[sim] Resenje za Kosovo uticace i na ruska podrucja
Reenje za Kosovo uticace i na ruska podrucja Anamari REPIC Bilo koje reenje za status Kosova postace medunarodni presedan i kao takvo koristice se i u drugim konfliktnim podrucjima u svetu, izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ef ruske kancelarije u Pritini Sergej Bazdnikin. Ruski zvanicnik je kazao da reenje za Kosovo moe biti trajno samo ako ga usaglase Pritina i Beograd. RSE: Gospodine Bazhdnikin kakav je stav Rusije, koja je clanica SB i Kontakt grupe, po pitanju buduceg statusa Kosova? BAZDNIKIN: Nadam se da je stav Ruske Federacije o ovom pitanju vec dovoljno dobro poznat svima, ukljucujuci i vae sluaoce. Kao to je vec vie puta rekao ministar Lavrov, mi potpuno podravamo pregovore o buducem statusu, koji su poceli u Becu pre dva meseca. Smatramo da je najvaniji princip koji predstavlja osnov za pronalazak reenja - pregovaracki princip. ta to znaci? Verujemo da jedino takvo reenje koje ce usaglasiti same dve strane, Beograd i Pritina, samo takvo reenje moe da obezbedi trajno regulisanje, trajnu soluciju ovog pitanja. Za ovo postoji dobra podloga i to su takozvani rukovodeci principi koji su usvojeni u Kontakt grupi. Ti principi polaze od vie opcija mogucih reenja. Isto tako, smatramo da je veoma vano da se u toku beckih pregovora pronadu to bolja reenja konkretnih pitanja, a to su decentralizacija, prava i bezbednost manjinskih zajednica, zatita verskog nasleda, itd. RSE: Spomenuli ste opcije. Sa jedne strane, vecina stanovnitva se zalae za nezavisnost, Srbi za ostanak Kosova unutar Srbije, a razliciti medunarodni faktori sada sve vie govore o uslovnoj nezavisnosti. Smatrate li da je uslovna nezavisnost moguce reenje? BAZDNIKIN: Ja sam vec rekao da mi polazimo od toga da je najbolje reenje ono o kojem ce se uspeti dogovoriti same strane u pregovorima. Svakako, pronalazak takvog reenja podrazumeva naporan rad i spremnost za kompromise. Medutim, bitno je shvatiti da ni mi, niti Kontakt grupa u celini, ne prejudiciramo i ne elimo prejudicirati reenje za status. Ono na cemu mi insistiramo jeste da bilo koje reenje ce svakako postati presedan u medunarodnom pravu. Suverenizacija Kosova ce se neizbeno projektovati i na druge konflikte, ukljucujuci i konflikte koji postoje kod nas, u Zajednici nezavisnih drava. RSE: Kada ste to spomenuli, neki ruski zvanicnici trae da primenjeni principi na Kosovu budu univerzalni principi koji ce biti primenjeni i u drugim konfliktnim podrucjima kao to su Juna Osetija i Abhazija. Koliko su ova dva pitanja povezana? BAZDNIKIN: Osim Abhazije i June Osetije ponekad se spominju jo par teritorija. Medutim, bitno je shvatiti da mi polazimo od toga da moramo potivati medunarodno pravo i moramo primenjivati ista pravila za reavanje konflikata svuda u svetu, ne samo na Kosovu vec i kod nas, a i bilo gde drugde. Ova pitanja jesu povezana. Hocu da kaem da mi ne polazimo automatski od toga da cemo preneti sva iskustva koja ce se steci tokom pronalaska reenja za status Kosova na ova pitanja, ali sutinski pristup ce postati presedan i on ce se koristiti. RSE: Kosovski Srbi ne ucestvuju u radu institucija, sada mnogi odustaju od plata iz kosovskog budeta i okrecu se institucijama Republike Srbije. Do ovakvih iskljucenja Srba iz tokova dolazi na osnovu zahteva Beograda. Dakle, sa jedne strane se trai ucece Srba, a sa druge strane oni se sve vie veu za Beograd. Kako to reiti? BAZDNIKIN: Svi mi bili bismo najsretniji ukoliko bismo saznali kako se to moe reiti. Mi otvoreno kaemo da najbolji nacin da se zatite i promoviu prava Srba koji ive na Kosovu je kroz njihovo ukljucivanje u rad institucija samouprave Kosova. Smatramo da je to jedini nacin da se prezentuju njihovi interesi, da oni postanu partner svim ljudima koji ive na Kosovu, ukljucujuci naravno i vecinu stanovnitva. Mi ohrabrujemo predstavnike kosovskih Srba da udu u institucije, naravno konacna odluka je na njima, ne moemo i ne elimo njih da nekako da prelamamo da oni to urade. Jednostavno mora sazreti ta svest da se ovo reenje donese i naravno smatramo da to bre to se desi to je bolje. Isto tako smatram da naravno i sadanji organi vlasti moraju pruati to vie ruke pomirenja i spremnosti da rade zajedno. Mogu da kaem da sam zadnjih mesec dana dosta ohrabren onim to sam video, nekakve gestove dobre volje od strane i Vlade Kosova i predsednika Kosova. U svakom slucaju, mislim da je ucece kosovskih Srba u institucijama neminovnost. RSE: Proces decentralizacije je kljucan za srpsku zajednicu. Pregovaracka grupa Pritine je predloila formiranje dve optinske jedinice u Mitrovici, na severu i jugu. Kako smatrate da je moguce reiti pitanje decentralizacije, a posebno podeljene Mitrovice? BAZDNIKIN: Ja mislim da se ovo pitanje, kao i druga pitanja, moe reiti u toku pregovora. Smatram da onaj predlog sa kojim je vec izala delegacija Pritine predstavlja izuzetno dobar osnov, dobru ponudu za predstojece pregovore o tom pitanju koji ce se o
[sim] RESENJE ZA KOSOVO MOZE BITI PRESEDAN
KOSACCOV: RESENJE ZA KOSOVO MOZE BITI PRESEDAN 23.3.2005. 20:59 KONSTANTIN KOSACCOV: RESENJE PROBLEMA KOSOVA MOZE PREDSTAVLJATI PRESEDAN ZA DRUGE REGIONE KOJI PRETENDUJU NA NEZAVISNOST (Moskva, RIA "Novosti") Resenje problema statusa Kosova moze predstavljati presedan za druge regione, koji pretenduju na nezavisnost, pored ostalog za Nagorni Karabah, Abhaziju, Juznu Osetiju i Severni Kipar, izjavio je u intervjuu RIA "Novosti" predsednik Komiteta Drzavne dume za medjunarodne odnose, Konstantin Kosaccov. Perspektive sredjivanja kosovskog problema ce biti znacajna tema razmatranja za vreme posete delegacije Drzavne dume Rusije Balkanu od 23. do 29. marta, istakao je on. "Od toga kako ce se resiti problem odredjivanja statusa Kosova umnogome ce zavisiti buducnost i drugih regiona koji pretenduju na nezavisnost, pored osrtalog Nagornog Karabaha, Abhazije, Juzne Osetije i Severnog Kipra" - podvukao je parlamentarac. "Ima mnogo situacija u savremenoj Evropi koje issccekuju verifikovano s pravnog aspekta resenje, sto je princip za sredjivanje konflikata ili u korist teritoirijalne celovitosti drzave, ili u korist prava nacije na samoopredelenje. I kosovska situacija moze postati presedan" - istakao je Kosacov. Ruski deputati ce u toku putovanja posetiti Srbiju i Crnu Goru, Kosovo, Albaniju i Makedoniju. - 0 - Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
[sim] Resenje za Kosovo?
DR NENAD MILEUSNIC, CLAN ODBORA ZA EKONOMSKE NAUKE SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI O Kosovu ne samo srpski nego i - kapitalisticki Albanci sada vrse premeravanje zemljista, iako je poslednje premeravanje zavrseno kod nas negde 1985. Njima to odgovara, jer su sada dosli novi vlasnici zemljista. Oni se ocito pripremaju da dokazuju vlasnistvo nad tom zemljom. Ali to ne sme da nas obeshrabri. Sustina nase drzavne politike mora biti povracaj imovine na stanje iz 1941. Ivona ZIVKOVIC Ovih dana ste predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Kostunici uputili jedan zancajan predlog o tome kako postupiti u resavanju problema na Kosovu i Metohiji. O cemu se radi? Radi se o predlogu Zakona o vracanju oduzete imovine. Ali, da bi se shvatila sustina namere, moraju se prvo razluciti dva prilaza u shvatanju drzave. Jedan je socijalisticki pristup, koji kaze - ciji je narod, toga je drzava. Kapitalisticko shvatanje je drugacije - cija je imovina, toga je drzava. Iako Evropa danas tezi socijaldemokratskom drustvenom uredenju na nivou Unije, sustina gradanskog evropskog drustva je u kapitalistickom shvatanju drzave. Posto smo mi u socijalizmu decenijama ucili da ciji je narod toga je i drzava, mi ne znamo da razmisljemo na drugi nacin, a to je - u cijem je posedu neka imovina, na primer, njiva, livada, suma, rudnik ili groblje, toga je i drzava. Mi se jos, kao "pijan plota", drzimo komunisticke ideologije i komunistickog shvatanja ekonomije, a ne onog sto cini ekonomiju gradanskog drustva. A ekonomija gradanskog drustva, kome tezimo, jesu kapital i profit. I, naravno, vodenje politike zbog zastite kapitala i profita. Da smo to shvatanje uspeli da promenimo u protekle tri godine i krenuli sa kapitalistickim shvatanjem u politicku borbu, mnogo toga bi danas bilo drugacije. SPC IMA MNOGO IMOVINE Sta smo mogli da uradimo? Mi smo, naprimer, na Kosovu i Metohiji dva puta gubili srpsku imovinu i kapital. To su kapital i imovina koji su izgubljeni od 1941. i od 1999. godine. Gubitak imovine i kapitala smo doziveli i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i u Makedoniji 1941, kada je veliki broj ljudi iseljen i zabranjen im je povratak u Makedoniju. Recimo, citav severni pojas od skopske Crne Gore do Kumanova bila su srpska sela. Srbi su iseljeni i danas su tu naseljeni Albanci. Komunisti su namerno odvojili Srbiju od Makedonije. Cak su svim Srbima administrativno pretvarali prezimena sa "ic" u "ski", a Bugarima su ostavljali "ov". Tako je stvorena nacija - Makedonaca. I porodica Karadordevic je izgubila svoja imanja u Sloveniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Kako dokazati vlasnistvo nad imovinom posle toliko godina? Prikupljanje dokumentacije je najvaznije i sa time treba poceti sto pre. Sto se tice 1999, to ce ici lakse. Imovina gradana ima zemljisne posedovne knjige i na osnovu tih knjiga se vode sporovi. To se odnosi i na livade, oranice, sume, njive. Tu dokumenta uglavnom postoje. Zahteve za nabavku tih dokumenata treba podneti upravnim organima Kosova i to neposredno ili putem takozvanih narodnih advokata, odnosno ombudsmana. Taj posao mora da organizuje i finansira drzava Srbija. Treba naci gde su zemljisne knjige, da li su one na Kosovu i Metohiji, u Beogradu ili negde drugde. Neki gradani imaju licne primerke vlasnickih listova. Vazno je imati sto vise dokumentacije na osnovu koje se mogu voditi sudski sporovi. Nasa drzava treba za svaku teritorijalnu jedinicu Kosova i Metohije da formira tim advokata koje ce ona placati. MOZE, MOZE... Pred kojim sudom to treba pokrenuti? Tamo gde se imovina nalazi. Ako se radi o Kosovu i Metohiji, onda pred njihovim sudovima. Naravno, Albanci ce sve uciniti da donesu negativno resenje. To nista ne smeta. Sporovi ce tamo samo poceti, jer svako ko izgubi spor, a tako ce najverovatnije u pocetku biti, moze dalje preneti spor na visi nivo, sto ukljucuje i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i Medunarodni sud za ljudska prava u Luksemburgu. Mi smo sa dosta zakasnjenja potpisali i ratifikovali Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, ali sada se mozemo pojaviti pred tim sudovima. A pravo na imovinu je osnovno ljudsko pravo i zato sva imovina koja je oduzeta i 1941. i 1999. mora biti vracena. I mislim da tu nece biti problema. Treba, takode, traziti povracaj imovine Srpske pravoslavne crkve kao i imovine zaduzbina. SPC je imala 56 posto zemljista na Kosmetu u svom vlasnistvu, a tu spadaju i 534 groblja. Zasto ih Albanci stalno unistavaju? Bas zbog toga. Znaci, treba registrovati sva srpska groblja. Treba popisati 113 manastira i manastirista, 48 isposnica, osam spomen kapela i spomen kosturnica, 1181 crkvu i crkvista. Vlasnik svega ovoga je SPC. Sve ovo se crkvi mora vratiti. SPC za ovo ne sme da prihvati nadoknadu. U tom slucaju, Albanci ce naci novac i platiti. Oni upravo to i zele. Zato kod povracaja imovin
