Danas se navršava osam godina od početka bombardovanja SR Jugoslavije
Stradanje se ne sme zaboraviti
Tokom 78 dana vazdušnih udara poginulo je oko 2.500 ljudi, od čega 557 civila,
dok je oko 12.500 ranjeno. Tadašnje vlasti procenile su da je pričinjena
materijalna šteta od oko 100 milijardi dolara
Na današnji dan pre osam godina NATO je započeo bombardovanje tadašnje SR
Jugoslavije jer su, kako je tada obrazložio generalni sekretar NATO Havijer
Solana, "svi napori da se pregovorima postigne političko rešenje krize na
Kosovu propali".
Tokom 78 dana vazdušnih udara poginulo je oko 2.500 ljudi, od čega 557 civila,
dok je oko 12.500 ranjeno. O materijalnoj šteti iznošeni su različiti podaci.
Tadašnje vlasti su procenile da je reč o oko 100 milijardi dolara, dok je G17,
tada grupa nezavisnih ekonomista, procenila da je šteta 29,6 milijardi dolara.
Agresija NATO na Jugoslaviju trajala je bez prekida 11 nedelja, oštećena je ili
uništena infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove,
medijske kuće, spomenici kulture...
Posle neuspešnih pregovora koji su o predloženom mirovnom sporazumu u Rambujeu
kod Pariza vođeni od 6. februara do 19. marta SRJ i kosovskih Albanaca, i
propalih pregovora tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića sa
specijalnim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom, severnoatlantska alijansa
je 23. marta donela odluku o bombardovanju SRJ.
Tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana, koji je posle sastanka Saveta
NATO izdao naredbu za početak akcije "Milosrdni anđeo", za propast pregovora
optužio je vlasti u Beogradu i naglasio da će akcija biti usmereni na
"prekidanje nasilnih napada koje vrše srpska armija i specijalne policijske
snage i na slabljenje njihove sposobnosti".
Napadi su počeli 24. marta 1999, nešto pre 20 sati. Jugoslovenska vlada je
ubrzo proglasila ratno stanje, a te prve noći gađano je više od 50 vojnih
objekata u različitim delovima zemlje, između ostalog u Prištini, Kuršumliji,
Užicu, Danilovgradu, Novom Sadu, Pančevu, Podgorici, Kraljevu, Kragujevcu,
Kuršumliji...
Prema saopštenju Generalštaba VJ, tokom prve noći poginulo je 10 i ranjeno 38
vojnika. Kako je bombardovanje odmicalo, napadi su bili sve učestaliji i
nemilosrdniji, pa na meti bombardera više nisu bili samo vojni ciljevi, već i
civilni.
Pored vazdušne bitke, na Kosovu i Metohiji, svih 78 dana vođene su i borbe
između VJ i Oslobodilačke vojske Kosova, kojoj je logističku i vojnu podršku
pružao NATO. Alijansa je napade izvodila sa brodova u Jadranu, iz četiri
vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški
bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
Već 1. aprila srušen je jedan od simbola Novog Sada - Varadinski most, dva dana
kasnije stradao je i Most slobode, dok je najstameniji, Žeželjev, dugo odolevao
bombama, ali je i on završio u Dunavu krajem aprila. U Kuršumliji je 2. aprila
poginulo 13 civila, a 25 ranjeno, u bombardovanju Aleksinca 5. aprila poginulo
je 12, a ranjeno više od 50 ljudi.
VENAC ZA ČUVARE NEBA
Zamenik predsednika Skupštine Beograda Zoran Alimpić položio je juče vence i
cveće na spomen-obeležje pripadnika PVO, stradalim u odbrani Beograda tokom
NATO intervencije 1999. godine u krugu banjičke kasarne u Raškoj ulici. Cveće
su položile i porodice stradalih pripadnika PVO, bivši komandanti jedinica PVO,
delegacije 250. raketne brigade, 126. brigade VOJIN i 210. bataljona veze.
PARASTOS U CRKVI SVETOG MARKA
Parastos svim nastradalim građanima Srbije u agresiji 1999. obaviće se danas u
12 sati u crkvi Svetog Marka u Beogradu. Parastosu će prisustvovati i premijer
Srbije Vojislav Koštunica. Predstavnici Nevladine organizacije porodica
nastradalih i unesrećenih posetiće danas na osmu godišnjicu NATO agresije mesto
stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenta KBC "Dr Dragiša Mišović" na
Dedinju i spomenik "Zašto?" u Aberdarevoj ulici, posvećen poginulim radnicima
RTS-a.
Ćuprija je bombardovana 8. aprila i tada je srušeno naselje sa oko 800
objekata, dok su sutradan u napadu na kragujevačku "Zastavu" povređena 124
radnika. Grdelički most je bombardovan 12. aprila i to u trenutku dok je preko
njega prelazio voz - 14 putnika je poginulo, a teško je povređeno više od 20.
NATO avioni su 14. aprila bombardovali dve kolone albanskih izbeglica na putu
Đakovica - Prizren i usmrtili 75, a ranili više od 100 civila.
Prilikom bombardovanja Batajnice, 17. aprila, jedan projektil je usmrtio
trogodišnju Milicu Rakić, koja se nalazila u svojoj kući. U napadu na Niš, 19.
aprila, poginuo je jedan civil, a 11 je teško ranjeno. Pogođeno je i naselje
krajiških izbeglica kod Đakovice, kada je poginulo pet i ranjeno 19 osoba, a
naselje je izgorelo do temelja.
Tridesetog dana bombardovanja, 22. aprila, dve rakete pogodile su rezidenciju
predsednika SRJ Slobodana Miloševića u Užičkoj 15, a sutradan je dva sata posle
ponoći pogođena zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Tom prilikom je
poginulo 16 radnika, a četvoro teško povređeno. Zbog te tragedije, tadašnji
direktor RTS Dragoljub Milanović je nekoliko godina kasnije osuđen na 10 godina
zatvora jer je odbio da sprovede naredbu o izmeštanju ljudi i tehnike iz zgrade
televizije.
U napadu na Surdulicu, 27. aprila, poginulo je 20 civila, od toga 11 dece, a
200 osoba je povređeno. Beograd je najžešći udar pretrpeo 30. aprila, kada su
pogođene zgrade Generalštaba VJ i stara zgrada Republičkog MUP-a, srušen
televizijski toranj na Avali i nekoliko privatnih objekata na Vračaru. Tri
osobe su poginule, a 38 je povređeno. U mestu Murino na Limu poginulo je petoro
ljudi, a od posledica ranjavanja preminula je još jedna osoba.
U selu Lužane kod Prištine 1. maja poginulo je 40 i ranjeno 16 putnika autobusa
koji je bombardovala NATO avijacija, dok je dva dana kasnije raketiran autobus
na putu Peć - Kula - Rožaje. Poginulo je 20 putnika, od kojih su veći broj bila
deca, dok su 43 osobe teže i lakše povređene. NATO je, kako je to kasnije
objašnjeno, "greškom" 7. maja bombardovao ambasadu NR Kine na Novom Beogradu.
Troje kineskih državljana je poginulo, a sedam teško ranjeno. Iste noći
raketiran je i hotel "Jugoslavija".
Industrijska zona Čačka bombardovana je 10. maja. Poginule su četiri osobe, a
13 je ranjeno. Sutradan, u napadu na industrijsku zonu "Sever" u Nišu poginule
su dve osobe, a u centru Vladičinog Hana dvoje gimnazijalaca. Još jedna kolona
albanskih izbeglica bombardovana je 13. maja kod sela Koriš, blizu Prizrena.
Poginula je 81 osoba i povređeno je više od 70.
Kazneno-popravni dom u Istoku bombardovan je prvi put 19. maja i tada su tri
zatvorenika poginula, a šestoro ranjeno, a u novom napadu posle dva dana
poginula su 93 zatvorenika i čuvara, a ranjeno je oko 200. Narednog dana
pogođen je KBC "Dr Dragiša Mišović" na Dedinju, tri pacijenta i čuvar su
poginuli, a veliki broj pacijenata i osoblja je povređeno.
U napadu na Aleksinac, 28. maja, tri civila su poginula, a dvadesetak je
ranjeno. U bombardovanju mosta na Velikoj Moravi u Varvarinu, 30. maja,
poginulo je 10 ljudi, a više od 40 je teško ranjeno. Surdulica je ponovo
bombardovana 31. maja i tom prilikom su pogođeni Sanatorijum za plućne bolesti
i Dom staraca.
Poginulo je 20 i povređeno 40 osoba. Centar Novog Pazara bombardovan je 1.
juna, a u pogođenoj stambenoj zgradi stradalo je 13 osoba, a 35 je povređeno.
Poslednje rakete na SRJ ispaljene su 9. juna u 19.30 sati na okolinu Uroševca
i, još jedna sutradan oko 13 sati na selo Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244
Saveta bezbednosti UN, a prethodnog dana predstavnici VJ i NATO potpisali su u
Kumanovu Vojnotehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa
Kosmeta i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
JOVANOVIĆ: POTREBAN DOKUMENTACIONI CENTAR O AGRESIJI
Ministar inostranih poslova SRJ za vreme bombardovanja Živadin Jovanović, danas
predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, u ime svoje organizacije,
predlaže Vladi Srbije da osnuje dokumentaciono-istraživački centar o agresiji
1999, kako bi se kompletirala lista svih žrtava agresije, sa osnovnim podacima.
Zatim, da se ustanovi Bela knjiga prijatelja Srbije "sa informacijama o
zaslugama za širenje istine, kao i da se naciji podnese izveštaj o dosadašnjim
posledicama upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom tokom agresije 1999. i
da se izradi plan za sprečavanje težih posledica u budućnosti.
KOMEMORATIVNI SKUPOVI U NIŠU
Komemorativni skup uz polaganje venaca na Spomen-kosturnicu žrtvama NATO
agresije u parku kod Banovine juče je organizovalo Udruženje boraca rata iz
1999. godine. Borci su prekjuče dobrovoljno dali krv i priredili prijem za
porodice svojih stradalih saboraca.
U Klubu Vojske Srbije Udruženje potomaka ratnika 1912-1920. godine, SUBNOR,
Organizacija rezervnih vojnih starešina i Udruženje vojnih penzionera takođe su
organizovali komemoraciju, a delegacija Skupštine grada i kabineta
gradonačelnika Smiljka Kostića položila je vence na Spomen-obeležje žrtvama
bombardovanja.
Komanda Kopnenih snaga i 211. oklopna brigada Vojske Srbije organizovali su u
kasarni "Mija Stanimirović" komemorativni skup.
U Nišu i na borbenim položajima tokom 78 dana NATO bombardovanja poginulo je
57, a ranjeno više od 200 civila i vojnika iz ove opštine. Srušeno je 120, a
oštećeno više od 3.000 stambenih, poslovnih i armijskih objekata. Za Nišlije je
posebno tragičan bio 7. maj 1999. godine kada je od kasetnih bombi bačenih na
centralnu gradsku pijacu i na Klinički centar stradalo 15 civila. nM. D. (Sina)
Siniša Dedeić
http://www.glas-javnosti.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
