Интервjу: Проф. др Ненад Кецмановић, политички аналитичар
Москва први пут озбиљно проговорила, када jе риjеч о БиХ. Aмбасадор Шувалов дао
подршку премиjеру Милораду Додику коjи се залаже "за реформу полициjских
структура у складу са Уставом Републике Српске и Уставом БиХ, истакао Ненад
Кецмановић
ИЗДAВAЧКИ подухват "Гласа Српске", штампање књиге доктора професора Ненада
Кецмановића "Немогућа држава" показао се као прави потез, jер jе 20 хиљада
примjерака књиге, заjедно са "Гласом Српске", jедноставно разграбљен 31. jула
на 64. годишњицу нашег листа.
Непун мjесец дана касниjе, процjене говоре да jе књигу читало више од 50 хиљада
људи, и да jе тек сада, када су се сва размишљања и коментари угледног
теоретичара и аналитичара нашли на jедном мjесту, схваћена у потпуности његова
основна порука о БиХ као немогућоj држави.
У интервjуу за "Глас Српске" проф. др Ненад Кецмановић каже:
- Нисам очекивао да ће књига имати овакав одjек и да ће одлично бити прихваћена
и од критике. Прво, риjеч jе о текстовима коjе сам у посљедњих 15 година
обjављивао у "Нину", "Гласу Српске", београдском листу "Данас", у часопису
"Aнализе", а многи су емитовани и на "БК телевизиjи" у сериjалу "Босански
лонац" и на Радио-телевизиjи Србиjе. Међутим, моj издавач "Глас Српске"
увjеравао ме jе од почетка да jе током ратних година била отежана дистрибуциjа
штампе, тако да су броjни текстови остали незапажени или су их само риjетки
читали. На моjу срећу, показало се �!
�а су у "Гласу Српске" били у праву и jа сам им неизмjерно захвалан.
ГЛAС СРПСКЕ: Ниjе мало оних коjи тврде да Ваша књига "Немогућа држава", заjедно
са дjелима Иве Aндрића, представља слику и прилику БиХ кроз историjу све до
данашњег дана.
НЕНAД КЕЦМAНОВИЋ: Само помињање мог имена уз таквог великана као што jе Иво
Aндрић за мене jе велико признање, али не треба претjеривати. Вриjеме ће рећи
своjе. Истина, кад jе са транзициjом "слобода крочила на простор између Уне и
Дрине" обистинила су се видовита Aндрићева запажања о Босни као "земљи
потиснутих и потмулих мржњи коjе повремено и неочекивано вулканском снагом
избиjу на површину" (Писмо из 1920) и њеном главном граду - Сараjеву - у коме
"сатови на Катедрали, Саборноj цркви и Сахат кули исто вриjеме симболично
откуцаваjу у дугим размацим!
а од више минута" ("Травничка хроника").
ГЛAС СРПСКЕ: Послиjе свих искустава, о чему сте ви опширно писали у књизи
"Немогућа држава", поново се, из центара моћи, форсира централизациjа и
унитаризациjа БиХ.
НЕНAД КЕЦМAНОВИЋ: То jе рjешење коjе форсираjу Aмериканци преко обjедињавања
полициjе као преломног корака, што би наишло, додуше, на одушевљење Бошњака,
али на жесток отпор не само све самоувjерениjих Срба, него и све незадовољниjих
Хрвата. Власт у Бањоj Луци, што ће рећи у Републици Српскоj, одавно ниjе била
тако политички компактна, тако економски успjешна и тако популарна у
националноj бази као што jе данас. Плус, на свом челу има jаког лидера -
Милорада Додика - коjи не мора да стрепи од потенциjалних инсаjдера међу своjим
сарадницима било по лин!
иjи уцjене хашким оптужницама, било по линиjи личног ривалитета. Истовремено,
на Космету jе у току, на оваj или онаj начин, међународно подржана сецесиjа
коjа босанске Србе неће оставити индиферентне према упадљивоj аналогиjи са
Републиком Српском. Хрвати, пак, први пут подиjељени између два ХДЗ-а, изиграни
избором свог националног представника - Жељка Комшића - у државни врх коjег су
подржали броjни Бошњаци у заjедничком ентитету, огорчени селидбом у Хрватску
неколико водећих представника своjе интелектуалне елите због дискриминациjе у
Сар�!
�jеву, препуштени сами себи од влас!
ти у
�
�атици и слично - окупљаjу се пред одлучуjућу битку за дефинитивно рjешење свог
статуса у БиХ.
ГЛAС СРПСКЕ: У своjоj књизи говорите да се о судбини БиХ одлучуjе у Бриселу и
Вашингтону.
НЕНAД КЕЦМAНОВИЋ: Знам да jе "Глас Српске" недавно, коментаришући релациjу
Сараjево - Брисел - Вашингтон потцртао да се све чешће чуjе и глас Москве када
jе риjеч о БиХ. О томе сам говорио недавно и за "Политику". Москва jе први пут
озбиљно проговорила, бар се мени тако чини. Уосталом, потврда тих моjих
размишљања стигла jе недавно, када jе након приjетњи и опомена Милораду Додику
од стране високог представника у БиХ Мирослава Лаjчака и његовог главног
замjеника Рафиjа Грегориjана да му jе "преjака реторика", у Бању Луку jе стигао
Aмбасадор Русиjе у БиХ !
Константин Шувалов и у саопштењу послиjе разговора са премиjером Српске
истакао "да jе Влада Републике Српске, у процесу спровођења суштинских реформи
у БиХ, jасно опредиjељена за поштовање Деjтонског мировног споразума". Другим
риjечима, Шувалов jе дао подршку премиjеру Милораду Додику коjи се, као што jе
познато, залаже "за реформу полициjских структура у складу са Уставом Републике
Српске и Уставом БиХ". Такође, очита jе у посљедње вриjеме заинтересованост
руских компаниjа за инвестирање у привреду Републике Српске, што само по себи
много!
говори.
ГЛAС СРПСКЕ: Много говори и наслов књиге - "Немогућа држава".
НЕНAД КЕЦМAНОВИЋ: Мало тога имам додати, што сам као своj став и своjе мишљење
обjавио у сериjи текстова. Бивша централна jугословенска република могла jе као
цjелина да опстане само у заjедничком државном оквиру са Хрватском, Србиjом и
Црном Гором, jер jе то био jедини начин да бх. Срби и Хрвати истовремено живе и
са "матицом", и у завичаjу, и са већином сународника преко Дрине и Уне и са
комшиjама муслиманима односно Бошњацима. Другим риjечима, Jугославиjа jе са или
без Словениjе и Македониjе, била заправо jедина шанса за опстанак jединствене и
цjело�!
�ите федеративне републике коjа jе оног момента кад jе, jедностраном вољом
само jедног од три народа, посегла да постане нова држава на развалинама СФРJ,
кренула путем незаустављивог и крвавог распада. Jугословенство ниjе било, како
неки и данас тврде, "само проширено српство", него и jедини начин да се сачува
БиХ. Све ово сам и написао "умjесто предговора" за "Немогућу државу" и то jе
моjе дефинитивно виђење БиХ на Балкану и уопште у европскоj и свjетскоj
заjедници.
ГЛAС СРПСКЕ: Ниjе мало оних из jавног и политичког живота коjи кажу да би књигу
"Немогућа држава" требало пласирати у велики свиjет и превести на свjетске
jезике како би се употпунила истина о БиХ. "Глас Српске" већ води такве
активности...
НЕНAД КЕЦМAНОВИЋ: Као аутора, мене радуjе да су многи схватили суштину моjих
порука. Република Српска дуго jе, када jе риjеч о западу, а и због политике
коjу jе запад спроводио на Балкану, медиjски била изолована и у потпуноj
дефанзиви. Много тога се промиjенило у посљедње вриjеме. Био бих изузетно
срећан и задовољан да "Немогућа држава", заjедно са "Гласом Српске", нађе
иностране издаваче. Уосталом, на примjеру Београда и Србиjе, сад кад jе "Глас
Српске" издао књигу, видио сам колико jе интересовање за њу, а приjе свега за
оно што се између корица налаз!
и. Ни сам не знам колико jе људи од мене тражило књигу. Aко jе толико
интересовање у Београду и Србиjи, рекао бих и масовна неупућеност у суштину
односа у БиХ, по логици ствари куд и камо jе веће у иностранству.
Томо МAРИЋ
НAРОЧИТ КЉУЧ
... И кад се jедном с напором размакну тешке чињеничне и догађаjне двери, за
отварање оне последње, невидљиве капиjе босанске авлиjе потребан jе нарочит
кључ. Онима коjи буду умели да читаjу таj кључ нуди Кецмановићева "Немогућа
држава".
... У односу на већину аутора коjи су се у новиjе доба, а и уопште,
интерпретативно ухватили у коштац с наизглед неухватљивом таjном Босне (и
Херцеговине), Ненад Кецмановић се надмоћно издваjа jединственим полазиштем и
особеном тачком гледишта. Врсни социолог и политиколог, ангажовани
интелектуалац... он много памти, jош више зна, а понаjвише разуме.
... Зато, ако вас заиста занима Босна, уместо заводљивих савремених баjки о
"балканским духовима" и инстант справљених, плаћеничких кратких
(надри)историjа" БиХ или, пак, квазихуманистичких, лицемерних ламентациjа
"нових филозофа", господо инострана (а и нека домаћа), читаjте Ненада
Кецмановића.
Из рецензиjе проф. др Дарка Танасковића
БЛИСТAВA НAУЧНA КAРИJЕРA
Ненад Кецмановић jе рођен 1947. у Сараjеву. Након завршене осмогодишње школе и
гимназиjе, студирао право, филозофиjу, социологиjу и политичке науке на
Универзитету у Сараjеву. Као "студент генерациjе" дипломирао jе социологиjу
1971. и политикологиjу 1973, те започео универзитетску кариjеру као асистент
Факултета политичких наука у Сараjеву.
Докторирао jе 1975. на тему о конвергенциjи политичких система, а затим изабран
за доцента 1976, за ванредног професора 1979. и за редовног професора 1984.
Предавао jе на постдипломским студиjама у свим већим универзитетским центрима у
Jугославиjи (Сараjево, Београд, Љубљана, Загреб), те гостовао на универзитетима
у Aустриjи, Мађарскоj, Судану, СAД...
Изабран jе у по два мандата за шефа Одсjека за политикологиjу и декана
Факултета за политичке науке. За ректора Универзитета у Сараjеву изабран jе
1988. године.
Средином 1992. прелази у Београд гдjе jе наjприjе радио као професор на
Факултету за менаџмент БК, а затим на Учитељском факултету, гдjе и данас
хонорарно предаjе.
Сада jе редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду и
шеф Одељења за политикологиjу, те већ годинама стално ангажован и на Бањалучком
и на универзитету у Источном Сараjеву у Републици Српскоj.
Поред неколико стотина чланака у периодици, обjавио jе и књиге "Идеологиjа и
истина", "Политика у критичком огледалу", "Демократиjа и централизам"
"Енциклопедиjски рjечник политиколошких поjмова", "Социологиjа образовања",
"Домети демократиjе"...
Био jе уредник више часописа за друштвену теориjу ("Идеjе", "Опредjељења",
"Диjалог", "Лица") и политички коментар ТВ БК у Београду и ТВ Републике Српске
у Бањоj Луци. У континуитету од неколико децениjа сарађуjе као колумниста
политичког недjељника "НИН".
Ненаду Кецмановићу jе 1991. додиjељен почасни докторат Универзитета у Мичигену
(СAД). Године 1998. изабран jе за експерта Европског центра за мир и развоj УН
са сjедиштем у Паризу. Од 2006. године jе члан Руске академиjе политичких наука
у Москви.
Бавио се и политичким радом. На посљедњим изборима за Предсjедништво
Jугославиjе као кандидат из БиХ са наjвећим броjем гласова елиминисан jе
интервенциjом Службе државне безбjедности због "недовољне безбjедносне
културе". Био jе предсjедник Савеза реформских снага Jугославиjе за БиХ од
1990. до 1992, члан Предсjедништва БиХ од 1. jуна до 5. jула 1992, члан Главног
одбора и Политичког савета Демократског центра у Београду од 2001. до 2004. Од
1999. године jе члан Сената Републике Српске.
http://www.glassrpske.com/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
