeca, kako kaze, vlasnistvo INE. ^ÓNecemo kupovati ono sto je vec nase, a necemo ni dozvoliti da to neko drugi kupi. Ako je rec ^Ózakon^Ô nepoznata u Srbiji, poznata je pred Sudom za ljudska prava u Strazburu", naglasio je Dragun. INA vec duze vremena tvrdi da su preduzeca ^ÓBeopetrol^Ô i ^ÓJugopetrol^Ô nastala konfiskovanjem njene imovine u Srbiji, posle raspada SFRJ. BRISEL -- Prema pouzdanim informacijama agencije AZD, nova drzava na podrucju sadasnje SRJ ce se zvati Srbija i Crna Gora, dok ce federativni odnos izmedju dve republike i dalje postojati. AZD prenosi da je EU prihvatila model resavanja krize u SRJ, koji su predstavili Solana i predsednik SRJ Vojislav Kostunica i dodaje da ce zvanicna Podgorica morati da se zadovolji simbolikom naziva nove drzave. EU, takodje, smatra da u Crnoj gori ne treba vise podgrejavati ideju o referendumu, vec da se gradjanima mora objasniti da za njih nezavisnost nije dobro resenje, jer ne postoji ekonomska podloga za tako nesto. ZAGREB -- List ^ÓVjesnik^Ô pise o krizi hrvatske Vlade, koju je izazvao lider druge po velicini stranke u Saboru HSLS-a, Drazen Budisa. On je, naime, povukao petoricu svojih ministara iz Vlade, pa se sada u medijima nagadja da ce napraviti novu koaliciju sa radikalnim krilom HDZ. ^ÓVjesnik^Ô komentarise najnovija desavanja na politickoj sceni Hrvatske, uz opasku da ^Órusenje Vlade premijera Racana nece biti tesko, jer je nezaposlenost dosegla stopu od 23,2% u januaru, sto je jos nezabelezeno u Hrvatskoj. List predvidja da ce Budisa, kao razloge za obaranje Vlade, navesti visoke cene i nezaposlenost, a, kako pise dnevnik, ^Óigrace i na sigurnu, nacionalisticku kartu^Ô. STRAZBUR - - Evropski parlament trazi da se na Bliski istok posalju medjunarodni posmatraci, javlja ^ÓDojce Vele^Ô. U usvojenoj rezoluciji parlamenta se ocenjuje da je ^Óneizdrzivo^Ô stanje, u kojem se nalaze Palestinci u okupiranim oblastima, kao i da se mora prestati sa teroristickim napadima, u kojima strada veliki broj ljudi. Evropski paralment zahteva od izraelske vlade da ponovo prihvati organe palestinske samouprave, kao partnere za razgovor. Izraelski avioni su bombardovali ciljeve u autonomnom palestinskom gradu Nablusu, dok je vojska sopstila da je rec o osveti za prethodni napad na jevrejske naseljenike u pojasu Gaze. KABUL -- U Kabulu je pocela sa radom specijalna komisija, koja bi trebalo da formira takozvanu "Lodu Dzigru", tradicionalno vece predstavnika svih avganistanskih plemena. Sef prelazne vlade Avganistana, Hamid Karzai, pozvao je 21 clana komisije ^Óda ne budu pristrasni^Ô. Oni bi, do kraja juna, trebalo da imenuju novu prelaznu vladu, koja bi, zatim, organizovala slobodne i demokratske izbore. SAD su, u medjuvremenu, saopstile da su, na istoku ove srednjeazijske zemlje, najverovatnije, likvidirale jednog od vodja teroristicke mreze "Al-Kaide". U pokrajini Paktia, bespilotna letelica je ispalila raketu na grupu terorista, saopstila je komanda americke vojske u Avganistanu. Avioni su i danas nastavili napade na polozaje "Al Kaide" i Talibana. BUENOS AJRES -- Argentina se nada da ce joj Nemacka pruziti finansijsku pomoc u naporima da budu odmrznuti njeni medjunaroni krediti, javlja ^ÓDojce Vele^Ô. Savezni kancelar, Gerhard Sreder, ce, o tome, razgovarati sa predsednikom Argentine, tokom posete Buenos Ajresu sledece sedmice. Ova Juznoamericka zemlja se nalazi na ivici ekonomskog kolapsa, prouzrokovanog takozvanim ^Ómerama stednje^Ô, koje je predlozio Medjunarodni monetarni fond. Od decembra prosle godine, inace, ne prestaju stalni masovni protesti Argentinaca u svim vecim gradovima. LONDON -- Dnevnik Gardijan pise o predstojecem pocetku sudjenja bivsem predsedniku SRJ, Slobodanu Milosevicu u Hagu, koje list opisuje kao najvece sudjenje za ratne zlocine, od Nirnberskog procesa. Gardijan pise da bi Milosevic mogao da zahteva svedocenje Bila Klintona, Tonija Blera ili Havijera Solane, ali se vecina advokata slaze da su sanse da se oni pojave u sudnici, prakticno ravne nuli. Po recima jednog od advokata, Milosevic verovatno to i zna, ali bi mu njihovo nepojavljivanje pred sudom, pomoglo da sudjenje okarakterise kao namesteno. Gardijan smatra da je tesko predvideti koji je sledeci korak Slobodana Milosevica, ali predpostavlja da ce on ^Ói dalje ignorisati stvarnost jer sebe vidi kao tuzioca, a ne kao optuzenog^Ô. LONDON -- Svi britanski dnevnici, najavljuju pocetak Zimskih olimpijskih igara u Solt Lejk Sitiju, koji, prema Tajmsu, podseca na scene iz filmova o Dzemsu Bondu. U snegom prekrivenim planinama se kriju snajperisti, ulicama se krecu naoruzani vojnici, a grad neprekidno nadlecu borbeni avioni. Na obezbedjenje je, dodaje list, potroseno izmedju 250 i 300 miliona dolara. Gardijan, u urednickom komentaru, pozdravlja odluku Medjunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), da ne dozvoli americkoj ekipi, da na otvaranju Igara nastupi pod pocepanom zastavom, sa Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. ^ÓNiko ne bi smeo da omalovazava ono sto su SAD dozivele prosle godine, ali Olimpijske igre pripadaju svim nacijama i politiku treba drzati podalje od njih^Ô pise ovaj list. MOSKVA -- Helikopter Ruske Vojske se juce, u 14,30 po moskovskom vremenu, srusio u mestu Hankala u Ceceniji. To je treci po redu helikopter za mesec dana, koji je pod nerazjasnenim okolnostima pao. Ta letelica je imala zadatak da trazi, pre nekoliko dana nestali helikopter Ruske Armije. Prema, za sada neutvrdjenim cinjenicama, helikopter je na visini 50 metara poceo nekontrolisano da se vrti u krug i da pada. Poginulo je osam ljudi, dok je dvoje, sa teskim telesnim povredama, preneto u bolnicu. Zvanicne vlasti jos nisu saopstile razloge pada helikoptera, a nadlezna Vojna komisija istrazuje mesto tragedije. | vesti | anketa | saopstenja | kontakt | o nama | linkovi | BEOGRAD -- "U pregovorima oko ulaska u Evropsku Uniju morate biti spremni da prihvatite uslove, koji ce vam biti postavljeni, jer cete, u suprotnom, biti primorani na to" rekao je Franc But, slovenacki ministar poljoprivrede, na Poljoprivrednom fakultetu. On smatra da Jugoslavija ima vremena da jos nekoliko godina unapredjuje i povecava proizvodnju, jer to nece biti moguce kada SRJ pristupi EU. "Opste je pravilo da drzave imaju nekoliko godina za povecanje proizvodnje, a da kasnije dostignuti nivo moraju da smanje ili odrzavaju, a dalji rast vise ne dolazi u obzir" objasnio je But. On je dodao da sa takvim uslovima EU, i Slovenija ima problema, posebno u oblasti proizvodnje mleka i mlecnih proizvoda. But smatra da je EU takve zahteve postavila, jer "ima u vidu razvoj citavog regiona, u kome moraju da vaze ista pravila za sve". BEC -- Potpredsednik Vlade Srbije, Nebojsa Covic, i jugoslovenski ministar za etnicke i nacionalne zajednice, Rasim Ljajic, razgovarali su sinoc u Becu, sa generalnim sekretarom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Janom Kubisem. "Razmatrali smo situaciju u nasem regionu, a pre svega probleme koji su se posle demokratskih izbora pojavili na Kosovu^Ô, rekao je Covic. On je dodao da je jedna od tema razgovora bila i situacija na jugu Srbije i u Makedoniji. Potpredsednik srpske Vlade govorice, danas, pred Stalnim savetom OEBS-a. ATINA -- Grcka vlada, je najavila da ce sutra, zvanicno, odgovoriti na zahtev glavnog tuzioca Haskog suda, Karle del Ponte, da li ce dozvoliti otvaranje bankarskih racuna u Grckoj, koji su povezani sa Slobodanom Milosevicem. Vlada je potvrdila danasnji izvestaj stampe, da je kolegijum sudija prekrsajnih veca u Atini, na osnovu zahteva i podataka koje je Del Ponteova podnela, odlucio da se otvore Milosevicevi i racuni njegovih saradnika i preduzeca, u pet banaka u Grckoj. U izvestaju se navodi da je, po sudskoj odluci, ovih pet banaka duzno da preda vlastima sve podatke o prometu ogromnih suma sa nekoliko spornih racuna, tokom 1999. i 2000. godine. BEC -- Kako javlja ^ÓRadio Austrija^Ô, a prenosi dopisnik Tiker-a iz Graca, Haski tribunal ce zbog nedostatka novca, nastojati da sto pre dovrsi procese u vezi sa dogadjajima u Vukovaru, Srebrenici i na Kosovu. Haski tribunal bi tako realizovao dva cilja: Milosevic bi bio optuzen za genocid nad pripadnicima drugih naroda na podrucju bivse Jugoslavije, a samim tim SRJ bi bila optuzena da je izvrsila agresiju na Hrvatsku i BiH. Ovo ce, ujedno, biti i najteze dokazati, javlja ovaj radio, i dodaje da se stice utisak da ni Karla Del Ponte vise ne veruje da je pred njom lak zadatak, jer cesta saopstenja iz njene kancelarije deluju kao samoodbrana. Zemlje koje ce finansirati ova sudjenja hoce da se uvere da to nije uzaludan izdatak, a za sada, je malo politicara i vojno-policijskih strucnjaka u Evropi, koji sumnjaju da Karla Del Ponte nece, valjano, ispuniti povereni joj zadatak. LUKSEMBURG -- Evropska investiciona banka (EIB) juce je saopstila da ce narednih godina ona biti glavni finansijer infrastrukturnih projekata u Jugoistocnoj Evropi. EIB ce odobravati zajmove za jacanje infrastrukture, u oblasti saobracaja, energetike i zivotne sredine, a medju projektima koje ce potpuno ili delimicno finansirati je i program obnove saobracajne mreze u Jugoslaviji, vredan 132 miliona evra. EIB i EBRD ce zajednicki finansirati i projekat obnove jugoslovenske zeleznice, vredan 160 miliona evra, a projekat hitne rekonstrukcije elektroenergetskog sektora u Srbiji i Crnoj Gori, vredan 135,9 miliona evra finansirace iskljucivo EBRD. koje slede, javlja ^ÓPop-TV^Ô iz Maribora, a prenosi dopisnik Tiker-a. BRISEL -- NATO je juce saopstio da podrzava hapsenje trojice bivsih clanova Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), Ljatifa Gasija, Naima Kadrijua i Nazima Mehmetija. UNMIK je hapsenje, terorista OVK, sproveo uz pomoc KFOR-a, na osnovu optuzbi da su ^Ópocinili zlocine protiv sopstvenih gradjana". U saopstenju, koje je izdao generalni sekretar NATO-a, Dzordz Robertson, navodi se da ^ÓNATO i KFOR nece dopustiti bilo kakve akcije od strane onih koji ne prihvataju vladavinu zakona". VASINGTON -- Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica prisustvuje tradicionalnom Molitvenom dorucku, na kome ove godine ucestvuje oko 30 sefova drzava i vlada, iz celog sveta. Kostunica je juce u Vasingtonu, sa americkim ministrom pravosudja, Dzonom Eskroftom, razgovarao o vaznosti zajednicke borbe protiv medjunarodnog terorizma, kao i o spremnosti SAD-a, da pomogne reformu pravosudja u SRJ. Jugoslovenski predsednik se juce susreo sa nekoliko kongresmena i odrzao predavanje u Centru za medjunarodne odnose "Vudrou Vilson", na temu: "Da li postoji buducnost federalizma na Balkanu". On je, tom prilikom, ocenio da su se zbog "rdjavog ili nedovoljno dosledno sprovedenog federalistickog ustrojstva", ^Ólomile i slomile^Ô prva i druga Jugoslavija^Ô, kao da ni ^Ósadasnja, treca^Ô, nije nasla adekvatno resenje za to pitanje. JERUSALIM -- Izraelska ratna avijacija napala je, kasno sinoc, objekat palestinskih snaga bezbednosti u Nablusu, na Zapadnoj obali, neposredno posle ubistva cetvoro Izraelca u dolini Jordana, u jevrejskom naselju Hamra. Tom prilkom ranjeno je 11 Palestinaca. Palestinci, inace, tvrde da su jevrejska naselja legitimna meta u ^Ónjihovom ustanku^Ô, jer se nalaze na teritoriji Zapadne obale, i u Pojasu Gaze, a oni, te teritorije, smatraju delom svoje buduce drzave. Izraelski premijer Arijel Saron ce, danas, zbog ovog napada, u Vasingtonu, od americkog predsednika Dzordza Busa, zatraziti da prekine saradnju sa palestinskim liderom, Jaserom Arafatom. VASINGTON -- Americki drzavni sekretar, Kolin Pauel, izjavio je, danas, u Kongresu, ^Óda mora doci do promene vladajuceg rezima u Iraku^Ô. On je, u obracanju pred Spoljnopolitickim komitetom Kongresa, rekao da predsednik, Dzordz Bus, razmatra vise mogucih varijanti, za svrgavanje rezima irackog predsednika, Sadama Huseina. SAD kategoricki zahtevaju od Bagdada da prihvati povratak inspektora UN-a, koji treba da sprovedu kontrolu naoruzanja u toj zemlji. Irak je, za sada, prihvatio povratak inspektora, ali pod uslovom da medju njima ne budu strucnjaci iz SAD i Britanije. TEHERAN -- Komandant iranske vojske je upozorio SAD, da im se moze dogoditi "drugi Vijetnam" ukoliko odluce da napadnu Iran, prenosi iranska drzavna televizija. To je poslednje u nizu upozorenja koje je iranska vojska uputila, od kada je americki predsednik, Dzordz Bus, optuzio Iran, zajedno sa Irakom i Severnom Korejom, da prete svetskom miru, zbog, navodne, kupovine naoruzanja za masovno unistavanje. Americki zvanicnici su, takodje, Iran optuzili za pruzanje utocista borcima teroristicke organizacije ^ÓAl-Kaida^Ô, kao i za planiranje destabilizacije novoizabrane prelazne vlade u Avganistanu. Iran je odbacio sve optuzbe, i kroz diplomatski dijalog zeli da izbegne, moguci, sukob sa Amerikom. JERUSALIM -- Organizacija za zastitu ljudskih prava ^ÓAmnesti internesnal^Ô (AI) je optuzila izraelsku vojsku da krsi ljudska prava Palestinaca, i, istovremeno, osudila palestinske napade na Izraelce. Delegati ^ÓAI^Ô koji su posetili Izrael, i teritorije pod palestinskom samuopravom kritikovale su Jerusalim, zbog koriscenja ratnih aviona i helikoptera, u napadima na palestinske ciljeve. PARIZ -- Francuski ministar inostranih poslova, Iber Vedrin je kritikovao americkog predsednika Dzordza Busa, zbog, kako je rekao, "pojednostavljenog" pristupa ratu protiv terorizma. On je napomenuo da je Francuska prijatelj SAD, i da ce to ostati, ali je, ipak, kritikovao americku podrsku Izraelu, u sukobu sa Palestincima. On je naglasio da je Evropa protiv takvog pristrasnog pristupa, u borbi protiv terorizma, i dodao da americka ^Óvizija globalizacije^Ô nije ista kao ^Óvizija^Ô koju ima Francuska. KABUL -- Prvim zvanicnim okupljanjem komisije za formiranje plemenske skupstine, takozvane ^ÓLoja Dzirge^Ô, u kojoj su zastupljeni predstavnici svih plemena u Avganistanu, proces demokratizacije Avgansitana usao je u novu fazu. Prema sporazumu iz Peterburga, ^ÓLoja Dzirga^Ô, koju cine predstavnci plemena, religioznih i regionalnih organizacija, treba da se sastane do 22 juna. Njen glavni zadatak je da osnuje drugu prelaznu vladu Avganistana. Specijalni izaslanik UN-a za Avganistan, Lakdar Brahimi zatrazio je, od Saveta bezbednosti UN, da hitno razmotri ^Óprosirenje delovanja mirovnih snaga^Ô kako bi se mir u toj zemlji odrzao. Brahimi je u Savetu bezbednosti rekao da obicni gradjani, pa cak i "gospodari rata", traze da medjunarodne snage, trenutno razmestene samo u Kabulu i okolnom podrucju, prosire svoje delovanje i na ostale delove zemlje. koji se na prolece odrzava u Kanadi. podrucju njihovog angazovanja nisu saopsteni. ljudskih prava.
