[sim] Intervju: Jelena Guskova

[ANTIC.org-SNN]

Intervju: Jelena Guskova
Bolje 100 godina pregovarati nego jedan dan ratovati 


http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_xBx1Y5j01gudUqD96c2ztSP5uFb5TlvjwYA.jpg


Jelena Guskova

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Istoričarka Jelena Guskova rukovodilac je moskovskog Centra za 
proučavanje balkanske krize u okviru Ruske akademije nauka. Autor je brojnih 
članaka i knjiga na temu Balkana, čiji je odličan poznavalac, ali i oštar 
kritičar ruske diplomatije koja je dugo oklevala da iznese jasan stav 
međunarodnoj zajednici o rešenju pitanja o Kosovu. U organizaciji Centra 
„Evropa” u Ljubljani je održala predavanje na temu „Pogled ruskog stručnjaka na 
status Kosova”. 

• Mnogi sumnjaju u kredibilitet ruske diplomatije da interveniše u vezi sa 
rešenjem problema Kosova…

– Čitam u zapadnoj štampi, govore kao devedesetih da Rusija uvek ima dupli 
standard u svojoj spoljnoj politici – jedan stav za unutrašnju upotrebu i drugi 
za spoljašnju. E, sad toga nema! 

• Zapad ističe dvojna merila – da je pre 20 godina SSSR imao razumevanja za 
samoopredeljenje naroda, a da sada Rusija negira državnost Kosovu zato što hoće 
da povrati ugled supersile na Balkanu i u Evropi, pri čemu Srbiju iskorišćava 
za svoje ciljeve?

– Što se tiče samoopredeljenja naroda, podsetiću na slučaj kada se 1991. srpski 
deo otcepio od Hrvatske – u srpskom delu je bilo jedno hrvatsko selo koje se 
onda otcepilo od Kninske krajine, a u hrvatskom selu je bila jedna srpska kuća 
koja je na svoj krov istakla srpsku zastavu… To je odličan primer za 
međunarodno pravo – na kom nivou zaustaviti otcepljenje da ono ne stigne do 
jedne kuće? Znate li koliko nacionalnosti živi u Rusiji? Nije ruski stav o 
Kosovu boj za povratak izgubljenog ili uvređenog ponosa, već je proradio 
interes Rusije da očuva i svoju teritoriju. Rusija je mnogo izgubila u 
diplomatiji tokom devedesetih, ali sad je skoncentrisana na jedno – da sačuva 
svoju teritoriju. Jer i Rusiju može da stigne ista sudbina u slučaju da Kosovo 
dođe do nezavisnosti.

• Boji li se Rusija optužbi Zapada da će biti kriva ako na Kosovu dođe do 
eskalacije sukoba, žrtava i rata?

– Ocenjujemo da ima više šansi da izbiju nemiri ako dođe do priznavanja 
nezavisnosti, nego ako nezavisnosti ne bude. Albanci na Kosovu slušaju 
Amerikance, EU i međunarodne organizacije, zato mislim da nemira ne bi trebalo 
da bude. Srbi svakako neće ratovati; mnogo pričaju o tome, ali rata na Kosovu 
sa srpske strane neće biti. Prava opasnost vreba od oružane borbe Albanaca u 
Makedoniji, kao i u Srbiji, u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, teritoriji na jugu, 
a postavlja se pitanje i Crne Gore i severa Grčke. Mi, dakle, gledamo upravo 
obrnuto – ako pokloni nezavisnost Kosovu, Evropu očekuju nova žarišta i 
međunacionalni nemiri. Otklanjanje nezavisnosti KiM i produžavanje 
pregovaračkog procesa dok se obe strane slože s onim o čemu se dogovaraju – to 
je ključ ka stabilizaciji na Balkanu.

• Lavrov kaže da Rusi ne mogu biti veći Srbi od Srba, aludirajući na oklevanje 
Srbije u odbrani državne teritorije. Proizilazi da smatrate da Srbi nedovoljno 
brane svoj interes na Kosovu?

– Nije normalno da se Rusija u ovoj situaciji zalaže za Srbiju, za njenu 
jedinstvenu teritoriju, a Srbi da sede u kafanama i gledaju kako Rusi to rade. 
Kada je Lavrov to rekao, imao je u vidu da bi trebalo od početka pregovaračkog 
procesa da postoji jedinstveno gledište u rukovodstvu Srbije povodom Kosova. 
Rezultat može da da samo jedinstven pogled i zajednička delatnost u svim 
pravcima. Zato bi u Srbiji trebalo da gledaju na Rusiju kao na podršku njihovim 
naporima po kosovskom pitanju, a ne kao na osnovnu snagu koja će se boriti za 
Kosovo.

• Neki politički krugovi u Beogradu tvrde da Rusija preko leđa Srbije brani 
svoje interese pri čemu je Kosovo moneta za potkusurivanje, pa će Moskva Srbe 
ostaviti na cedilu u odsudnom trenutku?

– To je vrlo loše razmišljanje. Jer Rusija braneći i ostvarujući svoj interes 
višenacionalne države, višenacionalne federacije koja se plaši da izgubi svoju 
teritoriju, faktički brani i srpski interes. Rusija time pre može da izgubi 
svoj ugled u međunarodnim organizacijama i međunarodnoj zajednici nego obrnuto. 
Zato bi Srbija trebalo da uvažava i ceni poziciju Moskve, koja je bila prilično 
iznenađenje za zapadne diplomatske partnere.

• Ruski motivi su, tvrdite, iskreni, nema podgrevanja lažnih nada?

– Ruski stavovi možda još nisu do kraja razrađeni, ali su apsolutno iskreni. 
Zapadne diplomate koriste različite argumente kako bi prinudili srpsko 
rukovodstvo da okrene leđa Rusiji. Tako na to treba gledati.


Svetlana Vasović-Mekina

http://www.politika.co.yu/



<>

[sim] INTERVJU : Jelena Guskova, Centa r Ruske akademije nauka za izuča vanje balkanske krize

[ANTIC.org-SNN]

INTERVJU : Jelena Guskova, Centar Ruske akademije nauka za izučavanje balkanske 
krize

Srbija više nije sama

Ne treba očekivati da se problem Kosmeta reši danas ili sutra. Rusija može taj 
proces da vrati na kolosek međunarodnog prava, koji može da traje, ali i da ima 
pozitivan ishod

Srbija je devedesetih godina živela pod ucenama i pritiscima. Da li su te ucene 
i pritisci prošlost, ili je taj proces ponovo aktivan danas kada srpskoj državi 
preti oduzimanje dela teritorije - Kosova i Metohije.

Na ovo pitanje Glasu je odgovorila dr Jelena Guskova, rukovodilac Centra Ruske 
akademije nauka za izučavanje savremene balkanske krize.

- Teško je koristiti termine - tada i sada. To je proces koji nema prestanka, a 
situacija je sada slična onoj koja je postojala tokom devedesetih. Proces 
rasparčavanja SFRJ dešavao se pod ogromnim pritiskom međunarodnih organizacija 
koje su odigrale zlokobnu ulogu i koju igraju i sada. Sve je deo istog 
scenarija, i mi smo analizom već utvrdili da je to metod rasparčavanja 
višenacionalne države. On se pokazao kao vrlo uspešan tokom devedesetih na 
prostorima bivše Jugoslavije, jer je sa lakoćom zaobilazio i kršio međunarodno 
pravo. Događaji na Kosovu su produžetak te politike međunarodnih organizacija, 
koje imaju za cilj da umanje što više srpski pravoslavni prostor. Jedina 
razlika u odnosu na taj period jeste ta što se Srbija proteklih 17 godina za 
pravdu borila sama, a danas za to ima podršku Rusije i nekih drugih zemalja kao 
što je Kina, što znači da može da planira da ostanete na svome.


http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif


http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif

http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif

SAVEZNICI

Da li Rusija ima saveznike u svetu u vezi sa stavom koji zastupa o Kosmetu?
- I o tome treba da se pregovara zato što je bitno da što više zemalja shvati 
da nije u interesu svetske zajednice da se problemi rešavaju pritiskom, 
ultimatumima i bombardovanjem. Države treba da razumeju da će, ako prihvate 
ruski stav o ovome, situacija biti bezbednija ne samo na Balkanu, već i u celom 
svetu.

ALBANSKA METODA

Kad je svet prihvatio priču o državi Kosovo, a ne o autonomiji za Albance 
unutar Srbije?
- Metoda govoriti jedno, misliti drugo, a raditi treće prisutna je od 1991. 
godine. Sećate se kako je bilo potvrđeno jedinstvo Jugoslavije 1991, pa su se 
odjednom predomislili i počeli da rade na otcepljenju republika. Ista metoda je 
bila primenjena i mnogo puta u toku krize na ovim prostorima, i što se tiče 
nezavisnosti Kosova, za šta Albanci odavno imaju podršku. Albanci na Kosovu su 
bili spremni na ustanak još 1994. i 1995, ali su im govorili - sačekajte, još 
nije vreme. Ono što su Albanci govorili o ukidanju autonomije je laž od početka 
do kraja, jer autonomija Kosova i Metohije nikada nije ukinuta. Dakle, nije 
tačno da su se Albanci borili za autonomiju - borili su se za nezavisnu državu. 
Zato se vrlo lako prešlo od potrebe za autonomijom do insistiranja na 
nezavisnoj državi. To su odavno spremali, ali su čekali de se pritisak na 
Srbiju ponovi.

http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif

http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif




http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif


http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif

http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif


http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif

Mislite da zadrži Kosovo i Metohiju?
- Da. Da Srbija sačuva Kosmet.

Rusija je uspela da dva puta "natera" Ameriku da joj "popusti" kad je reč o 
Kosmetu. Hoće li Amerika pristati i na nove pregovore?
- Amerika ima vremena do juna, i zato daje mogućnost Rusiji da nešto uradi. 
Albancima je obećana nezavisnost u junu i oni su već isplanirali i proslavu tim 
povodom, jer sve je trebalo da bude "gotovo" još u decembru prošle godine. U 
junu, prema stavu Amerike, pitanje Kosova treba da bude rešeno. Međutim, Rusija 
je insistirala na daljim pregovorima, i dobila je, kako kažete, "popust" za 
njih koji je trajao samo nekoliko meseci. Pritom, međunarodna organizacija te 
pregovore nije dobro organizovala. Jer ako pregovori ne mogu da se završe nekom 
odlukom ili rešenjem, znači da je pregovarački proces bio loše organizovan. 
Drugo, bili su toliko ograničeni da nije bilo moguće naći opciju koja bi 
odgovarala obema stranama. Znači, nastavak pregovora je moguć ako se promeni 
format pregovaranja, to jest, da se okviri pregovaračkog procesa tematski 
prošire i da se skinu ograničenja koja je Kontakt grupa napravila.

Šta očekujete da Misija SB UN može da promeni u sadašnjoj situaciji?
- Ono što se sada dešava u međunarodnim odnosima i u diplomatiji je vrlo 
ozbiljna stvar. Nikada do sada SB nije tako brzo poslao i formirao jednu misiju 
da rasvetli određeni problem. Možda ona nije dobro isplanirana, ali to je 
jedina pozitivna stvar koja se oko Kosova dešava u korist Srbije. Kao takvu 
mora da je gleda i srpska strana. Političari u Srbiji trebalo bi da ne s