[Sim] Srbija neće biti kandidat za EU ako ne prest ane sa preprodajom kajmaka i sira

2010-11-16 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija neće biti kandidat za EU ako ne prestane sa

preprodajom kajmaka i sira

 

AGENCIJSKE VESTI PAVLE ĆOSIĆ | PAVLE ĆOSIĆ | OKTOBAR 7, 2010 AT 19:38

Piše Pavle Ćosić

 

Hag, 4. oktobar 2010. Izvor: Zeta - Holandski ministar inostranih poslova 
Maksim Ferhagen izjavio

je juče u Briselu da njegova zemlja neće podržati evrointegracije Srbije, 
ukoliko ta zemlja ne

odustane od proizvodnje namirnica koje ugrožavaju njeno stanovništvo

Kao primer, šef diplomatije Holandije, naveo je kajmak i mladi beli sir koji se 
proizvode od

nepasterizovanog mleka, te su samim tim škodljivi za ljudski organizam. Kako je 
naveo, postoji velik broj

državljana Srbije koji ilegalno ove i mnoge druge namirnice unose u Holandiju, 
a zatim ih rasturaju na

crnom tržištu, ponajviše u amsterdamskoj crvenoj četvrti i kafe-šopovima širom 
"Zemlje lala". Po

navodima holandskog Ministarstva unutrašnjih poslova, samo tokom ove godine 
uhapšeno je preko 30

takozvanih sitnih kajmak-dilera, dok policija nije još ušla u trag glavnim 
bosovima. Takođe, naveo je

Ferhagen, nedopustivo je da srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova ne 
preduzima nikakve mere da se

ova pošast spreči. "Dokle god stvari budu stajale tako kako stoje, Holandija će 
stavljati veto na svaku

odluku koja se tiče ulaska Srbije u EU". Njegov portparol Bert Rejs istovremeno 
je u intervjuu za italijanski

"Pikolo" izjavio da postoji veoma razgranato tržište svežeg bureka s mesom i 
krmenadli i kobasica od

mangulice na ulicama Roterdama i pojedinim prigradskim naseljima Amsterdama, i 
sumnja se da i iza

toga stoje dileri iz Srbije.

 

http://www.pecat.co.rs/2010/10/srbija-nece-biti-kandidat-za-eu-ako-ne-prestane-sa-preprodajomkajmaka-

i-sira/

___
Sim mailing list
Sim@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija izražava žaljenje žrtvama N ATO bombardovanja !!

2010-10-15 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Deklarativno 

  

 

 Description: PDF

 

 Description: Štampa

 

 Description: El. pošta

 


petak, 15 oktobar 2010 18:44 


 

Bila iznuđena ili ne, iskrena ili samo da zadovolji formu, Deklaracija o osudi 
zločina nad Srbima devedesetih godina prošlog vijeka, ipak, je usvojena. Poput 
prethodne o osudi zločina u Srebrenici, i ova je pokazala koliko se jedinstveno 
u donošenju važnih odluka.

Kanadski parlament odbija Rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici, a u Narodnoj 
skupštini Srbije ona prolazi. U Beogradu prvo usvajaju Rezoluciju o Srebrenici 
i obilaze mezarja u Potočarima, da bi tek nakon godinu dana usvojili onu o 
stradanju srpskog naroda ne obilazeći grobove umorenih Srba u Kravicama, 
Podravanju, Skelanima. Srbija izražava žaljenje žrtvama NATO bombardovanja 
umjesto da to čini sam NATO. Srbija usvaja rezolucije, a drugima u bivšoj nam 
zemlji to i ne pada napamet. Narod i parlamentarci Srbije su podijeljeni, 
ogorčeni, prevareni, zadovoljni. U zavisnosti kako ko gleda na rezoluciju i 
prilazi ovom dokumentu.

U Republici Srpskoj uglavnom nezadovoljstvo. Političari iz razumljivih razloga 
odmjereni, a narod, bivši logoraši, porodice poginulih i nestalih, te borci 
razočarani i rezignirani.

Možda srbijanske parlamentarce baš puno i ne bole rane srpskog naroda preko 
Drine, možda i ne znaju da je srpski narod i u BiH stradao od NATO bombi, možda 
nisu svjesni nepravde kojom bh. sudovi i tužilaštva ubijaju svaki pa i onaj 
tračak prava i pravde na strani srpskog naroda.

Ali i da znaju sada je već kasno. Jer, rezolucija Srbije o zločinu u Srebrenici 
već je otišla u svijet.

Na ovu posljednju, najvjerovatnije, u tom svijetu niko neće ni reagovati. 
Srbija je onom prvom ispunila očekivanja Brisela, a ovom posljednjom samo je 
zadovoljila formu i ništa više.

Bilo bi dobro da se nije u pravu, ali ako je suditi po reagovanjima zvaničnika 
u našoj prekodrinskoj matici, te političkim i drugim okolnostima, poput 
incidenta u Đenovi, nereda na Kosmetu, mafijaških obračuna, međunarodnog 
kriminala i terorizma u kojima su Srbi glavni akteri, onda se rezoluciji o 
stradanju Srba na međunarodnoj političkoj sceni, ipak, ne piše dobro.

Piše Slaviša SABLJIĆ

http://www.fokus.ba/nov/index.php?option=com_content&view=article&id=10937:deklarativno&catid=33:puls-komentar&Itemid=181

<><><>___
SIM mailing list
SIM@ANTIC.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija će tek da plamti!

2010-10-12 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Sociolozi tvrde da je nasilje zbog „Parade ponosa“ samo uvod u veće nemire:

Srbija će tek da plamti!

Utorak - 12.10.2010

Vandalizam i nasilje oko 6.000 huligana na dan „Parade ponosa“ samo su uvod u 
nove demonstracije i razaranja, smatraju poznati srpski sociolozi! Sociolog 
kulture Ratko Božović kaže da je mržnja prema vlasti, sistemu i policiji 
posejana u glave mladih ljudi. 

 

- Nije dug put od mržnje do nasilja i od nasilja do ubistva! „Parada ponosa“ je 
bila samo pretpremijera! Ovlašni povod da se izrazi bunt! Vidi se jasno i po 
tome što su napadane zgrade vladajućih stranaka, kao i destrukcija koja se 
nastavila i posle „Parade“. Na „Paradi ponosa“, deca su samo bila izvođači 
radova onih koji stoje u tami. Stranke su odigrale bitnu ulogu u organizaciji 
protesta, dok su tajne službe potpuno zakazale, a kako i zašto je došlo do toga 
bi trebalo detaljno ispitati i analizirati - smatra Božović, koji opominje da 
se eskalacija sukoba tek može očekivati. 
Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, takođe opominje da 
veliko nezadovoljstvo naroda može da dovede do pojave grčkog scenarija kod nas.
- U narodu vlada veliko socijalno i ekonomsko nezadovoljstvo! Plate su manje 
nego ikada, a siromašnih ima sve više. U Srbiji je danas skoro podjednak broj 
zaposlenih i nezaposlenih - objašnjava Nikolić.

Nasilni scenario neće odgovarati vladi Mirka Cvetkovića jer se pobrinula da 
„Parada ponosa“ bude održana zbog pritisaka iz Brisela, a onda je u svet 
poslata slika koja nam neće pomoći u dobijanju kandidature za članstvo u EU. 
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da je poslata 
loša poruka, koja može negativno da utiče na odluku Holandije o daljem napretku 
Srbije na putu ka EU. 
Darko Trifunović, profesor Fakulteta bezbednosti, kaže da je organizator 
najveći krivac za prekjučerašnje nerede. 
- Videli smo da je ministar Svetozar Čiplić otvorio tu manifestaciju, što znači 
da je vlast organizovala gej paradu. Neredi su samo uvod u veće socijalne 
nemire, a paljenje sedišta DS-a nosi poruku - kaže Trifunović. On tvrdi da je 
policija imala procenu da će da dođe do nasilja. 
- Manifestacija je mogla da se dislocira iz centra grada, recimo na Ušće, gde 
ne bi stradale radnje i lakše bi se kontrolisala masa. Ako su gej organizacije 
insistirale da budu u centru grada, trebalo je da angažuju privatne agencije za 
obezbeđenje lica i objekata. Ako neko nešto organizuje, mora i da plati. 
Policija ima kontakte i s navijačima i s vođama desničarskih organizacija i 
mogli su da „nađu neki kompromis“. Neko u vlasti je ovo hteo da bi skrenuo 
pažnju s pravih problema, a to je što ljudi jedva preživljavaju - kaže 
Trifunović, koji je bio angažovan za bezbednosne procene na Olimpijadi u 
Pekingu i Mondijalu u Južnoj Africi. 
Da je policija mogla da deluje preventivno pokazuje i slučaj vođe „Obraza“ 
Mladena Obradovića, kod koga je pronađen spisak organizatora demonstracija. 
Propust je to što je uhapšen tek kada je sve bilo organizovano, a ne pre toga.
Član redakcije „Dveri srpske“ Vladan Glišić podseća da je ta organizacija dan 
ranije pozvala vlast da otkaže „Paradu ponosa“.
- Signalizirali smo da to neće moći da se kontroliše i zbog toga je režim 
najviše kriv. Beda ovog režima je to što organizovanje ove parade uopšte nije 
formalni uslov za ulazak u EU, već hir gej lobija u Briselu koji mi 
bespogovorno ispunjavamo - kaže Glišić.

 

Zakazala preventiva

DSS i SRS smatraju da najveću odgovornost za nasilje na ulicama Beograda u 
sukobu huligana i policije povodom „Parade ponosa“ snose državni organi. 
Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić smatra da nezadovoljstvo 
demonstranata nije zbog gej populacije već zbog nemaštine i nikakve 
perspektive. On kaže da gej populacija danas neće imati veća prava nego što je 
imala pre održavanja „Parade ponosa“. On smatra da su nadležni organi 
prevencijom trebali da utvrde kakvo je stanje i da li može doći do ugrožavanja 
života ljudi, pa u skladu s tim odložiti skup ili obezbediti da prođe mirno.

 

Amerikanci hvale vlasti u Beogradu!

Ambasada SAD u Beogradu saopštila je da pozdravlja „profesionalizam i 
uzdržanost koju su MUP, policijske službe i gradske vlasti pokazale 10. oktobra 
omogućavajući da učesnici ‚Parade ponosa‘ budu potpuno bezbedni tokom događaja“.
- Snažno osuđujemo sve nasilničke akcije počinjene po čitavom gradu i pozivamo 
da se počinioci privedu pravdi. Učesnici „Parade ponosa“ uživaju ista prava 
izražavanja, okupljanja i slobode od bilo kakve diskriminacije kao i svi drugi 
građani Srbije i ohrabreni smo činjenicom da im je omogućeno da uživaju ta 
prava - saopštila je Ambasada SAD.

http://www.alo.rs/vesti/31831/Srbija_ce_tek_da_plamti

___
SIM mailing list
SIM@ANTIC.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] SRBIJA JE VEĆ 18 GODINA POD SANKCIJAMA

2010-10-05 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
SLOBODAN JANKOVIĆ: SRBIJA JE VEĆ 18 GODINA POD SANKCIJAMA 

utorak, 05 oktobar 2010 16:07 

Petog oktobra srpsko kolonijalno namesništvo obeležilo je dan kada su spoljne 
ekonomske sankcije zamenjene unutrašnjim, koje onemogućavaju privredni oporavak 


Gospodari Zapada se nisu zaustavili slomom Sovjetskog Saveza. Novi rat usledio 
je odmah, rat protiv naroda. U Drugom svetskom ratu na Balkanu samo su se Srbi 
i Grci borili protiv nacističkog novog svetskog poretka. Pobedom SAD i Velike 
Britanije, poslednji na Balkanu koji su se direktno opirali sistemu morali su 
da budu kažnjeni za primer. Kazna je na latinskom sanctio, otuda i sankcije. 
Srpska kičma je dugo lomljena, iznutra od malodušne i sebične vlasti, spolja 
formiranjem buduće sluzave i udvoričke elite i ekonomskim sankcijama protiv 
većine naroda. 

Sankcije Srbiji nikada nisu skinute. Sve bilo je laž, od početka laž. Masakr u 
Ulici Vase Miskina u Sarajevu (27. maja 1992), prema rečima glavnokomandujućeg 
UNPROFOR Luisa Mekenzija (Lewis MacKenzie), internim izveštajima UN ali i 
analizi američkih izvestilaca Kongresa bio je delo muslimanske vlade. U 
situaciji kada se zahuktavala antisrpska propaganda, to je bio ključan povod za 
uvođenje sankcija protiv SRJ (Srbije i Crne Gore). 

Prvi put je spoljni ekonomski obruč  ublažen posle Dejtonske izdaje, predaje 
Republike Srpske Krajine i dela Bosanske krajine. Bilo je daleko od kraja.  

Uskoro je proizvedena arnautska banda od makroa, trgovaca drogom, ljudima i 
oružjem. U danima koji su prethodili Račku, banditi OVK ubili su četvoricu 
pripadnika policije u blizini sela. Američki diplomata Vilijam Voker, sa 
iskustvom u prikrivanju počinilaca masakra nad jezuitskim sveštenicima u 
Salvadoru, izjavljuje medijima u prisustvu boraca OVK da je u pitanju neopisiva 
surovost i optužuje srpske snage da su ubile civile. On nije video 45 tela, ali 
tvrdi da je bilo 45 leševa iako svi ostali izveštaji govore o 40 tela. Dok 
britanski i američki mediji izveštavaju o srpskom zločinu, „Figaro" i „Le Mond" 
u svojim napisima izražavaju sumnju da se možda radi o albanskom podmetanju. 
Kasniji dokaz da su srpske snage krive jeste transkript naredbe u kojoj se 
nalaže da se obračuna sa OVK teroristima. Civili se ne pominju. Danas je 
poznato i da je Helena Ranta otvorila dušu i istakla da su je Vilijam Voker ali 
i pripadnici finskog ministarstva spoljnih poslova pritiskali da jasnije optuži 
srpsku stranu, pa ju je Voker čak gađao olovkom.  

OD KVISLINGA DO ŠOJIĆA Naravno, zbig novog izmišljenog masakra pojačane su 
sankcije protiv srpskog naroda i svih ljudi koji žive u Srbiji. NATO je bio u 
krizi, pa je morao da demonstrira mišiće i pokaže novu svrhu postojanja.  

Opet su Srbi kažnjeni bombardovanjem (prvi put Republika Srpska 1995). Evropski 
političari i intelektualci iznova su se takmičili ko će više da slaže o broju 
ubijenih i stradalih, u tom slučaju Albanaca Tako je tadašnji italijanski 
premijer, bivši komunista Masimo D`Alema rekao parlamentarcima u Rimu aprila 
1999. kako su srpske snage pobile ni manje ni više nego 250.000 Albanaca na 
Kosovu i Metohiji te da zbog toga Italija mora da učestvuje u humanitarnom 
bombardovanju. 

Kada je bombardovanje završeno, sankcije nisu ukinute. One nisu ukinute ni 
posle pada Slobodana Miloševića, mada je počelo njihovo postepeno ukidanje. Da 
li?  

Promenom vlasti brzo su krenule divlje privatizacije, gašenje aktivnih državnih 
preduzeća i zatvaranje domaćih banaka. Spoljne ekonomske sankcije su postepeno 
ukidane, ali su zato postavljane nove iznutra. Nova vlast, sastavljena od 
udvorica, puzećih individua, spram kojih je Kvisling bio ličnost za primer a 
Srećko Šojić simbol otpora, sprovodila je iznutra ovaj ekonomski obračun sa 
sopstvenim narodom. Prvi koji se uzdigao iznad toga dobio je metak da bude 
primer ostalima. Legalizovani zelenaši pod nazivom stranih banaka počeli su da 
se reklamiraju i spremaju odloženu propast - kasnije ekonomsko sankcionisanje - 
naroda u Srbiji. 

Pričanjem bajke o Evropskoj Uniji kolonijalno namesništvo rasprodavalo je firme 
stvarane decenijama i uzimalo kredite za finansiranje svoje vlasti a na račun 
izbezumljenog naroda. Konačno, kada je većina firmi rasprodana, kada su doneti 
zakoni o proizvodnji prema evropskim standardima obogaljili i seljaka namećući 
mu skupu tehnologiju koju ne može da priušti, teritorija nekadašnje države 
našla se na rubu ekonomskog sloma. U Srbiji je aprila ove godine uposlenost 
radno sposobnog stanovništva bila svega 38,1 odsto (tek da se razume koliko je 
nezaposlenih i onih koji rade na crno) a prosečna plata postala je najniža na 
Balkanu. Ekonomske sankcije se nastavljaju i dalje zabranom Srbiji da ulaže u 
privredni razvoj odnosno u proizvodni sektor i revitalizaciju poljoprivrede.  

KOLONIJALNA TERITORIJA Naopako povampirenje Šešeljevog/Vučićevog zakona o 
informisanju 2009. godine predstavljalo je formalizaciju totalne kontrole 
medija i njihovo propadanje zbog nikakvih tiraža kao

[Sim] Srbija „digla ruke“ od međunaro dnog prava?

2010-09-09 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija „digla ruke“ od međunarodnog prava? 


 

Menja li Srbija politiku prema Kosovu 
 


Srbija pred Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija izlazi sa rezolucijom o 
Kosovu koja je usaglašena sa Evropskom unijom. Da li je reč o značajnom 
zaokretu srpske spoljne politike?


 

Tekst rezolucije o Kosovu je bitno izmenjen, i to će svakako imati dalekosežne 
posledice, ističe za Dojče Vele Svetlana Đurđević-Lukić, zamenik predsednika 
Foruma za međunarodne odnose. S obzirom da se u novom tekstu više ne govori o 
osudi jednostrane secesije,  Srbija je na taj način indirektno odustala od toga 
da insistira na međunarodnom pravu u pogledu prava na secesiju, kaže Svetlana 
Đurđević:

 

„I to će biti veoma značajno za mnoge zemlje takozvanog ’globalnog Juga’, 
takođe i za BRIK zemlje, koje su iz svojih razloga podržavale ovakav koncept 
odsustva prava na secesiju. Možda to neće nužno biti toliko izrazito na 
današnjem glasanju, ali će to svakako imati neki odjek u međunarodnom pravu, i 
u daljem razvoju odnosa na nivou Ujedinjenih nacija“.

 

Prihvatamo ono što smo odbijali

   

Srbija se nakon prihvatanja izmenjenog teksta kosovske rezolucije, kao rezultat 
pritiska Evropske unije, našla u vrlo neprijatnoj poziciji, kaže za Dojče Vele 
Čedomir Antić, predsednik „Naprednog kluba“:

 

„Dakle, Srbija je sada suštinski prihvatila okvire Ahtisarijevog plana, koji je 
odbijala. Znači, sada smo došli u poziciju da ono što smo ranije odbijali sada 
preporučujemo Ujedinjenim nacijama, i nadamo se da će to podržati celokupna 
međunarodna zajednica. Pretpostavljam da će stoga ovde biti održana i neka 
proslava tim povodom, kada bude završeno glasanje u Generalnoj skupštini UN“.  

 

Sada je EU prioritet?

 

Ovakva usaglašena rezolucija sa Evropskom unijom predstavlja i značajnu promenu 
srpske spoljne politike, smatra Svetlana Đurđević- Lukić. Ta spoljna politika 
je do sada insistirala na tome da imamo dva jednako važna prioriteta: Evropsku 
uniju i Kosovo, kaže ona:

 

„To je jako lepo zvučalo, ali je u praksi bilo teško primenjivo. Tako da smo 
povremeno imali izjave visokih zvaničnika da je, zapravo, ipak Kosovo 
prioritet. A ovakvim potezom, da se rezolucija usaglašava sa EU, meni se čini 
da je u stvari došlo do toga da će konačno Evropska unija biti prioritet broj 
jedan Srbije i na konkretnom planu“.

 

Međusobno priznavanje u budućnosti?

 

Sada je postalo izvesno da su uslovi koji se postavljaju Srbiji na putu 
evropskih integracija pre svega politički, ocenjuje Čedomir Antić. U tom smislu 
odnos prema Kosovu postaje ključan za dalji napredak Srbije ka Evropskoj uniji, 
kaže Antić, i u budućnosti se može očekivati i pitanje međusobnog priznavanja. 

 

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: N. Jakovljević

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5986910,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija u EU tek 2023. godine?

2010-09-03 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Istraživanje ORF-a: Srbija u EU tek 2023. godine?

Austrijski ORF je napravio malo istraživanje i na osnovu onoga što je saznao 
zaključio: Srbija će u Europsku uniju tek negdje 2023. godine! Jer europski 
dužnosnici redom navode da je potrebna određena pauza u proširenju.

Srpski predsjednik Boris Tadić 
  

Sudbinu Srbije, prenosi ORF, bi mogla bi zadesiti još nekoliko zemalja: 
Makedonija, BiH, Albanija, Kosovo, dok se ranijem prijemu može nadati jedino 
Crna Gora. Hrvatska bi, naravno, bila primljena za dvije ili tri godine.

Nikad nije zgodno vrijeme

Crnogorska ministarica za europske integracije Gordana Đurović požalila se 
nedavno da kada god sa sugovornicima iz EU pokrene pitanje prijema Crne Gore 
čuje da nije trenutak - ili je kriza, ili se razmišlja o granicama proširenja, 
ili su baš izbori, a malo-malo pa su u nekoj zemlji izbori.

Peter Balacz, bivši mađarski ministar vanjskih poslova i bivši europski 
povjerenik, smatra da je stvar u tome što među 27-oricom postoji zamor, ne samo 
kod političara, nego i građana. A Erhard Busek, bivši koordinator Pakta za 
jugoistočnu Europu kaže: „Proširenje svakako nema veze s pojedinim zemljama, 
nego je nakon potpisivanja Lisabonskog sporazuma nemoguće donijeti odluku u EU. 
Lisabon još nije savladan i prevladava stav: što će nam proširenje kada sami sa 
sobom ne možemo izaći na kraj."

Nema čarobnih štapića

A Peter Balacz podsjeća: „Svako proširenje uslijedilo je otprilike deset godina 
nakon prethodnog. U doglednoj budućnosti ne bih očekivao prijem više od dvije - 
tri zemlje." To praktično znači da bi nakon prijema Hrvatske i Islanda 
uslijedila pauza od desetak godina prije velikog balkanskog proširenja za koje 
su kandidati Srbija, Makedonija, Albanija, BiH i Kosovo.

Peter Balacz smatra i da prijem u EU nije čarobni štapić i da postoje i drugi 
načini stabilizacije kao što su trgovina, prometno povezivanje, vizna 
liberalizacija. Erhard Busek se ne slaže s tim pristupom i kaže da je to 
pojednostavljivanje problema. Busek to ovako objašnjava:

„EU ne može pobjeći od odgovornosti za Balkan, jer su od Bečkog kongresa sve 
odluke o Balkanu donošene u Londonu, Parizu i Beču do kraja Prvog svetskog 
rata. Mi od tih problema ne možemo pobjeći, jer smo ih djelomično stvorili", 
kaže Busek. Istina, takav pristup trenutno malo tko podržava u EU.

http://www.nacional.hr/clanak/90529/istrazivanje-orf-a-srbija-u-eu-tek-2023-godine

 

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija traži isti tretman koji važi za sve zemlje sveta

2010-09-02 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija traži isti tretman koji važi za sve zemlje sveta

LONDON - Srbija je Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) podnela 
rezoluciju o Kosovu kojom se poziva na kompromis, izjavio je juče za Bi-Bi-Si 
ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ističući da dve trećine članica svetske 
organizacije podržava stav Beograda, dok je Savet bezbednosti podeljen po tom 
pitanju. 

On je u emisiji britanske televizije Hardtok 
  preneo stav 
Srbije da se ne smeju menjati kriterijumi za uspostavljanje državnosti. 

Kako je precizirao Jeremić, nove države ne mogu se stvarati otcepljenjem bez 
saglasnosti matične države. 

Srbija samo traži isti tretman koji važi i za sve ostale zemlje sveta, objasnio 
je Jeremić i podsetio da se Vlada Srbije odrekla upotrebe sile i opredelila za 
mirno rešavanje problema Kosova.
To je, prema njegovim rečima, prva vlada u istoriji Balkana koja se opredelila 
za rešavanje problema mirnim putem, umesto silom. 

Jeremić je rekao da je potreban dijalog Beograda i Prištine da bi se došlo do 
kompromisnog rešenja koje je prihvatljivo za sve. 

"To mora da bude kompromisno rešenje u kojem jedna od strana ne gubi sve, a 
druga ne dobija sve", napomenuo je Jeremić. 

On je upozorio da se jednostranom deklaracijom nezavisnosti Kosova uspostavlja 
opasan presedan, koji omogućava i drugim teritorijama da proglase nezavisnost, 
koristeći iste argumente.
Jeremić je odbacio tvrdnje da je Kosovo jedinstven slučaj i poručio da "rešenje 
na kojem se sada insistira nije prihvatljivo za Srbiju". 

Govoreći o predstojećoj sednici Generalne skupštine UN, Jeremić je rekao da bi 
na tom zasedanju trebalo da dođe do političkog ishoda procesa započetog 
traženjem savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o jednostranom 
proglašenju nezavisnosti Kosova. 

Srbija je podnela rezoluciju kojom se poziva na nalaženje kompromisa, istakao 
je Jeremić i dodao da dve trećine članica UN podržavaju stav Srbije, dok je 
Savet bezbednosti podeljen oko pitanja Kosova. 

Podsećajući da je strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji (EU), 
Jeremić je rekao da Srbija, u pogledu Kosova, ima ustavne i demokratske 
obaveze. 

Na tom planu Beograd će raditi sa kosovskim Albancima i međunarodnom 
zajednicom, zaključio je Jeremić. 

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-02-09-2010/srbija-trazi-isti-tretman-koji-vazi-za-sve-zemlje-sveta

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija popušta u vezi sa rezolucijom

2010-08-31 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija popušta u vezi sa rezolucijom

Datum: 31.08.2010 19:06 
Autor: Agencije

 

BEOGRAD - Zamjenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić 
izjavio je u utorak da je Srbija spremna na dogovore i kompromise u vezi sa 
rezolucijom o Kosovu i Metohiji, ali da ne može sama da prihvati i prizna 
nezavisnost južne pokrajine, jer bi to bio završni čin koji bi dao legitimitet 
jednostranoj secesiji Kosova. 

On je ukazao da i u razgovorima sa šefom diplomatije Velike Britanije Vilijamom 
Hejgom ne odstupa od svog stava da je problem Kosmeta za Srbiju veoma težak 
zato što je to "donji kamen na kojem je napravljena Srbija i kada se taj kamen 
izvuče, naravno da se čitava Srbija ljulja". 

"Tražimo rešenje koje će uvažiti našu stranu, jer Srbija je najveća zemlja na 
Balkanu i verujem da i Evropska unija ima interes da Srbija bude deo evropske 
porodice", istakao je Dačić. Napominjući da se problem Kosmeta može riješiti 
samo dogovorima i da su toga svjesni i građani, Dačić je rekao da se, sa druge 
strane, Srbija nalazi u situaciju da je "tjeraju da prihvati rješenja koja ne 
podrazumijevaju bilo kakav dogovor".

Nepune dvije sedmice uoči rasprave u Generalnoj skupštini UN-a o srpskoj 
rezoluciji povodom savjetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, čine se 
posljednji pokušaji da se izbjegne dalja politička konfrontacija Srbije i EU u 
vezi s pitanjem Kosova, a nakon ministra spoljnih poslova Njemačke Gvide 
Vestervelea, u Beogradu je juče boravio i šef britanske diplomatije Vilijam 
Hejg. 

Diplomatskoj živosti u Beogradu doprinijela je i administracija u Vašingtonu, 
jer je nakon prethodnice u kojoj su bili ambasadori SAD pri Evropskoj uniji i 
NATO-u Vilijem Kenardi i Iv Dalder, u prijestonici Srbije boravila i delegacija 
Donjeg doma američkog Kongresa predvođena predsjednikom Pododbora za Evropu i 
članom Odbora za spoljne poslove Vilijemom Delahantom. Iako su posjete 
zvaničnika dvije najuticajnije države EU kao i dolazak američkih parlamentaraca 
najavljeni u kontekstu razvoja bilateralnih odnosa, domaći i strani mediji su 
spekulisali da je stvarni cilj pokušaj odvraćanja Beograda od namjere da pred 
Generalnom skupštinom UN-a 9. septembra pokrene raspravu o Kosovu, zatim 
izmjena teksta srpske rezolucije, a možda i pokretanje neke vrste dijaloga sa 
Prištinom.

http://www.nezavisne.com/region/vijesti/67075/Srbija-popusta-u-vezi-sa-rezolucijom.html

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] SRBIJA POLAKO PADA U VLASNIŠTVO IMPERIJE

2010-08-30 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
DANIJEL CVJETIĆANIN: SRBIJA POLAKO PADA U VLASNIŠTVO IMPERIJE 

ponedeljak, 30 avgust 2010 14:14 

 

Cilj evroatlantista je da Srbija ostane područje siromaštva i besposličenja, sa 
malobrojnom, ali izuzetno bogatom „liderskom grupom“ na vrhu piramide 


Za razliku od velikog broja analitičara koji smatraju da su kolosalni porazi 
Srbije, uključujući, uzgred, i ekonomsko zaostajanje, rezultat nesposobnosti, 
trapavosti i gluposti likova na vlasti, ja sam sklon verovanju da je na vlasti, 
najvećim delom, skup inteligentnih, dobro obrazovanih i prodornih funkcionera, 
veoma posvećenih poverenom zadatku, zbog kojeg su ih evroatlantski prijatelji 
doveli na kormilo Srbije, da od nje naprave industrijski zaostalu, 
nekonkurentnu, prezaduženu i kriminalizovanu zemlju, u kojoj caruju nered, 
nezaposlenost, teror i korupcija. 

FANTOMKE I ŠAJKAČE Nećete verovati, ali potrebno je mnogo domišljatosti i 
energije domaće „elite“ (uobraženih, upornih i beskrupuloznih „talenata“, 
podignutih sa moralnog dna na vrhove vlasti), kao i znatna propagandna (nekad i 
vojna), podrška iz inostranstva da bi se od jedne države napravila 
banana-republika. 

Deo planiranih aktivnosti već je obavljen, a mapu celog puta ima u glavi (bio u 
vlasti ili u opoziciji), svaki aktivista koji drži do sebe i evroatlantskih 
vrednosti. Cilj je da za nekoliko godina Srbija ostane/postane područje 
siromaštva i besposličenja, sa malobrojnom, ali izuzetno bogatom „liderskom 
grupom“ na vrhu piramide. A takođe i zemlja velikih socijalnih napetosti i 
terora (u ovoj oblasti predviđen je i privatni i državni sektor). Brend Srbije 
moglo bi da postane lice pod fantomkom, sa šajkačom na glavi i srpskim 
znamenjima na šajkači. Uostalom, takve slike Srbije evroatlantski aktivisti 
najradije i pokazuju svojim zapadnim pokroviteljima, znajući da oni (ruku na 
srce) te vrste „mladih demokratija“ najviše cene i štite. Zar primeri Kosova, 
Crne Gore, BiH, Bugarske ili Turske ne govore u prilog ovoj tezi? 

ZAŠTO BANANE Ne verujem da je istinita vest da je jedan ugledni biznismen (pri 
tom i zaštićeni svedok), prilikom nekog nesporazuma zviznuo šamar jednom od 
ministara srpske vlade. Žuta štampa svašta izmišlja! Ali oni koji prate 
društvene i političke prilike takav događaj ocenjuju ne samo kao moguć nego i 
očekivan. Kao što mnogi očekuju da će u ne tako dalekoj budućnosti među 
predsedničkim kandidatima biti bar nekoliko zaštićenih svedoka. 

Zanimljivo je pitanje zašto je u visokorazvijenom evroatlantskom svetu toliko 
naglašena ljubav prema banana–zemljama, u kojima su kocka, droga, prostitucija 
i druge vrste „ludih“ razonoda – glavne privredne grane? Dobro, prirodni 
resursi, tržište i finansijski sistem tih zemalja su u rukama imperijalnih 
gospodara, ali bi to moglo da se ostvari i u uslovima uljuđenijeg poretka. Mada 
teže! Nastojanje lidera najrazvijenijih zemalja da podrže režime u brojnim 
banana–republikama, u kojima caruju teror, bezvlašće i samovlašće, dugo će 
ostati u grupi „nerazjašnjenih“ pitanja ekonomije i politike. 

Zajedno sa pitanjem zašto Sjedinjene Države decenijama održavaju blokadu Kube 
(blokada je drugo ime za ekonomski genocid)? Zašto ratuju u Iraku i 
Avganistanu? Kao što i u Latinskoj Americi (a bogme i u Rusiji) vode 
iscrpljujući propagandni rat protiv svake vlasti koja nije spremna da 
bespogovorno prihvati prioritet evroatlantskih interesa? 

INTERESI POBEDNIKA Niko ne može da optuži našu vlast da nije hiperaktivna ili 
da sputava evroatlantske interese na bilo kom segmentu. Rezultati su tu: domaći 
sektor privrede sasvim je onemoćao, finansijski sistem je gotovo sav u rukama 
evroatlantskog kapitala, nezaposlenost raste, a konkurentnost privrede monotono 
teži dnu. Resursi neviđenom lakoćom prelaze u vlasništvo subjekata iz Imperije, 
a državna teritorija je jednim delom već raskomadana. 

Pravni sistem (sudovi i tužilaštvo), koji je i ranije bio slaba karika države, 
doveden je „reformom“ do rasula. Istovremeno, bombardovanje stotinama novih (pa 
makar i „evropskih“) zakona doprinosi dodatnom neredu i otežanoj primeni 
zakona. Osim nekoliko područja dobre organizacije (primeri: neke gradske i 
komunalne službe, fond PIO itd.), glomazan administrativni sistem i mučne 
procedure doprinose haosu, u kojem stranački aktivisti svih boja i nivoa 
arbitriraju, uz brojne zloupotrebe. Ali se u svim arbitražama strogo vodi 
računa o ekonomskim (i političkim) interesima sila pobednica, koje su uspešno 
intervenisale (protiv Srba) u jugoslovenskim građanskim ratovima. 

Uvek nedorečeni i nejasni svojinski odnosi i mogućnost „legitimnog“ sporenja 
vlasništva u privredi, o čemu stranački plenumi donose zaključke oslonjene na 
ekspertske kafanske razgovore (do zore), doprinose odvraćanju domaćih 
investitora od ulaganja. Ali i do povlačenja domaćeg kapitala, koji će svoju 
sreću morati da potraži u inostranstvu, aktivirajući na taj način inostrane 
resurse i inostranu radnu snagu. I konkurišući na svetskom tržištu domaćoj 
radnoj sn

[Sim] Srbija treba da odbaci ucene EU

2010-08-20 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija treba da odbaci ucene EU

 

BEOGRAD, 20. avgusta 2010. (Beta) - Predsednik Demokratske stranke Srbije 
Vojislav Koštunica je u petak ocenio da EU ucenjuje Srbiju u vezi sa Kosovom, i 
da će pritisak rasti jer je Srbija u "dubokoj ekonomskoj i političkoj krizi".

"Srbija će uskoro biti izložena pritiscima i otvorenom ucenom da nastavak 
evropskog puta vodi preko uspostavljanja dobrosusedskih odnosa sa Kosovom", 
naveo je Koštunica u izjavi za medije.

Koštunica je izjavio da očekuje da će se na Beograd sada vršiti otvoren 
pritisak da promeni rezoluciju podnetu Generalnoj skupštini UN, tako što će u 
dogovoru sa EU "biti uneta odredba da Srbija i Kosovo treba da vode razgovore o 
tehničkim pitanjima kako bi postali dobri susedi".

Bivši premijer je naveo da je još 2008. godine bilo jasno da će "zapadne sile, 
koje stoje iza jednostrane nezavisnosti lažne države Kosovo, koristiti pitanje 
evropskih integracija kao svojevrsnu ucenu i pritisak da Srbija uspostavi 
dobrosusedske odnose sa Kosovom".

http://www.beta.rs/?tip=article&kategorija=vestiizzemlje&ida=2364323&id=&ime=

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija neće menjati predlog rezolucije

2010-08-18 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
DANAS SAZNAJE: Državni vrh jedinstven kada je reč o narednim koracima oko 
Kosova i uveren da kompromis sa EU u ovom trenutku nije moguć

Srbija neće menjati predlog rezolucije 

Manje stranke u vlasti imaju pravo na svoje stavove, ali ne odustajemo od 
predloga, poruka iz državnog vrha * U slučaju da srpski akt ne bude usvojen 
kosovsku nezavisnost priznaće 10 do 20 država * Očekuje se da će neke zemlje EU 
pokušati da izvrše pritisak na Bramerca 

Autor: Lidija Valtner

Beograd - Srbija neće odustati od predloženog teksta rezolucije o Kosovu koju 
će Generalna skupština UN razmatrati na zasedanju u septembru, rekli su Danasu 
izvori iz državnog vrha. Predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, 
potpredsednici Vlade Božidar Đelić i Ivica Dačić i ministar spoljnih poslova 
Vuk Jeremić u potpunosti su saglasni da je sadržaj rezolucije koju je Srbija 
podnela krajem jula najbolje moguće rešenje i da ne treba pristati na zahteve 
SAD i najmoćnijih članica EU da tekst pretrpi suštinske izmene. 

Stavovi manjih stranaka vladajuće koalicije, poput G17 plus i SPO, koje 
smatraju da je dogovor s Vašingtonom i Briselom neophodan, njihovo su političko 
pravo, ali u ovom trenutku promena dogovorenih poteza u vezi s Kosovom ne 
dolazi u obzir, ističu Danasovi sagovornici. Srpske vlasti očekuju da će u 
Generalnoj skupštini UN, uprkos pritiscima država Kvinte (SAD, Britanija, 
Nemačka, Francuska i Italija) na zemlje koje nisu priznale Kosovo, ipak doći do 
većine za usvajanje rezolucije kojom se jednostrana secesija proglašava 
nepoželjnim načinom za rešavanje teritorijalnih problema i poziva na dijalog o 
svim otvorenim pitanjima u vezi s Kosovom. 

U državnom vrhu smatraju da je ovakav scenario ostvariv, uz maksimalno 
angažovanje svih diplomatskih kapaciteta, iako upravo srpski zvaničnici 
serviraju informacije javnosti o tome da je većina u GS UN teško dostižna, 
odnosno da se to „graniči s nemogućom misijom“, kako je nedavno rekao šef 
diplomatije Jeremić. Prema objašnjenju Danasovih sagovornika, emitovanjem 
skeptičnih informacija, vlast pokušava da „neutrališe osećaj velikog poraza do 
kojeg bi došlo u javnom mnjenju ukoliko rezolucija ipak ne bude usvojena“. 
Smanjivanje očekivanja u javnosti od zasedanja GS UN ima za cilj da dovede do 
smirivanja strasti posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, strategija je koju 
poslednjih sedmica sprovodi srpska vlast. 

Danasovi izvori iz državnog vrha ističu da Srbija ne odbacuje „teoretsku 
mogućnost“ da do izmene predloženog teksta rezolucije ipak dođe, u dogovoru sa 
EU, ali ističu da je to „najneverovatniji scenario“. Naime, vodeće zemlje Unije 
ne žele da odustanu od zahteva za izbacivanjem dva suštinska stava iz 
rezolucije - protivljenje jednostranoj secesiji i poziv na dijalog o svim 
pitanjima - na šta Beograd ni u kom slučaju ne može da pristane. 

Sagovornici našeg lista navode da je Srbija zauzela ovakav stav mereći ono što 
bi dobila i što bi izgubila dogovorom sa EU. Ispostavilo se da je „gubitak 
mnogo manji od mogućeg dobitka ukoliko bi rezolucija u GS UN bila usvojena, ili 
bismo pak bili na pozitivnoj nuli ukoliko izgubimo u glasanju“. Kako nam je 
objašnjeno, kao „pozitivna nula“ računalo bi se da situacija posle zasedanja 
Generalne skupštine ostane identična sadašnjoj, dok u „manji gubitak“ spada 
ukoliko bi od 50 „neodlučnih“ zemalja kosovsku nezavisnost priznalo njih deset 
ili najviše 20, što se procenjuje kao dobar rezultat u procesu blokiranja 
priznavanja Kosova. 

S druge strane, kako nam je rečeno, zategnuti odnosi sa najvažnijim zemljama EU 
koje povezuju pitanja Kosova i evropskih integracija, ne mogu katastrofalno 
loše da utiču na Srbiju. Prema procenama srpskog državnog vrha, evropska 
šargarepa u vidu novca i drugih oblika pomoći je još daleko i neće presudno 
uticati na ekonomske i socijalne prilike u zemlji. Ako smo uspeli da dve godine 
ekonomske krize prebrodimo bolje od mnogih i ostanemo koliko-toliko stabilni, a 
sve to uz sva usporavanja procesa evropskih integracija, novo usporavanje neće 
doneti ništa novo, ističu Danasovi sagovornici. 

Međutim, politička uslovljavanja Srbije njenim odnosom prema kosovskom problemu 
mogla bi uskoro da uslede novom žestinom. Naime, u srpskom državnom vrhu 
postoji bojazan da će najmoćniji saveznici Kosova u EU pokušati da izvrše 
politički pritisak na glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, koji će u novembru 
napisati, a u decembru predstaviti novi izveštaj o saradnji Beograda s Hagom. 
Ako taj pritisak ne bude uspešan, vrlo je moguće da će na zasedanju Saveta 
ministara EU doći do „negativnih političkih interpretacija“ Bramercovog 
izveštaja. U tom slučaju, stav o nepostojanju napretka u saradnji Srbije s 
Tribunalom poslužio bi za dalje blokiranje srpske kandidature za članstvo u 
Uniji, mogući je scenario na koji računa državni vrh u Beogradu. 

Zabrinutost u Prištini

Vodeće opozicione stranke na Kosovu „zabrinute su zbog činjenice da čak tri 
sedmice posle mišljenja Međunarodnog suda

[Sim] Srbija-Vatikan: Papa ide u Srbiju

2010-08-15 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija-Vatikan: Papa ide u Srbiju


Jul 7, 2010 

Marko Lopušina 

Srpska pravoslavna crkva i država Srbija nisu nikada ranije bili u tako bliskim 
odnosima sa Svetom stolicom kao danas. Tome ponajviše doprinose zajednički 
pogledi na ekumenizam, ali i javna odluka Vatikana da ne prizna nezavisnost 
Kosova.

Kada su beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i zrenjaninski biskup dr Laslo 
Nemet krajem maja izjavili na dvodnevnoj biskupskoj konferenciji u Zrenjaninu 
da očekuju da na proslavi Milanskog edikta 2013. godine u Nišu prisustvuje papa 
Benedikt XVI prvi put javno potvrđeno da će jedan poglavar Rimokatoličke crkve 
posetiti Srbiju.

O tome koliko je ova poseta Svetog oca realna specijalno za „Arenu“ komentariše 
zrenjaninski biskup dr Laslo Nemet:

- Započeli su razgovori među nama biskupima u Srbiji, ali i u Srpskoj 
pravoslavnoj crkvi i u državi Srbiji o potrebi da se pošalje službeni poziv 
papi da poseti Niš. Papa je već jednom izjavio da će doći u posetu Srbiji ako 
se za to steknu svi uslovi i da će za to iskoristiti svaku mogućnost – rekao 
nam je biskup Laslo Nemet. 

Nadbiskup Stanislav Hočevar je naglasio da ranije izjave Njegove svetosti 
patrijarha srpskog Irineja, dok je bio na episkopskoj katedri u Nišu, „ da bi 
papin dolazak sa posebnim razlogom SPC pozdravila“, daju ogromnu nadu da će do 
posete pape Benedikta XVI doći.

- Međutim, stav pape i Vatikana je da poglavar Rimokatoličke crkve ne dolazi u 
neku državu ukoliko većinska crkva nije saglasna s tom posetom. Dakle, potrebno 
je da se poglavaru Rimokatoličke crkve, posle saglasnosti većine episkopa, iz 
protokolarnih razloga iz SPC uputi službeni poziv. Mi smo spremni da papa dođe 
u Srbiju, jer smo svesni da je neophodno da sarađujemo ekumenski, ali i realno 
u rešavanju problema demografije i ekologije na Balkanu – otkrio nam je biskup 
Laslo Nemet. 

Niš će biti domaćin hrišćanske proslave 2013. godine čija će centralna priredba 
biti u Milanu, ali će kao grad u kome se rodio Konstantin Veliki, učestvovati u 
toj svečanosti. Milanski edikt je pisan za ceo hrišćanski svet, koji se sedam i 
po vekova kasnije podelio na istočnu pravoslavnu i zapadnu rimokatoličku crkvu. 
Konstantin Veliki je Milanskim ediktom uspostavio ravnopravnost i slobodu 
veroispovesti, a hrišćane zaštitio od progona. Zato je na nišku proslavu datuma 
značajnog za sve hrišćane nezaobilazno pozvati i Rimokatoličku crkvu.

– Ako do tog susreta dođe, to ne bi treba svoditi na pravoslavno-katolički 
susret, a još manje na srpsko-vatikanski, jer on je opštehrišćanski – kaže 
verski analitičar Živica Tucić.

Upravo zato, jer je to opštehriščanski sabor, država Srbija i SPC vide priliku 
da ugoste Svetog oca, jer će tako izbeći burne reakcije srpskih nacionalista i 
jeretika. Sam patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Irinej je 29. maja 
službeno potvrdio da će poslati poziv Vatikanu:

- Na proslavu 1.700 godina Milanskog edikta, koja će biti održana 2013. u Nišu, 
biće pozvani predstavnici svih crkava. I nema nikakvog razloga da se mimoiđe i 
Rimska crkva, sa kojom smo bili zajedno do 11. veka. Lično smatram da će 
proslava u Nišu biti prilika da se uspostavi dijalog između predstavnika svih 
crkava, jer tu ima šta da se kaže. Nadam se da će to biti povod jednog novog 
odnosa između zapadne i istočnih crkava.

Povodom ovih izjava poglavara SPC iz Vatikana je stigao odgovor, koji je 
izrekao otac Federiko Lombardi, portparol Svete stolice:

- Postoji dobra volja i inicijativa novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve 
da dočeka papu Benedikta XVI u Nišu 2013. godine povodom jubileja Milanskog 
edikta iz 313. godine. I to će biti dobra prilika za dalji razvoj ekumenskih 
odnosa. Papa je veoma zainteresovan za dijalog sa istočnim crkvama. Važno je da 
održavamo u životu zajedničke korene naše civilizacije i da zajednički delamo. 
U ovom kontekstu bi trebalo shvatiti i susret planiran za 2013. u Nišu, za koji 
je ideju dao patrijarh srpski. Ako do susreta dođe, mislim da će najvažniji 
biti duhovni i ekumenski aspekt, kao i mirotvorni rad. To je važan momenat 
pošto je u istoriji regiona bilo mnogo konflikata i rana koje nisu još 
zaceljene – najavio je otac Federiko Lombardi, portparol Svete stolice.

TRI DIMENZIJE

Od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve 1219. godine do danas nije bilo 
susreta poglavara SPC i Rimokatoličke crkve. Odnosi Srba i Rimokatoličke crkve 
postoje još od vremena Nemanjića, kada je Stefan Prvovenčani dva puta od 
Vatikana ishodio kraljevsku vlast. Car Dušan je od pape 1355. tražio da ga 
imenuje “kapetanom hrišćanstva u borbi protiv Turaka”, ali nije uspeo. Posetu 
kralja Aleksandra Obrenovića (1889-1903) papi Lavu Trinaestom (1878-1903) 
tadašnji državni sekretar Svete stolice kardinal Rampole, prema navodima 
istoričara Stanimira Spasovića, iskoristio je za pokretanje pitanja 
potpisivanja Konkordata između Kraljevine Srbije i Vatikana. Ugovor je potpisan 
tek 24. juna 1914. u Rimu.

Josip Broz Tito je želeo da dobije podršku pape

[Sim] Srbija, Slovenija i BiH: Hrvatska nam duguje tri milijarde eura!

2010-08-14 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Sukcesijski udar: Ljubljanska banka otvorila Pandorinu kutiju: Hrvatska zasuta 
zahtjevima BiH, Srbije i Slovenije za povrat imovine 


Srbija, Slovenija i BiH: Hrvatska nam duguje tri milijarde eura!


Pristigli zahtjevi mogli bi polučiti uspjeh pred sudom. Tada bi odštete za 
mahom privatiziranu imovinu morala isplatiti država na teret svih nas.


Slovensko guranje duga Ljubljanske banke pod sukcesijsko pitanje otvorilo je 
Pandorinu kutiju - prema zahtjevima i tužbama za povrat imovine koji stižu iz 
Slovenije, Srbije i BiH, od Hrvatske se potražuje imovina u vrijednosti od oko 
tri milijarde eura.

Stalo s Marendićem
Hoće li Hrvatska pretrpjeti znatnu štetu zbog nemara državnog vrha u brizi za 
imovinu hrvatskih tvrtki koja se nalazi u državama nastalim raspadom SFRJ?

Zasad se čini da bi moglo biti upravo tako, jer u Hrvatsku stižu zahtjevi za 
povrat imovine iz Srbije, BiH i Slovenije, koji bi mogli polučiti uspjeh pred 
sudom. Tada bi većinu odšteta za mahom privatiziranu imovinu morala isplatiti 
država, na teret svih nas. Ništa ne bi pomoglo što hrvatske tvrtke, po 
procjenama poznavatelja, imaju deset puta veću imovinu na području Srbije i BiH.

Upućeni tvrde kako hrvatske vlasti ne čine gotovo ništa na pregovorima i 
rješavanju pitanja te imovine otkad je prije pet godina umro Božo Marendić, 
dugogodišnji vladin specijalist za sukcesiju. Neko vrijeme time se bavila 
Snježana Bagić, tvrdi se ne suviše zapaženo, no ona je već tri godine u 
Ustavnom sudu. Na naš upit jučer je ministar pravosuđa Dražen Bošnjaković rekao 
kako će se svi ti zahtjevi rješavati pojedinačno, neki u sklopu sukcesije, a 
neki su već pred sudom.

Očito je vrijeme da se pregovori intenziviraju i da se pitanje imovine riješi 
nagodbama, tako da se paralelno rješava pitanje imovine hrvatskih tvrtki u 
drugim zemljama i stranih tvrtki u Hrvatskoj. Ispada tako da bi tužba JAT-a, 
koji tvrdi da je njegovom imovinom, vrijednom 70 milijuna eura, osnovana zračna 
kompanija Croatia Airlines, vrlo lako mogla biti prihvaćena. Najnoviji zahtjev 
za povrat imovine dolazi iz Slovenije – koparski odvjetnik Daniel Starman, 
nekadašnji predsjednik nadzornog odbora slovenskog fonda za privatizaciju 
ustvrdio je da Hrvatska Sloveniji duguje još najmanje 140 milijuna eura, i to 
bez kamata, "zaostalih" nakon diobe željezničke imovine. Udio u željezničkoj 
imovini traži i Srbija.

BiH priprijetila
Uz Srpske željeznice, Naftna industrija Srbije potražuje 30 crpki, odmarališta 
u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i Braču, skladišta, poslovne prostore te udio u 
Jadranskom naftovodu. Carnex traži skladište i lokale u Rijeci, Splitu i 
Zagrebu, imovinu popisuje i Genex, Inex, Simpo, Elektronska industrija Niš... 
BiH je lani čak priprijetila prijaviti Hrvatsku EU zbog kršenja provođenja 
Sporazuma o sukcesiji te ne dopuštanja pristupa objektima vrijednosti oko 250 
milijuna eura na koje polaže pravo.

http://www.vecernji.hr/vijesti/srbija-slovenija-bih-hrvatska-nam-duguje-tri-milijarde-eura-clanak-178940

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija, zemlja bez države!

2010-08-13 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Dobro jutro, Srbijo!

Srbija, zemlja bez države!

Subota - 14.08.2010

Trenutno najaktuelnija priča oko nestašice mleka, naravno, samo je još jedna u 
dugom nizu dokaza da živimo u totalno nenormalnoj državi! Dokaza za to ima na 
svakom koraku.

 

Naši državni mozgovi, deset godina od „demokratskih promena“, konačno su 
skapirali da ogroman broj privatizacija nije odrađen valjano. A o gladnim 
radnicima ni reči! Neka ih, neka se seku i gladuju! 
Vladajuća bulumenta uporno gazi sva moguća demokratska načela, a kulminacija je 
bezobrazluk s dvostrukim funkcijama. A dok oni svojim prokletim guzicama 
zauzimaju po nekoliko fotelja, sve više ljudi visi na biroima za zapošljavanje 
i - ništa! Neka ih na biroima, snaći će se nekako, valjda imaju familiju na 
selu koja će da ih hrani!
U međuvremenu uspeli smo da napravimo i jedinstven sistem zaštićenih svedoka, 
po kome oni sad mogu normalno da posluju i mlate ministre! Neka ih, oni su 
barem pokazali da znaju da prave pare!

  Nastavak 
teksta ▼

U ovom čudu koje bi htelo da se predstavi kao država sasvim je normalno da 
ministri lobiraju za jednu stranu, umesto da svima omoguće da posluju. 
Kod nas je sasvim normalno i da funkcioner, kome dokažu da je pravio gluposti i 
kršio zakon, ostane u fotelji. Nebitno je da li je zakon pao ili je još uvek 
samo nezakonit. Nebitno je koliko je ljudi pomrlo zbog tuđih grešaka. Nebitno 
je sve! A ima toga još da se nabraja Ali nema prostora, a ni nerava za to. 
I onda neka se neko začudi što nam posle svega mladi ljudi sve masovnije odlaze 
u tuđinu! Neka, bolje nismo ni zaslužili!

 

Milan Prelić novinar

http://www.alo.rs/politika/30006/Srbija_zemlja_bez_drzave

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija gubi i Kosmet i EU

2010-08-11 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Kesić: Srbija gubi i Kosmet i EU 


Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić ocenio je da će uz vešto 
korišćenje glavnog aduta da Srbija želi integraciju u EU sledeći pritisak Stejt 
dipartmenta na Beograd biti zahtev da urazumi Srbe na severu Kosova da prihvate 
vlast Prištine. "Srbija je htela i EU i Kosovo, a sad će ostati i bez jednog i 
bez drugog", rekao je Kesić. 

  

Obrad Kesić

Kesić je rekao da se u diplomatskim krugovima u Vašingtonu i među onima koji 
utiču na kreiranje politike sve češće ističe uverenje da se "Srbija opredelila 
za EU" i da će zato pitanje Kosova biti manje problematično. 

On je u izjavi za "Blic" naveo da su u Vašingtonu ohrabreni signalima iz Srbije 
u poslednjih desetak dana i smatraju da će Beograd prihvatiti realnost na 
Kosovu. 

"Raspoloženje vezano za Kosovo u Vašingtonu je veoma optimistično. Na osnovu 
rasprave u Skupštini Srbije i izjava ministra Vuka Jeremića o tome da se Srbija 
neće sukobljavati sa Briselom i Vašingtonom zbog Kosova, stvara se uverenje da 
je konačno došlo do pomaka u poziciji Srbije i da zato nije vreme da se traži 
neko kompromisno rešenje oko statusa i podele, već da treba iskoristiti 
trenutak i dodatno uceniti Srbiju članstvom u EU", rekao je Kesić, koji je i 
stariji partner u konsultantskoj kompaniji iz Vašingtona "TCM Global Kosultants 
LLC". 

Kesić navodi da u SAD vlada uverenje da treba nastaviti sa dosadašnjom tvrdom 
politikom i da je rešenje blizu, a "Beogradu je poslata jasna poruka da posle 
mišljenja Međunarodnog suda pravde nema povratka i da treba što pre pokrenuti 
pregovore između Beograda i Prištine o konkretnim problemima". 

On smatra da je Srbija sada u nepovoljnijem položaju nego što je bila pre 
iznošenja mišljenja suda i da joj se više ne nudi ubrzanje pristupa EU u zamenu 
za kooperativnost oko Kosova. 

"Srbija je htela i EU i Kosovo, a sad će ostati i bez jednog i bez drugog", 
naglasio je Kesić. 

"Blic" piše da ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić ovih dana 
neumorno pokušava da obezbedi većinu u Generalnoj skupštini UN za srpsku 
rezoluciju o Kosovu kojom se osuđuje jednostrano proglašenje nezavisnosti i 
traže pregovori o svim otvorenim pitanjima. 

Pozivajući se na izvore bliske državnom vrhu Srbije, list piše kako činjenica 
da još nijedna zemlja nije priznala Kosovo posle mišljenja suda ohrabruje 
Beograd da bi mogao da dobije većinu za svoje stavove.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/73851/Kesic-Srbija-gubi-i-Kosmet-i-EU

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija diže ruke od EU?

2010-08-10 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija diže ruke od EU? 


Komentara 44 

  

veličina teksta:+ 
 - 
 

Tadić je zaustavio integracije, ne zato što se insistira na priznanju 
nezavisnosti, već zato što svejedno ne ispunjava ulove zbog lošeg stanja u 
zemlji i Mladića, tada je izmislio da "biramo Kosovo", kaže za "Vesti" Dušan 
Janjić, direktor Foruma za etničke odnose.

Odbrana Kosova ili marketing: Most u kosovskoj Mitrovici



Evropska unija od Srbije ne traži da prizna nezavisnost Kosova, "bar ne odmah" 
- kako umeju da objasne pojedine strane diplomate, ali srpska Vlada mora da 
razvija "dobre i prijateljske odnose" sa južnom pokrajinom ukoliko želi 
nastavak evropskih integracija. 

  



Jasna poruka Brisela



Poslanici Evropskog parlamenta su pre mesec dana izglasali Rezoluciju u kojoj 
se izražava zabrinutost zbog "odnosa Srbije i Kosova" i naglašava da su 
"dobrosusedski odnosi" jedan od ključniih kriterijuma za prijem novih članica u 
EU. Na ovo je nedavno podsetio ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas. 


- Nemačka ne uslovljava približavanje Srbije Evropskoj uniji priznavanjem 
nezavisnosti, ali insistira na njenoj spremnosti za regionalnu saradnju i 
dobrosusedske odnose, što uključuje i Kosovo - izjavio je Mas. 

Od saopštavanja mišljenja Međunarodnog suda pravde, u Beogradu se tek šapuće o 
nastavku evropskog puta, što je u letnjem zatišju dalo za pravo delu opozicije 
da udari na vladajuću koaliciju, da je digla ruke od ulaska Srbije u EU, na 
čemu je i dobila izbore. 

  

Zanimljivo je da je u tome najglasniji SNS Tomislava Nikolića, koja je "bacala 
kletve" na DS kada je potpisala Sporazum o stabilizaciju i pridruživanju. 

  

Doduše, njima u prilog idu izjave ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića koji 
je u jednom trenutku bio jasan da između EU i Kosova - nema dileme. 

  

U poslednjem medijskom pojavljivanju na američkoj televiziji CNN Jeremić je 
rekao da "jedino čemu kažemo 'ne' jeste jednostrano proglašena nezavisnost". 

  

On je objasnio da je Kosmet pitanje koje pravi podele u Savetu bezbednosti, 
među članicama EU i NATO, a jedini način da se taj raskol premosti jeste 
iznalaženje rešenja za koje je prihvatljivo za obe strane.
  



Jeremić uporan



- Imajući u vidu sa kakvim se otporima suočavamo, nije teško zaključiti da se 
naša misija graniči sa nemogućim. Ali, nećemo dozvoliti sebi da ne učinimo 
svaki napor, da ne iskoristimo svako diplomatsko sredstvo, da ne dospemo do 
svakoga ko je spreman da nas sasluša i pokušamo da ga snagom političkih 
argumenata uverimo u ispravnost naših stavova - kaže ministar spoljnih poslova 
Vuk Jeremić. 

Poslanica u Skupštini Srbije iz redova LDP-a Vesna Pešić, koja je prozvala 
Vladu da ne vodi spoljnu politiku, već da je to "uslužna delatnost kabineta 
predsednika Republike", smatra da je zatišje vlasti i o evropskim 
integracijama, uobičajena stvar. Jer, kako objašnjava, politika oko Kosova i EU 
je "uvek bila na pola". 


- Oni su ovu priču oko Kosova malo požurili verovatno kako bi dobili podelu 
Kosova. Da nisu požurili i insistirali na temi Kosova, ove dve teme se ne bi 
sudarile. 

  

Politika je da država hoće u EU samo sa Kosovom, ali je pitanje da li će i 
koliko u tome uspeti. Da se ne desi da bude - ni Kosovo ni Evropa - kaže 
Pešićeva. 


Ima još političara koji smatraju da je Srbija samu sebe dovela pred takvu 
raskrsnicu. Direktorka nevladine organizacije "Evropski pokret Srba" Rada 
Trajković smatra da "kada Srbija ne bi žurila, kao što je počela, bilo bi šanse 
da to bude zamrznut sukob koji je u najdirektnijoj vezi sa procesom ulaska u EU 
koji će trajati najmanje deset godina".
  

- Do tada različite okolnosti na Kosmetu zaista mogu i najtvrđe zagovornike 
nezavisnosti naterati da izvrše reviziju tog priznanja - kaže ona.
  

 

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da je vladajuća koalicija 
izmislila mantru "ili Evropa ili Kosovo", da bi se se krili iza pokrajine. 


- Uvek je vreme za Kosovo, i to će još deceniju biti tema političkog, 
društvenog i bezbednosnog pitanja Srbije. Evropske integracije su sa tim 
povezane, ali nisu uslovljene. 

  

I nije tačno da je Tadić zaustavio evropske integracije jer su uslovljenje 
priznanjem nezavisnosti, već ih je zaustavilo loše stanje u zemlji, loša vlada, 
loša privatizacija, nerešeni svojinski odnosi, kao na primer zakon koji je 
kritikovala EU da zemljište može da se privatizuje, a da se ne vrati pravim 
vlasnicima. Naše integracije u EU su uslovljene time, kao i hapšenjem Ratka 
Mladića. 

  

Kada je Tadić to shvatio, onda je rekao da ako treba da biramo Kosovo ili EU, 
onda biramo Kosovo. Oni su izmislili tu mantru da bi se krili iza Kosova, jer 
im ne ide EU. Naš izbor nije "Evropa ili Kosovo", već Evropa ili ništa - kaže 
Janjić. 

  



Još priz

[Sim] Srbija pokradena privatizacijom

2010-08-08 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija pokradena privatizacijom 


Komentara 0 

  

veličina teksta:+ 

 - 

 

Od početka privatizacije u Srbiji raskinuti su ugovori za više od 20 odsto 
prodatih firmi, a samo ove godine do kraja juna poništeno je 86 takvih 
dokumenata, što je najviše u proteklih deset godina.

 

Običnim ljudima brojke na berzama ne govore ništa, ali bogatima u Srbiji govore 
da će biti još bogatiji ako "dobro" privatizuju bivša društvena preduzeća

 

Prema podacima Agencije za privatizaciju, od početka privatizacije do kraja 
juna ove godine raskinuto je 563 ugovora. 

  

Razlozi raskida ugovora sa novim vlasnicima preduzeća su tokom celog 
dosadašnjeg perioda privatizacije ostali nepromenjeni - neispunjavanje obaveza 
koje se odnose na investiranje i poštovanje socijalnog programa, prestanak 
proizvodnje, neisplaćivanje kupoprodajne cene i prodaja imovine firme mimo 
ugovorenih uslova. 

  

Podaci Agencije za privatizaciju ukazuju da je, regionalno posmatrano, najviše 
ugovora o privatizaciji raskinuto na teritoriji Vojvodine, a zatim slede region 
Niša, Kraljeva, Beograda i Kragujevca.  

  


Hapšenja kao na traci


 


Tomislav Đorđević


Hapšenje Tomislava Đorđevića, bivšeg direktora  

 "Meridijan banke" i vlasnika "Ribarskog gazdinstva" krajem ove sedmice, samo 
je jedna u nizu najnovijih potvrda da je privatizacija u mnogim slučajevima 
korišćena za nezakonito bogaćenje pojedinaca. 

  


Srećko Nijemčević i saradnici


Početkom ove godine uhapšeni su zbog malverzacija i zloupotreba položaja 
direktor  

 "Ikarbusa" Srećko Nijemčevic sa saradnicima, ali su oni nezakonitosti izvršili 
pre ulaska u proces privatizacije. 

  


Aleksinačko-čačanska veza


Policija je u januaru ove godine uhapasila i šest osoba za koje se sumnja da su 
stekli protivpravnu korist od dva i po miliona evra zloupotrebom u 
privatizaciji  
 
"Betonjerka" u Aleksincu i PIK "Čačak" u Čačku. 

  


Svetlana Purić


U junu ove godine uhapšena je i Svetana Purić iz Beorada, većinski vlasnik 
privrednog društva  

 "Centropromet", takođe, zbog zloupotreba u procesu privatizacije, a iz 
saopštenje policije kako je kupljeno ovo preduzeće može se videti da ovakvi 
poslovi ne mogu da se obave bez saradnika sa strane. 

  


Dobri i pošteni stečajni upravnici i srpske sudije


Ne treba zaboraviti i hapšenja stečajnih upravnika i sudija koja su se dogodila 
u procesu sprovođenja stečaja nad RK "Beograd", ili modne konfekcije "Beko", 
ali i lišavanje slobode direktora firme "Agroživ" zbog utaje poreza. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/73182/Srbija-pokradena-privatizacijom

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija rizikuje u Generalnoj skupštini UN

2010-08-06 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija rizikuje u Generalnoj skupštini UN 


Komentara 7 

  

veličina teksta:+ 

 - 

 

Rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Ruske akademije 
nauka Jelena Guskova smatra da Srbija, nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde 
da deklaracija o nezavisnosti Kosmeta nije u suprotnosti sa međunarodnim 
pravom, rizikuje tražeći pravdu pred Generalnom skupštinom UN.

"Neznatnom većinom Generalna skupština UN je glasala da se pitanje o 
proglašenju nezavisnosti Kosova preda Međunarodnom sudu pravde. Odgovor je 
dobijen. Čini se da Srbija rizikuje nastavljajući da traži od Generalne 
skupštine pravičnost. Pitanje je šta će da radi ako odluka Generalne skupštine 
ne bude u njenu korist", kaže Guskova za list "Danas". 

  

Ona je upozorila da će odgovor suda omogućiti mnogonacionalnim i 
mnogokonfesionalnim zemljama ili teritorijama da se upravljaju prema slučaju 
Kosmeta, što će iskomplikovati odnose u svetu, ali položaj Srbije neće 
olakšati. 

  

Guskova je rekla da je Priština trenutno "na konju", a Srbija je među 
poraženima, te da je podela Kosmeta dobro rešenje za Srbiju, ali će Albanci i 
na to teško pristati. 

  

"Zašto bi davali deo kada su u mogućnosti da dobiju sve? Najpre je potrebno 
izvršiti preliminarno `izviđanje` situacije sa Albancima, a zatim pokrenuti 
rešavanje pitanja pred međunarodnim organizacijama", rekla je Guskova. 

  

Guskova smatra da će u Rusija, Kina, Slovačka, Vijetnam, Španija i neke druge 
države podržati Srbiju, ali da je u Generalnoj skupštini UN situacija 
složenija. 

  

Guskova, koja je i član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), kaže da je 
Srbija pred Međunarodnim sudom pravde dobro postavila pitanje vezano za 
jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, ali da je taj sud 
promenio suštinu pitanja. 

  

"Sud je pitan o jednostranoj nezavisnosti, a dao je odgovor o deklaraciji, 
jednostavnije rečeno - o papiru", dodala je ona. 

Description: http://www.vesti-online.com/resources/images/icons/tag.pngJelena 
Guskova   Rusija 
  Srbija 
  Kosmet 
  Kosovo i Metohija 
  Međunarodni sud pravde 
  Nezavisnost 
Kosmeta   Rezolucija 
o Kosmetu   
Ujedinjene nacije   
Generalna skupština UN 
  Ruska akademija 
nauka  

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/72715/Srbija-rizikuje-u-Generalnoj-skupstini-UN

<>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija će suditi Ganiću

2010-07-31 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija će suditi Ganiću 

  

 

 Description: PDF

 

 Description: Štampa

 

 Description: El. pošta

 


petak, 30 jul 2010 18:34 


Onovni problem Srbije leži u tome što se pred međunarodne sudove šalju 
nekompetentne ekipe, što se, nažalost, ispostavilo i u najnovijem slučaju u 
Londonu, kada je odbijen zahtjev tužilaštva da se Beogradu izruči Ejup Ganić, 
koji je odgovoran za ratne zločine nad vojnicima JNA u sarajevskoj 
Dobrovoljačkoj ulici.

U ekipi koja je bila angažovana da argumentovano zastupa i dokumentima 
potkrijepi zahtjev za izručenje Ejupa Ganića nalazio se veoma mali broj onih s 
međunarodnim iskustvom u tim oblastima. Nažalost, to je stara pojava, a da je 
od ljudi koji zauzimaju glavna mjesta u pravosuđu Srbije zaposlen kadar od 
kojih na stotine i hiljade ima boljih.

Ne možete očekivati dobre rezultate od ekipe kakva je radila na predmetu Ganić. 
Tako je bilo u Međunarodnom sudu pravde u Hagu povodom zahtjeva o savjetodavnom 
mišljenju o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, a naročito se to 
vidjelo u ekipi povodom tužbe BiH protiv Srbije za navodni zločin genocida, 
gdje je naš čovjek praktično priznao genocid u Srebrenici. Vođa pravnog tima u 
slučaju savjetodavnog mišljenja o Kosovu bio istoričar, a ne pravnik.

Treba već jednom javno reći da je Tužilaštvo u Srbiji katastrofalna institucija 
u kojoj uz par kadrovskih izuzetaka, rade politički poslušnici i oni nemaju 
veze s pravnom strukom.

Ja sam jedan od rijetkih u Srbiji koji u slučaju Ganić nije vjerovao u uspjeh 
ovog tužilaštva. Bilo mi je jasno već na početku da je izvršen loš odabir 
kadrova.

Međutim, uprkos svim propustima u vođenju postupka pred sudom u Londonu Srbija 
ima legitimno pravo da traži Ganićeva izručenje, čak i od BiH. Zato očekujem da 
će se uložiti pravni lijek. A i ukoliko Ganić ne bude optužen u BiH za 
Dobrovoljaču ili neke druge slučajeve, onda za nesprovođenje tih postupaka 
treba da odgovara tužilaštvo.

Za mene su veći kriminalci oni koji ne rade u interesu i zaštiti pravde i prava 
od onih na koje se sumnja da su počinili ratne zločine. Ja nemam pozitivno 
mišljenje o stručnim kvalitetima i nezavisnosti pravosuđa u BiH i teško je 
očekivati da će takvo tužilaštvo i sud uopšte podignuti optužnicu i suditi 
Ganiću za jedan od najtežih zločina počinjen u BiH.

Odluka londonskog suda ne obavezuje neku drugu zemlju jer prema evropskoj 
Konvenciji o ekstradiciji iz 1957., takve odluke ne utuču na odluke drugih 
država, ali imaju izuzetan autoritet kod drugih država.

Ganiću treba suditi tamo gdje je optužen, a u ovom slučaju je to Srbija.  
Ukoliko se Ganić zatekne na teritoriji Srbije ili bude ekstradiran, onda je 
sigurno da će mu se suditi u Srbiji.

 

Komentar:

Slobodan STOJANOVIĆ

http://tinyurl.com/29dpp7p

<><><>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija sprečila prevaru Britanije i Albanije

2010-07-31 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija sprečila prevaru Britanije i Albanije

Srbija je bila prinuđena da podnese svoj predlog rezolucije Generalnoj 
skupštini UN kako bi sprečila da Albanija podnese svoju rezoluciju o Kosovu, 
koju su joj napisali Britanci, saznaje Press. Srbiji je bilo izuzetno važno da 
naša rezolucija stigne prva, jer tako ima mnogo veće izglede da bude usvojena.

 

Bez dogovora... Srbija nije našla zajednički jezik sa visokom predstavnicom EU 
Ketrin Ešton 
 

Sagovornik Pressa blizak Vladi kaže da je Srbija, posle mišljenja MSP-a, sa 
punim poverenjem krenula u dogovore sa EU o podnošenju zajedničkog teksta 
rezolucije, i dodaje:

- U toku konsultacija sa EU, nama je praktično sugerisano da treba da 
pristanemo na zajedničku rezoluciju, jer će u suprotnom Tirana podneti svoj 
predlog u kome bi članice UN bile pozvane da priznaju Kosovo! Kada smo saznali 
da je takva rezolucija Albanije već napisana u saradnji sa Velikom Britanijom i 
da je samo pitanje trenutka kada će je podneti, morali smo odmah da podnesemo 
svoj tekst. Nismo mi prevarili njih, kako to oni sada kažu, već su oni hteli da 
prevare nas - objašnjava sagovornik Pressa.

a

Ešton u EU podelila svoju rezoluciju!

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Britanka Ketrin Ešton, podelila je 
članicama Unije predlog rezolucije o Kosovu, u kojoj se Beograd i Priština 
„pozivaju na dijalog u duhu dobrosusedskih odnosa"!

- S poštovanjem prihvatamo savetodavno mišljenje MSP-a da je proglašenje 
nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom. Generalna skupština 
pozdravlja nameru strana da nastave razvoj dobrosusedske saradnje, demokratije, 
regionalne i ekonomske saradnje... - navodi se u tekstu Ketrin Ešton, o kome bi 
trebalo da se pojedinačno izjasne članice EU.

 

Naša saznanja praktično je juče potvrdio i predsednik Boris Tadić, koji je na 
Tari izjavio da je Srbija „došla do informacije da albanska strana ima nameru 
da preda svoju rezoluciju", i dodao:

- Mi nismo smeli da na sebe preuzmemo rizik da budemo drugi predlagači, jer ako 
se prva rezolucija izglasa, onda se o drugoj ne glasa.

Tadić: Važno da budemo prvi

Tadić je pri tom izjavio da je srpska rezolucija „konstruktivan dokument, koji 
je u skladu sa interesima EU, što je potvrdila i Evropska komisija".

- Srbija se prilikom pisanja teksta konsultovala sa evropskim partnerima u vezi 
sa sadržajem i tonom rezolucije. Našim tekstom su zadovoljni i Evropska 
komisija i velika većina zemalja članica EU - rekao je Tadić, ističući da je 
Srbija ipak samostalno pisala rezoluciju.

Tadić je dodao da tim povodom, „osim glasova nekoliko ambasadora u Beogradu, 
nije bilo zvaničnog negodovanja evropskih vlada".

- Srbija nema nameru, niti interes, da dolazi u konflikt sa međunarodnom 
zajednicom, ali ima svoje crvene linije, i mislim da ta naša linija jeste i u 
skladu sa interesima međunarodne zajednice. Donošenje rezolucije u UN neće biti 
nimalo lak posao i biće ogroman uspeh ako Srbija uspe da se izbori za njeno 
usvajanje. Mi smo, naravno, svesni činjenice da možda dva miliona Albanaca na 
Kosovu ne želi da prihvati ustavni poredak Srbije, ali s druge strane svet mora 
da bude svestan da Srbi na KiM ne žele da prime suvereni krov takozvane države 
Kosovo, i unutar tog okvira treba tražiti rešenje - poručio je Tadić.

a2

Simić: Milošević bi bio ponosan na Tadića

Profesor na FPN Predrag Simić upozorava da potezi Srbije prete da nas vrate u 
konfrontaciju sa EU.

- Situacija u kojoj postoje dva predloga rezolucije, jedan naš i drugi koji će 
podneti EU, vraća nas u vreme pre Petog oktobra. Bojim se da smo ozbiljnom 
riziku da uđemo otvorenu konfrontaciju što bi moglo da rezultira još većim 
neuspehom i katastrofom nego pred MSP. Mislim da bi Slobodan Milošević mogao da 
bude ponosan na svoje naslednike na vlasti - smatra Simić.

 

Press u Briselu nije uspeo da dobije odgovor na pitanje da li je Srbija dobila 
podršku Evropske komisije za rezoluciju, kako tvrdi predsednik Tadić.

- Mi smo uzeli na razmatranje rezoluciju koju je podnela Srbija. Možemo samo da 
kažemo da je pozitivno što je Srbija izrazila spremnost na dijalog - rekla je 
za Press Maja Kocijančić, portparolka Ketrin Ešton.

Vučić: Nokaut u UN

S druge strane, Aleksandar Vučić iz SNS-a žestoko je kritikovao vlast jer se 
nije konsultovala sa EU pre nego što je „brzopleto upućen predlog rezolucije 
pred UN".

- SNS ne razume zašto se vlast nije konsultovala sa članicama EU i drugim 
velikim silama o tekstu koji bi bio prihvatljiv za većinu zemalja. Kako ćemo da 
ostvarimo rezultat, ako 27 članica EU bude protiv nas? Potpuno smo iznenađeni 
ovim što se dogodilo i tražimo objašnjenje vlasti. Mi vidimo da ćemo, posle 
poraza pred MSP-om, da doživimo nokaut i u UN, ali to niko iz vlasti ne razume. 
U čemu je smisao da budemo u UN? Da dobijemo većinu, a ne da dobijemo nokaut - 
rekao je Vučić.   

kraj

 

Predsednika rastužila dečja pesma na Tari

T

[Sim] Srbija zažalila što se obratila sudu?

2010-07-31 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija zažalila što se obratila sudu? 


 

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Parlament Srbije 
 


Podnošenje srpske rezolucije UN, na neki način jeste ustupak srpske strane koja 
više ne može da isteruje tvrdu liniju, smatra Timoti Voters, gostujući profesor 
prava na Indijana univerzitetu.


 

Timoti Voters smatra da mišljenje Međunarodnog suda pravde ne može da promeni 
geopolitičku sliku regiona. Prema mišljenju ovog stručnjaka, dokle god Kosovo 
ne prizna veći broj zemalja nego što je to sada slučaj, Srbija će, uz podršku 
Rusije, nastojati da blokira ulazak Kosova u međunarodne institucije, što znači 
da će odnosi Beograda i Prištine i dalje biti zategnuti. Na pitanje da li će 
mišljenje Međunarodnog suda pravde dovesti do novih napetosti na Balkanu, 
Voters odgovara: 

 

„Svakako neće stvoriti nove napetosti. Ljudi ne mogu tek tako jednog jutra da 
se probude i odjednom počnu da traže nezavisnost i dignu na oružje zato što 
Međunarodni sud smatra do nije ilegalno. Ali, njegovo mišljenje će biti legalna 
i moralna podrška grupama koje već žele otcepljenje“.

 

Zanimljiva formulacija poziva na dijalog

 

Među takvima su i bosanski Srbi, rekao je Voters. Što se tiče nacrta rezolucije 
koji je Srbija podnela Ujedinjenim nacijama, Voters smatra:

 

„Srbija sada i nema drugog izbora, mada su ljudi u toj zemlji verovatno 
zažalili što su se uopšte obraćali ovom sudu. Bilo kako bilo, interesantno je 
da se u nacrtu rezolucije poziva na novi dijalog, ali se ne govori o statusu 
Kosova, što znači: o pitanju nezavisnosti. To je neka vrsta ustupka srpske 
strane koja ne može da isteruje tvrdu liniju. Mislim da to možemo tumačiti kao 
neku vrstu pragmatičnog otvaranja“.

 

Autori: S. Kanikova, I. Ivanović

Odg. urednik: N. Jakovljević

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5853664,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija podnela rezoluciju Generalnoj skupšti ni UN

2010-07-28 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija podnela rezoluciju Generalnoj skupštini UN »


28. Jul. 2010 | (15:19 -> 20:42), Izvor : Beogradski mediji, Komentari: 1 
Description: komentari

Srbija je podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Rezoluciju kojom se 
jasno ističe da jednostrana secesija nije prihvatljiv način za rešavanje 
teritorijalnih pitanja i poziva na pronalaženje rešenja putem dijaloga.

"Imajući u vidu da Međunarodni sud pravde nije potvrdio pravo kosovskih 
Albanaca na otcepljenje od Srbije, u Rezoluciji se jasno navodi da jednostrana 
secesija nije prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja", navodi se 
u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Takođe, Rezolucija Republike Srbije sadrži poziv da se putem dijaloga dođe do 
uzajamno prihvatljivog rešenja za sva otvorena pitanja.

Rezolucija je podneta nakon što su obavljene konsultacije sa širokim krugom 
međunarodnih činilaca, uključujući i sve stalne članice Saveta bezbednosti UN, 
ističe se u saopštenju.

U Rezoluciji koju je Srbija podnela UN, navodi se da Generalna skupština prima 
na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. 
o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa 
međunarodnim pravom.

U tekstu se navodi da Generalna skupština UN poziva strane da pronađu "uzajamno 
prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu 
mira, bezbednosti i saradnje u regionu".

Prema srpskom predlogu Rezolucije, Generalna skupština UN treba da odluči da 
uključi u privremeni dnevni red tačku o daljim aktivnostima posle donošenja 
savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Vuk Jeremić otputovao je danas u 
Njujork, gde će sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom razgovarati o 
situaciji na Kosovu i Metohiji nakon iznošenja savetodavnog mišljenja 
Međunarodnog suda pravde. Tokom boravka u Njujorku, ministar Jeremić će se 
obratiti i forumu Pokreta nesvrstanih i održati veliki broj sastanaka sa 
ambasadorima zemalja članica UN.

Jeremić će svojim sagovornicima preneti poziciju Srbije nakon iznošenja 
savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde i predstaviti dalje korake koje 
je Vlada Republike Srbije usvojila kao stategiju u odbrani suvereniteta i 
teritorijalne celovitosti.

Ministar Jeremić će, takođe, održati i niz konsultacija u cilju pripreme za 
sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu, koja je zakazana za iduću nedelju.

 

DSS: Vlada nastavlja pogubnu politiku prema Kosovu

Predlog rezolucije o Kosovu koju je Srbija danas predala Generalnoj skupštini 
Ujedinjenih nacija predstavlja nastavak pogubne politike aktuelne vlasti prema 
Kosovu, ocenio je portparol Demokratske stranke Srbije  Petar Petković. 

"Ovom rezolucijom građani Srbije su najgrublje obmanuti jer je rečeno da će se 
nastavak odbrane Kosova zasnivati na statusnim pregovorima a sada vidimo da 
vlast zapravo traži dijalog o tehničkim pitanjima. Podneta rezolucija izgleda 
kao da je pisana u Prištini a ne u Beogradu", rekao je Petković agenciji Beta. 

On je dodao da je predložena rezolucija u suprotnosti sa nedavno usvojenom 
odlukom Skupštine Srbije o nastavku aktivnosti države u odbrani Kosova, jer se 
njome ne traži nastavak pregovora o statusu.  Umesto toga, rezolucijom se 
velikodušno izlazi u susret dijalogu o otvorenim pitanjima, što je drugo ime za 
uspostavljanje dobrosusedskih odnosa, naveo je Petković. 

On je kritikovao i to što se Predlogom rezolucije, kako tvrdi, ničim ne 
osporava mišljenje Međunarodnog suda pravde (MSP) o legalnosti proglašenja 
nezavisnosti Kosova, nego se ono prima k znanju. 

Misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama podnela je danas Generalnoj skupštini 
rezoluciju kojom se tom telu predlaže zaključak u vezi sa savetodavnim 
mišljenjem MSP-a. 

U tekstu rezolucije navedeno je da jednostrana secesija nije prihvatljiv način 
za rešavanje teritorijalnih pitanja.

 

LDP kritikuje Vladu Srbije

 

Liberalno-demokratska partija kritikovala je danas Vladu Srbije što je 
Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, "brzopleto i bez dogovora sa Evropskom 
unijom", podnela Predlog rezolucije o Kosovu. 

"Brzopleto podnošenje Rezolucije Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i 
način na koji je to Srbija uradila, samo je nova u nizu grešaka i potvrđuje 
slabost naše spoljne politike", rekao je predsednik LDP-a Čedomir Jovanović, a 
navodi se u saopštenju stranke. 

U Predlogu srpske rezolucije se navodi da jednostrana secesija nije prihvatljiv 
način za rešenje teritorijalnih pitanja i poziva se da se kosovsko pitanje reši 
dijalogom. 

Jovanović je naveo da je Srbija morala da se sa EU dogovori o tekstu te 
rezolucije o Kosovu. 

"Da je vlada izabrala taj put, poslala bi nedvosmismlenu poruku jasnog 
opredeljenja za evropske integracije", naveo je on i dodao da je obaveza vlasti 
bila da, nakon presude Međunarodnog suda pravde, počne dijalog o Kosovu sa EU i 
SAD. 

Međunarodni sud pravde u Hagu je zaključio da deklaracija Kosov

[Sim] Srbija prelazi na plan B: PODELA KOSOVA!

2010-07-26 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Posle poraza u Hagu državni vrh će pokuša ti da sačuva sever pokrajine

Srbija prelazi na plan B: PODELA KOSOVA!

Ponedeljak - 26.07.2010

Nakon po Srbiju lošeg ishoda u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, naš državni vrh 
i diplomatija okreću se takozvanom planu B: PODELI KOSOVA. Mogućnost o kojoj se 
dosad govorilo isključivo nezvanično, po kuloarima, sada je ponovo izbila u 
prvi plan. 

 

Državni vrh najozbiljnije razmatra strategiju po kojoj bi Srbija, suočena sa 
činjenicom da je zadržavanje Kosova u celini nemoguća misija, tražila 
teritorije severno od Ibra, naseljene većinskim srpskim stanovništvom, saznaje 
„Alo!“ u odlično obaveštenim diplomatskim izvorima.
Po tom scenariju, uz pomoć međunarodnih faktora, pre svega Rusije, Srbija bi 
pokušala da ubedi SAD, najvećeg mentora kosovske nezavisnosti, da je podela 
teritorije jedino izbalansirano rešenje koje bi donekle zadovoljilo srpsku 
stranu i obezbedilo mir u regionu. Da li će pregovori o tom pitanju, na kojima 
će insistirati srpska strana, biti vođeni zvanično, u formi nekog „kosovskog 
Dejtona“ ili u tajnosti, zasad je teško i pretpostaviti. Slanje pisma 
predsednika Tadića na 55 adresa svetskih državnika u ovom slučaju poslužiće da 
pripremi teren za novu inicijativu Srbije. 
Da podsetimo, u intervjuu koji je prošle godine dao za naš list, ministar 
spoljnih poslova Vuk Jeremić (vidi okvir) je izjavio da je podela Kosova „jedna 
od mogućih opcija o kojima će se razgovarati“. 

S druge strane, srpski analitičari smatraju da je podela u ovom trenutku, posle 
mišljenja suda u Hagu, teško dostižno rešenje i da je šansa propuštena još 
devedesetih, dok su srpska policija i vojska kontrolisale pokrajinu. Takođe, 
oni ističu činjenicu da bi u tom slučaju došlo do crtanja novih granica na 
Balkanu, što bi u perspektivi najviše moglo da naškodi Srbiji zbog eventualnih 
secesionističkih aspiracija u Sandžaku, pre svega. 
Vojni analitičar Milovan Drecun kaže da Srbija ne treba da insistira na podeli 
pošto Kosovska Mitrovica svakako nije pod kontrolom Albanaca niti to može 
postati bez većeg nasilja, koje je u ovom trenutku neprihvatljivo za 
međunarodnu zajednicu. 
- Treba očekivati da Albanci u slučaju srpskog zahteva za podelu traže Preševo 
i Bujanovac. Tu je i pitanje šta će biti sa Srbima koji žive u Kosovskom 
Pomoravlju. Sigurno bi se probudile i teritorijalne aspiracije u Sandžaku i 
drugim delovima zemlje, tako da ne smatram da bi podela bila dobro rešenje - 
kaže Drecun za „Alo!“. Prema njegovom mišljenju, odnos snaga u raspravi o 
Kosovu koja se u UN-u očekuje na jesen najviše će zavisiti od toga koliko 
zemalja je ugroženo separatističkim pokretima.
- Zbog toga što joj pod grlom stoji mač po tom pitanju, za očekivati je da će 
Rusija i dalje braniti stav Srbije o Kosovu možda jače i iskrenije nego i ona 
sama - dodaje Drecun. 
Ozbiljnost i iskrenost srpske državne politike po pitanju Kosova za istoričara 
Čedomira Antića pod velikim su znakom pitanja.
- Milošević je koristio pitanje da bi dobijao izbore, a oni koji su ga 
nasledili prebacivali su to pitanje, koje Srbiju godišnje košta pola milijarde 
dolara, kao kamen iz ruke u ruku. Zahtev da MSP saopšti svoje mišljenje o 
samoproglašenju kosovske nezavisnosti bila je samo izlazna strategija proteklih 
godina - smatra Antić, koji zvaničnu politiku Srbije po tom pitanju ocenjuje 
kao neozbiljnu.
Po njegovom mišljenju, o podeli Kosova kao mogućem rešenju moglo se razgovarati 
devedesetih godina, kada je Srbija imala kontrolu nad tom teritorijom, a sada 
je to moguće samo u širem kontekstu.
- Ne vidim mogućnost da u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Srbija dobije 
većinu posle ovakvog mišljenja MSP-a. Dobra je ideja pokojnog premijera Đinđića 
da se sazove novi Dejton za zapadni Balkan, koji bi doveo do istorijskog 
sporazuma Srba i Albanaca i podele Kosova, ali i obezbeđivanja legitimnih prava 
Republike Srpske. To bi učinilo da Srbi u regionu uživaju ona prava koja su im 
odavno zagarantovana, ali se dosad nisu ostvarivala - smatra Antić. Prema 
njegovom mišljenju, Srbija ne može voditi nezavisnu politiku sve dok je iz 
bankrota vadi Međunarodni monetarni fond.

 

Trifković: Beograd davno digao ruke od Kosova

Srđa Trifković, analitičar iz Čikaga, otkrio je frankfurtskim „Vestima“ da je 
Vuk Jeremić, tadašnji savetnik za spoljnu politiku predsednika Tadića, još pre 
pet godina u neformalnim susretima u Vašingtonu po pitanju Kosova izjavio: 
„Moramo da nađemo način kako da gorku pilulu obložimo šećerom.“
Jedini problem predstavljala je reakcija domaće javnosti i politička cena 
takvog čina. Rešenje je nađeno u stavljanju celokupnog srpskog 
političko-diplomatskog kapitala na kartu MSP-a, u cilju stvaranja alibija za 
prihvatanje neprihvatljivog. Samo se tako može objasniti činjenica da je Srbija 
unapred uništila svoje izglede na povoljan ishod time što je krajnje 
diletantski formulisala pitanje postavljeno MSP-u: „Da li je proglašenje 
nezavisnosti privremenih institucija na Kosovu u

[Sim] Srbija brani Kosmet novom rezolucijom

2010-07-23 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija brani Kosmet novom rezolucijom 


Komentara 38 

  

veličina teksta:+ 

 - 

 

Srbija će u septembru predložiti Generalnoj skupštini UN na usvajanje 
rezoluciju o rešenju pitanja Kosova i Metohije na način prihvatljiv i za 
Beograd i za Prištinu, najavio je danas srpski premijer Mirko Cvetković.

Srbija ostaje privržena dosadašnjoj politici očuvanja teritorijalnog 
integriteta i suverentiteta države, uz korišćenje svih diplomatskih i 
političkih sredstava koja su na raspolaganju, rekao je danas srpski premijer 
Mirko Cvetković posle vanredne sednice Vlade Srbije na kojoj je analizirano 
savetodavno mišljenje MSP-a o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti 
Kosmeta. 

Cvetković je novinarima rekao da Vlada Srbije nastavlja aktivnosti kako bi 
pitanje Kosmeta bilo rešeno dijalogom, navodeći da će Srbija svoje stavove 
braniti u debati na Generalnoj skupštini UN. 

"Srbija će podneti odgovarajuću rezoluciju kako bi pitanje Kosova i Metohije 
bilo rešeno na obostrano prihvatljiv način, putem pregovora. Vlada je ocenila 
da od MSP nismo dobili pomoć u situaciji u kojoj je međunarodno pravo prekršeno 
na štetu Srbije", rekao je Cvetković. 

  



Nema konfrontacije sa Amerikom


  

Cvetković je rekao danas i da mišljenje MSP o Kosmetu neće ugroziti odnose 
Beograda i Vašingtona. Odgovarajući na pitanja novinara posle vanredne sednice 
Vlade Srbije, Cvetković je ocenio da su SAD i Srbija dosad razvijale odnose u 
dobrom pravcu i na konsenzusu kad se radi o Kosovu i Metohiji - a to je da nema 
saglasnosti. "Savetodavno mišljenje MSP ni u kom smislu nije promenilo pozicije 
ni Srbije ni SAD i ne mislim da bi moglo u bilo kom pravcu da bude 
konfrontacija", kazao je premijer. 

  

Cvetković je dodao da će vlada predložiti parlametu na usvajanje "odgovarajući 
akt" kojim bi bilo ostvareno jedinstvo po pitanju teritorijalnog integriteta 
Srbije. 

Cvetković je istakao da MSP nije odgovorio na suštinsko pitanje legalnosti 
prava na secesiju kosmetskih Albanaca, ali da savetodavno mišljenje suda nije 
zatvorilo vrata za spoljnopolitičku aktivnost Srbije. 

Međunarodni sud pravde doneo je neobavezujuće savetodavno mišljenje da 
kosmetski Albanci deklaracijom o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosmeta 
nisu prekršili međunarodno pravo, niti rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, 
kao ni pravni poredak ustanovljen u pokrajini tom rezolucijom. 

  

Vlada Srbije je danas usvojila izveštaj Pravnog tima Srbije koji je zaključio 
da MSP nije odgovorio na suštinsko pitanje o legalnosti jednostrano proglašene 
nezavisnosti Kosmeta. 


MSP nije legalizovao etnički motivisanu secesiju Kosmeta, izjavio je Cvetković 
na konferenciji za novinare posle sednice u čijem radu je učestvovao i 
predsednik Srbije Boris Tadić. 


Cvetković je podsetio da Generalna skupština UN ima široka ovlašćenja da 
raspravlja o temi Kosmeta i istakao da Srbija ostaje privržena opredeljenju da 
problem Kosmeta rešava diplomatskim i mirnim putem. 


"Pandorina kutija" otvorena, idemo u UN


  

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je danas da očekuje da će 
Generalna skupština UN, na zasedanju u septembru, zaključiti da secesija nije 
donela državnost kosmetskim Albancima i da se do rešenja može doći samo mirnim 
pregovorima. 


Jeremić je na konferenciji za novinare, posle vanredne sednice Vlade, rekao da 
bi proglašenje secesije kosmetskih Albanaca legitimnom predstavljao opasan 
presedan u svetu, koji bi podstakao razne secesionističke pokrete. 


"Pandorina kutija je otvorena i Srbija će aktivno učestvovati u debati pred 
Generalnom skupštinom UN. Verujem da će UN odgovoriti da secesija nije donela 
državnost kosmetskim Albancima", rekao je Jeremić.


Šef diplomatije je najavio da će se iduće sedmice on lično obratiti Pokretu 
nesvrstanih u Njujorku i podsetio da članovi tog pokreta čine dve trećine 
članica UN. 


Jeremić je rekao i da je ministar Božidar Đelić ove nedelje bio u Ugandi na 
samitu Afričke unije i da će tokom vikenda 55 specijalnih izaslanika 
predsednika Srbije Borisa Tadića, otići u zemlje širom sveta, gde će preneti 
poruku Srbije u vezi sa pitanjem Kosova. 


Govoreci o jučerašnjoj odluci Međunarodnog suda pravde, Jeremić je rekao da je 
sud odlučio da se izjasni samo usko i tehnički o pitanju deklaracije, a da se 
nije izjašnjavao da li je secesija utemeljena na međunarodnom pravu. 


"Rezolucija 1244 ostaje jedino međunarodno pravno sredstvo koje diktira 
strukturu srpske južne pokrajine", kazao je Jeremić. 


Na pitanje novinara da li bi Srbija bolje prošla pred MSP da je postavljeno 
preciznije pitanje, Jeremić je kazao da je u pravnom t

[Sim] Srbija za kompromis, Kosovo se okreće Amer ici

2010-07-17 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija za kompromis, Kosovo se okreće Americi

Datum: 17.07.2010 16:27 
Autor: Agencije

ALMATI - Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, vjeruje da je poslije 
mišljenja Međunarodnog suda pravde moguće postići kompromisno rješenje za 
Kosovo prihvatljivo za sve strane, dok će kosovske institucije svoju pažnju 
okrenuti Americi.

"Srbija je spremna da bude smela i kreativna, jer je uverena da se može postići 
fer i uravnoteženi kompromis o konačnom statusu Kosova", rekao je šef 
diplomatije Srbije u Almatiju. 

Vuk Jeremić u glavnom gradu Kazahstana učestvuje na neformalnom ministarskom 
sastanku OEBS-a.

Podsjećajući da će Međunarodni sud pravde u Hagu 22. jula objaviti savjetodavno 
mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i podnijeti 
izvještaj u septembru Generalnoj skupštini UN-a, Jeremić je najavio da će se 
Srbija u predstojećoj debati pridružiti velikom broju zemalja.

"Razumno je predvideti da će briga o očuvanju osnovnih normi međunarodnog prava 
dovesti do ishoda koji će ohrabriti strane da pregovorima pronađu obostrano 
prihvatljivo rešenje", istakao je Jeremić.

To će, prema njegovim riječima, stvoriti jedinstvenu priliku za ozbiljan 
proces, bez unaprijed određenih rješenja.

Jeremić je ukazao da pokušaj secesije Kosova predstavlja direktan izazov 
suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, članice OEBS-a.

To predstavlja prijetnju zajedničkoj bezbjednosnoj arhitekturi, upozorio je 
Jeremić, kao i principu konsenzusa, jednom od osnovnih principa OEBS-a od 
osnivanja ove organizacije.

"Srbija želi da reši ovaj problem. Od početka ove veoma teške krize mi smo 
prihvatili pristup koji je u potpunosti u skladu sa osnovnim principima 
OEBS-a", rekao je Jeremić.

"Nikada niko u Srbiji neće priznati nezavisno Kosovo. Spremni smo na kompromis. 
Niko ne treba da nas stavlja u iznudicu i u situaciju da moramo da biramo", 
rekao je juče predsjednik Srbije Boris Tadić na koktelu u Sava centru povodom 
20 godina od osnivanja Socijalističke partije Srbije.

S druge strane, kosovski mediji navode kako kosovske institucije imaju 
strategiju za djelovanje poslije mišljenja Međunarodnog suda pravde usklađenu 
sa zapadnim zemljama, ali ona se ne objavljuje zbog "osjetljivosti procesa".

Zamjenik ministra spoljnih poslova Kosova Vljora Ćitaku kazala je da "Kosovo 
ima svoju strategiju koja je koordinisana sa Sjedinjenim Američkim Državama i 
Evropskom unijom", ali nije dala detalje.

"Kosovske institucije koordiniraju u potpunosti svoje aktivnosti poslije 
finalizovanja procesa u Međunarodnom sudu pravde. Radi se o unutrašnjoj 
koordinaciju između svih institucija Kosova, ali i o jakoj koordinaciji sa 
našim međunarodnim partnerima", rekla je Ćitakuova.

Ona je dodala da je u okviru ove koordinacije i posjeta premijera Kosova Hašima 
Tačija tokom naredne nedjelje Sjedinjenim Američkim Državama.

Tači će se sastati sa zamjenikom predsjednika SAD Džozefom Bajdenom i sa 
visokim predstavnicima Stejt departmenta, kao i sa više senatora.

http://www.nezavisne.com/region/vijesti/63881/Srbija-za-kompromis-Kosovo-se-okrece-Americi.html

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija čeka dokument o mestu streljanja MIh ailovića

2010-07-15 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
http://www.beta.co.rs/?tip=article 
 
&kategorija=vestidana&ida=2347550&id=&ime=

Cetvrtak, 15.7.2010.
Srbija čeka dokument o mestu streljanja MIhailovića

BEOGRAD, 15. jula 2010. (Beta) - Srbija će do septembra dobiti kopiju 
dokumenta iz britanskog arhiva koji može sadržati i informaciju o mestu 
streljanja Dragoljuba Mihailoviću, izjavio je u četvrtak državni 
sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen.

"Na taj dokument je britansko ministarstvo spoljnih poslova stavilo 
duplu zaštitu", rekao je Homen agenciji Beta i dodao da je u britanskim 
arhivima do sada pronadjeno petnaestak dokumenata o komandantu 
Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Mihailović je osudjen na smrt i streljan 17. jula 1946, a do danas nije 
poznato mesto na kojem su zakopani njegovi posmrtni ostaci.

Kako je naveo Homen, koji je i član Državne komisije za utvrdjivanje 
činjenica o streljanju Mihailovića, pronadjen je i telegram britanske 
amabasade u Srbiji u kome se vlada u Londonu obaveštava o tome da je 
vlast u Jugoslaviji streljala Mihajlovića.

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija i Turska ukinule vize

2010-07-12 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
  

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/66938/Srbija-i-Turska-ukinule-vize
  


Srbija i Turska ukinule vize 


Komentara 2 

  

veličina teksta:+ 
 - 
 

Ministri spoljnih poslova Srbije i Turske, Vuk Jeremić i Ahmet Davutoglu, 
potpisali su danas u Beogradu sporazum o međusobnom ukidanju viza za građane 
dve zemlje.

 

Vuk Jeremic i Ahmet Davutoglu, potpisuju sporazum o uzajamnom ukidanju viza

  

Tokom posete turske državne delegacije, koju predvodi premijer Redžep Tajip 
Erdogan, potpisano je i više sporazuma koji će omogućiti turskim građevinskim 
preduzećima učešće u izgradnji autoputeva u Srbiji. 

   

Ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanović i Davutoglu 
potpisali su Memorandum o razumevanju o izgradnji deonice autoputa Beograd - 
Južni Jadran (Koridor 11) od Ljiga do Čačka i od Čačka do Požege. 

   

Sa predstavnicima turskih firmi Kalanovićeva je potpisala i Okvirni sporazum o 
rekonstrukciji državnog puta M8 od Novog Pazara do Aljinovića. 

  

 

Redžep Tajip Erdogan i Boris Tadić

Sa Erdoganom je danas razgovarao srpski premijer Mirko Cvetković, a oba 
sagovornika su ocenila da su bilateralni odnosi dobri i da treba obezbediti 
osnovu za njihovo dalje unapređenje, a da Balkan treba da bude zona stabilnosti 
i mira
a ne konflikata. 


Premijeri su istakli da su razgovori bili konstruktivni i plodotvorni, kao i da 
je, pored toga što su razmatrani svi oblici saradnje, značajan deo vremena bio 
posvećen i situaciji u regionu. 


"Turska želi da vidi više prosperiteta na Balkanu, a to se može postići samo uz 
učešće Srbije", rekao je Erdogan na konfereciji za novinare. 

  


Erdogan je govoreći o Balkanu istakao da je u ovom regionu neophodno izvršiti 
demokratizaciju i dodao da mržnja nikome nije donela dobro. 


"Jučerašnja poseta predsednika Srbije Srebrenici i Deklaraciju Skupstine Srbije 
o osudi zločina u Srebrenici predstavljaju divne primere na koji se način mogu 
prebroditi teškoće", istakao je predsednik turske vlade, koji juče, takođe, 
boravio u Potočarima na komemoraciji povodom 15 godina od zločina u tom mestu. 


Prema njegovom mišljenju, region se kreće u pravom smeru, a dokaz za to je 
jučerašnji susret predsednika Srbije Borisa Tadića sa nekoliko majki 
srebreničkih žrtava, koje, kako je rekao Erdogan, nisu pokazale mržnju. 

  

Erdogan je govoreći o Balkanu istakao da je u ovom regionu neophodno izvršiti 
demokratizaciju i dodao da mržnja nikome nije donela dobro "jučerašnja  

 poseta predsednika Srbije Srebrenici i Deklaraciju Skupstine Srbije o osudi 
zločina u Srebrenici predstavljaju divne primere na koji se način mogu 
prebroditi teškoće", istakao je Erdogan.   



Upitani da li postoji mogućnost da Turska promeni stav o Kosmetu posle odluke 
Međunarodnog suda pravde, turski premijer je istakao da stav Turske prema 
Kosmetu, čiju je jednostrano proglašenu nezavisnost priznala, ne predstavlja 
prepreku za bilateralne odnose. 


"Odnosi Srbije i Turske su jedna, a Kosmet druga tema", dodao je Erdogan. 


Turski premijer se sastao i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a tom 
sastanku prisustvovali su i Cvetković i šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu. 


Po završetku tog sastanka, Erdogan i Tadić su se uputili u Novi Pazar gde će 
razgovarati sa predstavnicima sandžačke regije. 

  

Uoči posete Srbiji, Erdogan je ocenio da su tursko-srpski odnosi na visokom 
nivou i istakao da Srbija predstavlja element stabilnosti na Balkanu. 

  

Navodeći da susreti na visokom novou u poslednjih godinu dana pokazuju značaj 
koji dve zemlje pridaju bilateralnim odnosima, Erdogan je u intervjuu Tanjugu 
ukazao da bi napredak na polju regionalne saradnje i političkih odnosa trebalo 
preneti i na ekonomske odnose. 

  

Erdogan je ukazao da stav Ankare prema Kosmetu, čiju je jednostrano proglašenu 
nezavisnost priznala, "nije usmeren protiv Srbije". 

  

"Zadovoljni smo što Srbija to uviđa i što deli naše mišljenje da ne treba da 
dozvolimo da naši bilateralni odnosi budu talac ovog pitanja", rekao je 
Erdogan. Prema Erdoganu, odluka Srbije da kosovskoj temi pristupi na 
pravno-diplomatskoj osnovi predstavlja hvale vredan stav. 

  

"Poznata nam je osetljivost Srbije prema Kosmetu i mi je prihvatamo sa 
razumevanjem. Smatramo da je Srbija element stabilnosti na Balkanu i pridajemo 
značaj našim odnosima sa njom", kazao je on. 

  

Čvrstu sponu između dve zemlje predstavljaju turski državljani poreklom iz 
Sandžaka i stanovnici sandžačke oblasti u Srbiji, rekao je premijer Turske. 

 

 

 

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija je „mnogo godina“ udaljena od EU

2010-07-02 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija je „mnogo godina“ udaljena od EU 


 

 

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Srbija ima još mnogo koraka do 
članstva  


Danima se govori o eventualnoj pauzi u proširenju EU nakon prijema Hrvatske i 
Islanda. Da će pauze biti, saglasni su i Evropski parlamentarci. Oni ističu da 
ostale zemlje moraju da pređu sve korake, a ima ih još mnogo.


 

„Posle prijema Hrvatske u EU definitivno će doći po pauze“, izjavio je za Dojče 
vele Edvard Kukan, šef delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Albanijom, 
BiH, Srbijom, Crnom Gorom i Kosovom. Kukan kaže da se ne usuđuje da proceni 
kolko bi dugo moglo da potraje dok se sledeća zemlja sa Zapadnog Balkana ne 
nađe u EU. On naglašava da su zemlje u regionu pokazale svoju opredeljenost 
članstvu u EU, da rade i napreduju na tom putu, ali da je pred njima još mnogo 
posla da završe:

 

„Mislim da će definitivno Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i 
Kosovo napredovati i definitivno će biti nastavka prijema u EU posle Hrvatske. 
Ali realno gledajući na situacije zemalja pretendenata, biće potrebno još mnogo 
godina kako bi oni ispunili kriterijume neophodni za članstvo u EU.“

 

Pak: Ulazak celog region u EU za 15 godina

 

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  
  

Da će posao proširenja EU na Zapadni Balkan biti obavljen u narednih 15 godina, 
smatra izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak. Ona kaže da u EU ne 
postoji zamor od proširenja, već neka vrsta oklevanja jer je EU, poučena 
iskustvima ranijih proširenja, sada vrlo oprezna i očekuje od zemlje kandidata 
da bude 100 posto spreman za ulazak u Uniju:

 

„Jedina zemlja koja, u ovom momentu, može da uđe u EU, pošto ispuni sve uslove, 
biće 2012. godine eventualno Hrvatska. I to je to. Sve ostale zemlje su na 
različitim stepenicama na putu ka EU, a svaka od njih mora da pređe sve korake. 
Sledeća zemlja koja može da počne pregovore sa EU je Makedonija, ali ni ona 
nije ispunila sve kriterijume i ima problem sa Grčkom. Zatim slede ostale 
zemlje sa Zapadnog Balkana koje su još daleko.“

 

Hrvatska, Island, a zatim...

 

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  
  

Sa druge strane izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin kaže da ne želi da 
prejudicira momenat kada bi moglo da dođe do kompletnog proširenja EU na 
Zapadni Balkan. On očekuje da će do kraja ovog mandata Evropskog parlamenta, do 
prve polovine 2014. godine, Hrvatska biti primljena u članstvo, a da će neke 
druge zemlje iz regiona dobiti datum za početak pregovora o članstvu i status 
kandidata. Međutim, prema Kacinovim rečima, ni sam status nije nikakva 
garancija brzine napretka ka članstvu:

 

„Makedonija ni posle pet godina od dobijanja statusa kandidata nije počela 
pregovore, i još je deo problema, a ne rešenja. Sa druge strane Island dobija 
datum za započinjanje pregovora. Ja bih voleo da iza Islanda, što je pre 
moguće, dođe do prijema nove članice EU sa Zapadnog Balkana.“

 

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5754139,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] SRBIJA JE ZVANIČNO OBAVEŠTENA DA NE ĆE BITI ŠIRENJA EU

2010-06-30 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
HRVATI I NEMCI TVRDE: SRBIJA JE ZVANIČNO OBAVEŠTENA DA NEĆE BITI ŠIRENJA EU 

sreda, 30 jun 2010 11:38 Gordana SIMONOVIĆ 

 

Nepokolebljiv nemački stav da se zaustavi proširenje moglao bi da zada težak 
udarac politici predsednika Borisa Tadića, koji je javnost uveravao da će 
Srbija u rekordnom vremenu ući u evropski klub 


Da li Evropska unija zaustavlja proširenje? „Posle Hrvatske niko više u EU“, 
taj naslov, uz fotografiju nemačke kancelarke Angele Merkel, nalazi se na 
naslovnoj strani zagrebačkog nedeljnika „Nacional“.  

Da je Evropska unija potresena ekonomskom krizom i umorna od proširenja, i nije 
neka vest. Ali nedeljnik „Nacional“ u najnovijem broju tvrdi da je nemačka 
kancelarka Angela Merkel uverila članice Evropske unije da se, posle primanja 
Hrvatske, odustane od daljeg proširenja na jugoistok Europe. Tvrdi se i da su 
sve države koje pretenduju na članstvo o tome poslednjih dana poverljivo 
diplomatski obaveštene. 

U prilog te teze navodi se odluka COREPER-a, Odbora stalnih predstavnika Saveta 
Evropske unije, da se Hrvatskoj dozvoli otvaranje tri preostala poglavlja 
pregovora o punopravnom članstvu, uz istovremeno odbijanje vodeće institucije 
Unije da raspravlja o zahtevu Srbije za kandidaturom. 

Nepokolebljiv nemački stav da se zaustavi proširenje moglao bi da zada težak 
udarac politici predsednika Borisa Tadića, koji je javnost uveravao da će 
Srbija u rekordnom vremenu ući u evropski klub. To istovremeno izbija karte iz 
ruku zagovornicima teorije zavere, koji su godinama tvrdili da postoji neki 
scenario po kojem će Hrvatska za članstvo u Uniji morati da pričeka ostale 
države iz regiona. 

Istovremeno, Belgija, koja 1. jula preuzima rotirajuće predsedavanje EU, 
poručuje da želi da postigne napredak sa tri zemlje koje žele da se priključe 
Uniji: Hrvatskom, Islandom i Turskom. 

ČVRSTA ANGELA MERKEL Nemačka kancelarka još od marta 2009. istrajava na tome da 
EU nema snage za dalje širenje dok ne konsoliduje svoje institucije i 
unutrašnje odnose. Sada je Angela Merkel nametnula i Evropskoj uniji taj 
rezolutni stav. 

I dok se u hrvatskim medijima nagađa kakve će to posledice imati na unutrašnju 
politiku Srbije, opšta je ocena da su odlukom COREPER-a Hrvatskoj otvorena i 
poslednja vrata za završetak pregovora u sledećih nekoliko meseci, po 
mogućnosti do kraja godine, kako bi na proleće 2011. mogao da bude potpisan 
konačni sporazum i određen datum ulaska. 

Hrvatska će možda još imati nekih teškoća pri zatvaranju pojedinih poglavlja, 
posebno onog o pravosuđu ali, kako se u više navrata poručivalo iz vlade u 
Zagrebu, ni na tom planu ne bi trebalo da bude većih problema. 

Odluka COREPER-a o Hrvatskoj mogu se protumačiti samo kao iskaz želje članica 
Unije da najzuad skinu sa dnevnog reda tu predugačku priču o hrvatskim 
pregovorima, ne samo zbog Hrvatske nego još više zbog same Unije. 

BELGIJSKI PLAN Belgija želi da nastavi da radi na tri pitanja na kojima je 
radila Španija, a to su pitanja Hrvatske, Turske i Islanda, već je poručio 
belgijski poverenik za evropske poslove Šastel. Spomenuo je mogućnost otvaranja 
novog poglavlja u pregovorima s Turskom tokom idućih meseci. Što se tiče 
Islanda, on može da očekuje da će postati 29. članica EU, pošto Hrvatska bude 
primljena u članstvo, verovatno 2011. ili početkom 2012. godine, ocenjuje 
agencija AFP.  


Dojče Vele, Berlin

http://standard.rs/vesti/36-politika/4873-hrvati-i-nemci-tvrde-srbija-je-zvanino-obavetena-da-nee-biti-irenja-eu-.html

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija partner, a ne član NATO?

2010-06-30 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija partner, a ne član NATO? 


Komentara 4 

  

veličina teksta:+ 
 
- 
 

Srbija ne mora da uđe u NATO, može da ostane članica Partnerstva za mir, kao 
što je to na primer Austrija, koja vodi politiku neutralnosti. Ovu rečenicu 
izgovorio je za "Vesti" u Briselu zvanični diplomatski izvor u sedištu NATO-a, 
ali je gotovo identično rekao i ruski diplomata.

NATO ima krajnje praktičan pristup: ako Srbija uđe u NATO dobro je; ako ne uđe 
važno je da je okružena članicama Alijanse, da je sa njom zaključeno 
Partnerstvo za mir, ugovor o razmeni poverljivih informacija i da postoji 
garancija da Beograd neće priređivati neugodna iznenađenja. Što se Moskve tiče, 
njoj je dovoljno da Srbija zvanično ne uđe u NATO. 

DOGOVOR U PRIŠTINI: General Miloje Miletić i general Markus Bentler ( u 
sredini) 

 

  

Ostaje pitanje zašto su neki članovi srpske vlade i neki analitičari u Srbiji 
veći "natovci" od NATO-a? 


- Vidite, Austrija i Švajcarska su članice Partnerstva za mir i nemaju nameru 
da postanu članice Alijanse - rekao je sagovornik iz NATO-a odgovarajući na 
pitanje da li je neutralnost proklamovana 2007. u Skupštini Srbije zapravo 
utopija, pošto je reč o Balkanu. 


Ključno pitanje za odnose NATO-a i Srbije jeste pitanje "kooperativnosti" 
Beograda po pitanju Kosova. NATO očekuje da Beograd podrži Srbe na Kosovu da 
učestvuju u radu tamošnjih samoproglašenih vlasti. U NATO-u kažu da su svesni 
da bi preterano insistiranje na učlanjenju Beograda u NATO u Srbiji moglo da 
bude politički kontraproduktivno i dovede na vlast tvrdu liniju.
  



Kosovo deo slagalice



Odnos između Rusije i NATO-a predstavlja strateško-političku slagalicu u kojoj 
je Kosovo samo jedan element koji nije od najvećeg značaja. Od rasporeda 
elemenata u toj slagalici zavisiće koliko i kako će Rusija biti zainteresovana 
za pitanje Kosova. 

- Naša vrata su otvorena za Srbiju, ali mi smo svesni koliko je to pitanje 
osetljivo za Srbe. Svesni smo da će sve dok pitanje Kosova ne bude rešeno - 
NATO biti vezivan za Kosovo - kaže naš sagovornik. 

  

On ističe da se iz tih razloga NATO izričito ne izjašnjava o statusu Kosova - 
sve zemlje NATO-a nisu samoproglašenu nezavisnost ni priznale. 


Drugi sagovornik "Vesti", ruski diplomata, kaže da Moskva veruje Tadiću kada 
kaže da je Srbija neutralna. 


- Što se tiče Moskve, Srbija bi mogla da ostane u Partnerstvu za mir i bude 
neutralna, kao Austrija. Važno je da NATO nije cilj spoljne politike Beograda - 
odgovorio je ruski diplomata u Briselu. 


Ruski predlog o uspostavljanju "nove bezbednosne" arhitekture u Evropi 
Amerikanci proučavaju opeterećeni sa jedne strane podozrivošću prema Moskvi 
nasleđenom iz hladnog rata, a sa druge praktičnim potrebama za promenama 
proizišlim iz ekonomske krize i zaglibljivanja u ratove u Iraku i Avganistanu. 


- Vojna pitanja povezana su s energetskim, a za početak Moskva traži da 
Alijansa jasno kaže da li je za nju Rusija neprijatelj - rekao je "Vestima" 
ruski diplomatski izvor.
  



Oprezno s Moskvom



Sagovorniku "Vesti" iz NATO poznato je da Moskva ne podržava širenje Alijanse.
- Rusi ne vole naše širenje. Sa njima razgovaramo i o Balkanu ali ne previše 
često - rekao je on. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/64182/Srbija-partner-a-ne-clan-NATO

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija želi razgovore o novoj granici prema Kosovu

2010-06-29 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
 


PRIŠTINA, 29. juna 2010. (Beta  ) - Prištinski list 
Zeri objavio je u utork, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da Srbija 
nakon odluke Medjunarodnog suda pravde želi razgovore o novoj granici prema 
Kosovu.

"Glavna tema dijaloga Beograda i Prištine, prema srpskim liderima, treba da 
bude nova granica Kosova i Srbije. Sve ostale teme će proizaći iz ove teme", 
rekao je za dnevnik neimenovani zapadni diplomata.

Isti izvor je naveo da se državno rukovodstvo Srbije sprema da, nakon mišljenja 
Medjunarodnog suda pravde, postavi pitanje razmene teritorija - sever Kosova za 
opštinu Preševo, gde većinom žive Albanci.

Diplomata je dodao da Beograd ne traži podelu Kosova već razmenu teritorija. 
List piše da trenutno nema jasnih naznaka da li Zapad ima razumevanja za 
inicijativu Srbije.


View article... 

 

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija traži akcionare za Tesla banku u Hrva tskoj

2010-06-28 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Potpisan Sporazum o saradnji između Fonda za razvoj Vojvodine i Srpskog 
narodnog vijeća 


Srbija traži akcionare za Tesla banku u Hrvatskoj


Autor: D. J.

Novi Sad - Predsednik Vlade Vojvodine i Upravnog odbora pokrajinskog Fonda za 
razvoj Bojan Pajtić i predsednik Srpskog narodnog vijeća - nacionalne 
koordinacije vijeća srpske nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj Milorad 
Pupovac potpisali su juče Sporazum o saradnji između Fonda za razvoj Vojvodine 
i Srpskog narodnog vijeća o osnivanju srpske Tesla banke u Republici Hrvatskoj. 
Vojvođanski fond uložiće 1,5 miliona evra što će biti 10 odsto neophodnog 
osnivačkog kapitala.

- Ta banka trebalo bi da bude zamajac onoga što je preduslov da Srbi u 
Hrvatskoj ostanu i opstanu, a pokrajina, odnosno njen Fond za razvoj, prvi je 
akcionar ove banke. Želimo da ljudima koji u žive u Hrvatskoj omogućimo da 
definišu šta i na koji način da proizvode i da nađu tržište. Nije moguće 
zamisliti povratak ako nema uslova za elementarnu egzistenciju, a privreda 
jeste preduslov za dalji razvoj tih sredina i zajednica, zbog čega je i 
pokrenuta ova aktivnost - rekao je Pajtić i dodao da se osnivanjem Tesla banke 
pruža mogućnost Srbima koji žive u Hrvatskoj, kao i Srbima koji žele da se 
vrate u tu zemlju, da zasnuju svoju proizvodnju u poljoprivredi ili da osnuju 
mala i srednja preduzeća. On je pozvao sve privrednike u Vojvodini koji su 
nekada živeli u Hrvatskoj da postanu akcionari buduće Tesla banke.

Pupovac je naglasio da je obezbeđivanje osnivačkog kapitala poslednji korak 
uoči predavanja zahteva centralnoj banci Hrvatske radi dobijanja dozvole za 
rad. Ta banka po svom karakteru trebalo bi da bude razvojna. On je rekao da je 
o svemu obavestio i predsednika Srbije Borisa Tadića i da očekuje angažovanje 
vlade u Beogradu. Pupovac je izrazio očekivanje da će sve formalnosti oko 
osnivanja banke biti završene na jesen i dodao da će biti okrenuta srpskom 
življu odnosno onima koji su ostali u Hrvatskoj, kao i povratnicima kako bi 
započeli svoj biznis. Banci je do sada pristupilo oko 10.000 malih akcionara, a 
u narednom periodu počeće upis velikih. Sedište banke trebalo bi da bude u 
Zagrebu, a filijale će otvarati u svim većim gradovima gde živi veći broj Srba.

http://tinyurl.com/263r77o

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] SRBIJA ĆE PRE UĆI U OSMANSKU NEGO U EVR OPSKU UNIJU

2010-06-27 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
MIŠA ĐURKOVIĆ: SRBIJA ĆE PRE UĆI U OSMANSKU NEGO U EVROPSKU UNIJU 

petak, 25 jun 2010 10:33 Marija KORDIĆ 

 

Ključne zemlje EU bile bi zadovoljne da Turska prihvati „privilegovano 
partnerstvo“, a da joj zauzvrat daju veći uticaj na tzv. Zapadnom Balkanu, 
minus Hrvatska i Vojvodina, koje hoće da ubace u EU. Sve to liči na sliku 
Balkana od pre 1912. 


Svima upada u oči da se Srbija sve jače vezuje za Tursku, ali nijedan srpski 
zvaničnik ne pokušava da nam objasni o čemu se tu radi. Na osnovu onoga što 
dolazi iz medija ili se može čuti iz međunarodnih krugova, jasno je da se radi 
o ozbiljnoj prekonfiguraciji odnosa u širem okruženju gde je Balkan deo paketa, 
kaže za NT Miša Đurković, filozof i saradnik Instituta za evropske studije. 

Otkuda to približavanje Srbije Turskoj?

- S obzirom na to da naša vlast u poslednjih deset godina sve svoje 
spoljnopolitičke poteze usklađuje sa direktivama koje dobija sa Zapada, vrlo je 
verovatno da je i ovo bilateralno približavanje sa Turskom smernica koju su 
dobili od Vašingtona, Londona ili Brisela. U svakom slučaju, i ovom prilikom 
apelujem na predstavnike vlasti da neko od njih izađe u javnost, da izjavu, 
intervju, održi predavanje i jasno objasni šta je u pozadini. Mislim da bi i 
njima to bilo u interesu, a svakako bi ličilo na praksu demokratskih država.  

Dakle, mislite da treba ozbiljno shvatiti izjave ministra Jeremića i 
predsednika Tadića kada govore o „strateškom partnerstvu“  sa Turskom?

- Iz prethodnog je jasno da je priča ozbiljna. Jedino kvalifikacija „strateško 
partnerstvo“ ne odgovara, jer se više radi o našem strateškom vazalstvu. Dakle 
odnosu u kome ćemo mi biti potčinjeni i gde će se Turska baviti nama, a ne mi 
njom. Postoji čitav niz pokazatelja koji oslikavaju ozbiljne planove Turske i 
konkretne mere za ulazak u ekonomiju, infrastrukturu, aviosaobraćaj, čak i 
sportske klubove u Srbiji.  

A Turska već uveliko finansira obnovu otomanskih spomenika po Srbiji, 
dozvoljava turskom ambasadoru da miri Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina i 
zavađene muftije Zukorlića i Zilkića?

- Zato što mi nemamo ozbiljnu državu, već korumpirane delove političke kaste 
koji su mnogo toga sposobni da urade i prihvate samo da bi ostali na vlasti. 
Donošenje rezolucije o Srebrenici je jedan takav neoprostiv skandal. U ovom 
slučaju prihvatate da vam strana sila bude medijator u sukobu vaših građana, 
čime se postepeno prikazujete kao nesposoban za kontrolu i vladavinu nad 
određenim prostorom. 

Je li tursko liderstvo na Balkanu za Srbiju nužno loša stvar ili se iz toga 
može profitirati, i kako?

- To što Turska želi da ulaže ovde svoj novac veoma je pozitivna stvar, pošto 
ovde niko drugi neće da ulaže. Nema nikakvih stvarnih, a posebno ne grinfild 
investicija. Otud je dobrodošao ko god donese novac, jer ova država je uništila 
domaće male i srednje privrednike i nije napravila poslovni okvir koji bi 
stimulisao rad i investiranje. S druge strane, ako jedna država predominantno 
ulaže svoj kapital to može da predstavlja ozbiljan politički i bezbednosni 
izazov. Dakle potrebna je uređena, jaka i sposobna država da isprati takav 
pojačani angažman, čak i kad je u pitanju neki tradicionalni saveznik a kamoli 
neko ko vas je držao u ropstvu 500 godina. Imamo li mi takvu državu? 

Kako se u EU gleda na novu ulogu Turske na Balkanu, ima li Evropa nešto protiv 
toga?

- Evropa je zaista složen pojam. Ima mnogo krugova u EU kojima se bilo šta što 
ima veze sa Turskom i islamom ne sviđa. Što se tiče vodećih političkih krugova, 
čini se da u ovom trenutku preovlađuje shvatanje koje nema ništa protiv ovog 
povratka Turske na Balkan u velikom stilu, kao kompenzacije za faktičko 
odustajanje Turske od učlanjenja u EU. SAD decenijama pokušavaju da ubace 
Tursku u EU, ali se, pre svega zbog otpora Nemaca i Francuza, na to gleda kao 
na neprihvatljiv čin koji bi rasturio nade u političko-kulturološko jedinstvo 
EU. Stoga bi oni bili zadovoljni da Turska prihvati „privilegovano 
partnerstvo“, a da joj zauzvrat daju veći uticaj na tzv. Zapadnom Balkanu, 
minus Hrvatska i Vojvodina koje hoće da ubace u EU. Sve to liči na sliku 
Balkana od pre 1912. 

Ali Brisel je prošle nedelje doneo odluku o ratifikaciji SSP sa Srbijom. Čemu 
takve odluke ako je „evropska perspektiva“ Srbije više nego neizvesna, kao što 
Vi procenjujete?

- Mislim da mi sigurno nećemo ući u EU u sledećih deset godina, što povlači 
potpunu redefiniciju faktičkog sistema ekonomije, politike, identiteta i 
demografije u Srbiji. Ovde je sve to godinama gurano u drugi plan da bi se kao 
supstitucija navodilo ubrzano učlanjenje, nakon koga bi, navodno, sve trebalo 
da bude super. Sada je jasno da od toga nema ništa, a da je sve u zemlji u 
rasulu. Izgrađen je potpuno neodrživ ekonomski sistem, svi parametri razvoja su 
katastrofalni i to je konačno svima postalo jasno. S druge strane, međunarodne 
bitange iz MMF i sličnih institucija nastavljaju da hvale sumanute poteze 
vlasti koji su nas doveli u neok

[Sim] Srbija bez Kosova u brošuri FIFA

2010-06-23 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija bez Kosova u brošuri FIFA

Beta | 23. jun 2010. 13:20 |  

 Komentara: 6 

U predstavljanju Srbije na svetskom prvenstvu, FIFA je napravila grešku. 
Objavila je mapu Srbije bez Kosova u sastavnom delu

JOHANESBURG - Svetska fudbalska federacija (FIFA) i organizatori Mundijala u 
Južnoj Africi mapu Srbije u svojoj maloj brošuri o turniru prikazali su bez 
Kosova i Metohije. 

Autori brošure Nikolas Eberl i Herman Šonbi navode i da Srbija ima 7.380.000 
stanovnika što je otprilike broj ljudi koji živi u centralnom delu zemlje, bez 
Kosova i Metohije. 

Srbija je, međutim, na karti Evrope prikazana sa Kosovom i Metohijom kao 
sastavnim delom. 

Ostatak teksta opisuje rezultate Srbije i bivše Jugoslavije na prethodnim 
velikim takmičenjima, izdvaja Nemanju Vidića i Milana Jovanovića kao glavne 
igrače ekipe, a pominje i običaje u zemlji. 

Tako se navodi da su roštilj, sarma i pihtije omiljena jela u Srbiji, a pivo, 
rakija i "Knjaz Miloš" kisela voda omiljena pića. 

Ne preporučuje se upiranje prstom u Srbina i pojavljivanje u vidno 
alkoholisanom stanju što se, kako se navodi, smatra neukusnim ponašanjem i 
odrazom nekulture. 

Ističe se i da se Beograd smatra prestonicom dobre zabave u regionu, da su 
dodiri tokom konverzacije uobičajeni, pa i zagrljaji i poljupci u obraz dobrih 
prijatelja. 

Autori pišu i da je Srbija uspešna i u drugim spotovima i podsećaju na medalje 
košarkaša, vaterpolista i rezultate tenisera Novaka Đokovića.

http://www.novosti.rs/vesti/sport.72.html:289649-Srbija-bez-Kosova-u-brosuri-FIFA

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija manja za 30.000 ljudi

2010-06-20 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija manja za 30.000 ljudi


Bojana Caranović | 19. jun 2010. 20:52 |  

 Komentara: 0

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku o broju građana Srbije u 
2009. godini. Vojvodina izgubila više od 11.000 stanovnika, centralna Srbija 
18.000

SRBIJA se za godinu dana smanjila za još jedan grad! Najnoviji podaci 
Republičkog zavoda za statistiku - prva procena broja stanovnika u 2009. godini 
- pokazali su da nas je manje za 29.415 u odnosu na prethodnu godinu. Predviđa 
se, takođe, da ako se stagnacija nastavi ovakvim tempom, da će naša zemlja za 
20 godina biti „kraća“ za čak milion žitelja.

Kada se tipična slika napuštenih srpskih sela, staraca pred oronulim kućama, 
praznih kreveta u porodilištima, brakova bez dece i oko četiri miliona Srba u 
dijaspori prevede na brojke - dobija se poslednja procena da smo manji za još 
jedan Despotovac. U Srbiji živi 7.320.807 stanovnika. Gotovo četvrtina je 
starija od 65 godina. Tako smo među vodećim zemljama u svetu po broju ove 
populacije - čak na četvrtom mestu, a prosečna starost naših građana je oko 
41,5 godina.

S druge strane, lane je beba do godinu dana bilo svega 69.724, odnosno ni jedan 
odsto. Mladih do 24 godine tek je nešto više od četvrtine. Poslednji dokaz 
negativnog prirodnog priraštaja je da nas je tokom prošle godine rođeno za 
33.701 manje nego što je umrlo. Tako od 165 opština za koje statističari 
prikupljaju podatke, samo je u devet zabeležen pozitivan prirodni priraštaj. 
Osim tri beogradske opštine - Čukarica, Palilula i Zemun, to su još i Tutin, 
Sjenica, Preševo, Novi Pazar, Vranje i Bujanovac.

Podatak iz izveštaja „Zdravstveno stanje stanovništva Srbije“ pokazuje da je 
broj živorođene dece u Srbiji od 1997. do 2007. pao sa 10,5 na 9,2 promila, a u 
istom periodu prosečna starost stanovništva porasla sa 39,2 na 41.

Stručnjaci i statističari već su navikli da svake godine uporedne tabele broja 
stanovnika beleže sve manje brojke. U odnosu na 2008. Vojvodina je izgubila 
više od 11.000 stanovnika, a oko 18.000 centralna Srbija.

- Poređenjem centralne Srbije, Vojvodine i Beograda, jedino se u prestonici 
povećao broj ljudi - kaže Ljiljana Sekulić iz Republičkog zavoda za statistiku. 
- Osim glavnog grada, koji već godinama beleži porast zbog migracija iz 
unutrašnjosti, u ostale dve oblasti broj stanovnika je opao. Na početku 2009. 
godine u odnosu na prethodnu, stanovništvo zemlje je smanjeno za 3.600. Iako je 
opadanje broja bilo veoma intenzivno, odvijalo se sporije nego 2007, kada je 
zabeleženo najveće godišnje smanjenje stanovnika ne samo u 21. veku, već i u 
periodu Drugog svetskog rata - čak za 32.100.

Mali porast zabeležen je u Vojvodini, u Severnobačkom okrugu, kao i u Raškom, 
dok se u svim ostalim okruzima broj stanovnika smanjio. Borski okrug, recimo, 
ostao je „tanji“ za 1,5 odsto. Od 2002. godine broj ljudi u ovom kraju smanjen 
je čak za desetinu. Kada se najnoviji podaci uporede sa prethodnih sedam 
godina, zapaža se konstantno opadanje broja ljudi za oko 30.000 ili pola 
procenta. Od 2002. godine do danas ima nas manje za oko 2,5 odsto.

Verovatno će nove podatke mnogi iskoristiti da podsete na „belu kugu“ i čuvenu 
„srpsku šljivu“, i da parovi kod nas u proseku imaju manje od jednog deteta. S 
druge strane, PDV na robu za decu i dalje postoji, za oko 200.000 parova koji 
se bore sa sterilitetom država je omogućila tek jednu besplatnu vantelesnu 
oplodnju, a mnogi poslodavci potpuno javno traže od žena da se odluče između 
karijere i materinstva.

 

ŽENA VIŠE NEGO MUŠKARACA

U 2009. godini dama je bilo više za oko 200.000. Tako će neženje i dalje imati 
veću mogućnost izbora. Ipak, osnovni razlog većeg broja žena je njihova 
dugovečnost u odnosu na jači pol. Muškarci u Srbiji prosečno žive 71, a žene 76 
godina.

 

http://novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:289177-Srbija-manja-za-3-ljudi

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija ostavarila istorijsku pobedu nad Nema čkom

2010-06-18 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija ostavarila istorijsku pobedu nad Nemačkom

PORT ELIZABET, 18. juna 2010. (Beta) - Reprezentacija Srbije ostvarila je u 
petak veliku pobedu u dramatičnoj utakmici sa Nemačkom od 1:0, u drugom kolu 
Grupe D na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Južnoj Africi.

Gol za Srbiju postigao je Milan Jovanović u 38. minutu, kad je Krasić odlično 
centrirao sa desne strane, Žigić je glavom vratio loptu na peterac, a Jovanović 
je sproveo u mrežu.

Nemačka je veći deo drugog poluvremena napadala, iako je od 38. minuta imala 
igrača manje pošto je Kloze isključen posle starta nad Dejanom Stankovićem na 
sredini terena. Najbolju priliku za izjednačenje imao je Podolski u 60. minutu 
iz penala, ali je golman srpske reprezentacije Vladimir Stojković odbranio.

U poslednjem, odlučujućem kolu, u sredu Srbija igra sa Australijom, dok se 
Nemačka sastaje sa Ganom.

http://www.beta.rs/?tip=article&kategorija=vestidana&ida=2332698&id=&ime=

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] SRBIJA JE POTROŠILA PROŠLOST, A SADA TROŠI I BUDUĆNOST

2010-06-17 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

NEBOJŠA KATIĆ: SRBIJA JE POTROŠILA PROŠLOST, A SADA TROŠI I BUDUĆNOST 


utorak, 15 jun 2010 23:16 

 

Možda je najbolje da svi nezaduženi građani stanu u red za subvencionisane 
gotovinske kredite i tako sistem dovedu do apsurda. U opštoj ludosti i oni će 
profitirati, dok sistem bude tonuo sve dublje u dugove 

Ekonomske mere koje Srbija primenjuje u borbi protiv krize usmerene su ka 
spasavanju zaduženih građana, preinvestiranih preduzeća kao i banaka 
poverilaca. Ovo je model koji će svako odgovorno ponašanje pretvoriti u 
naivnost, a zatim ga kazniti.

Najveći gubitnici ovakvog ekonomskog modela su građani koji se ponašaju 
razumno, oni koji se prostiru samo koliko guber dopušta, oni koji se ne 
zadužuju i ne nasedaju jeftinim obećanjima o budućnosti u ružičastom. Račun za 
tuđe greške se ispostavlja i njima, i nad njihovim zdravim razumom ludost danas 
odnosi pobedu. Radi se o globalnom trendu, ali to je slaba uteha.

Kada Narodna banka Srbije (NBS) interveniše na deviznom tržištu, ona efektivno 
pomaže dužnike i njihove kreditore. Dužnici koji kupuju evre da bi otplaćivali 
dugove dobijaju ih tako po nižoj ceni od one koju bi plaćali da intervencije 
nije bilo. Problem je u tome što srpska ekonomija ne stvara devizne viškove, pa 
NBS arči sredstva koja je pozajmila i koja se moraju vratiti. U konačnom ishodu 
sve to ide na teret budžeta, dakle na teret svih građana Srbije. Samo na 
devizne intervencije od decembra do sredine juna NBS je potrošila gotovo 1,3 
milijarde evra. Koliko je to kilometara puteva ili pruga, koliko je to bolnica 
ili narodnih kuhinja?

Intervencije NBS nisu dovoljne da zaustave kreditni kolaps, pa država od prošle 
godine subvencioniše kredite privredi. Tako se budžetska sredstva prelivaju 
bankama, pomažući i njih i preduzeća dužnike. Da subvencija nema, preduzeća i 
banke bi bile prinuđene da podele gubitke i odgovornost zajedničkih loših 
odluka. Subvencionisanje kredita taj proces nepotrebno odlaže, a troškovi 
pogrešnih privatnih odluka sada se delom prebacuju na budžet. Uzgred, mora biti 
da među dužnicima koji rado koriste budžetske subvencije ima i onih koji nerado 
plaćaju poreze srpskom budžetu.

Drugi program, subvencionisanje kredita građanima, koji je u toku, najavljen je 
kao pomoć privredi, kao tobožnji kejnzijanski mehanizam koji će kroz potrošačke 
kredite podstaći tražnju za domaćom robom. Ako su objavljeni podaci tačni, samo 
dva odsto odobrenih kredita je utrošeno za te svrhe. Sve ostalo je završilo u 
gotovinskim kreditima.

Građani su uzeli gotovinske pozajmice kako bi pod povoljnijim uslovima vratili 
stare devizne (indeksirane) kredite, kako bi kupili devize i izneli ih iz 
zemlje finansirajući letovanja, ili da bi kupili uvoznu robu. Sa dobijenim 
novcem trči se i do prve menjačnice – mnogi su dobro uočili da je ovim otvoren 
i veliki prostor za devizne špekulacije i za igru protiv dinara. Ovo nije 
kejnzijanska politika, ovo je ruganje Kejnzu.

Svi subvencionisani krediti finansiraju se iz budžeta koji je u stalnom minusu 
i čija su sudbina i budućnost ponovo deficit. Kada je budžet u deficitu, a u 
deficitu je istovremeno i platni bilans, tada se svako subvencionisanje kredita 
efektivno vrši samo iz sredstava koja se pozajmljuju u inostranstvu. Sve što je 
pozajmljeno mora se vratiti u godinama koje dolaze, i o tome je Međunarodni 
monetarni fond već počeo da se stara. Jedini način na koji se krediti mogu 
vratiti je kroz neprekidno smanjivanje budžetskih rashoda i kroz povećavanje 
poreza.

Smanjenje budžetskih rashoda će značiti realni pad penzija ili u najboljem 
slučaju njihovu stagnaciju. Smanjivaće se i davanja za zdravstvo, za prosvetu, 
nauku, kulturu, vojsku, ali i za investicije. Ceh ovakvog smanjivanja budžetske 
potrošnje indirektno plaćaju svi kroz sve niži nivo i kvalitet usluga, kroz sve 
niži životni standard i socijalnu zaštitu, kroz porast korupcije. I porezi će 
neminovno rasti, najverovatnije porez na dodatu vrednost i imovinu, i ponovo će 
biti pogođeni svi. Teret će solidarno podneti i oni koji su se ponašali 
odgovorno, kao i oni drugi.

Zarad sadašnjosti potrošena je prošlost i prodato je gotovo sve što se moglo 
prodati. Kako to nije dovoljno, Srbija ubrzano troši i budućnost zadužujući se 
gde god može. Možda je zato najbolje da svi nezaduženi građani Srbije stanu u 
red za subvencionisane gotovinske kredite i tako sistem dovedu do apsurda. U 
opštoj ludosti i oni će profitirati, dok sistem bude tonuo sve dublje u dugove. 
Ako ništa drugo, korist i štete će biti ravnomernije i pravičnije raspoređene. 
Zarad mrvice pravde, neka bar svako uzme komad od budućnosti koja se danas 
nemilice troši.


Autor je finansijski konsultant
Izvor Poltika, Beograd
http://www.politika.rs/pogledi/Nebojsha-Katic/KAZNJAVANJE-ZDRAVOG-RAZUMA.lt.html

 

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/4769-neboja-kati-srbija-je-potroila-prolost-a-sada-troi-i-budunost.html

 

___
SIM mailing list
SIM

[Sim] Srbija u zabludi da će sa Kosovom u EU

2010-06-17 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
 


Srbija u zabludi da će sa Kosovom u EU 


 

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Merkelova i Tadić (arhivska 
fotografija 2008.) 
 


Srpski zvaničnici su poslednjih sedmica krenuli u snažniju diplomatsku 
ofanzivu. Po evropskim prestonicama lobiraju za odobravanje zahteva za 
kandidaturu Srbije u EU – u nacionalnim parlamentima zemalja članica Unije. 


 

Evropska unija je do sada bezrezervno podržavala „proevropsku“ vladu Borisa 
Tadića, ali se situacija zakomplikovala nakon što je Kosovo proglasilo 
nezavisnost, smatra berlinski politolog Bodo Veber. S obzirom na činjenicu da 
pet zemalja Evropske unije nije priznalo nezavisnost Kosova, Brisel je odlučio 
da u kontekstu evropske integracije Srbije zaobiđe pitanje Kosova. To je 
vremenom rezultiralo obostranim samozavaravanjem, ocenjuje Veber.

 

„EU se od tada pretvara kao da bi Srbija mogla na kraju ući u Evropsku uniju, a 
da ne prihvati realnost da je Kosovo nezavisna država. Srpska vlada se na 
drugoj strani pretvara da može dobiti i jedno i i drugo: I Kosovo i Evropsku 
uniju.“

 

„Srbija se mora mnogo više dokazivati nego ostali“

 

Treba pohvaliti diplomatski put zvaničnika Srbije kojim forsiraju svoje 
evropsko opredeljenje, kaže Volfgang Hepken, balkanolog i profesor na 
Univerzitetu u Lajpcigu. U većini zemalja EU vlada skepsa oko daljeg proširenja 
i zato se svaki novi kandidat, a time i Srbija, danas mora mnogo više 
dokazivati nego što je to bio slučaj pre pet godina, ocenjuje profesor Hepken.

 

„Imam utisak da na evropskom nivou nedostaje jasna politika prema Balkanu. 
Obećanje o evropskoj integraciji i dalje je na snazi, a ono je nedavno još 
jednom potvrđeno i na ministarskoj konferenciji u Sarajevu. Međutim, evropski 
zvaničnici bi morali izneti jasan stav, kako će ta perspektiva izgledati 
narednih godina i kako bi je trebalo primeniti u praksi.“ 

 

„Ovog meseca sledi konačna odluka o kandidaturi“

Da Evropska unija nema jasan stav oko Balkana, potvrđuje i intervju holandskog 
ministra spoljnih poslova Maksima Ferhagena koji je izjavio da je kandidatura 
Srbije u decembru prošle godine bila lična inicijativa švedskog kolege Karla 
Bilta, komentariše politolog Bodo Veber.

 

„Bila je to lična odluka koju je Karl Bildt za vreme švedskog predsedavanja 
Evropskom unijom doneo protiv većine u Uniji“, tvrdio je Ferhagen. Bodo Veber 
smatra da je došlo do preokreta i da će Evropska unija sada nastojati da 
zatvori taj krug.

Ima li kompromisa?

„Kompromis bi bio da se odmrzne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i 
pridruživanju na sastanku ministara spoljnih poslova ovog meseca, uz 
ignorisanje ranijih uslova „potpune saradnje sa Hagom“. S druge strane, sve dok 
svih 27 država Evropske unije ne ratifikuju sporazum, Evropska komisija neće 
priznati kandidatski status Srbije.“

 

Činjenica je da unutar Evropske unije postoji mnogo različitih interesa, ali 
Evropska komisija je krajnja instanca koja se veoma snažno zalaže za politiku 
proširenja Unije, smatra saradnica nemačke Fondacije za nauku i i politiku, 
Solvig Rihter.

 

„Što se tiče politike proširenja Unije i objektivne ocene srpske aplikacije za 
članstvo u Uniju, mislim da se podudaraju interesi Evropske komisije i Srbije. 
Što se lobiranja tiče, to Srbija čini sama radi sopstvenog interesa.“

 

Autor: Selma Filipović, Berlin

Odg. urednik: N. Jakovljević

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5677958,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] SRBIJA ZBOG PRISLUŠKIVANJA PRED STRAZBUROM!

2010-06-09 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

SRBIJA ZBOG PRISLUŠKIVANJA PRED STRAZBUROM!


Izvor: Press, 09.06.2010; Strana: 3


 

BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže za 
Press da bi Srbija ušla u red totalitarnih država ukoliko bi Skupština Srbije 
usvojila predloženi zakon o elektronskim telekomunikacijama. On ističe da bi 
usvajanje ovog zakona koji službama bezbednosti omogućava da bez odluke suda 
kontrolišu ko, s kim, kada i koliko komunicira telefonom ili mejlom, doveo 
Srbiju pred Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu.

Šabić upozorava da bi usvajanje ovog zakona značilo drastično kršenje Ustava 
Srbije i prava svakog građanina na privatnost. Šabić ističe da u civilizovanim 
društvima nema primera da se donosi zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom, ali 
dodaje da je takvih primera bilo u SSSR za vreme Staljina.
Šabić: Poturena nova verzija zakona
- U ovom zakonu je sporan član 130 kojim se isključuje poverenik iz kontrole 
obrade „zadržanih podataka“, odnosno telefonske i komunikacije mejlom. Umesto 
toga se navodi da je za kontrolu zadužen „organ nadležan za zaštitu tajnih 
podataka“. Ako se to usvoji, obrađivači podataka kontrolisali bi sami sebe - 
kaže Šabić.
Na naše pitanje ko ima pravo da kontroliše i dobije „zadržane podatke“, Šabić 
kaže da su to „službe bezbednosti, odnosno BIA i policija“!
On dodaje da u „zadržanim podacima“ ima toliko informacija gotovo kao i u samom 
sadržaju komunikacije.
- Zato mislim da se ustavna garancija, po kojoj se od nepovredivosti tajnosti 
sredstava komuniciranja može odstupiti samo na osnovu odluke suda, odnosi i na 
„zadržane podatke“. Bojim se da bi, ako se ovaj zakon usvoji, građani koji 
sumnjaju da se na njih primenjivao, mogli da zaštitu svojih prava potraže pred 
Međunarodnim sudom u Strazburu. I Srbija bi u tom slučaju mogla da izgubi spor 
- kaže Šabić.
On negira izjavu ministarke za telekomunikacije Jasne Matić da je tekst zakona 
usaglašan i sa poverenikom i ombudsmanom i tvrdi da je u Skupštini sasvim druga 
verzija zakona!
- To apsolutno nije tačno! Postojala je usaglašavana verzija predloga ovog 
zakona, ali ona se po spornim pitanjima potpuno razlikuje od ove koja je 
predložena parlamentu. Uostalom, o toj „usaglašenosti“ najbolje govore upravo 
amandmani koje je podneo ombudsman Saša Janković - ističe Šabić.
Janković: Samo 
uz odluku suda
Ombudsman Saša Janković zatražio je juče da „policija i tajne službe za uvid u 
podatke o elektronskoj komunikaciji građana prethodno treba da pribave odluku 
suda“. On dodaje da se predloženim amandmanima otklanja i mogućnost da se zakon 
tumači na način koji sužava ovlašćenja poverenika za informacije u obavljanju 
nadzora nad zakonitošću obrade tih podataka.
- Uvid u podatke s kim određeni građanin komunicira, u kom periodu, koju vrstu 
veze i aparata koristi, kao i podatak sa koje lokacije komunicira, a pogotovo 
svi zajedno, predstavljaju odstupanje od načela koje štiti privatnost 
komunikacija. Ustav Srbije takva odstupanja dozvoljava samo na osnovu odluke 
suda, a zakonom se ne mogu snižavati ustavne garancije poštovanja ljudskih 
prava - kaže Janković. 

Antrfile:

jovan stojiĆ, BIA: Nemamo nova ovlaŠĆenja, to je zamena teza

Odgovarajući na kritike da će službe bezbednosti na osnovu ovog zakona moći da 
kontrolišu građane, u BIA tvrde da je u pitanju „zamena teza“ (saopštenje na 
www.pressonline.com  ). Šef kabineta direktora BIA 
Jovan Stojić navodi da odredbe zakona o elektronskim komunikacijama koji 
određuje pristup zadržanim podacima, bez uvida u sadržaj, već postoje u Zakonu 
o BIA, VBA i VOA.
- Nema većih ovlašćenja, a ne može ih ni biti. Predlog zakona o elektronskim 
komunikacijama se ne bavi i ne može se baviti delokrugom rada, poslovima i 
ovlašćenjima službi bezbednosti i policije - kaže Stojić. On dodaje da postoji 
telo za nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka i zove se 
Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. 

Autor: S. VOJINOVIĆ

 

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija u evropskom ćorsokaku: Kosovo jeste uslov za EU!

2010-06-07 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija u evropskom ćorsokaku: Kosovo jeste uslov za EU!

Posle izjave britanskog ambasadora Stivena Vordsvorta jasno je da će Srbija 
morati da prizna nezavisnost Kosova ako želi da uđe u Evropsku uniju

s

Nemoguć uslov Srbiji... Britanski ambasador Stiven Vordsvort

Najnovija poruka britanskog ambasadora u Beogradu Stivena Vordsvorta da Kosovo 
i prijem u EU za Srbiju više nisu odvojeni procesi, jasna je poruka da će naša 
zemlja morati da prizna Kosovo ako želi u EU, tvrde politički analitičari za 
Press. Prema njihovim rečima, to je i dokaz da srpski političari „lažu i 
zamajavaju" narod pričama da je prijem u Uniju odvojen od statusa južne srpske 
pokrajine.

Analitičar Slobodan Antonić kaže da je Vordsvort „direktno poručio da je 
priznavanje nezavisnosti Kosova uslov za nastavak evropskih integracija".

- Njegova izjava je primer tzv. diplomatskog spinovanja, kada se pokušava da se 
diplomatijom izvrnu činjenice. Konkretno, ovde se radi o sakrivanju nedostatka 
entuzijazma u EU, pre svih u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, za prijem Srbije u 
Uniju. A istovremeno se predstavlja da je Srbija kriva što se, kako se to kaže, 
„ne suočava s realnošću na Kosovu" zbog čega se od nas zahtevaju „dodatni 
napori" - navodi Antonić.

EU više ne može biti glavna priča u Srbiji

On dodaje da se posle Vordsvortovih reči otvara i pitanje iskrenosti političara 
u Srbiji.

- Dakle, naši političari lažu. Oni zamajavaju narod kada pričaju da će s 
evropskim integracijama sve biti u redu, kao, eto, još samo Mladića da 
uhvatimo. To je neodgovorna politika. EU više ne može biti glavna priča u 
Srbiji. Ne možemo se i dalje ponašati kao da je sve u redu. Političari 
građanima duguju istinu koja glasi - EU je manje-više gotova stvar.

Antonić kaže da Srbija ne sme da se odriče nacionalnih interesa zarad maglovite 
i neizvesne evropske budućnosti i mora ozbiljno da razmišlja o alternativi 
politike da „EU nema alternativu":

- Jedna od opcija bi bila da Srbija nastavi po principu „u se i u svoje 
kljuse", da ne napušta ideju evrointegracija, ali da više ne čini nikakve 
ustupke.

Urednik „Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović" kaže da je Vordsvort 
samo objavio ono što je duži period politika Zapada.

- Ona glasi - Srbiji će biti dozvoljeni minimalni koraci ka EU ukoliko ona 
pravi krupne korake ka prihvatanju nezavisnosti Kosova. Oni ne traže 
eksplicitno priznanje, ali to nikoga i ne zanima. Traže da mi svojim postupcima 
ne ometamo nezavisnost Kosova - ulazak u međunarodne institucije, da ne 
blokiramo prisustvo Kosova samitima i konferencijama, da ne lobiramo protiv 
nezavisnosti, dok oni istovremeno vrše pritisak na države koje nisu priznale 
KiM da to učine. Od nas se traži i da ništa ne preduzimamo posle odluke MSP-a - 
objašnjava Vukadinović.

Vukadinović: Dajemo Telekom zbog jednog koraka ka EU

On smatra da se vlast „licemerno ponaša" i da političari, nezavisno da li su 
vlast ili opozicija, moraju da smognu snage i saopšte da EU nije realna, 
spasonosna i dobitna opcija kao što je bila pre deceniju-dve.

- Godinama pričam da je to iluzija. Čak i nezavisno od kosovskog pitanja. Oni 
će nama odobriti ratifikaciju SSP-a, a onda će ispostaviti nove zahteve. Ne 
prodaje se 'Telekom' zarad jedne stepenice više ka EU. Nemamo mi toliko da damo 
i prodamo koliko oni nama prepreka mogu da nametnu. To je put bez kraja, nije 
vredan truda. Jedina moguća orijentacija Srbije je da sama napravi pristojnu 
državu - uredi institucije, zakonodavstvo, ekonomiju, uhapsi lopove, 
kriminalce...

(S. V. - B. B.

http://tinyurl.com/2asdh2s

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] SRBIJA BEŽALA OD PREGOVORA SA IZRAELCIMA?!

2010-06-06 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
SRBIJA BEŽALA OD PREGOVORA SA IZRAELCIMA?!

Nedelja, 6. Jun, 2010.| (1)  

 Send to friend 

 Print

Ministarstvo odbrane na čijem čelu je 2006. godine bio Zoran Stanković tek iz 
trećeg pokušaja izabralo predsednika grupe za pregovore sa „Imidžsatom“ 

BEOGRAD - Niko nije hteo da pregovara sa Izraelcima?!


Ministarstvo odbrane sa Zoranom Stankovićem na čelu još 2006. godine predložilo 
je da se formira ekspertska grupa za pregovore sa izraelskom firmom „Imidžsat“ 
kako bi se izbegla arbitraža, ali predsednik te grupe izabran je tek iz trećeg 
pokušaja, saznaje Kurir!

Kako se vidi iz dokumenata u vezi sa „satelitom“ s kojih je skinuta oznaka 
tajnosti, Ministarstvo 29. juna 2006. predlaže da zbog „delikatnosti i 
složenosti zadataka ekspertske grupe“ njen predsednik bude Dejan Mihajlov, 
tadašnji generalni sekretar Vlade, što ona prihvata 30. juna dokumentom sa 
oznakom „strogo poverljivo“. Resor odbrane, međutim, 3. jula šalje novi 
dokument pod istom oznakom, u kome za predsednika grupe predlaže Vladetu 
Sekulovića, u to vreme državnog sekretara u Ministarstvu za ekonomske odnose sa 
inostranstvom. Vlada, ipak, na sednici 6. jula za predsednika grupe postavlja 
Gordanu Lazarević, tadašnju pomoćnicu ministra za ekonomske odnose sa 
inostranstvom.

Dejan Mihajlov u izjavi za Kurir kaže da je bilo raznih predloga.
- Međutim, niti ja lično, niti moja stranka nismo pregovarali sa Izraelcima. Ne 
sećam se svega, bilo je verovatno mnoštvo predloga, ali nisam učestvovao ni u 
kakvim pregovorima - tvrdi Mihajlov.
Tadašnji ministar odbrane Zoran Stanković juče nije bio dostupan za komentar.

(M. D.)

http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/srbija-bezala-od-pregovora-sa-izraelcima-36763.php

<><>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija vaga nuklearku

2010-06-05 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija vaga nuklearku


Alma MUSLIBEGOVIĆ, 05.06.2010 20:59:49



 

ODLUKU o učešću Srbije u gradnji nuklearne elektrane „Belene“ u Bugarskoj 
doneće Vlada Srbije do kraja godine - kaže u razgovoru za „Novosti“ Petar 
Škundrić, ministar energetike i rudarstva. Tvrdi da bi korist države od tog 
projekta bila izvesna:
- Odškolovali bismo grupu stručnjaka koja bi i u budućnosti mogla da realizuje 
slične projekte. Struja dobijena iz nuklearki je najčistija i najjeftinija i 
time bismo značajno uvećali naš energetski bilans. Sa dodatnim količinama 
električne energije iz nuklearke „Belene“ i realizacijom nekoliko 
termoenergetskih projekata, Srbija bi bila nesumnjivo jedna od vodećih zemalja 
po proizvodnji i plasmanu struje u jugoistočnoj Evropi.
* Ima li vesti iz Kine posle vaše ponude za strateško partnerstvo u gradnji 
nuklearke „Belene“?
- Pre početka zvaničnih pregovora sa kineskim partnerima potrebna je odluka 
Vlade Srbije. Obavio sam načelne konsultacije sa predstavnicima kineske države 
i kineskih kompanija o potencijalnoj finansijskoj podršci našem učešću u ovom 
projektu i mogu da kažem da kod njih postoji velika zainteresovanost za ovaj 
aranžman.
* U kojoj fazi je projekat za rekonstrukciju termoelektrane „Kostolac“, koja bi 
trebalo da se radi sa Kinezima?
- Završni pregovori pred potpisivanje komercijalnog ugovora su u toku. 
Potpisivanje očekujem tokom posete premijera Mirka Cvetkovića Kini krajem ovog 
meseca. Ovo je jedan od najvažnijih energetskih projekata u Srbiji i regionu i 
važno je da sve delove ugovora dobro ispregovaramo.
* Poskupljenja su rak-rana za građane. Da li i dalje stoji ideja da 
poskupljenje struje bude odloženo dok ne bude oporavka privrede?
- Rast industrijske proizvodnje biće osnovni faktor na osnovu koga ćemo doneti 
odluke o eventualnom poskupljenju struje. EPS je podneo veliki teret u 
konsolidaciji privrede i moramo ovu činjenicu da imamo u vidu kod donošenja 
odluke o korekciji cena električne energije. Cenu posmatramo kao važnu razvojnu 
funkciju kako za energetiku, tako i za privredu Srbije.
* Ako ne bude poskupljenja struje, da li će biti ugroženi remonti EPS ili 
investicije?
- EPS će na vreme završiti sve planirane remonte. Verujem da i ove zime neće 
biti problema u proizvodnji i distribuciji električne energije. Naša kompanija 
je prošlu godinu završila kao jedan od najvećih izvoznika sa više od 60 miliona 
evra izvezene struje.
* Šta je sa cenom gasa, da li postoji opasnost od poskupljenja jer dolar jača?
- Cena gasa raste na svetskom tržištu, a jača i dolar u odnosu na dinar. Zasada 
„Srbijagas“ nije pokrenuo proceduru za korekciju cenu u Agenciji za energetiku.
* Nedavno ste predlagali smanjenje akcize na benzin, a povećanje na TNG, da li 
je završena analiza?
- Završena je i predata kolegama iz finansija, a pored nas radila je i 
renomirana konsultantska kuća „Prajs Voterhaus Kupers“. Akcize su jedan od 
najvažnijih elemenata u punjenju budžeta i zato treba završiti sve analize za 
izmenu akcizne politike.
* Trgovci derivatima žale se da trenutna uredba koja se menja na 30 dana samo 
otežava poslovanje i da bi je trebalo menjati?
- Da nismo doneli odluku da se cena derivata menja na 30 dana imali bismo još 
nekoliko poskupljenja zbog rasta cena nafte i jačanja dolara u odnosu na dinar. 
Kakvu god uredbu doneli u njoj se moraju naći osnovni parametri kao što su cena 
sirove nafte, odnos dolara i dinara i akcize koje služe za popunu budžeta i 
održavanje makroekonomske stabilnosti. Ove elemente imaju i druge zemlje i bez 
njihove promene nećemo imati jeftinije derivate. Ali, grupa ministarstva 
analizira i mediteransku formulu, koja se zasniva na kretanju cena derivata u 
regionu.
* I posle 1. januara 2011. godine 

država će određivati maksimalne cene derivata. Do kada će biti tako?
- Preuzeli smo jasne obaveze prema CEFTA i energetskoj zajednici. Nemamo 
zatvoreno tržište, jer je više od 65 odsto derivata na slobodnom režimu uvoza. 
A i dalje svi prodaju po maksimalnim cenama koje je država propisala. Kod nas 
radi veliki broj kompanija koje su rivali na svetskom naftnom tržištu, ali kao 
da nema konkurencije kad je plasman derivata u Srbiji. Ko garantuje da, ako 
sutra ukinemo najviše maloprodajne cene, cene derivata neće biti i više nego 
što su sad? Veliki broj zemalja je zadržao uredbu sa maksimalnim cenama.
* Za 21. jun je zakazana skupština akcionara NIS, da li ćete kao predstavnik 
države glasati za usvajanje finansijskog izveštaja za prošlu godinu sa gubitkom 
od četiri milijarde dinara i kumulativnim minusom od 37 milijardi? Kako rešiti 
problem?
- Postoje objektivni faktori zbog kojih je kompanija završila godinu sa 
minusom, kao što je 2,9 milijardi dinara potrošenih na dobrovoljni odlazak iz 
kompanije, a što se knjiži kao gubitak. Raduju me bolji poslovni rezultati 
kompanije u drugoj polovini godine. NIS treba da povećava svoju produktivnost i 
zauzme što bolju poziciju u maloprodaji. Po završetku rekonstrukcije rafinerij

[Sim] SRBIJA BACA MILIONE NA MEĐUNARODNE ARBITRA ŽE

2010-06-05 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
SRBIJA BACA MILIONE NA MEĐUNARODNE ARBITRAŽE

Subota, 5. Jun, 2010.| Autor: M. Dobromirović (2) 

Srbija izdvaja milionske sume novca za međunarodne arbitraže, na kojima presuda 
obično nije u našu korist 

BEOGRAD - Država Srbija ne samo što gubi milione na međunarodnim arbitražama, 
koje uglavnom ne dobija, već ogromnim svotama plaća i advokate koji je 
zastupaju!

Kako pokazuje istraživanje Kurira, velike sume novca odlaze iz državnog 
budžeta, bez obzira na to da li se sporovi dobijaju ili gube, jer srpski 
zastupnici pred međunarodnim arbitražnim sudovima nisu nimalo jeftini. Samo u 
slučaju „satelit“ država je tokom tri godine za pravni tim odvojila više od 152 
miliona dinara!

Kako država u većini slučajeva gubi sporove, mora da plaća i višemilionske sume 
onima koji su je tužili. Recimo, Srbija je izgubila međunarodnu arbitražu u 
Parizu protiv kompanije „Aj-Si-En“ Milana Panića i platila mu 50 miliona 
dolara. Zatim je JKP Parking servis morao da isplati više od 10 miliona evra 
izraelskoj of-šor kompaniji „Elektronikal end automejšn korp. ink“. Arbitražni 
sud u Pariz odlučio je i da Srbija mora da plati 12,1 milion dolara američkom 
preduzeću „Junivorld holding“ u vlasništvu Srbe Ilića.

Advokat Rajko Ignjačević, koji je u većini slučajeva međunarodne arbitraže 
zastupao našu državu, u izjavi za Kurir kaže da Srbija ne gubi sporove.
- U slučaju „Galenike“, oni koji su nas tužili tražili su cifru koja je 
iznosila čak do 600 miliona dolara, a presuda je glasila na mnogo manju cifru - 
50 miliona. Međutim, ni toliko nije plaćeno zbog prebijanja duga - kaže 
Ignjačević.

Na našu konstataciju da i advokatski timovi uzimaju velike sume novca, koje se 
mere i milionima dinara, Ignjačević ima primedbu.
- Slučaj „satelit“ je ekstrem. Srbija ne spada u zemlje u kojima je satnica 
advokata skupa. U Engleskoj se satnice kreću od 600 do 700 funti na sat. Kod 
nas je to neuporedivo manje, od 100 do 200 evra bruto na sat, u zavisnosti od 
predmeta i obima posla - tvrdi Ignjačević.

http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/srbija-baca-milione-na-medjunarodne-arbitraze-36665.php

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija - koliko ima do penzije?

2010-06-02 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija - koliko ima do penzije? 


 


Od 2011. godine, pravo na penziju sticaće muškarci sa 65. godina starosti i 
minimum 15 godina radnog staža, dok će žene sa istim radnim stažom moći u 
penziju u 60. godini. 


 

Posle februarskih pregovora sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, 
Vlada Srbije radila je na pripremama reforme penzionog sistema. Sudeći po 
spremnom nacrtu zakona, koji je za Dojče vele predstavila Radina Todović, 
predsednica Radne grupe za reformu PIO sistema, i u buduće će mnogi ljudi do 
svojih penzija dolaziti zahvaljujući godinama života.

 

Reforma, koja je započeta pre osam godina, trebalo bi da se okonča do kraja ove 
godine. Starosna granica za ostvarivanje prava na penziju se od 2008. godine 
povećavala, sa 63 za muškarce, odnosno 58 za žene, kaže Todović. 

 

„Tako da će od 2011. godine, muškarac ostvarivati pravo na penziju sa 65 
godina, i najmanje 15 godina radnog staža, a žena sa 60 godina i najmanje 15 
godina radnog staža.“

 

Jedna odredba ostaje nepromenjena i u buduće – lice koje ostvari 45 godina 
radnog staža automatski ostvaruje pravo na penziju. Ipak, za naredni period do 
2023. godine predviđeno je blago povećanje oba uslova – i godina staža i 
starosne granice.  

 

 „Ovim izmenama zakona, podiže se starosna granica sa 53 na 58 godina. 
Muškarcima i dalje ostaje uslov 40 godina radnog staža, a ženama se sa 35 
povećava na 38 godina radnog staža“, kaže Radina Todović.  

 

Moguće dalje pomeranje starosne granice

 

Neophodnost pomeranja granica za ostvarivanje prava na penziju ogleda se 
nepovoljnom odnosu radnog i izdržavanog stanovništva, budući da jednog 
penzionera finansira tek jedan i po radnik. Drugi razlog za ovo povećanje jeste 
sve starije stanovništvo, sa čime se suočavaju i druge države u Evropi. 

 

Ipak, bez obzira na trend da se u državama Evropske unije izjednači starosna 
granica za oba pola, procenjeno je da položaj žene u Srbiji ne opravdava dalje 
pomeranje starosne granice od 60 godina. 

 

Naša sagovornica svedoči da sa MMF-om nije postignut dogovor o izjednačavanju 
starosne granice za muškarce i žene, jer se, kaže Radina Todović - „još ne zna 
kakvi su efekti dosadašnjeg podizanja granice“. 

 

 „Mi završavamo ove reforme do 2023. godine, što ne znači da će tu biti kraj. 
Dakle, nije isključena mogućnost daljeg povećanja starosne granice od 65 godina 
za muškarce, odnosno 60 za žene u budućnosti“, napominje Todović.

 

O Zakonu o reformi penzionog sistema u Srbiji poslanici Skupštine Srbije 
trebalo bi da raspravljaju 27. juna ove godine.   

 

EU trend ili zahtev?

 

Inače, ovih dana i u Briselu su sve glasniji zahtevi za pomeranje granice za 
odlazak u penziju u državama članicama EU. Naime, Evropska komisija smatra da 
granica za odlazak u penziju mora da bude pomerena u tolikoj meri kako 
zaposleni ne bi provodili u penziji više od trećine života kao odrasle osobe. 

 

Prema podacima Komisije, prosečna granica za odlazak u penziju u EU iznosi malo 
iznad 60 godina, što je znatno niže od proseka u zemljama OECD, gde taj prosek 
iznosi 63,5 godina za muškarce i 62,3 godine za žene.

 

Autor: Relja Božić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5640624,00.html?maca=ser-TB_ser_danas-4394-html-cb

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija ne može u EU bez rešenog statusa Kosova

2010-05-18 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija ne može u EU bez rešenog statusa Kosova 


T. Spaić - N. Vlačo | 18. 05. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet | Komentara: 159 

  

Srbija će morati da potpuno zadovolji sve uslove koje je EU postavila pred nju 
da bi postala članica Unije. Političkih popusta za prijem više neće biti ni za 
koga, pa ni za Beograd. Srbija neće postati članica ove organizacije bez 
rešenog statusa Kosova, iako će moći da postane kandidat za članstvo i otvori 
pretpristupne pregovore, stavovi su evropskih zvaničnika.

 

Oštrija kontrola uslova za priključenje EU: Štefan File prilikom nedavne posete 
Beogradu

U krugovima bliskim Evropskoj komisiji, "Blicu" je pojašnjeno da nedavnu izjavu 
Štefana Filea, komesara za proširenje EU, o pooštravanju uslova za prijem u 
Uniju, treba tako čitati. Reč je o tome da će postojeći uslovi za prijem 
"morati da budu ispunjeni 100 odsto". 


Najnovija kriza u Grčkoj i ogromni troškovi koje će EU morati da plati na ime 
pomoći toj zemlji samo su osnažili tu odluku. 

Naime, zvaničnik Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman kaže za 
"Blic" da je odluka o pooštravanju uslova koje komesar File pominje doneta 
odavno, odmah nakon iskustva sa Bugarskom i Rumunijom i njihovih propusta u 
kontroli granica i borbi protiv korupcije. Pošto tada nije bilo jednoglasne 
odluke članica EU o odlaganju prijema te dve članice u Uniju za godinu dana, 
Bugarska i Rumunija su primljene 2007, naveo je naš izvor, ali je i odlučeno da 
će sve ostale države koje žele da uđu u EU morati da u potpunosti ispune sve 
uslove prijema. 


- Takav stroži pristup primenjuje se prvi put na primeru Hrvatske, ali pošto 
njen ulazak u EU štiti Nemačka, Zagreb ne bi trebalo da ima problema. Srbiju u 
tom smislu štite Italija i Grčka, s tim što je sudbina ove druge sada u rukama 
ostalih članica evrozone, pa je pitanje koliko može da nameće svoje stavove - 
kaže naš izvor iz Brisela. 


U vezi sa uslovljavanjem rešavanja statusa Kosova pre ulaska Srbije u EU, izvor 
"Blica" tvrdi da se ono ne odnosi na podnošenje kandidature za članstvo u EU, 
kao i da bi Beograd mogao da otvori pretpristupne pregovore bez rešenog statusa 
Kosova, ali bez njega ne bi mogao da ih okonča i uđe u EU. 


- Nije reč o meri uperenoj protiv Beograda, već o odluci Unije da ne ponavlja 
negativno iskustvo sa Kiprom i prima državu koja ima nerešen problem sa zemljom 
koja je takođe kandidat, u ovom slučaju Turskom. To iskustvo sa Kiprom bilo je 
posebno teško, a loša su bila i ona sa sporom Slovenije i Hrvatske, kao i Grčke 
i Makedonije. Zbog toga Brisel sada insistira da se sva granična pitanja reše 
pre ulaska države u EU, jer ih je potencijalno nemoguće rešiti potom - kaže naš 
izvor i dodaje da situaciju komplikuje i činjenica da u EU ima zemalja koje 
nisu priznale Kosovo. 


Božidar Đelić, potpredsednik srpske vlade za evropske integracije, potvrđuje za 
"Blic" da "neće biti novih kriterijuma za Srbiju u procesu pristupanja EU", i 
objašnjava da će Evropa razraditi dodatne, preciznije mehanizme na osnovu kojih 
će obavljati procene i nove institucije sa kojima ćemo, u domenu ekonomije, 
finansija i sektorskih politika, uključujući i socijalnu, pregovarati.
Đelić najavljuje da će Evropa postati ne samo stroža nego i pravednija i da 
nikome neće omogućiti političke privilegije. 


- Evropa neće podržati sve bez obzira na to da li su se reformisali ili ne, kao 
do sada. Biće manje za one koji se ne reformišu, a više za one koji sprovode 
reforme. Na Srbiji je da se odredi prema tome i da u dijalogu sa EU bude na 
pobedničkoj strani - kaže Đelić. 


Deblokiranje SSP-a, koje Srbija očekuje u junu, uslovljeno je, kaže 
potpredsednik Vlade, samo pozitivnim mišljenjem glavnog haškog tužioca Serža 
Bramerca, ali već naredna odluka o tome da li će naša kandidatura biti 
prosleđena Evropskoj komisiji zavisiće od stepena reformi u zemlji i od toga da 
li one idu dobrim tempom. 


- Očekujem da Srbija na jesen ove godine, kada se obelodani novi sklop 
mehanizama i institucija za EU, bude spremna. Verujem da će postupak 
pridruživanja već sledeće godine uključivati mnogo preciznije razgovore, pa i 
kriterijume u domenu ekonomije, finansija i konkurentnosti. To ne treba da 
brine Srbiju, već da predstavlja ohrabrenje, jer u poređenju sa drugim 
zemljama, pa i članicama EU, imamo bolje performanse po merilima budžetskog 
deficita, zaduživanja i solidnosti finansijskog sistema - kaže Đelić. 


Da podsetimo, Evropska komisija je prošle nedelje objavila predloge za 
utemeljenje nove evropske ekonomske politike, a Van Rompej, predsedavajući 
Evropskog saveta, najavio je da će u oktobru biti obelodanjene nove institucije 
i mehanizmi da bi ta nova politika postala realnost. 


Đelić upozorava na to da će Evropa postati zahtevnija prema svakoj od svojih 
članica i samim tim će i pristupanje EU postati zahtevnije. 


- Verovatno nas čekaju tvrđi zahtevi EU, ali

[Sim] Srbija u Sarajevu ipak bez naziva države?

2010-05-15 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija u Sarajevu ipak bez naziva države? 

Komentara 3 

veličina teksta:+-

Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos izjavio je danas da je postignut 
dogovor da se konferencija Evropska unija-Zapadni Balkan u junu u Sarajevu 
održi kao nezvanični "Gimnih" (Gymnich) susret "svih strana", kao što se 
održavaju i ministarska zasedanja EU.

Izgleda da je uspeo da zadovolji sve strane: Migel Anhel Moratinos
  
Moratinos, predsedavajući Saveta ministara EU, time je na završetku sastanka 
šefova diplomatija evropske dvadesetsedmorice, odgovorio na pitanje novinara da 
li će na sarajevskom sastanku učestvovati zvaničnici Srbije, kao i predstavnici 
kosmetskih vlasti u Prištini, UNMIK-a i izaslanik EU. 
  
"Mogu da vam potvrdim da je konferencija u Sarajevu dobro pripremljena, da je 
postignut dogovor o formuli 'Gimnih' koja će biti primenjena. Prema tome, 
postignut je sporazum sa svim stranama", istakao je Moratinos. 
  
On je pojasnio da će to "biti velika konferencija i da će omogućiti da se svede 
jedan bilans onog što je učinjeno posle susreta na vrhu (EU-Zapadni Balkan) pre 
deset godina u Zagrebu. I to kakva će, u jednom novom trenutku, biti budućnost 
odnosa zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije", dodao je Moratinos. 
  
Španski ministar je naglasio da su učinjeni "pravi koraci u poslu koji je 
obavljen da se stvore uslovi kako bi strane napredovale, da se strane poštuju, 
da žele da održe rešenost za regionalnu integraciju i usmerenje ka Evropskoj 
uniji". 
  
"Napredak je ostvaren od slučaja do slučaja, sa Hrvatskom u procesu ka 
članstvu, razgovarali smo o BJR Makedoniji, o Albaniji, Crnoj Gori i o svima, 
koji imaju sopstveni ritam", rekao je Moratinos. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/53109/Srbija-u-Sarajevu-ipak-bez-naziva-drzave

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija spremna da povuče tužbu protiv H rvatske?!

2010-05-14 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija spremna da povuče tužbu protiv Hrvatske?! 


Komentara 4 

  

veličina teksta:+ 

 - 

 

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas u Zagrebu da je 
zvanični Beograd spreman da povuče kontratužbu za genocid protiv Hrvatske, 
ukoliko vlasti u Zagrebu istovremeno povuku svoju tužbu pred Međunarodnim sudom 
pravde.

 

Važno je da gradimo bolje odnose : Jadranka Kosor i Mirko Cvetković

 

"Generalno smo utvrdili princip da se u periodu pred nama prioritet da dijalogu 
i nalaženju rešenja, i stav srpske strane je da smo mi spremni da povučemo 
tužbu ako se postigne dogovor da istovremeno povučemo tužbu bez dodatnih 
uslovljavanja", rekao je Cvetković posle razgovora sa hrvatskom premijerkom 
Jadrankom Kosor. 


Predsednica Vlade Hrvatske nije, međutim, direktno odgovorila na pitanje da li 
je hrvatska strana spremna da odustane od tužbe za genocid protiv Srbije. 


"U Hrvatskoj takvu odluku može doneti jedino vlada i ona nije do sada o tome 
raspravljala. Važno je da gradimo bolje odnose, da sarađujemo na području 
privredne saradnje i da otvaramo stranice budućnosti, a ne da se vraćamo u 
prošlost", rekla je Kosor. 


Prema njenim rečima, sa druge strane, važno je odrediti se prema zločinima 
politike Slobodana Miloševića, i zlu koje je, kako je rekla, "ta agresorska 
politika nanela svima na ovom prostoru". 

Hrvatska 

  je neposredno posle bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, Međunarodnom sudu 
pravde podnela tužbu u kojoj se traži da sud Srbiju krivom za kršenje 
Konvencije o genocidu i naloži Beogradu da kazni sve počinioce zločina, da 
Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu odštetu u iznosu koji bi utvrdio 
sud. 

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je decembra 2009 

 . da ne treba žuriti sa podnošenjem tužbe Srbije protiv Hrvatske za genocid 
nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/52908/Srbija-spremna-da-povuce-tuzbu-protiv-Hrvatske

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija plaća i troškove izgubljenog spo ra o satelitu

2010-05-11 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija plaća i troškove izgubljenog spora o satelitu

 

BEOGRAD, 11. maja 2010. (Beta) - Srbija će iz budžeta platiti 1,38 miliona 
dinara na ime troškova izgubljenog spora kojim je pred redovnim sudom u Londonu 
osporavala nadležnost Medjunarodnog arbitražnog suda da odlučuje po tužbi 
izraelske kompanije Imidžset protiv Srbije u vezi sa iznajmljivanjem satelita.

Srbija je 2008. godine izgubila spor pred arbitražom u Parizu i pravosnažnom 
presudom je obavezana da plati izraelskoj kompaniji 36 miliona evra zbog 
nepoštovanja ugovora o iznajmljivanju špijunskog satelita, koji je 2005. godine 
potpisao tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić.

Odluka o izdvajanju 1,38 miliona dinara iz budžeta objavljena je u Službenom 
glasniku.

Agenciji Beta je u Republičkom javnom pravobranilaštvu rečeno da je Srbija 
tužbu kojom se osporava nadležnost Medjunarodnog arbitražnog suda u Parizu 
podnela kako bi bila iscrpljena sva pravna sredstva koja vode odbijanju 
tužbenog zahteva izraelske firme u postupku koji je vodjen u Parizu. "Srbija 
više nema pravnih sredstava", rečeno je u Pravobranilaštvu.

http://www.beta.rs/?tip=article&kategorija=vestidana&ida=2310468&id=&ime=

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija slavi Dan pobede nad fašizmom

2010-05-09 Прати разговор Srpska Informativna Mreza

Srbija slavi Dan pobede nad fašizmom 


Komentara 1 

  

veličina teksta:+ 

 - 

 

Zamenik premijera Srbije i ministar policije Ivica Dačić položio je danas vence 
na Groblje oslobodiocima Beograda 1944. i tom prilikom poručio da se ne sme 
dozvoliti da se fašizam ikada ponovi i da se zaborave oni koji su ga jednom već 
pobedili.

Vence na Groblje oslobodiocima Beograda i na spomenik Crvenoarmejcu položili su 
i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, predsednik Skupštine grada 
Beograda Aleksandar Antić, ministar prosvete Žarko Obradović, predstavnici 
Vojske Srbije i ruskih oružanih snaga, kao i predstavnici diplomatskog kora. 

  


Pomen stradalima služili su predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Ruske 
crkve. 

Potpredsednik Dačić je, u ime Vlade Srbije, čestitao građanima Srbije Dan 
pobede nad fašizmom i istakao da oni mogu da se ponose antifašističkim 
tradicijom Srbije. On je rekao da je Srbija jedna od retkih zemalja u regionu 
koja ima najsvetliju antifašističku borbu i koja je dala velike žrtve u toj 
borbi. 

  

Dačić je ocenio da je greška što se u Srbiji ponekad izabegava tema antifašizma 
kako se ne bi otvarali politički sukobi, navodeći da zemlja treba više da 
koristi takvu prošlost. 

  

"Baš zato mi je drago da se Vlada Srbije posle dugog niza godina, i zvanično 
uključila u proslavu pobede nad fašizmom, što znači očuvanje uspomene na 
antifašizam koji je aktuelan i u sadašnjom periodu," rekao je Dačić. 

  

Umesto predsednika Srbije Borisa Tadića, koji se nalazi na proslavi Dana pobede 
u Moskvi, venac je na grob Neznanog junaka na Avali položio izaslanik 
predsednika, ministar odbrane Dragan Šutanovac. 

  

"Junacima antifašističke borbe, sa iskrenom zahvalnošću i divljenjem njihovoj 
herojskoj žrtvi i podvigu. Večna slava svim znanim i neznanim junacima", 
napisao je Šutanovac u spomen knjizi na grobu neznanog junaka na Avali. 

  

Vence je položila i delegacija ministarstva odbrane, predvođena zamenikom 
načelnika generelštaba VS Mladenom Ćirkovićem, a u ime diplomatskog kora venac 
je položio doajen, ambasador Maroka Kamal Fahir Benaizis. 

  

Premijer Srbije Mirko Cvetković će prirediti svečani prijem za učesnike Drugog 
svetskog rata (1941-1945), predstavnike Skupštine Srbije i Vlade Srbije, 
diplomatske predstavnike i izaslanike odbrane i šefove međunarodnih misija u 
Srbiji.   

  

Na Dan pobede, diplomatski predstavnici Srbije će obići srpske vojne memorijale 
i mesta stradanja u državama u kojima su akreditovani, i polaganjem venaca 
odati počast borcima i civilima palim tokom Drugog svetskog rata. 

 



Više od milion Jugoslovena palo protiv fašizma


  

U nekadšnjoj Jugoslaviji je tokom Drugog svetskog rata od 1941. do 1945. život 
izgubilo 1.027.000 ljudi, od čega su tri četvrtine bili civili. Pripadnici 
Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije (NOV i POJ) 
sadejstvovali su sa Crvenom armijom u probijanju Južnog fronta ka Austriji 
(tzv. Sremski fronti), za šta je njihov zapovednik maršal Josip Broz Tito 
(1892-1980) odlikovan sovjetskim Ordenom pobede, koji je dodeljen samo još 
četvorici stranih vojskovođa. 

U Knez Mihailovoj ulici će biti održan svečani defile Reprezentativnog orkestra 
Garde a pre toga i svečani koncert Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane 
"Stanislav Binički", kod Paviljona "Cvijeta Zuzorić", kao i na Trgu Republike. 


Sledeći vrednosti afirmacije mira i antifašizma, kao i borbe protiv neonacizma, 
antisemitizma i istorijskog revizionizma, Srbija će ove godine preduzeti 
mnogobrojne aktivnosti na očuvanju dostojanstvenog sećanja na sve oslobodioce i 
nevino postradale u Drugom svetskom ratu, saopšteno je ranije iz Vlade Srbije. 


"Obaveza da se istraje na individualizaciji žrtava i spreči proces njihove 
dehumanizacije usled zaborava ili relativizacije počinjenih zločina, kao i da 
se ukaže na privrženost Srbije tekovinama antifašizma, jedan je od prioriteta 
Vlade Srbije", navedeno je u saopštenju. 

  

  

Ambasador Rusije Konuzin čestitao je građanima Srbije 65 godina pobede nad 
fašizmom, navodeći da je to zajednički praznik dve države koje su se zajednički 
borile protiv zajedničkog neprijatelja. 


"Ostajemo verni principima koje smo branili u ime zajedničke Evrope, koja se 
sada gradi. Potrebno je izvući pouke iz rata da nikada ne bude linija podela u 
Evropi i da se rukovodimo jedinstvenim principima, idealima i vrednostima," 
poručio je Konuzin. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/51409/Srbija-slavi-Dan-pobede-nad-fasizmom

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija protiv Srpske?

2010-05-03 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija protiv Srpske? 

 

Nerado poredim Miloševića i Tadića. Jedan je vodio Srbiju ka porazu, drugi vodi 
poraženu Srbiju. Ipak, uprkos tome što je Tadić za razliku od Miloševića čvrsto 
privržen miru, evropskoj mantri i, makar na riječima, demokratskim idealima, 
pojedine crte Miloševićeve politike prepoznatljive su i danas. Boris Tadić je u 
dva navrata pobijedio na izborima služeći se oprobanom formulom političke 
alhemije. Poput Miloševića 1990. i Milutinovića 1997, spojio je Srbiju i 
svijet, tvrdio je da je moguće voditi jednu politiku koja bi bila umjerena i 
ostvariva, ali bi u sebi sabrala sve, ponekad međusobno suprotstavljene i u 
različitim pravcima ekstremne želje naroda. Tadić je u svojoj politici uglavnom 
neuspješan, mada naravno ne kolosalno i katastrofalno kakav je bio slučaj sa 
njegovim prethodnikom. Tadić je tako prihvatio neutralnost, očuvanje Kosova i 
Metohije, nedemokratsku i antievropsku autonomiju Vojvodine, brigu o srpskom 
narodu u regionu i evropske integracije kao osnovu državne politike. Lavirajući 
nije baš ubrzao evropske integracije, ali je zato mnogo žrtvovao na drugoj 
strani. Priznao je EULEKS, prenebjegao neispunjenje šest principa o odnosima 
Srbije i međunarodne uprave na Kosovu, zasnivao politiku na jalovom zahtjevu za 
savjetodavno mišljenje Međunarodnom sudu u Hagu, zanemario Republiku Srpsku... 
U predizbornim kampanjama srpske vlasti su i te kako obraćale pažnju na 
Republiku Srpsku. Potpisivani su ugovori o specijalnim vezama (do 2006. godine 
to je činjeno tri puta), otvarani parkovi i biste, najavljivani zajednički 
savjeti, obnarodovana prazna obećanja o dvojnim državljanstvima... Prije četiri 
godine su se članice tadašnje vladajuće koalicije otimale oko premijera Dodika: 
G 17 je, uprkos pojedinim srbofobskim nastupima izvjesnih svojih funkcionera, 
ugostio Dodika na predizbornom mitingu, isti je govorio i pred okupljenim 
demokratama, a „trčao” je i u kampanji Demokratske stranke Srbije. Do početka 
2010. Demokratska stranka i Tadić su neprekidno nastojali da drže ravnotežu 
između svojih velikih i međusobno suprotnih obećanja. Ipak, svjetska kriza, 
neispunjene nade i podilaženje velikim narodnim očekivanjima i nerealnim 
zahtjevima, doveli su zemlju u velike finansijske teškoće. Možda su upravo ovi 
uzroci doprinijeli inače prilično nerazumljivoj Tadićevoj politici prema 
Republici Srpskoj. Početkom godine predsjednik Tadić je najavio donošenje 
Deklaracije o Srebrenici – učinio je to u Banjaluci na dan osamnaeste 
godišnjice proglašenja Republike Srpske! Nije se konsultovao sa domaćinima, 
tekst predloga deklaracije napisan je čak i bez učešća koalicionih partnera, 
koji su se zbog toga žalili. I dok su iz Srbije stizala izvinjavanja i sramotna 
poniženja, iz Sarajeva su uzvraćane provokacije i uvrede. Muslimanski 
političari protivili su se sasvim zakonitom hapšenju Ejupa Ganića u Londonu. 
Član predsjedništva Bosne i Hercegovine Haris Silajdžić se obrušio na Tadića 
prilikom njegove posjete Mostaru. Najavljena je zabrana obilježavanja 
godišnjice masakra vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Otkazana je i 
posjeta predsjedništva Bosne i Hercegovine Beogradu... 
Uprkos svemu, prije nekoliko dana u Carigradu je potpisana zajednička 
deklaracija predsjednikв Turske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Protiv 
deklaracije su se izjasnile stranke vlasti i opozicije u Republici Srpskoj. Baš 
kao što Silajdžić nije poštovao ustav i konsultovao predsjedništvo za svoj 
nastup u Carigradu, Tadić nije na bilo koji način o svemu obavijestio vladu ili 
predsjednika Republike Srpske. Pri tom u Deklaraciji su najavljene zajedničke 
ustanove Srbije, BiH i Turske, i pružena podrška Savjetu za sprovođenje mira – 
ustanovi koja je do sada pomagala postepeno ukidanje Republike Srpske. 
Treba li spomenuti još i radovanje zvanične Srbije što će u budućnosti Turska 
biti prisutna i aktivna u oblasti Novog Pazara. 



Zašto predsjednik Tadić vodi ovakvu politiku? Mislim da postoje dva razloga. 
Prvi se svodi na činjenicu da je Srbija finansijski zavisna od onih koji žele 
ukidanje Republike Srpske. Finansijska zavisnost nije samo posljedica lošeg 
rada naših vlada, već i socijalnog-radikalizma velikog dijela građana Srbije. 
Mnogo našeg svijeta želi da troši nezarađen novac. Uzor su im političari i 
bogataši koji troše kradeno. Reformska vlada je trebalo da bude ta koja bi 
makar i na sopstvenu štetu zaustavila takve opasne narodne težnje. Drugi razlog 
leži u nedostatku programa i uvjerenja. Poslije sumanutih ideologa i ratnih 
profitera, dobili smo miroljubivu, ali bezidejnu i beslovesnu vlast. 
Ako Srbija zbog stranih kredita, stranačkog sebičluka i lične sujete izda 
Republiku Srpsku, ona neće samo iznevjeriti prava srpske nacije. Srbija će u 
tom slučaju prezreti žrtve iz dva svjetska rata. Napustiće ideale pravde i 
slobode na kojima je utemeljen civilizovani svijet. Poslije takvog nečovječnog 
i podlog dijela, koje je nepoznato u savremenoj istoriji naših susje

[Sim] Srbija prva po broju žalbi

2010-04-30 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Srbija prva po broju žalbi

Datum: 30.04.2010 15:10 
Autor: Agencije

BEOGRAD - Srbija je prva po broju žalbi Evropskom sudu za ljudska prava među 
zemljama bivše Jugoslavije, a osma među svim evropskim državama, izjavio je u 
petak zastupnik Srbije pred tim sudom Slavoljub Carić.

On je na skupu "Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava u periodu mart 
2009 – mart 2010" rekao da se pred tim sudom nalazi ukupno 3.197 predmeta iz 
Srbije što je to signal da pravosuđe mora da bude efikansije. 

Najčešći razlozi za obraćanje građana Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u 
Strazburu su dužina sudskih postupaka i neizvršenje presuda.

Od 2004. do 2009. godine Evropski sud za ljudska prava donio je 40 presuda koji 
se tiču Srbije, među kojima je u 37 slučajeva utvrđena bar jedna povreda 
ljudskih prava, dok su u tri slučaja optužbe odbačene.

http://www.nezavisne.com/region/vijesti/59033/Srbija-prva-po-broju-zalbi.html

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Srbija odustaje od „izlaska na more “?

2010-04-05 Прати разговор Srpska Informativna Mreža

Srbija odustaje od „izlaska na more“? 


 

 

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Bar 
 


Na tender za kupovinu 54,05 odsto državnih akcija "Kontejnerskih terminala i 
generalnih tereta", najvrednijeg dela Luke Bar nije se javio niko, pa čak ni 
Srbija, kojoj je to navodno "strateški interes".


 

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavljuje da će Srbija učestvovati 
na ponovljenom tenderu, a stručnjaci za investicije kažu da je odluka da se ne 
učestvuje na tenderu očekivana, jer Srbija za to nema ekonomski interes. 
Stručnjak za investicije Mahmut Bušatlija za Dojče Vele kaže:

 

“Jasno je da Luka Bra zavisi od jedinog kontakta sa svojim zaleđem, odnosno sa 
prugom Beograd - Bar, a ni Srbija ni Crna Gora ne obraćaju pažnju na to da 
prugu treba dovesti u red, da bi Luka mogla da funkcioniše. Bojao sam se da 
politika ne bude odlučila, ali očigledno zahvaljujući krizi nije se ušlo u još 
jednu avanturu da državnim parama prave još jedan nerentabilan posao”, kaže 
Bušatlija.

Teško je reći da li je Luka Bar od značaja za Srbiju

 

I ekonomista Milan Kovačević za Dojče Vele ocenjuje da je potrebno puno uraditi 
da bi Luka Bar bila atraktivnija za potencijalne partnere:

 

“Teško je reći šta je to u ovom slučaju srpski interes, a sigurno nije da se 
uzimaju državne pare i da se kupuje Luka. Mrkonjić je rekao da to nije namera, 
pitanje je da li su poslovni ljudi iz Srbije mogli naći interes da je to za 
njih profitabilno. Očigledno je da nisu“, smatra je Kovačević.

Tender prekratko trajao

Jedan od koordinatora srpskog konzorcijuma koji je trebalo da učestvuje na 
tenderu, vlasnik MK Grupe, Miodrag Kostić je podgoričkim "Vijestima" saopštio 
da je tender prekratko trajao.

 

Delom problem vidi u ekonomskoj krizi, te da su kompanije okupljene unutar 
konzorcijuma imale različita očekivanja od tendera. Kostić je zaključio da je 
izuzetno ekonomski opravdano da Srbija ima izlaz na more, odnosno da sebi 
obezbedi alternativne pravce izlaska na more. I ministar infrastrukture Srbije 
Milutin Mrkonjić je ocenio da je tender bio ishitreno raspisan i najavio da će 
Srbija učestvovati na ponovljenom tenderu.

Preko gatova barske luke se sada izvozi svega oko sedam do osam odsto izvoza iz 
Srbije, dok su saobraćajne veze te luke sa Srbijom loše. Srbija mnogo više 
koristi luke Kopar i Konstancu, do kojih se, iako su dalje, znatno brže stiže.

Pa ipak čudno da se niko nije prijavio?

 

Sa druge strane za profesora Predraga Ivanovića, predsednika borda direktora AD 
Luke Bar, neučešće kompanija i konzorcijuma koji su pokazali interesovanje za 
kupovnu najvrednije celine Luke Bar predstavlja iznenađenje koje tumači kao 
posledicu ekonomske krize, koja je pogodila upravo pomorski saobraćaj.

 

Profesor Ivanović očekuje da će u narednoj fazi, odnosno nakon raspisivanja 
novog tendera biti obezbeđen strateški partner. Pored privredne krize, Ivanović 
navodi i druge probleme sa kojim se Luka Bar suočava.

Luka Bar, o čemu je Dojče Vele već pisao, posluje sa gubicima, tehnički i 
tehnološki znatno zaostaje za konkurencijom na Jadranu, ima bar trećinu viška 
zaposlenih, a svoje kapacitete koristi sa oko 50 odsto.

Konkurencija ostvaruje bolje rezultate

 

Godišnje se pretovari nešto preko dva miliona tona tereta, što iznosi sedam 
puta manje nego u Luci Kopar ili dva puta manje nego u lukama Rijeka i Ploče.


Prilikom podele preduzeća, oko 800 zaposlenih je prebačeno u novu kompaniju 
Kontejnerski terminal i generalni tereti, a to je bar tri puta više nego što je 
zaista potrebno. Analitičari ocenjuju da je to veliko opterećenje za proces 
privatizacije i da će svaki ozbiljni strateški partner dobro razmisliti da li 
da dolazi u luku i rešava socijalne i političke probleme koji će mu kao „vruć 
krompir" biti predati u ruke.

 

Pojedini analitičari tvrde i da je vlada zakasnila sa privatizacijom i da će se 
Luka teško vratiti na evropsku mapu.

 

Autor: Vesna Rajković

Odg. urednik: N. Jakovljević

 

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5432880,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[sim] Srbija posle dr Zorana đinđića: SEDAM GODINA BEZ NADE

2010-03-19 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija posle dr Zorana đinđića: 
12. mart 2003. -12. mart 2010
SEDAM GODINA BEZ NADE
Piše: Zoran Živković

   Danas, sedam godina nakon mučkog ubistva, stavovi, izjave i tekstovi 
Zorana đinđića imaju više svežine, racionalnosi i nade, nego ukupna kakofonična 
graja političke pačje škole koja danas popunjava mesto na kome bi trebalo da 
stoluje srpska politička elita. 
   Zbog toga je i ubijen! Zbog toga što je bio pametan, enciklopedijski 
obrazovan, prkosan i hrabar. 
   Želeo je da modernizuje Srbiju, da provetri memlu stogodišnje 
samozadovoljne mrzovolje, da društvo okovano polupismenom konzervativnom 
inercijom natera da iskoristi novu šansu koja se pojavila na početku XXI veka. 
   Mukotrpan proces reformisanja Srbije započeo je menjanjem samog sebe. 
Početkom poslednje decenije prošlog veka, precizno 1993.godine, odbacio je 
ugodnu i lagodnu poziciju najšarmantnijeg srpskog filozofa i preuzeo odgovornu 
poziciju vodećeg opozicionog političkog lidera. 
   Njegove besprekorne višeslojne analize najvažnijih problema tadašnje 
Srbije postaju elementi političke platforme koja pruža rešenja, daje odgovore i 
obezbedjuje izlaz sa stranputice kojom su nas poveli tadašnji vlastodržci 
potpomogniuti kvaziopozicionim liderima. 
   Program reformi je postao program Demokratske sranke koja je pod 
Zoranovom palicom i sama morala biti reformisana. Stranka dobronamernih 
intelektualaca, dobrih ljudi iz "kruga dvojke" koji rado analiziraju i 
kritikuju, ali retko imaju želju da nešto praktično učine, menja se i postaje 
efikasan organizam čija intelektualna nadmoć dobija i praktičnu sposobnost 
energičnog delovanja.
   Demokratska stranka prestaje da bude deo kulisa miloševićevske 
karikarure višestranačja i postaje najveći problem režima, ali i jedina nada 
mnogobrojnih građana koji priželjkuju brzo i održivo ostvarivanje standarda 
evropske Srbije. 
   Njihovim glasovima na lokalnim izborima 1996.godine osvajamo sve velike 
gradove, a u protestima nakon pokušaja prekrajanja izbornih rezultata 
pokazujemo borbenu odlučnost koja đinđića dovodi do mesta gradonačelnika 
Beograda. 
   Odmah započinje buđenje i čišćenje glavnog grada koji u narednih šest 
meseci, do prve velike izdaje opozicionih saboraca, ponovo dobija lik i 
karakter evropskog velegrada. Njegovi poštovaoci, ali i protivnici, u tom 
kratkom periodu shvataju šta namerava da učini sa državom kada dođe na njeno 
čelo. To uverenje da će pobediti i zbaciti Miloševića i preuzeti odgovornost za 
vođenje ove napaćene zemlje postaje većinsko i postavlja se samo pitanje 
trenutka kada će se to desiti. 
   Planiranje, organizacija i sprovodjenje septembarskih izbora i 
petooktobarske, velike, narodne revolucije 2000. godine vrhunac je njegove 
opozicione karijere i početak mukotrpnog i po život opasnog posla 
upristojavanja i modernizacije Srbije.
   Prvog dana na poziciji premjera Srbije donosi dve simbolične odluke - 
hapsi šefa miloševićeve tajne policije i ukida sve privilegije premjera čime 
poručuje da za sva iskušenja koja ga na tom mestu vrebaju - ne očekuje nikakvu 
nagradu.
   " Ne treba meni da me građani vole, da budem omiljen i popularan, po 
cenu da zbog toga moramo odustati od neophodnih, ali nepopularnih reformi. 
Ljubav porodice i prijatelja mi je sasvim dovoljna." 
   Ovo je njegov odgovor na pitanje novinara zašto je njegov rejting, po 
istrazivanjima, daleko manji od dostignuća reformi koje sprovodi.
   "Kvalitet reformi koje sprovodi prva demokratska vlada, u tranzicionim 
državama, obrnuto je proporcionalan šansama te vlade na sledećim izborima. Što 
su vam reforme brže i bolje toliko su vam šanse za novi mandat manje". 
   Ovo saznanje ga nije demotivisalo, naprotiv, proces reformi


Kako bi Srbija izgledala danas da je Zoran đinđić živ?
Srbija bi ponovo imala nadu!
   Ovo pitanje danas postavljaju mnogi, većina sa nadom, neki sa strahom. 
Moj odgovor na to pitanje je jednostavan - Zoran bi danas bio na polovini svog 
drugog premjerskog mandata. Na redovnim izborima 2004. godine DS bi izgubila 
vlast sa osvojenih pedesetak mandata u srpskom parlamentu. Vlast bi formirala 
ista koalicija koja je to učinila nakon decembarskih izbora 2003. 
   Pre toga bila bi završena saradnja sa Haškim tribunalom. Reformisana 
vojska ne bi mogla da skriva ni "dr Dabića", ni Hadžića, ni Mladića i taj 
sramni deo srpske istorije bi bio okončan. 
   Početkom 2004. godine bi bila održana međunarodna konferencija o 
konačnom rešenju kosovskog pitanja, "Mali Dejton", sa koga bi svi otišli 
delimično zadovoljni usvojenim rešenjem koje bi ozakonilo podelu Kosova, 
najmanje rđavo rešenje za ovaj veliki problem.
   Istovremeno bi bio okončan i proces razdruživanja sa crnogorskom braćom, 
uz mnogo manje kukanja i prangijanja, u normalnoj atmosferi, bez trzavica i 
ožiljaka koji su ostali nakom podele koja se uistinu desila. Privatizacija 
javnog sektora bi bila okončana te iste 2004. godine, 

[sim] 'Srbija se povlači' iz slučaja G anić

2010-03-15 Прати разговор ANTIC.org-SNN
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2010/03/100315_ganic_serbia.shtml

Ponedeljak, 15. mart 2010. - Objavljeno 05:35 GMT
 


'Srbija se povlači' iz slučaja Ganić
 
Đorđe Nasković
Za BBC iz Beograda
 
 



Tadićeva izjava i dalje bez zvaničnog objašnjenja

Nakon što je skoro dve nedelje insistirala da Velika Britanija izruči Ejupa 
Ganića Srbiji zbog navodnog ušešća u zločinu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 
1992. godine, Srbija se, po svemu sudeći, povlači iz ovog slučaja.

Naime, predsednik Boris Tadić u nedelju je rekao da Srbija nema ništa protiv da 
Ganić bude izručen sudu u Bosni i Hercegovini.

Analitičari ocenjuju da se Srbija povlači iz ovog slučaja jer nema dovoljno 
dokaza.

Tadićeva izjava posle prosleđene dokumentacije

Danima su nadležni organi Srbije - tužilaštvo i Ministarstvo pravde, ponavljali 
kako ima dosta dokaza o umešanosti Ejupa Ganića u napad u Dobrovoljačkoj ulici.

Danima su se prevodile stranice te dokumentacije, i kada je, prema navodima iz 
Ministarstva pravde, ona sredinom prošle nedelje poslata sudu u Londonu koji 
treba da odučuje o izručenju Ganića, predsednik Boris Tadić rekao je da Srbija 
nema ništa protiv da nekadašnji član ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine 
bude izručen toj zemlji.

"Za Srbiju uopšte nije centralno pitanje da Ejup Ganić bude izručen Srbiji. Za 
Srbiju je centralno pitanje da se dogodi sudski proces u kome je Ejup Ganić, 
koji je osumnjičen za učestvovanje u ratnom zločinu, apsolutno nezaobilazan 
činilac i Srbija nema ništa protiv da Ejup Ganić bude izručen sudu BiH, odnosno 
svojoj matičnoj državi Bosni i Hercegovini.", izjavio je predsednik Srbije.

Tadić je rekao i da je važno da svako ko je osumnjičen za ratne zločine ima fer 
i pošteno suđenje i da Srbija želi da veruje da će pravosudne institucije Bosne 
i Hercegovine dokazati da su u stanju da to i obezbede:

"Principijelan stav Srbije jeste da mora da se okonča saradnja svih država u 
regionu sa Haškim tribunalom, ali istovremeno sve ono što nije preuzeto od 
strane Haškog tribunala kao pravni proces, svi oni pravni procesi koji nisu 
preuzeti od Haškog tribunala i koji se nalaze u nacionalnim sudovima, takođe 
moraju da se okončaju."

U tužilaštvu za ratne zločine nisu želeli da komentarišu izjavu Tadića, niti je 
do sada reagovao bilo ko iz Ministarstva pravde, tako da nema obajašnjenja da 
li to praktično znači da Srbija odustaje od zahteva za izručenje.

Mogući nedostatak dokaza

Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenjuje da se Srbija povlači 
zbog nedostatka dokaza u ovom slučaju:

"Tadićeva izjava priprema javnost Srbije na ono što će odlučiti sudovi u 
Londonu, a ja pretpostavljam da će oni odlučiti da beogradska poternica nije 
poduprta dovoljnim dokazima da bi mogao da bude izručen Beogradu i da će on 
biti prosleđen Sarajevu. U kojem svojstvu, to ćemo videti. 
Faktički, Srbija se povlači. Nije nemoguće da, ako sudovi u BiH odluče da on 
nije kriv, Srbija na kraju potpuno odustane od tog gonjenja."

Janjić smatra da je odluka da zvanični Beograd "spusti loptu" u slučaju Ganić 
politička i da je usledila posle procene da je štetna po Srbiju:

"...Da smo jedan od aktera koji su doveli do ponovnog narušavanja ionako loših 
odnosa između Banjaluke i Sarajeva. Drugo, da smo tim potezom doveli Srbiju u 
situaciju nekoga za koga se smatra da ne želi saradnju u regionu. Politička je 
procena da je bolje da budete monitor nego, na primer, da radite jedno vrlo 
delikatno suđenje u kojem bi bilo jako teško posle da objasnite javnosti Srbije 
zašto ne možete da osudite Ganića."

Ejup Ganić je 1. marta uhapšen u Londonu po zahtevu Srbije.

U četvrtak, 11. marta, pušten je iz pritvora uz kauciju, ali će morati da 
ostane u Londonu najmanje do 13. aprila, kada bi trebalo da bude održano 
ročište na kome Srbija treba da izloži čitav slučaj zbog kojeg traži izručenje.
 



   Srpska Informativna Mreza

sim@antic.org

http://www.antic.org/


[sim] Srbija uputila zahtev za izručen je Ejupa Ganića

2010-03-10 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija uputila zahtev za izručenje Ejupa Ganića

 

BEOGRAD, 10. marta 2010. (Beta) - Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da je 
u sredu nadležnim organima Velike Britanije uputilo molbu za izručenje bivšeg 
člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića.

Molba sa obimnom sudskom dokumentacijom upućena je Velikoj Britaniji radi 
predaje Ganića (64) Višem sudu u Beogradu u cilju dovršenja krivičnog postupka 
koji se protiv njega vodi u Srbiji. Britanski sud odredio je da Srbija molbu za 
izručenje Ganića i prateću sudsku dokumentaciju treba da dostavi do 7. aprila.

Kako je javila Televizija Federacije BiH (FTV), predsedavajući Predsedništva 
BiH Haris Silajdžić danas je otputovao u Veliku Britaniju a razlog posete je 
slučaj ratnog člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića.

Silajdžić, javljaju mediji u Federaciji BiH, želi da pruži podršku Ganiću, a u 
Londonu će obaviti i niz sastanaka sa vlastima Velike Britanije. Silajdžić 
planira da poseti Ganića u zatvoru, ako on sutra ne bude pušten uz kauciju.

Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu na osnovu poternice 
koju je za njim i još 18 osoba iz BiH, Srbija raspisala zbog napada na kolonu 
JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine.

http://www.beta.rs/?tip=article&kategorija=vestidana&ida=2274447&id=&ime=



[sim] Srbija pod hipotekom

2010-02-28 Прати разговор ANTIC.org-SNN

 


Srbija pod hipotekom


Slavica MORAVČEVIĆ, 27.02.2010 21:00:46

Ocena:  

 

 

 1.54 (Glasova: 18)

 

  http://www.novosti.rs/images/basic/vote_on.gif

Komentara: 5   
http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif

 

 BANKE u Srbiji stavile su šapu na više od 300.000 nekretnina. Tačnije, građani 
i firme su prilikom zaduživanja dali pod hipoteku toliko kuća, stanova, 
poslovnog prostora, zemljišta... Spisak vrednosti na koje bankari polažu pravo 
po osnovu odobrenih kredita je, međutim, znatno duži.
Na njemu su i vrednije pokretnosti, kao, na primer, skuplje poljoprivredne 
mašine - kombajni, jači traktori... Zatim, proizvodne mašine i oprema u 
firmama, pa autobusi, kamioni, kombi vozila. Mnoge banke stavljaju zalogu i na 
putničke automobile, vredne slike i druga umetnička dela... Koliko je ovakvih 
zaloga teško je utvrditi, jer bankari nisu radi da sa takvim podacima izlaze u 
javnost. Ali, s vremena na vreme mogu se naći ponude o prodaji oduzetih vozila, 
mašina... Na sajtovima banaka i u štampi.
Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, do sada su banke 
odobrile 1,4 biliona dinara kredita privredi i stanovništvu, ili oko 14 
milijardi evra. Ako se uporedimo sa ostalim zemljama u regionu, prema podacima 
NBS, nismo prezaduženi, jer je učešće zajmova u bruto društvenom proizvodu oko 
40 odsto, tako da ima prostora za nove pozajmice.

OTPLATA

Firme su dužne bankama oko 10 milijardi evra u zemlji i oko 10,1 milijardu evra 
u inostranstvu. Građani trenutno koriste zajmove od oko četiri milijarde evra. 
Više od polovine tog iznosa, oko 2,2 milijarde evra, otpada na stambene 
kredite. Do sada su banke odobrile 71.173 stambena zajma, a oko 30 pozajmica je 
problematično, odnosno - hipoteka je aktivirana.
- Najčešće obezbeđenje koje banke zahtevaju kod preduzeća, kao i kod građana 
koji koriste stambene kredite, jeste hipoteka - kaže Milan Kovačević, 
ekonomista. - U ovom trenutku nije problem visina zaduženosti, nego struktura 
zajmova. Naime, najveći broj kredita je u evrima, koji iz dana u dan jača u 
Srbiji. To dovodi do porasta rata, i privrednicima i stanovništvu, pa mnogi 
imaju problem sa otplatom svojih obaveza prema bankama. Narodna banka Srbije je 
morala da vodi računa, da isključi zaduživanje sa valutnom klauzulom i da se 
zadužujemo u domaćoj valuti u kojoj i privređujemo. Čak su i subvenciionisani 
zajmovi evroizovani, što je apsurdno. Tek sada, kada je nastao problem, čuju se 
predlozi nadležnih da bi krediti trebalo da budu u dinarima. A šta ćemo sa već 
uzetim?
Prema rečima Kovačevića, ne može se tumačiti da su banke koje su uzele hipoteku 
kao sredstvo obezbeđenja bukvalno i vlasnici te imovine. Osim toga, ni 
bankarima ne ide u prilog da oduzimaju kuće, stanove, poslovni prostor, 
zemljište, jer nemaju kome da ga prodaju. Bankama je posao da prodaju novac i 
da za to naplaćuju kamatu.

KAŠNJENJE

Bankari nerado govore o prinudnoj naplati kredita. Ali, zato ima banaka koje na 
svojim sajtovima, već skoro dve godine, oglašavaju prodaju raznih nekretnina 
širom Srbije, od Bečeja do Babušnice, ali bezuspešno. Naročito niko nije 
zainteresovan za nekretnine u unutrašnosti. Zbog toga bankari više vole da 
regularno naplaćuju svoje zajmove.
Situacija 

je nešto drugačija kada su u pitanju preduzetnici, mala i srednja preduzeća - 
kod njih je stepen prinudne naplate najviši.
- Ako se uporede sa obavezama javnih preduzeća, dugovanja preduzetnika, malih i 
srednjih firmi, su u stvari veoma mala - kaže Kovačević. - Oni nemaju dobar 
koncept poslovanja, već rade stihijski, pod raznim uticajima. Naravno, ima i 
veoma uspešnih firmi koje servisiraju svoje obaveze i u zemlji i u inostranstvu.
Prema podacima Kreditnog biroa, najveće kašnjenje u otplati kredita, od 8,5 
odsto, imaju preduzeća. Ono je u odnosu na kraj 2008. godine povećano za skoro 
dva odsto. Slede preduzetnici sa kašnjenjem od osam odsto, i na kraju građani 
sa 3,3 odsto.
- Stanovništvo je dobar korisnik bankarskih usluga, a najveći deo kašnjenja u 
otplati kredita je posledica smanjenih i neredovnih primanja, ili gubitka 
zaposlenja - smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka 
Srbije. - Problem poslednjih meseci stvara rast evra. Mnogima koji 

[sim] Srbija: Zabraniti obilježavanje Oluje

2010-02-22 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Hrvatska zasad ne povlači tužbu

22. februar 2010. | 22:11 -> 23:01 | Izvor: B92 Beograd -- Hrvatska nije 
predložila povlačenje tužbe kojom pred Međunarodnim sudom pravde tereti Srbiju 
za genocid, kaže glavni pravni zastupnik Srbije Saša Obradović.




Govoreći o sastanku sa predstavnicima najvišeg suda UN-a, glavni pravni 
zastupnik Srbije pred MSP-om, rekao je u vestima B92 da je srpska strana bila 
"otvorena za sve opcije", ali da "zastupnica Hrvatske nije ni pomenula" 
povlačenje tužbe, koju je protiv Srbije podnela jula 1999. pod optužbom da je 
odgovorna za navodni genocid nad Hrvatima u ratu 1991/95.

"Andrea Metelko-Zgombić nije iskoristila ni priliku da našu tužbu odmah 
napadne, već je zatražila 14 meseci za odgovor, ali joj je Međunarodni sud 
pravde u Hagu odobrio devet meseci", rekao je Obradović. 

On je podsetio da je Srbija, u kontratužbi koju je podnela 31. decembra prošle 
godine, navela da Hrvatska i danas krši Konvenciju o sprečavanju zločina 
genocida, jer nije kaznila počinioce zločina nad Srbima tokom vojne operacije 
"Oluja". 

"Srbija je zatražila i kompenzaciju za žrtve genocida, povratak izbeglica, kao 
i da MSP Hrvatskoj zabrani da 5. avgust, dan kada je iz Krajine proterano više 
od 230.000 Srba, slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti“, rekao je 
Obradović. 

Komentarišući spekulacije u vezi sa najavljenom deklaracijom o Srebrenici, koju 
bi trebalo da usvoji parlament Srbije, Obradović, koji je zastupao Srbiju i u 
sporu po tuzbi Bosne za genocid, kaže da nisu tačne ocene da bi eventualna 
konstatacija da je u Srebrenici izvršen genocid, mogla da ugrozi pravnu 
poziciju srbije u odnosu na taj zločin. 

"Međunarodni sud pravde doneo je presudu u tom slučaju", podseća Obradović. 

Obradović podseća da je Međunarodni sud pravde u presudi konstatovao da Srbija 
nije izvršila genocid u Srebrenici ali da je prekrsila Konvenciju o genocidu 
jer nije sprečila genocid i nije kaznila počinioce tog zločina. 

Gostovanje Saše Obradovića u vestima B92 možete pogledati ovd

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?=2010&mm=02&dd=22&nav_category=64&nav_id=413173e.



[sim] Srbija neće u NATO

2010-02-06 Прати разговор ANTIC.org-SNN

Srbija neće u NATO


Beograd neće činiti korake koji vode ka svrstavanju u NATO, niti bilo koji 
drugi vojni savez, ali će sa svima sarađivati na održavanju mira i stabilnosti, 
rekao ministar Vuk Jeremić, koji učestvuje u radu Bezbednosne konferencije u 
Minhenu. 

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić učestvuje na Minhenskoj bezbednosnoj 
konferenciji koja je prema njegovim rečima, najvažniji ovogodišnji skup 
posvećen bezbednosti. 

Jeremić je izjavio u Minhenu da Beograd neće činiti korake koji vode ka 
svrstavanju u NATO, niti bilo koji drugi vojni savez, ali će na održavanju mira 
i stabilnosti sarađivati sa alijansom i svim drugim akterima na Zapadnom 
Balkanu. 

"Od ogromne je važnosti u našem diplomatskom nastupu da bezbednosna dimenzija 
na Kosovu bude diskutovana na najvišem nivou", rekao je Jeremić FoNetu. 

Prema njegovim rečima, politika vojne neutralnosti se neće menjati, a Vlada 
Srbije neće činiti korake koji vode ka svrstavanju u NATO, niti neki drugi 
vojni ili odbrambeni savez. 

Jeremić je istakao da to, ipak, ne znači da Srbija neće najbliže moguće 
sarađivati sa NATO i svim drugim akterima na Zapadnom Balkanu na održavanju 
mira i stabilnosti. 

Ministar spoljnih poslova Srbije naglasio je da je zabrinut za mir i stabilnost 
na Kosovu, naročito posle najava da bi moglo doći do jednostranih i nelegalnih 
akcija na severu Kosova. 

"Od ogromne je važnosti u našem diplomatskom nastupu da bezbednosna dimenzija 
na Kosovu bude diskutovana na najvišem nivou u međunarodnoj areni. Glavna tema 
mojih razgovora biće bezbednost na Zapadnom Balkanu, pogotovo Kosovu", rekao je 
Jeremić. 


Evropska vizija Srbija i Nemačke 

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je večeras u Minhenu, posle 
razgovora sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vesterveleom, izjavio FoNetu da 
Beograd i Berlin dele istu viziju - "evropsku budućnost za ceo Zapadni Balkan". 

Naglasivši da je centralni strateški prioritet Vlade Srbije članstvo u 
Evropskoj uniji, Jeremić je ocenio da su odnosi sa Nemačkom od izuzetne 
važnosti. 

"Na Zapadnom Balkanu postoje prepreke i izazovi za integraciju u EU. Nemamo o 
svim pitanjima isto mišljenje, ali je važno da i na strani Beograda i na strani 
Berlina 
postoji dobra volja za rešavanje svih problema oko kojih nema saglasnost", 
rekao je Jeremić. 

Nastavićemo blisko da radimo, kako sa Nemačkom, tako i sa drugim evropskim 
partnerima na ostvarenju našeg centralnog stateškog priotiteta, rekao je 
Jeremić, koji je danas imao sastanak i sa bavarskim ministrom za evropska 
pitanja 
Emilijom Miler. 

Jeremić je, tokom Minhenske bezbednosne konferencije, razgovarao i sa šefovima 
diplomatija Turske i Azerbejdžana Ahmetom Davutogluom i Elmarom Mamadijarovom. 

 

http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=24255&vest=Srbija-nece-u-NATO



[sim] Srbija dužna više od 33 milijard e dolara

2010-02-03 Прати разговор ANTIC.org-SNN

Srbija dužna više od 33 milijarde dolara 


Komentara 0 

  

veličina teksta:+ 

 - 

 

Spoljni dug Srbije dostigao je krajem novembra 33,26 milijardi dolara, što je 
za 2,7 odsto više nego mesec dana ranije. 

 

Uspeo da izračuna i dug i posledice: Miloje Kanjevac

Dug se povećao za čak 8,3 odsto u odnosu na kraj 2008. godine, izjavio je 
direktor Instituta za tržišna istaživanja IZIT Miloje Kanjevac. 

On je rekao da se u odnosu na kraj 2000. godine spoljni dug Srbije uvećao čak 
3,2 puta, jer je tada bio 10,83 milijardi dolara. 

Kanjevac je ukazao da se proteklih godina, uglavnom, više zaduživao privatni 
sektor, koji je povećao dug sa 2,03 milijarde dolara u 2000. na 23 milijarde 
dolara, ali je krajem 2008. godinu primat u dinamici preuzela država. 

Privatni dug je 2000. godine učestvovao u ukupnom dugu sa 18,8 odsto, a u 2008. 
sa 70,7 odsto. 

Udeo privatnog sektora u ukupnom dugu lane u novembru je pao na 69,2 odsto, dok 
je udeo države iznosio 30,8 odsto. 

Ukupan dug javnog sektora porastao je sa 8,8 milijardi dolara u 2000. na 10,26 
milijardi dolara u novembru 2009. i bio je za 14 odsto viši nego krajem 2008. 

Kanjevac je predočio da je država protekle godine pojačala svoje zaduživanje, 
pod pritiskom svetske ekonomske krize koja je dovela do pada privrednih 
aktivnosti i odliva kapitala. 

On je napomenuo da bi bez stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim 
fondom, Srbija doživela finansijski i privredni kolaps. 

Kanjevac smatra da će spoljni dug nastaviti da raste, pre svega, pod uticajem 
države. 

Napomenuo je da će, ukoliko veći deo svih uzetih kredita bude angažovan u 
infrastrukturne projekte i restrukturiranje persprektivnih preduzeća, u 
narednim godinama moći da se očekuje veći priliv investicija u proizvodne 
sektore. 

U protivnom će cena izlaska iz krize biti znatno veća i za privredu i za 
stanovništvo, upozorio je Kanjevac. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/26602/Srbija-duzna-vise-od-33-milijarde-dolara



[sim] Srbija u EU ulazi bez Kosova

2010-01-29 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 

OLIVER IVANOVIĆ, DRŽAVNI SEKRETAR

 

Srbija u EU ulazi bez Kosova

 

Vest objavljena:

 

29.01.2010 | 12:20

 

 

Evropski samit u Solunu 2003. godine je definisao odvojene koloseke za Srbiju i 
za Kosovo i Metohiju zato što je u tom trenutku Kosovo bilo protektorat, što je 
i današnje stanje. Mi se Kosova ne odričemo ni zbog Evropske Unije, niti zbog 
bilo kog drugog zahteva ili cilja. Kosovo ostaje u sastavu Srbije, ali će 
odvojeno ući u EU – rekao je za Radio S državni sekretar u Ministarstvu za 
Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović.

 

- Jednostavno mi nemamo kontrolu nad tom teritorijom i zbog toga je Srbija u 
Solunu 2003. godine tretirana odvojeno. To se tada smatralo jako uspešnim 
potezom naše diplomatije, ali i uspešnim potezom Međunarodne zajednice. Jer, 
Kosovo jako zaostaje za preostalim delom Srbije, i ono kao takvo bi usporavalo 
Srbiju, a Srbija zbog Kosova na kom nema uticaj ne bi mogla da uđe u Evropsku 
Uniju narednih 20 godina. To ne znači da se mi odričemo Kosova jer je ono 
sastavni deo Srbije, kao što je i severni Kipar ostaje deo Kipra, ali je u EU 
ušao samo južni deo Kipra. Znači, onog trenutka kada se Albanci budu osvestili 
i postali svesni da moraju ući u pregovore i kada se ti pregovori budu završili 
na zadovoljstvo obe strane onda će Kosovo dobiti ono što preostali deo Srbije 
ima. U protivnom ono će ostati van svih povlastica koje EU nudi, kao što u ovom 
trenutku imamo viznu liberalizaciju za ovaj deo Srbije, ali nemamo za Kosovo – 
naglasio je Ivanović.

 

Izjavili ste da je vaše duboko uverenje da to mora biti stavljeno na znanje 
narodu. Zašto to nije ranije učinjeno?

 

To je nešto što svi znaju. To su ljudi koji se bave politikom i koji su svesni 
da smo 2003. godine prithvatili to jer bi inače Srbija propala. Srbija već 
ekonomski zaostaje za ostalim svetom tako da ima ozbiljne političke i socijalne 
probleme. Prema tome državni vrh je mislio neka se Kosovom bavi međunarodni 
protektorat UMNIK i međunarodne mislije. Mi se ne odričeno tog dela teritorije, 
ali bez odgovornosti za njihovo zaostajanje više možemo da napreduje ka EU. Jer 
ja sam to više puta ponovio, da Srbija mora ekonomski ojačati, jer samo 
ekonomski ojačana to znači politički i međunarodno priznata. U svim 
međunarodnim institucijama ona se može boriti za očuvanje svog teritorijalnog 
integriteta. Jer ono što se nama dogodilo to je jedno potpuno nelegalno i 
nelegitimno bombardovanje. To se ne događa razvijenim i jakim zemljama, jer se 
to može dogoditi samo slabim zemljama, a mi smo u trenutku bombardovanja bili 
izuzetno slaba zemlja – rekao je Oliver Ivanović.

 

Sanja Vajagić

 

http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=23858&vest=Srbija-u-EU-ulazi-bez-Kosova



[sim] Srbija je lider Balkana"!? Idi, bre!

2010-01-29 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Dragan J. Vučićević - Dosta zločina!

Srbija je lider

Malo, malo, pa neki od vajnih srpskih političara slavodobitno objavi kako je 
Srbija danas lider u regionu i kako će u narednom periodu to liderstvo biti 
dodatno učvršćeno i unapređeno. Eno, pre neko veče u „Dnevniku" onaj opeglani 
portabl ministarčić, onaj što tvrdi da je rođen kao ekspert, objavi da je 
Srbija na najboljem putu da postane „motor razvoja čitavog zapadnog Balkana"!? 
Idi, bre!

Stvarno, ljudi moji, a u čemu smo mi to lideri?! U kojoj je to konkretnoj 
državno-ekonomskoj disciplini Srbija najbolja u ovom delu Evrope? Kakvi smo to 
mi, sinji kukavci, lideri kada nam dinar danas vredi manje nego ikada i kada po 
prvi put u istoriji radnik u Srbiji ima manju platu od radnika u Crnoj Gori, 
Makedoniji i Bosni? Ili nas, može biti, liderima čini to što sa najmanjom 
platom u regionu plaćamo ubedljivo najskuplji benzin u Evropi?! Ili se 
liderstvom zove to kada se, posle deset godina „demokratske vlasti", za 
saobraćaj zatvori Gazela pošto niko nije uložio nijedan jedini dinar u njeno 
održavanje? Ili smo, ko će ga znati, lideri po količini štrajkova i gladnih 
radnika, po broju nevinih žrtava burazersko-kumovske privatizacije?! Ili smo 
lideri zato što ministri u ovoj zemlji ne odgovaraju za lopovluk čak ni onda 
kada taj lopovluk utvrdi Državna revizorska institucija?!

Alo, bre! Pa, dosta više zajebancije. Kakvi, bre, crni lideri?! Vreme je da se 
sve stvari nazovu pravim imenom. Krajnje je vreme da se kaže da je Srbija danas 
u velikom, ogromnom problemu, najvećem posle Petog oktobra. Rasprodata, 
rasparčana, opljačkana, obeznađena, bez ikakve jasne državne strategije, bez 
ozbiljnog sistemskog ekonomskog plana, „operisana" od bilo kakve političke 
ideologije i nacionalne ideje, Srbija je danas ostavljena na milost i nemilost 
politikantima koji ne vide dalje od svog buđelara. Sve se svelo na goli 
interes. Interes korumpiranih skotova. Lični interes moćnih pojedinaca stavljen 
je visoko iznad interesa države i nacije. I to je strašno, to je poražavajuće, 
ali to je tačno.

Elem, došli smo, slutim, do tačke pucanja. Sve, jelte, možeš varati neko vreme, 
neke možeš varati i sve vreme, ali nikako ne možeš sve varati sve vreme. I to 
bi morali da imaju na umu ovi koji svim silama pokušavaju da Srbe i dalje drže 
u medijskoj anesteziji. Ne živi se, bre, od lažnih obećanja, ne hrane se deca 
praznim parolama, ne ide se u Evropu slanjem oklopljenih žandara na gladne 
radnike.

Dobro, ali šta će biti? Pa, samo su dva izlaza iz ovog državnog ćorsokaka. Ili 
vanredni izbori. Ili neka nova revolucija. 

Dragan J. Vučićević

http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/98652/Srbija+je+lider.html



[sim] Srbija ili NATO atomsko skladišt e

2010-01-25 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 

Uvodnik

Srbija ili NATO atomsko skladište

 

Broj 98 | Piše: Milorad Vučelić • 22. januar 2010

 

Srbija je jedina zemlja na svetu koja je rešila da najveću propagandnu laž 
usmerenu protiv nje zvanično proglasi državnom istinom. To nikada i nigde nije 
bilo. Primera radi, neuporediva Nemačka je svoje namirivanje grehova nacističke 
prošlosti završila za manje od jedne decenije. Za razliku od srpske njena 
krivica je počivala na činjenicama i istini o genocidu i masovnim u desetinama 
miliona izraženim ratnim zločinima. Srpski grehovi počivaju na golim 
propagandnim lažima i najpodmuklijim izmišljanjima i preuveličavanjima. Nemci 
već dugo i sve češće i sve više osuđuju saveznike zbog brutalnog, i kažu, 
nepotrebnog, i osvetničkog bombardovanja Drezdena na samom kraju rata, a 
vlastodršci Srbije i njeni medijsko-propagandni i nevladini poslušnici se 
naprosto ubiše u pokušaju da naknadno opravdaju i legitimizuju sva 
bombardovanja NATO-a  i sve počinjene zločine prema srpskom narodu. Reč je, 
dakako, o rezoluciji o „genocidu“ ili „lokalnom genocidu“ u Srebrenici. 
Zahvaljujući medijskim i novinarskim poslušnicima Srbija to mora da trpi i kao 
zadavljena ćutke podnosi. Na tom poslu nametanja lažnih krivica će se uskoro 
naći i poslanici srpske skupštine.

 

Da ukaže na prave domete, ulogu i zadatak ove rezolucije i rast „međunarodnog 
kredibiliteta Srbije“ postarao se hrvatski predsednik Stipe Mesić. On bi kao 
predsednik Hrvatske koja je članica NATO-a  na čelu NATO vojnih jedinica 
izvršio oružanu intervenciju na Republiku Srpsku. NATO snage bi ponovo napale 
jednu suverenu državu i srpski narod. Srpske vlastodršce ni to ne može odvojiti 
od njihovog NATO obožavanja. Što nas NATO više bombarduje i vojno preti to je 
više razloga za ulazak u njega. Da je Srbija, kojim slučajem, već u ovom vojnom 
savezu, naše velmože ne bi oklevale, ne bi davale Hrvatima borbeno preimućstvo 
– oni bi prvi napali Republiku Srpsku. Ovako srpskim medijskim vlastima ostaje 
samo to da Mesićev istup okarakterišu kao „skandalozan“, baš kao da je uhvaćen 
da na Trgu Bana Jelačića kako javno vrši nuždu.

 

Što se samog Mesića tiče on je dosledan. On je pravi i dostojan potomak svojih 
predaka koji su s fašistima bili pred Staljingradom.To nikada nije zaboravio ni 
izneverio. Srpski vlastodršci i njihove propagandne sluge bi, kakvi su danas i 
opsadu Staljingrada ocenili „skandaloznom“ i ništa više.

 

Javnost Srbije ne bi bila previše iznenađena da se otkrije da su u našoj zemlji 
nekom poverljivom uredbom vlade uvedena neka krivična dela i kazne mimo 
krivičnog zakona pa i ustava. Nikom u Skupštini Srbije ne bi palo ni na pamet 
da tim povodom napravi bar anketni odbor. To pokazuje situacija u vezi i sa 
izborom sudija i navodnim ili stvarnim uplitanjem BIA-e u taj posao. Možda je 
ćutanje i opravdano. Na neki način ono je čak ohrabrujuće.

 

Zašto? Sve do ovog otkrića smatralo se da su sudije birane isključivo po 
političkoj  podobnosti i da je to bio način da se napokon ostvari jedan stari 
Brozov zahtev i proročanstvo. Pre gotovo jednog veka Broz je na  suđenju po 
optužbi za antidržavnu delatnost („Bombaški proces“) istakao da on „ne priznaje 
ovaj zvanični sud i da može odgovarati samo pred sudom svoje partije“. Govorilo 
se to, doduše i pre njega i to od boljih, ali on je nekako ostao 
najupečatljiviji. Kada je već uveliko bio vrhovni vladar Broz je svoje viđenje 
suda i njegove nezavisnosti od izvršne i zakonodavne vlasti dopunio obaveznim 
uputstvom da se sudije i sudovi ne moraju držati zakona „kao pijan plota“. U 
međuvremenu se, kako vidimo, uznapredovalo pa se kao izvor prava ne koriste 
samo direktive iz govora nego se donose vladine uredbe. Uloga službi 
bezbednosti se, naravno, podrazumeva. Tako se Brozov proročki san i zahtev 
konačno uobličio.

 

Imamo razumevanja za angažovanje i zauzetost naših službi bezbednosti, bilo 
civilnih bilo vojnih, na poslovima traženja Mladića i Hadžića kao i na izboru 
sudija, ali ne možemo i pored toga da prihvatimo da je javnosti uskraćen 
odgovor na pitanje ko su autori i „inspiratori“ peticije 200 inetelektualaca za 
obavezno raspisivanje narodnog  demokratskog referenduma o članstvu Srbije u 
NATO-u. Ko su potpisnici ove srpske „Povelje Dvesta“ se zna, ljudi su se 
potpisali, imaju prepoznatljivo ime i prezime i to je svakom dostupno i 
izgledalo je da je to više nego dovoljno, ali ko su autori i „inspiratori“ to 
se ne zna! Možda je neko zaveo i funkcionalizovao ove najuglednije akademike, 
pisce, slikare, naučnike…Ko brine o njihovoj bezbednosti! To bi se hitno moralo 
istražiti i nema bolje adrese za taj zahtev od srpskih službi bezbednosti. 
Ćutanje ovih službi je više nego iznenađujuće jer je javno (u jednom dnevnom 
listu) ukazano na jasan trag, i krug osumnjičenih bitno je sužen. To su oni 
„koji sada traže referendum o NATO-u, a nisu ga sami raspisali onda kada su za 
to imali prilike i mogućnosti“. Nadamo se da nećemo dugo čekati na odgovor 
naših službi i d

[sim] Srbija i dalje nepouzdan partner SAD

2010-01-19 Прати разговор ANTIC.org-SNN
NAŠA PRIČA - Iako su odnosi Vašingtona i Beograda podignuti na viši nivo u 
proteklih godinu dana 

Srbija i dalje nepouzdan partner SAD

Autor: Marija Kojčić 

Beograd - U odnosima Vašingtona i Beograda u proteklih godinu dana je bilo 
promena. Iako nije bilo direktnih kontakata između Borisa Tadića i Baraka 
Obame, politički dijalog između dve zemlje podignut je na najviši nivo kada je 
potpredsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden posetio Srbiju, što je od 
velikog značaja imajući u vidu ulogu Amerike u globalnim i evropskim odnosima, 
i odnosima na Balkanu, izjavio je za Danas Živadin Jovanović, predsednik 
Beogradskog foruma za svet ravnopravnih.

Ipak, kako je naglasio, teško je očekivati da se sa promenom predsednika 
promeni i strategija SAD koja nije bila naklonjena Srbiji i Balkanu. „Daleko je 
vreme kada će Vašington pokazati uvažavanje Srbije. SAD Srbiju i dalje 
tretiraju kao poslušnog faktora na Balkanu. Zahtevaju koncesije, na primer u 
odnosu na sever KiM, u odnosu na Dejtonski sporazum, u odnosu na ustavnu 
poziciju Republike Srpske“. 

Slično mišljenje ima i analitičar Dušan Janjić koji smatra da je od dolaska 
Obame popravljena atmosfera u odnosima Beograda i Vašingtona, ali nije 
promenjen položaj Srbije u odnosima sa Amerikom. On navodi da SAD Srbiju i 
dalje smatraju nepouzdanim partnerom koji može i neprijatno da iznenadi. 
„Džozef Bajden je tokom posete Srbiji preneo važnu poruku, a to je da ne treba 
da se svađamo oko stvari oko kojih ne možemo da se složimo, kao što je Kosovo, 
i da pravimo nove probleme. Ni Boris Tadić ni vlada tu poruku nisu ozbiljno 
shvatili i nisu se potrudili da nađu više zajedničkih tačaka sa Vašingtonom“, 
kaže Janjić u razgovoru za Danas. 

U tom kontekstu, Jovanović ističe da ostaje da se nadamo i da budemo strpljivi 
u očekivanju promena u spoljnoj politici SAD u odnosu na Srbiju i na uvažavanje 
njenih nacionalnih i legitimnih interesa. „Duboko sam uveren da nikakva žurba i 
jurenje u zagrljaj SAD nije preporučljivo. U odnosima sa SAD Srbija će dobro 
učiniti za sebe ako bude strpljiva i obazriva“, kaže Jovanović i dodaje da 
Obama jeste otvorio nade, ali nije promenio odnos podređenog i nadređenog 
Srbije i SAD. 

S druge strane, Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u SAD, smatra da se u 
odnosima Sjedinjenih Država i Srbije u proteklih godinu dana nije ništa 
dramatično promenilo. „Vojna saradnja između dve zemlje se nastavlja, što 
potkrepljuje i činjenica da je Dragan Šutanovac posetio svog američkog kolegu 
Roberta Gejtsa. Od Amerike smo dobili sve što smo mogli. Investicija neće biti 
zbog posledica ekonomske krize, a aktuelni problem oko Kosova i dalje je kamen 
spoticanja u našim odnosima“, ističe Vujačić za Danas. 

Mini-detant s Rusijom

- Na spoljnopolitičkom planu, Obama je sveden na ono što jeste, a ne na ono što 
je bio zahvaljujući predizbornim obećanjima, smatra Janjić. „Njegova politika 
je sada realnija, te shvata da rat u Avganistanu i Iranu ne može prekidati dok 
se ne završi. Na spoljnopolitičkom planu vodi ozbiljnije pregovore. Sa Rusijom 
vodi neku vrstu mini-detanta, što je dobro jer to vodi ka zajedničkom nastupu 
Moskve i NATO kada je reč o kolektivnoj bezbednosti“.

http://www.danas.rs/vesti/svet/globus/srbija_i_dalje_nepouzdan_partner_sad.12.html?news_id=181678



[sim] Srbija u NATO - Za i protiv

2010-01-18 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija u NATO - Za i protiv

Kovačević: Neću da ratujem protiv Rusa! Krstić: NATO me je ranio, ali hoću s 
njima!

Sreda - 13.01.2010

Stavove o referendumu i ulasku u Atlantski pakt za „Alo!“ su suočili pisac 
Siniša Kovačević i general u penziji Ninoslav Krstić, predsednik Foruma za 
bezbednost i demokratiju

 

Ne: Siniša Kovačević

Svaka krupna odluka kojom se odlučuje sudbina jednog naroda ne treba da bude 
donesena ni u jednom kabinetu.

To pogotovo važi u situaciji kad u tim kabinetima sede ljudi koji ne mogu da 
reše takve probleme jer ne prepoznaju njihovu dubinu i ozbiljnost. Zbog toga 
sam potpisao zahtev da o ovom pitanju odluči narod.
Što se mog ličnog stava tiče, on je izrazito antinatovski. Još mi je u ustima 
gorki ukus paljevine, a u ušima mi još odzvanjaju bombe kojima su nas gađali. 
Ja bih možda i pristao, ali mi ne da mala Milica Rakić i sva ona deca koja su 
pobijena u bombardovanju na Kosovu i u ostatku Srbije. Ne daju mi ni sva ona 
deca koja bi u slučaju da uđemo u tu organizaciju bila poslata u Avganistan, 
Irak ili sutra Jemen. Kažite mi da li je ijedna intervencija tog vojnog saveza 
etički pokrivena? Ako bih mogao da biram, uvek bih radije izabrao poziciju 
žrtve nego poziciju dželata. Mislim da je neutralnost najbolja i za ekonomsku 
budućnost naše zemlje.
Postavlja se i pitanje protiv koje bi zemlje NATO ratovao? Jedini mogući 
globalni rat koji bi vodili je onaj protiv Rusije, a ja ne mogu da zamislim da 
Srbi budu okupaciona vojska u Moskvi. Moj stav je da je za Srbiju najbolje da 
bude neutralna, pogotovo zbog toga što su ljudi koji nas vode svi od zla oca, a 
od gore majke.

 

Da: Ninoslav Krstić

Nije problem u referendumu o ulasku u NATO već u tome što neki ljudi žele da ga 
iskoriste za političke poene. Svaki referendum može da uspe ako se pre toga 
dobro pripremi.

Ja sam jedini general Vojske Jugoslavije koji je u toku NATO bombardovanja bio 
ranjen njihovim projektilom i danas verujem da se radilo o zločinačkoj agresiji 
i velikoj greški, što su oni i priznali. Za ulazak u NATO sam pre svega zbog 
toga što to za Srbiju znači mir u narednih 30-50 godina, dosta nam je bilo 
političkih i ekonomskih lomova proteklih godina. Ovakva predviđanja za 
budućnost temeljim na istoriji alijanse čije članice nikad nisu imale vojnih 
neprijateljstava. Radi se o pre svega političkom, a potom vojnom savezu koji je 
moćniji od EU zbog toga što se u njemu nalaze i SAD. Mir je potreban našoj deci 
i unucima, a što se tiče neprijateljstva, i Nemci su nas bombardovali, pa smo 
tamo masovno išli da radimo.
Druga stvar zbog koje je bitno članstvo u NATO je učlanjenje u Evropsku uniju. 
Ako se ne učlanimo, bićemo večiti kandidat za kandidata za ulazak u EU. 
Pogledajte iskustva zemalja iz okruženja. Svi koji teže Uniji su kandidati za 
NATO. Pogledajte šta rade Crna Gora, Makedonija, pa i Bosna i Hercegovina je 
načinila neke korake ka članstvu. Što se tiče odnosa NATO-Rusija, mislim da se 
sa dolaskom Baraka Obame i tu stvari kreću u dobrom smeru, pa bi nam se uskoro 
moglo desiti da njihovi odnosi budu bolji od onih koje Srbija ima sa alijansom.

http://www.alo.rs/politika/23230/Kovacevic_Necu_da_ratujem_protiv_Rusa_Krstic_NATO_me_je_ranio_ali_hocu_s_njima



[sim] Srbija je obaveštajno okupirana država!

2010-01-15 Прати разговор ANTIC.org-SNN
CIA snajka CIA

U Srbiji deluje 55 tajnih službi iz 40 zemalja sa više od 5.000 agenata, 
najmoćniji britanski MI6, nemački BND, ruski FSB, MOSAD, slovenačka SOVA, 
hrvatska SOA, Turci 

BEOGRAD - Srbija je obaveštajno okupirana država!



Više od 5.000 špijuna umreženo radi za interese stranih država. Pozicionirani 
su u Vladi Srbije, njenim agencijama, privrednim kompanijama i nevladinim 
organizacijama, pokazuje istraživanje Kurira, koje smo sproveli posle priznanja 
direktora BIA Saše Vukadinovića da u Srbiji zvanično deluje 55 obaveštajnih 
agencija iz 40 zemalja!

Analitičar Tomislav Kresović tvrdi da je Srbija trenutno pod najvećim pritiskom 
britanskog MI6, nemačkog BND, ali i francuske obaveštajne službe i ruskog FSB. 
Prema Kresovićevim rečima, Britanci u sadejstvu sa CIA „praktično drže u svojim 
rukama strateški bezbednosni sistem Srbije“.
- Vrlo su uticajni, gotovo da kontrolišu neke segmente vojske, vojne namenske 
industrije i policije. Francuzi i Nemci usmereni su na ekonomsku špijunažu, a 
ruska federalna služba kontroliše energetiku. U značajnoj meri veoma je 
uticajan i izraelski MOSAD, a opšte je poznato da je direktno povezan sa SDPR, 
preko kojeg prati glavne koordinate islamskog faktora na Balkanu. Pored toga, 
jak uticaj u Srbiji imaju slovenačka SOVA, koja deluje preko jednog velikog 
trgovinskog lanca, kao i hrvatska SOA, koja interese svoje države ostvaruje 
preko jednog od vodećih tajkuna koji kupuje fabrike i nekretnine, prevashodno u 
agrarnom sektoru. Takođe, u poslednje vreme aktivna je i turska služba, koja 
ima za cilj da uveže u jedan sistem BiH, Sandžak, Kosovo i Makedoniju i da 
koordinira iz dva centra, u Sarajevu i Beogradu - navodi Kresović.

Njegova procena je da trenutno u Srbiji deluje čak 5.000 tajnih agenata 
umreženih u svojevrsni tajni sistem.
- Ima ih u svim Vladinim ministarstvima, agencijama, javnim preduzećima i 
posebno u NVO. Tim Maršal je svojevremeno objavio i spisak domaćih NVO koje su 
otvoreno radile za interese drugih država - podseća naš sagovornik.
Milan Petković, bivši načelnik Vojne obaveštajne službe, tvrdi da u Srbiji 
postoji nekoliko desetina stranih predstavništava u kojima su agenti zaposleni 
kao direktori, predsednici ili savetnici visokog ranga.

- To im omogućava pristup i ulaz u sve državne institucije. Kad strana tajna 
služba preko svojih agenata i špijuna uđe na visoko mesto u srpskoj državnoj 
administraciji, u neko ministarstvo na primer, ona po sistemu lepeze osvaja sve 
resore, institucije i javna preduzeća - objašnjava Petković.
Penzionisani general Ninoslav Krstić smatra da je zvanična saradnja s 
predstavnicima obaveštajnih službi uobičajena, ali da postoji mnogo više tajnih 
agenata nego što se misli.
- Njihov obaveštajni rad ide preko političkih partija, privrednih subjekata, 
raznih privatnih agencija za obezbeđenje koje kupuju stranci i koje prikupljaju 
obaveštajno interesantne informacije od svojih klijenata - biznismena ili 
političara koje čuvaju. Ova činjenica trebalo bi da olakša njihovo otkrivanje, 
jer pre nego što dobiju dozvolu za rad, MUP mora da ih bezbednosno proveri i da 
im da karakteristiku. Tako je najlakše napraviti evidenciju potencijalnih 
špijuna u ovom sektoru. Takođe, sve vrste naših mafija otvoreno sarađuju s 
tajnim agenturama. Primat kod nas drži britanska služba, dok CIA samo preuzima 
podatke od njih - zaključuje Krstić.

BIA: SUPROTSTAVLJAMO SE
Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA, kaže da je uobičajeno da bezbednosne 
službe određuju svoje zvanične predstavnika za saradnju s drugim bezbednosnim 
agencijama.
- Suština saradnje sa stranim službama jeste razmena informacija od 
bezbednosnog značaja, ne samo preko kontakata s njihovim predstavnicima već i 
kroz sastanke eksperata, održavanje stručnih kurseva, obuke i izvođenja 
zajedničkih akcija. Cilj saradnje sa stranim službama je borba protiv 
terorizma, organizovanog kriminala, trgovine oružjem, ljudima - navodi Stojić i 
dodaje da se delovanjem tajnih agenata stranih obaveštajnih službi bavi 
Kontraobaveštajni sektor BIA.
- Njihov zadatak je da se suprotstave prikrivenoj delatnosti stranih 
obaveštajnih službi na teritoriji naše države. Cilj BIA je da svojim, pre svega 
preventivnim delovanjem spreči, odnosno u što većoj meri osujeti aktivnosti i 
planove stranih obaveštajnih službi usmerenih protiv interesa Srbije - kaže šef 
kabineta direktora BIA.

DanaDrašković: Saradnici uglavnom naši ljudi

Nesuđeni kandidat za direktora BIA Dana Drašković kaže da je Srbija još uvek 
veoma nestabilno područje i da je logično da zemljom vršljaju strane službe.
- I dalje je moguće izbijanje raznih sukoba, pa i oružanih. Najpre zbog odnosa 
Srbije i Kosova, koji su veoma zategnuti, skoro nerešivi. Srbija nije članica 
EU i NATO, pa se ponaša mimo svih pravila. Zaoštrava sukobe sa susedima do 
prekida diplomatskih odnosa. Sve su to razlozi da strane službe borave ovde. 
Najprisutnije su hrvatska, albanska, ruska i turska, zatim britanska, američ

[sim] Srbija povlači ambasadora iz Crn e Gore

2010-01-15 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija povlači ambasadora iz Crne Gore

16:11 BEOGRAD, 15. januara (Tanjug) -  Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk 
Jeremić naložio je danas hitno povlačenje ambasadora Srbije u Podgorici Zorana 
Lutovca na konsultacije u Beograd, povodom odluke crnogorskih vlasti da 
uspostavi diplomatske odnose sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.
   Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo je oštar demarš 
predstavniku Vlade Crne Gore u Beogradu povodom odluke o uspostavljanju 
diplomatskih odnosa sa privremenim institucijama u Prištini, navodi se u 
saopštenju Ministarstva.
   "Uspostavljanje diplomatskih odnosa Vlade Crne Gore sa Prištinom 
narušava regionalnu stabilnost i otežava uspostavljanje najboljih mogućih 
odnosa među susedima, što je prioritet Vlade Republike Srbije", navedeno je u 
saopštenju.
   Takođe, poseta ministra odbrane Crne Gore Bora Vučinića Beogradu, 
najavljena za 18. januar, odložena je do daljnjeg, rečeno je Tanjugu u 
Ministarstvu odbrane Srbije.
   Vučinić i ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac trebalo je 18. 
januara da potpišu Sporazum o razmeni sredstava i dokumentacije između vlada 
dveju država.
   Do posete neće doći dok god je ambasador Srbije u Podgorici Zoran 
Lutovac, po nalogu šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića, na konsultacijama u 
Beogradu, nezvanično saznaje Tanjug u srpskom ministarstvu odbrane.
   Crna Gora i Kosovo danas su uspostavili diplomatske odnose razmenom 
pisama ministara inostranih poslova Milana Roćena i Skendera Hisenija, 
saopštila je Vlada Crne Gore.
   (Kraj)
  
  http://www.tanjug.rs/VestDana.aspx?sr



[sim] Srbija - Nacionalne penzije po p olitičkom ključu?

2010-01-13 Прати разговор ANTIC.org-SNN
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/10337/Nacionalne-penzije-po-politickom-kljucu
 
26. 11. 2009. 12:13h | Večernje novosti, Vestionline 

Nacionalne penzije po političkom ključu?
Komentara 0 
veličina teksta:+-
Otkako je pre više od mesec dana komisija Ministarstva kulture za dodelu 
nacionalnih penzija svoje spiskove uputila Vladi, u javnosti ne prestaju 
nagađanja koji su se umetnici od 600 prijavljenih našli među 50 odabranih.
Svi članovi komisije - Đurđija Cvetić (predsednik), Radoslav Zelenović, Miodrag 
Tabački, Vladimir Kopicl, Lidija Merenik, Zoran Erić i Adam Puslojić - zarekli 
su se na ćutanje, dok Vlada, najverovatnije na sednici u četvrtak, ne aminuje 
njihovu odluku.
 
 
Slikarka Biljana Vilimon
I pored takvog zaveta, svih ovih dana, spekulisalo se brojnim imenima glumaca, 
pisaca, slikara, reditelja, muzičara... Na minulom Sajmu knjiga, neki kojima je 
“dojavljeno” da su među srećnicima, koji će uz redovnu penziju dobijati dodatak 
od 50.000, čašćavali su društvo. A bilo je i ljutitih (iako je račun bio bez 
krčmara), koji se po treći put nisu pronašli na spisku “umetnika koji su dali 
vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi”. Pretprošle godine status “nacionalnih 
penzionera” dobilo je 267 umetnika, a prošle njih 50.
 
 
Kompozitor Kornelije Kovač
Kao i prethodnih godina i ove je bilo izuzetno “gusto rešeto”, pa će po svoj 
prilici, priznanje dobiti tek svaki 12. kandidat. Na spisku odbijenih pisaca, 
biće ih tri puta više njih nego na spisku dobitnika.
 
 
Glumica Rada Đuričin
Blagoslov članova komisije, kako se spekuliše, dobili su književnici Vidosav 
Stevanović, Bora Ćosić, Jovica Aćin, Risto Vasilevski, Ivan Gađanski, Tanja 
Kragujević, Milosav - Buca Mirković, Jovan Radulović, Pero Zubac, Dragomir 
Brajković, Radivoj Šajtinac, Radomir Putnik, Slavko Almažanin, Milan Vlajčić, 
Radoslav Zlatanović. Kratkih rukava, po svoj prilici, ostali su dr Miroslav 
Egerić, Dragan Dragojlović, Vito Marković, Ratko Adamović, Slobodan Stanišić, 
Đoko Stojičić, Ostoja Kisić, Radomir Mićunović, Milan Ranković...
 
Među dobitnicima i filmski radnici, muzičari, slikari...
 
Među 50 onih kojima bi u četvrtak Vlada trebalo da verifikuje penzije su i 
ugledni filmski radnici, muzičari, slikari, glumci, prevodioci. A kako 
“upućeni” tvrde, među njima su Dejan Kosanović, Radoslav Trkulja, Dragoslav 
Dević, Neda Arnerić, Petar Volk, Rada Đuričin, Radoslav Dorić, Biljana Vilimon, 
Vera Vlajić, Dejan Penčić Poljanski, Feliks Pašić, Predrag Ivanović, Kornelije 
Kovač, Milena Jeftić Ničeva Kostić, Halil Tikveš, Jovan Adamov, Mirko Babac, 
Mira Šiljegović. 
 
 
Književnik Pero Zubac
 
Velika pauza između odluke Komisije i stavljanja na dnevni red Vlade, izazvala 
je sumnje da su u međuvremenu radile i “političke kuhinje”, odnosno da će 
overeni spisak biti proširen nekim “miljenicima”, kako se to već jednom desilo. 
Ali, obzirom da je to svojevremeno izazvalo burna reagovanja, može se očekivati 
da se to, ipak, neće dogoditi.
 
Ko ima pravo na nacionalnu penziju?

Pravo na posebno priznanje može steći umetnik koji ispunjava sledeće opšte 
uslove:

1) da je stekao status korisnika penzije kod nadležnog fonda za penzijsko i 
invalidsko osiguranje u Republici Srbiji;
2) da je državljanin Republike Srbije.
 
Pravo na posebno priznanje stiče se prema sledećim kriterijumima:
 
1) vrhunski umetnički doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji;
2) najznačajnije nagrade i priznanja;
3) obrazložena ocena umetničkog doprinosa, u skladu sa kriterijumima 
odgovarajućeg umetničkog udruženja.
 
Podnosioci predloga obavezno dostavljaju sledeću potrebnu dokumentaciju: 
 
1. formular – predlog za dodelu posebnog priznanja za vrhunski doprinos 
nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji (preuzima se na prijavnici Ministarstva 
kulture, Beograd, Ul. Vlajkovićeva 3 ili sa sajta www.kultura.sr.gov.yu).
2. overena kopija pravosnažnog rešenja donetog od strane nadležnog fonda za 
penzijsko i invalidsko osiguranje ili kopije izveštaja korisniku o isplati 
penzije za poslednja tri meseca
3. original uverenja o državljanstvu (ne starije od 6 meseci)
4. obrazložena ocena, koju daje odgovarajuće umetničko udruženje, o umetničkom 
doprinosu 
5. profesionalna biografija 
6. fotokopije najznačajnijih nagrada i priznanja.
 
Podnosioci predloga mogu biti: 
1. umetnička udruženja, 
2. ustanove kulture, 
3. druga pravna i fizička lica.
 
Rok i način dostavljanja predloga:
 
Zainteresovani su dužni da predloge dostave najkasnije do 14. 03. 2009. godine. 
Predlozi se dostavljaju poštom preporučeno sa naznakom „JAVNI POZIV ZA DODELU 
POSEBNIH PRIZNANJA“, Ministarstvo kulutre, Vlajkovićeva 3, 11000 Beograd, ili 
ličnom dostavom.
 
Predlog korisnika posebih priznanja utvrđuje Komisija koju obrazuje i čije 
članove imenuje Ministarstvo kulture.Na osnovu predloga Komisije, Ministarstvo 
kulture, polazeći od sredstava obezbeđenih zakonom o budžetu Republike Srbije 
predlaže Vladi akt o dodeli posebnih priznanja.Vlada donosi rešenje o dodeli 
posebnih priz

[sim] Srbija traži pravdu

2010-01-05 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 

Početna   > Politika
  > Srbija traži pravdu


ZVANIČNO PODNETA TUŽBA ZA GENOCID MEĐUNARODNOM SUDU U HAGU PROTIV HRVATSKE


Srbija traži pravdu


Pošto je podnesena kontratužba, hrvatski kandidat za predsednika Ivo
Josipović poručio da je ipak moguće naći zajednički jezik!


 

BEOGRAD - Srbija je juče Međunarodnom sudu pravde (MSP) u Hagu podnela
protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima počinjen od 1991. do 1995.
godine. Međutim, kandidat za predsednika te zemlje Ivo Josipović u izjavi za
Glas tvrdi da je i posle svega moguće naći zajednički jezik!

Na ovaj korak srpska vlada se odlučila pošto je Hrvatska pre deset godina
tužila Srbiju za genocid. Profesor Međunarodnog prava u Beogradu dr Radoslav
Stojanović procenjuje da bi pravni postupak između Hrvatske i Srbije pred
MSP u Hagu mogao da se oduži i u naredne dve godine. 

Stanimirović: Dokazati šta se desilo  

Vojislav Stanimirović, predsednik SDSS, najznačajnije partije Srba u
Hrvatskoj, kaže da će tužbe unazaditi odnose između dve zemlje.
- Mi smo i pre nego što je Srbija podnela kontratužbu lobirali da Hrvatska
svoju tužbu povuče, ali nismo naišli na razumevanje. Zbog toga je normalno
da Srbija sada podnese protivtužbu. Nemamo ništa protiv da se taj proces
odvija i možda je to jedini način da se preko suda dokaže šta se zaista
desilo. Istina je da smo podržali Josipovića, koji je jedan od autora tužbe
protiv Srbije, u trci za predsednika. On je kao profesor 1999. uradio
tehnički deo tužbe po nalogu politike. Čak mi je rekao da su tada, kada se
pisala tužba, bila druga vremena - napominje Stanimirović.

- Ovi sporovi koštaće svaku državu pojedinačno nekoliko miliona evra!
Postoje uslovi za politički dogovor, koji podrazumeva povlačenje obe tužbe,
najpre hrvatske, a potom i srpske. Genocid je nemoguće dokazati u oba
slučaja. Ima ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, ali nema zločina
genocida. Mislim da i Josipović, hrvatski kandidat za predsednika i jedan od
autora hrvatske tužbe, deli to mišljenje - smatra Stojanović.

Josipović u izjavi za Glas priznaje da su tužbe opterećujuće za međusobne
odnose između dve zemlje i najavljuje neke nove vetrove iz Zagreba.
- Hrvatska tužba je nastala kada se u Srbiji vodila druga politika. NJena
svrha je bila da se rasvetli sudbina nestalih, da se vrati kulturno blago
Hrvatske i da se kazne zločinci. Danas su druga vremena i tužba nije sama
sebi svrha. Istina, i dalje treba rasvetliti sudbinu preko hiljadu nestalih
i ukradenog kulturnog blaga. Ukoliko se napravi dodatni napor u tom smislu i
ako se definišu uzroci rata, mislim da postoji mogućnost za zajednički
jezik. Zalažem se za politiku dobrosusedskih odnosa. Mi smatramo da nikakvog
genocida nije bilo, ali videćemo. Na Srbiji je da tuži, a na Hrvatskoj da se
brani - zaključuje Josipović.   

 



[sim] Srbija: za koga su naručene toli ke vakcine?!

2009-12-26 Прати разговор ANTIC.org-SNN

Srbija: za koga su naručene tolike vakcine?! 


 

 

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Vakcinisano 
  daleko manje od 
1 odsto stanovnika


Zdravstvene vlasti Srbije ozbiljno razmatraju mogućnost da raskinu ugovor o 
isporuci ukupno 3 miliona vakcina. Razlog: odziv na cepljenje je slab zbog, 
kako kaže ministar zdravlja, negativne kampanje protiv vakcinacije.


 

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević je prvi čovek koji je u Srbiji 
primio vakcinu protiv novog gripa. To se desilo prošlog četvrtka (17. 
decembar). On je time hteo da pokaže da negativna kampanja protiv vakcinacije 
nema osnova i da svako treba da se vakciniše. 

 

Međutim, samo desetak dana kasnije, u Srbiji je vakcinu primilo tek nešto više 
od 50.000 građana, dakle ni blizu 1 odsto stanovništva. Istina, u prvih sedam 
dana vakcinacije na cepljenje su mogli samo oni iz grupe „ugroženih“ – deca, 
hronični bolesnici, trudnice… No i kada je otvorena mogućnost da se vakcinišu i 
ostali, narod nije pohrlio u ambulante.

 

Ministar Milosavljević je najpre rekao da se ne razmišlja o raskidanju ugovora 
sa Novartisom koji bi u Srbiju trebalo da isporuči tri miliona vakcina. Sada je 
potpuno jasno da tolike vakcine, za koje je plaćeno 24 miliona evra, uopšte 
neće biti potrebne. Zato je Milosavljavić, u samo jednom danu, promenio stav: 

 

„S obzirom na negativnu kampanju u vezi sa vakcinacijom, ne možemo ni očekivati 
veći odziv građana. Naravno da ćemo svake nedelje analizirati kolike su 
količine vakcine upotrebljene. Ali šta ćemo, kako ćemo i da li ćemo raskinuti 
ugovor sa Novartisom, još ćemo videti“, rekao je Milosavljević za Blic.

 

Hteli da naruče 7 miliona vakcina!

 

Na građane trenutno čeka još oko 100.000 doza, dok bi preostale vakcine uskoro 
trebalo da stignu. Za grubu pogrešnu procenu kriva je Radna grupa za pandemiju 
koja je najpre planirala da se naruči čak 7 miliona vakcina! Da ironija bude 
veća, upravo je član te Radne grupe Predrag Kon prvi najavio mogućnost da se 
odustane od kupovine svih 3 miliona doza. 

 

Ni raskidanje ugovora, naravno, nije besplatno. Kako kažu u Republičkom zavodu 
za javno zdravlje, Srbija bi morala da obešteti kompaniju Novartis. Iznos, za 
sada, nije poznat. 

 

Inače, Srbija nije jedina koja se preračunala pri naručivanju vakcina. Sa 
ogromnim viškom trenutno raspolaže i Nemačka. U ovoj zemlji, iako su vakcine 
odavno dostupne, interesovanje ne prelazi pet odsto, pa su savezne pokrajine 
zatražile od države da proda viškove vakcine.

 

Pad broja obolelih, 47 žrtava u Srbiji

 

Prema podacima Instituta „Batut“, zaključno sa 24. decembrom, u Srbiji je 
potvrđeno 47 smrtnih ishoda od novog gripa. Oboleli su, međutim, osim gripa, 
najčešće patili i od dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja ili gojaznosti. 

 

Trenutno je na bolničkom lečenju 628 osoba sa oboljenjima sličnim gripu, od 
kojih je 24 na respiratorima. U pretposlednjoj sedmici 2009. godine beleži se 
blagi pad broja obolelih, posle rasta u prethodne dve sedmice. Najveća 
učestalost oboljevanja i dalje je kod dece uzrasta od pet do 14 godina.

 

nr/dr/dw/blic

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5058306,00.html?maca=ser-TB_ser_danas-4394-html-cb



[sim] Srbija umire ozračena Milosrdnim anđelom

2009-12-20 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija umire ozračena Milosrdnim anđelom

 

Broj 644

26.08.2008.

 


http://www.revija92.rs/upload/images/izdanja/2008/avgust/644/DSC_0201.jpg


Čišćenje zagađenog terena

Piše: Predrag Stojković


Kako da se oslobodite nuklearnog otpada? SAD i NATO su pronašli efikasan način 
– istovariti na teritoriju tuđe zemlje u obliku municije sa osiromašenim 
uranijumom! Takva sudbina, za sada, je zadesila Srbiju, Irak, Avganistan, a na 
redu su i ostale zemlje.
U 78 dana agresije NATO snage bombardovale su 112 puta teritoriju bivše SRJ sa 
municijom koja sadrži osiromašeni uranijum. Kontaminirana je 91 lokacija, 
odnosno jedna u Crnoj Gori, devet u “užoj” Srbiji, dok je 81 mesto zatrovano na 
teritoriji Kosova i Metohije. Sva bombardovanja izvršena su ispod 44. paralele.
Na ovo područje izbačeno je više desetina tona osiromašenog uranijuma U238, ali 
je pronađeno i tragova drugih štetnih čestica.
Po rečima generala Slobodana Petkovića (ABHO), pošto se vojska povukla sa 
teritorije Kosova i Metohije, dekontaminirana su samo područja u Srbiji i Crnoj 
Gori.
Po dostupnim podacima NATO snage kontaminirale su sa municijom koja je 
napravljena od osiromašenog uranijuma 256 ari na teritoriji Srbije, bez Kosova 
i Metohije. 
Povećana radioaktivnost zabeležena je na lokalitetima “Pljačkovica”, severno od 
Vranja, “Borovac” (dve lokacije), južno od Bujanovca, “Čerenovac” (dve 
lokacije), jugozapadno od Bujanovca, “Bratoselce”, severoistočno od Preševa i “ 
Reljan”, istočno od Preševa u Srbiji, odnosno lokalitet “Arza” na poluostrvu 
Luštica u Crnoj Gori, u blizini plaže “Žanjice”.
S druge strane, najintezivnija dejstva ovom municijom bila su u oblastima oko 
Prizrena, Đakovice, Dečana, Uroševca i Đurakovca.
Na nekim lokacijama (Pljačkovica), po rečima generala Petkovića, zabeležena je 
1.100 puta veća radioaktivnost od prirodne!
Po nekim proračunima, kako kaže Petković, zansovanim na podacima o broju 
naleta, broju ispaljenih projektila (prosečnom), može se konstatovati da je na 
teritoriju Kosova i Metohije ispaljeno oko 31.000 komada municije sa 
osiromašenim uranijomom, a u Srbiji oko 5.000 komada. To znači da je na 
teritoriju južne srpske pokrajine “ostavljeno” više od DEVET tona (9,238 tona), 
a u Srbiji više od jedne tone (1,19 tona) nuklearnog otpada! Po nekim drugim 
podacima ispaljeno je između 45.000 i 90.000 metaka sa osiromašenim uranijomom.
Osiromašeni uranijum nije ništa drugo nego nusprodukt koji se dobija prilikom 
pripreme goriva za nuklearne elektrane. On se dobija gotovo džaba, a probojna 
moć takve municije (kojom Generalštab SAD opravdava njegovu upotrebu) je 
velika. Ipak, postoje i drugi metali kao što su volfram, tungsten ili titanijum 
koji imaju istu probojnu moć i koji nisu radioaktivni, ali su skupi. 
S druge strane čuvanje U238 je skupo i opasno, pa se ovakvim rasipanjem po 
drugim državama dodatno štedi!
Po rečima našeg sagovornika oni koji tvrde da ova municija nije opasna trebali 
bi da tamo gde je i bačena prave svoje baze i domove. Ali oni to nisu uradili. 
Naprotiv. Šta više, svu hranu i vodu za svoje trupe dopremaju iz svojih 
zemalja, a ne koriste lokalnu. 
Oni, kaže Petković, vrlo dobro znaju kolika je opasnost od ovakvog zagađenja 
jer je ono trajno – poluraspad uranijuma 238 iznosi 4,5 milijardei godina! Osim 
toga on je radioaktivan i veoma toksičan, sličan živi i u arsenu.
Koliko je opasan govori i podatak da je dovoljno držati 80 sati delove 
penetratora od osiromašenog uranijuma pa da dođe do patogenih promena, a 
ukoliko je izloženost duža može da nastupi i smrt.
Ova municija, po njegovim rečima, prilikom udara u metu stvara temperaturu od 
800 stepeni celzijusa, a između 10 i 70 posto ukupne mase osiromašenog 
uranijuma sagori i pređe u aerosole uranijum oksida (U2O i U3O), čije su 
čestice veličine do pet mikrona. One prvo kontaminiraju mesto udara, a zatim ih 
vetar, vozila ili ljudi raznose, tako da ova radioaktivna prašina zagađuje 
veliku površinu.
Čestice se lako unose u organizam udisnjem, preko hrane i vode i deponuju se 
godinama u plućima, bubrezima, limfnim žlezdama, mišićima, testisima, kostima, 
mozgu, jetri, pankreasu i slezini.
U krvi se vezuje za belančevine, bikarbonate i membranu eritrocita. 
Ova materija osim kancerogenih oboljenja, koja se javljaju u periodu od pet do 
trideset godina od kontaminacije, izaziva i genetske promene, dovodi do 
degeneracije i smanjenja broja potomstva.
Zbog toga bi, po rečima generala Slobodana Petkovića, moglo i da se postavi 
pitanje da li je upotreba ove municije imala za cilj da protera i Albance i 
Srbe?! Pogotovo ako se zna da je većina meta, od kojih su mnoge bile civilne, 
mogla da se gađa i drugim, konvencionalnim naoružanjem sa istim efektom.
Koliki je stepen opasnosti jednog zrna sa jezgrom od osiromašenog uranijuma od 
30 milimetara, pošto su ona i ispaljivana iz aviona A10, govori i podatak iz 
države Njujork. Tamo je još 1980. godine sud zabranio rad fabrici “National 
Lead Industries”, koja proizvodi penetratore

[sim] Srbija traži da završimo posao

2009-12-15 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Početna   > Politika
  > Srbija traži da završimo posao

Srbija traži da završimo posao

 

BEOGRAD - Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić u intervjuu za Glas javnosti
ističe da ne gubi nadu da je ujedinjenje opozicije moguće. Posle izjave
Tomislava Nikolića da s Vojislavom Koštunicom može da sarađuje samo ako se
predsednik DSS složi sa proevropskim putem na kome se SNS već nalazi, Ilić
kaže da će sitnih sukoba uvek biti, ali ne i nepremostivih prepreka.

- Biće tu dobre saradnje. Narod traži promene i ujedinjenje opozicije. Ima
nekih sitnica i problemčića, ali biće to u redu dok se sve malo ne uhoda.

Ko podgreva sukob između opozicije?
- Određeni kontrolisani mediji, neke stranke i raznorazni tajkuni.

Kojoj stranci nije u interesu da se opozicija ujedini?
- Vladajućoj! Ona hoće da narod digne ruke i kaže: "Evo, opozicija ne može
da se složi".

Mislite na DS?
- Sigurno! NJima nije u interesu da se opozicija ujedini.

Da li je i pitanje ulaska u EU "jabuka razdora" prilikom objedinjavanja
opozicije?
- Dok sam bio u vladi s Koštunicom, on je mnogo radio na ulasku Srbije u EU.
On je za EU, ali za čiste račune.

Ko će biti lider opozicije - Nikolić ili Koštunica?
- Lider nije bitan, bitna je Srbija. Najjača stranka treba da predloži
premijera, oko toga smo svi saglasni.

Da li ćete posredovati ako zatreba između Koštunice i Nikolića?
- Zašto da ne!

Ko vam je draži - Voja ili Toma?
- S Koštunicom imam dugu i dobru saradnju. Isto tako, imam sasvim pristojnu
saradnju i s Nikolićem. Srbija traži da se to spoji i da završimo posao oko
obaranja vlasti.   

Autor:

D. Perišić  

 






__._,_.___



[sim] Srbija po broju abortusa druga u Evropi!

2009-11-23 Прати разговор ANTIC.org-SNN

Srbija po broju abortusa druga u Evropi!


 

 

  Srbija se 
suočava sa belom kugom

 


Abortus je u Srbiji legalizovan još od 1951. godine. Aktivistkinje za ženska 
prava tvrde da je to bila jedina medicinska intervencija u bivšoj SFRJ koja se 
naplaćivala, što po njima govori o simboličkom kažnjavanju žena.


 

Iako su zakonski propisi jasni, obeshrabrivanje žena da izvrše abortus i 
kampanje protiv abortusa nastavljene su i do danas, kaže za DW Ljubiša Rajić, 
profesor Beogradskog univerziteta. U tome posebno prednjače Srpska pravoslavna 
crkva i brojne klero-fašističke organizacije, ističe profesor Rajić. Država pri 
tome po njegovim rečima ne čini ništa kako bi odbranila osnovno ljudsko i 
zakonsko pravo žena na abortus:

 

„Ne znam da li baš može da se definiše kao krivično delo voditi propagandu 
protiv željenog prekida trudnoće na taj način na koji oni čine, ali u svakom 
slučaju je taj način duboku neetičan. I ako već ne može da se zabrani takva 
propaganda, onda bi bar državni organi mogli, pre svega Ministarstvo zdravlja i 
Ministarstvo omladine i sporta, javno da se ograde od takvog načina propagande“.

 

Zvaničnih podataka nema?

 

Zvanične podatke o broju abortusa u Srbiji je nemoguće ustanoviti. Državne 
institucije barataju ciframa od 25.000 pa do 120.000 abortusa godišnje. 
Nezvanične informacije navode brojku od preko 200.000 abortusa godišnje, prema 
kojima Srbija zauzima drugo mesto u Evropi. Upravo su ti podaci najčešći 
argument protivnika abortusa, i oni se navode kao glavni razlog takozvane „bele 
kuge“ u Srbiji. Milena Bošković, iz Autonomnog ženskog centra, kaže za DW da se 
ženama ne može uskraćivati neko njihovo pravo zbog nekih drugih, često i 
političkih ciljeva:

 

„Zato što mislim da ne možemo kršiti jedno pravo da bi ostvarili neki drugi 
cilj. Kršiti neko ljudsko pravo, i na tome ostvarivati neki drugi cilj, koji je 
u stvari možda i državni cilj. Tako da ne mislim da je abortus uopšte razlog, 
ili da je jedini razlog, postoje mnogi drugi razlozi zbog čega je bela kuga 
prisutna u Srbiji. Ali, možda je najlakše da se uhvati za nešto ovako, znači za 
jednu poziciju gde je žena veoma ranjiva“.

Neko je za, a neko protiv

 

Srpska pravoslavna crkva je protiv abortusa, i to je više puta ponovljeno kroz 
izjave crkvenih velikodostojnika. Pokojni srpski Patrijarh Pavle je u svojim 
Božićnim poslanicama govorio o abortusu kao „čedomorstvu“. Profesor Rajić 
primećuje da se na taj način pokušava zamagliti činjenica da ljudi neće decu 
jer nemaju od čega da ih izdržavaju i gde da stanuju:

 

„Prosto, stanovnika ima onoliko koliko ljudi želi da imaju svoju decu. A ljudi 
treba da žele da imaju svoju decu zarad te dece, zato što vole tu decu, što ih 
žele, a ne zato da bi bilo puno Srba, puno vojnika, ili puno vernika, ili puno 
bilo čega drugog. To su jednostavno stvari koje apsolutno ne smeju da se unose 
u javnu raspravu oko toga koliko ćemo dece imati ili nećemo imati“.

   

Milena Bošković smatra da Srbiji nedostaje jedno ozbiljno istraživanje o tome 
kakav je odnos institucija prema prekidu trudnoće. Postoje tvrdnje da su i 
mnogi lekari preuzeli stavove crkve o abortusu, ali bi po njenim rečima samo 
neko stručno istraživanje moglo odgovoriti na pitanje šta žena doživljava kada 
se odluči na abortus.

 

Autor: Ivica Petrović

Odg. urednik: N. Jakovljević

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4917328,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss



[sim] Srbija mora da odluči šta će sa telima streljanih u Sloveniji

2009-11-22 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Mitja Ferenc o masovnim grobnicama u Sloveniji

Srbija mora da odluči šta će sa telima streljanih u Sloveniji

Autor: Vuk Z. Cvijić | 22.11.2009. - 00:02 

 

Beograd, Ljubljana - U jamama u Sloveniji nalazi se kosti više desetina hiljada 
ljudi iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske, koje je partizanska vlast streljala bez 
suđenja na kraju Drugog svetskog rata. Međutim, države se još nisu dogovorile 
da li će se vršiti ekshumacija žrtava ili će se samo podizati spomen-obeležja – 
kaže za „Blic nedelje“ Mitja Ferenc, vođa evidentiranja i sondiranja slovenačke 
komisije za masovne grobnice. 

On navodi da su te masovne grobnice obeležene i da bi ekshumacija mogla da 
počne čim se države dogovore. Najmasovnija streljanja obavljena su u roku od 
dve nedelje i sve je bilo dobro organizovano. 
– Naređenje za takvo masovno streljanje više desetina hiljada ljudi, kojima 
nije suđeno, nije moglo da bude izdato bez tadašnjeg vrhovnog komandanta Josipa 
Broza Tita . Žrtve su odmah pokopane u jame da bi se zatro trag – kaže Ferenc. 
Prema njegovim rečima, u Sloveniji je do sada evidentirano 620 masovnih 
grobnica i u više od polovine nalaze se tela Hrvata, Srba i Crnogoraca koje su 
Britanci predali partizanima. 
– Uvek kada smo otkopali neku jamu, bilo je više žrtava nego što smo očekivali 
i na to treba da budu spremne kolege iz Srbije – dodaje Ferenc. 
On objašnjava da je i u Sloveniji bilo pokušaja političkih manipulacija s 
evidentiranjem jama, ali da je prevladalo civilizacijsko načelo da svako ima 
pravo na grob. 
– Počele su polemike ko je kolaboracionist, a ko nije, i u takvim raspravama se 
zaboravljaju žrtve. Komisija u Srbiji takođe treba da se čuva političkih 
manipulacija, jer će neko reći da je to revizionizam i antikomunizam, a drugi 
će reći da se stvarni broj žrtava krije i da se i dalje štite zločinci – kaže 
Ferenc, koji je nedavno bio u Beogradu i svoja iskustva preneo srpskim kolegama 
koji će raditi isti posao u Srbiji. 
On navodi da je posebno važno da komisija u Srbiji bude samostalna. 
– Osnovni cilj je da rodbina žrtava dođe do tela, ali i da se napravi 
dokumentacija za istoričare i državne organe, pre svega policiju – kaže Ferenc. 
On navodi da je u Sloveniji bio pokrenut postupak protiv Mitje Ribičiča, 
pomoćnika šefa Ozne za Sloveniju, kao i protiv šefa Ozne u jednom od logora, 
kao i da je policija pokrenula oko 150 postupaka protiv nepoznatih počinilaca. 


Ozna organizovala pogubljenja 
– Naređenje Josipa Broza za streljanja sprovela je Ozna preko svojih oficira u 
jedinicama. Sastav streljačkih vodova je tako biran da su Slovenci streljali 
Slovence, Srbi Srbe, a Hrvati Hrvate – kaže Mitja Ferenc. On navodi da o tome 
postoje brojni dokazi. Među njima su svedočenja ljudi koji su ubijali, kao na 
primer Sime Dubajića, ali i dokumenti poput direktive Ozne da je zabranjeno o 
tome govoriti.

http://www.blic.rs/hronika.php?id=121794



[sim] Srbija prednjači u odlivu mozgov a

2009-10-26 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma

Srbija prednjači u odlivu mozgova

Autor: Tanjug | 26.10.2009. - 16:23 

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je po "odlivu mozgova" na 
neslavnom pretposlednjem, 132. mestu u svetu, pa ukoliko želi da zadrži mlade, 
talentovane ljude mora uspostaviti jake veze obrazovnog i privrednog sistema, 
upozorila je danas zamenica direktora Američke agencije za međunarodni razvoj 
(USAID) u Srbiji Merilin Šmit. 

Iza Srbije na godišnjem izveštaju WEF-a nalazi se samo Gvajana. 
"Univerzitetski centri za razvoj karijere, osnovani na nekoliko visokoškolskih 
ustanova u Srbiji, na inicijativu Fondacije princa Aleksandra II Karađorđevića 
za obrazovanje, studentima omogućavaju most ka tržištu rada", rekla je Šmit na 
skupu posvećenom važnosti povezivanja prosvete i privrede uz pomoć takvih 
centara. 
U poslednje tri godine, Fondacija je pomogla osnivanje centara za razvoj 
karijere na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, a 
istovetne ustanove osnovali su i Univerzitet Singidunum, Fakultet za ekonomiju, 
finansije i administraciju, Poslovni fakultet u Valjevu i Beogradska otvorena 
škola, rečeno je na skupu u Belom dvoru na Dedinju. 

USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije sprovodi se u svih osam centara, 
u cilju unapređivanja kvaliteta radne snage i jačanja konkurentnosti srpskih 
preduzeća, rečeno je na skupu. Podrška se odvija kroz obuku zaposlenih u 
centrima, organizaciju radne prakse i volontiranje akademaca, tehničku opremu, 
literaturu, kao i finansijsku pomoć. 

U projekat je pored ostalih, uključena i Američka privredna komora, rečeno je 
na skupu kojem su prisustvovali rektori univerziteta, zaposleni u centrima i 
predstavnici agencija koje pomažu otvaranje takvih ustanova. 
"Za 12 meseci realizovano je 330 radnih praksi studenata", rečeno je na skupu, 
na kojem je državna sekretarka Ministarstva omladine i sporta Ivana Kovačević 
ukazala da mladi treba da budu ne samo budućnost, nego i sadašnjost naše 
zemlje. 

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=117493



[sim] Srbija između Istoka i Zapada

2009-10-23 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija između Istoka i Zapada 

Autor: slobodan vučetić | 23.10.2009. - 05:00 

Upravo završena poseta predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva Srbiji 
ima dva zanimljiva simbolička značenja. Naime, reč je o prvoj poseti šefa ruske 
države Srbiji kao nezavisnoj državi. Takođe, poseta je bila 20. oktobra, na 65. 
godišnjicu oslobođenja Beograda od nemačkog okupatora zajedničkom borbom 
partizanskih jedinica i Crvene armije. Međutim, ta poseta realno ima i 
istorijski značaj zbog izuzetno važnog i sadržajnog, dugoročno trasiranog 
ekonomskog i političkog partnerstva. Ona će, verovatno, staviti tačku na brojne 
kontroverze i spekulacije u Srbiji o karakteru i budućnosti odnosa Srbije i 
Rusije. Reč je pre svega, o tvrdnjama da su dugoročni i krupni ekonomski 
aranžmani sa Rusijom cena njene snažne podrške teritorijalnom integritetu 
Srbije, odnosno njenog stava o Kosovu. 


Istina je, međutim, da se odnosi među državama danas, kao i oduvek, zasnivaju 
na realnim ekonomskim i političkim interesima. Odnosi Srbije i Rusije 
prvenstveno imaju karakter strateškog ekonomskog partnerstva. Reč je, naime, o 
velikim projektima u oblasti energetike (NIS, „Južni tok“, podzemna skladišta 
gasa), koji za Srbiju imaju ogroman dugoročni ekonomski značaj. Tu je, takođe, 
izgradnja velikih infrastrukturnih objekata (beogradski metro, železnička 
stanica Prokop, luke na Dunavu), obnova Đerdapa, dolazak „Gasprom banke“, dalje 
širenje liste proizvoda iz Srbije koji će se bescarinski uvoziti u Rusiju itd. 
I, najzad, reč je o izuzetno važnom i povoljnom kreditu u iznosu od jedne 
milijarde dolara za finansiranje ključnih infrastrukturnih objekata i za 
sanaciju budžetskog deficita Srbije. Sve to govori da nije reč o kratkoročnom, 
već o dugoročnom i strateškom partnerstvu Srbije sa Rusijom. S tim je, svakako, 
u vezi i interes Rusije da, ne samo ekonomski, već i politički bude prisutna na 
Balkanu, posebno u Srbiji kao strateški bitnoj i prijateljskoj državi, za čiji 
se teritorijalni integritet energično zalaže. Rusija je, takođe, garant 
Dejtonskog sporazuma, pa se i na taj način javlja kao političko-bezbednosni 
činilac na Balkanu. 

S obzirom na to da se veoma odužio i iskomplikovao proces evrointegracije 
Srbije, dosta su prisutne i teze da intenziviranje ekonomske i političke 
saradnje sa Rusijom predstavlja uvod u zaokret strateškog spoljnopolitičkog 
kursa Srbije ka Istoku, to jest Rusiji i Kini. To, naravno, nije tačno, kao što 
nije tačno ni to da će ubrzanje procesa evrointegracije Srbije dovesti do 
revidiranja njene dugoročne ekonomske i političke saradnje sa Rusijom. 
Uostalom, Srbija praktično samo sa EU i sa Rusijom ima dugoročne strateške, 
prvenstveno ekonomske interese i odnose. O tome najbolje svedoči podatak da u 
ukupnoj ekonomskoj razmeni Srbije sa svetom, EU i Rusija učestvuju sa 66 odsto, 
odnosno sa dve trećine! Takođe, Rusija i EU su strateški ekonomski partneri 
visokog nivoa. Zato Rusija podržava pristupanje Srbije EU jer će time dobiti 
još jedan siguran most saradnje sa Evropom. 

To se, međutim, iz više razloga ne odnosi i na pristupanje Srbije NATO-u. 
Imajući u vidu rezoluciju Narodne skupštine o vojnoj neutralnosti Srbije, a 
posebno „humanitarno“ NATO bombardovanje Srbije 1999. godine, i to bez odluke 
Saveta bezbednosti OUN, logično je da se o tom pitanju, kad za to dođe vreme, 
izjasne građani na referendumu. Tim pre što je predsednik Medvedev najavio 
rusku inicijativu za uspostavljanje novog sistema bezbednosti u Evropi. 
Uostalom, Irska, Švedska, Austrija i Kipar su članice EU, a nisu članice NATO. 
Sama činjenica da su članice NATO, na čelu sa SAD, prvo protivpravno i surovo 
bombardovale Srbiju, a zatim otvoreno podržavale i priznale protivpravno 
proglašenu nezavisnost Kosova, lišava ih bar moralnog prava da kao uslov za 
njeno pristupanje EU, čak i na indirektan način, postave ulazak u NATO. A 
pogotovo da traže priznanje Kosova, tim pre što ni šest članica EU na to nije 
pristalo. 
Još uvek dosta snažne rezerve u delu srpske političke javnosti prema svestranoj 
i dugoročnoj ekonomskoj, političkoj, naučnoj i kulturnoj saradnji sa Rusijom, 
potiču iz ideoloških, antikomunističkih uverenja. Nikako da taj deo javnosti 
shvati razliku, odnosno odvoji komunizam od antifašizma Srbije i Rusije, koji 
je snažno i obostrano naglašen prilikom posete ruskog predsednika. Pri tom kao 
da se svesno zaboravlja da Rusija već 20 godina nije komunistička, nego 
kapitalistička država, kao i Srbija. Takođe, da prijateljski odnosi dva 
slovenska i pravoslavna naroda postojano traju skoro 250 godina, za razliku, na 
primer, od saradnje sa Francuskom, Engleskom i SAD, koja datira iz vremena 
Prvog svetskog rata. Pri tom, Rusija nikada nije ratovala protiv Srbije, već je 
uvek pomagala njene oslobodilačke ratove, od Prvog srpskog ustanka do Prvog i 
Drugog svetskog rata. To, nažalost, nije uvek bio slučaj sa zapadnim silama. 
Zato deluje prilično tužno i pokajnički (nadajmo se i iskreno) da se 
navrat

[sim] Srbija pred bankrotom?

2009-10-23 Прати разговор ANTIC.org-SNN

PRIVREDA, DRŽAVA I GRAĐANI U SVE TEŽOJ FINANSIJSKOJ SITUACIJI


Srbija pred bankrotom?


Prema podacima Narodne banke Srbije više od 50.000 firmi nalazi se u blokadi. 
Zaposleni neredovno primaju plate, tako da sada hiljade građana ne servisira 
uredno svoja dugovanja prema bankama


Srpska privreda, država i građani nalaze se pred gotovo izvesnim bankrotom! 
Prema podacima Udruženja banaka Srbije građani bankama duguju 377,94 milijarde 
dinara, dok je procenat kašnjenja u otplati kredita porastao u odnosu na prošlu 
godinu za 100 odsto. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) više od 50.000 
firmi nalazi se u blokadi. Zaposleni u ovim kompanijama neredovno primaju 
plate, tako da sada hiljade građana ne servisira uredno svoja dugovanja prema 
bankama.

- Spoljni dug države i privrede prema inostranstvu je 2000. godine bio 10,8 
milijardi dolara, dok je sada zajednički spoljni dug viši od 32 milijarde 
dolara - kaže u izjavi za Glas javnosti profesor ekonomije i direktor Instituta 
za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac.
On izražava zabrinutost, jer se država i privreda ne zadužuju u skladu sa 
svojim mogućnostima, što je dovelo do situacije da svako svakome duguje pare i 
da se kasni sa isplatom ličnih dohodaka zaposlenima.

- Najveći dužnik privatnom sektoru je država. Kada država ne plaća svoje 
obaveze, onda firme kojima ona duguje ne plaćaju svojim poveriocima i bankama. 
Svi oni osim države neuredno plaćaju zaposlene. Zaposlenima pada kupovna moć i 
suočavaju se sa problemom otplate dugovanja prema bankama. Cela privreda nalazi 
se u situaciji hroničnog manjka kapitala, gde svako svakome duguje. Blokirane 
firme nisu u stanju da plate porez, država ga puni pozajmljenim novcem, na isti 
način se održava i veštački kurs dinara - objašnjava Kanjevac.

Podaci Udruženja banaka, Ministarstva finansija i NBS govore u prilog njegovim 
tvrdnjama. Na samo jednoj aukciji hartija od vrednosti prošle nedelje 
Ministarstvo finansija je pozajmilo za potrebe budžeta dve milijarde dinara s 
kamatom od 11,23 odsto. U međuvremenu Ministarstvo je prodavalo državne hartije 
od vrednosti (HOV) na još dve aukcije.
Taj novac će, objašnjava Kanjevac, velikim delom biti potrošen na plate državne 
administracije, i poslužiće da se premosti vreme dok ne stignu pare iz ruskog 
kredita, i one od MMF, od kojih je jedan deo takođe namenjen budžetskim 
potrebama.

On podseća da na sličan način NBS održava kurs dinara na nivou od 93 dinara za 
evro.
- Prodajom HOV, NBS pozajmljuje novac, sa kamatama od od 11 do 17 odsto, pa se 
kurs koji bi realno bio 150 dinara veštački drži na nivou od 93 dinara. Za ove 
potrebe NBS je od početka godine prodala HOV u vrednosti od 2.250 milijardi 
dinara. Država prečesto poseže za skupim kratkoročnim pozajmicama, a novi 
dugoročni krediti se predstavljaju kao veliki uspeh. Privreda probleme rešava 
pozajmicama iz budžeta i od privrednih banka, dok je izvoz te iste privrede tri 
puta manji od uvoza. Ne treba da budete profesor ekonomije da biste shvatili da 
dugove ne možete večito da servisirate novim pozajmicama i da to pre, ili 
kasnije vodi u bankrot.

DRŽAVA DUGUJE 36,52 MILIJARDE EVRA
Srpska privreda i stanovništvo duguju domaćem bankarskom sektoru 1311. 552 
milijardi dinara, ili 14,8 milijardi evra, prema podacima Udruženja banka 
Srbije.
Kompanije koje u našoj zemlji posluju kasne sa otplatom kredita u 9,7 odsto 
slučajeva, preduzetnici kasne u 5,2 odsto slučajeva, dok svega tri odsto 
građana ne izmiruje svoje obaveze na vreme. Nažalost, procenat građana i 
preduzetnika koji kasne sa plaćanjem rata raste iz meseca u mesec. U odnosu na 
prošlu godinu broj građana i preduzetnika porastao je 100 odsto, dok je broj 
kompanija koje kasne sa otplatom porastao za nešto više od 50 odsto. Spoljni 
dug države i privrede inostranstvu prema podacima NBS je 21,72 milijarde evra. 
Sve to znači da država, stanovništvo i privreda ukupno duguju 36,52 milijardi 
evra.

Na pitanje šta treba preduzeti da se poveća izvoz, Kanjevac kaže da jak dinar 
ne odgovara izvozu, već isključivo uvozničkom lobiju.
- Pri kursu od 150 dinara za evro, koliko bi dinar vredeo kada NBS ne bi na 
ovaj način branila dinar, uvoz bi bio daleko manji, dok bi domaći proizvođači 
lakše plasirali robu na stranim tržištima. Pri ovom kursu naša roba nije 
konkurentna - kaže Kanjevac.
On upozorava da sada, nažalost, nismo u situaciji da odjednom izvršimo 
korekciju kursa na 150 dinara za evro, jer bi to dovelo do još većeg kašnjenja 
u otplati kredita građanstva.

-U svakom slučaju jedini način da se izađe iz situacije u kojoj se nalazimo su: 
postepena korekcija kursa, smanjenje državne administracije, stimulacija izvoza 
i proizvodnje. Država se, međutim, još nije dovoljno posvetila nijednom od 
pomenutih rešenja - zaključuje Kanjevac.

  
http://ads.abc.rs/www/delivery/avw.php?zoneid=35&n=a9ccd76c


Autor:


V. Stanić  

 

http://www.g

[sim] Srbija-Rusija: Izazov za Zapad?

2009-10-22 Прати разговор ANTIC.org-SNN

Srbija-Rusija: Izazov za Zapad? 


 

 

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Srbija: EU 
  i(li) Rusija?


Beograd i Moskva, u sklopu svih interesa, u poslednje vreme postaju sve bliži, 
zaključuju u „Stratforu“. Pitanje je do koje će mere Rusija iskoristiti svoj 
savez sa Srbijom i koliko će Zapad ozbiljno shvatiti taj izazov?


 

Trenutno izolovanoj na Balkanu, okruženoj članicama EU i NATO, Srbiji bi ruski 
predlog o organizovanju novog sistema bezbednosti otvorio mogućnost da postane 
član jedne evropske bezbednosne arhitekture. Ostaje da se vidi koliko će se 
Srbija zalagati za tu ideju, ali i kako će Zapad reagovati na nastojanje Rusije 
da povrati svoj uticaj u Evropi.

 

Ruski koncept nije nova stvar

 

Kada je reč o ruskoj inicijativi ili, kako je u Evropskoj uniji zovu „ideja 
Medvedeva“ o uspostavljanju novog koncepta evropske bezbednosti, to nije nova 
stvar i o njoj je već bilo reči unutar Organizacije za evropsku bezbednost i 
saradnju (OEBS), u okvirima tzv „Krfskog procesa“.

 

Srbija je tako, sa ostalih 55 članica OEBS-a, već uključena u te razgovore. 
Ipak ostaje da se vidi u kojoj će se meri Srbija zalagati za takav sistem, kaže 
za Dojče vele Marko Papić, analitičar u geopolitičkoj agenciji „Stratfor“:

 

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  
  Predsednik 
Rusije Dmitrij Medvedev u Beogradu

„Srbija od EU ne dobija jake signale da je bliža evropskoj integraciji nego što 
je to bila pre devet godina. Sa druge strane, Srbija ne želi da pristupi NATO, 
i tako opet ostaje izolovana. Svako drugo organizovanje evropske bezbednosti 
možda bi otvorilo nove šanse Beograda da postane član jedne evropske 
bezbednosne arhitekture.“

 

Rusija želi da povrati uticaj u Evropi

 

Kakva bi konkretno uloga Srbije mogla da bude u novoj bezbednosnoj arhitekturi, 
još je teško proceniti, smatraju u „Stratforu“, jer je, prema njihovom 
mišljenju, još nejasno šta Rusija tačno predlaže. Ono što je jasno, to je 
problem koji Rusija ima, kažu u „Stratforu“.

 

Proglašenjem nezavisnosti Kosova i takvim menjanjem granica Evrope, Zapad je 
Rusiji poslao direktnu poruku da se njeni interesi više ne uzimaju u obzir. 
Shvativši da više nema načina da utiče na evropske odluke, Rusija predlažući 
novi bezbednosni sistem jer želi da stavi tačku na takva dešavanja.

 

Sa druge strane, vlasti u Srbiji imaju stav prema kome se zemlja oslanja na 
četiri stuba kada je spoljna politika u pitanju: EU, Rusiju, SAD i Kinu. 
Sagledano iz konteksta u kome se Srbija nalazi, to predstavlja dobru 
perspektivu, smatraju u „Stratforu“. Takva politika imala je do sada i svoje 
uspehe: proces priznavanja Kosova je, u izvesnoj meri, zaustavljeno, a EU je 
kao odgovor na ruski kredit, dala Srbiji novi zajam od 200 miliona evra.

 

„Ruski pijun na srpskom polju“

 

Međutim iz pozicije Rusije, Amerike i EU, takva spoljna politika pokazuje, ne 
samo da Srbija nije odlučila „sa kim će“, nego i da predstavlja otvoreno polje 
na koje Rusija može da „stavi svog pijuna“, kaže Marko Papić analitičar 
„Stratfora“:

 

„Perspektiva EU i SAD jeste da Srbija mora da odluči na koju će stranu da ide. 
Sama poseta Medvedeva, sa novim zajmom Rusije i uopšte poboljšanje odnosa 
između Beograda i Moskve, iz percepcije EU izgleda kao da se Srbija otvara i 
postaje polje sa koga bi Rusija mogla da širi svoj interes na Balkanu.“

 

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4814857,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss



[sim] Srbija je jako bogata zemlja

2009-10-16 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Dragan J. Vučićević - Dosta zločina!

Srbija je jako bogata zemlja

Ne, nisam poludeo. Ovo iz naslova - to vam je, ljudi moji, suva i neporeciva 
istina! Srbija, odgovorno tvrdim, jeste jako bogata zemlja! Najbogatija u 
Evropi, jedna od najbogatijih na svetu!



Elem, zemlja u kojoj se decenijama masno krade na svim nivoima - od mesne 
zajednice do vrha države; zemlja u kojoj je politika uspešno transformisana u 
najisplativiji biznis; zemlja u kojoj sve stranke počivaju na ideologiji 
prljavog keša; zemlja u kojoj se skoro ništa ne može oposliti bez podmićivanja 
javnih službenika; ta i takva zemlja, dakle, po svim zakonima političke 
ekonomije odavno je morala da bankrotira. Ipak, vidimo jelte, zemlja Srbija i 
dalje funkcioniše - kako tako, ali ipak funkcioniše. I već samo to dokazuje da 
Srbija jeste jako bogata zemlja! Jer, zamislite samo šta bi bilo kad bi bilo da 
se ovde više ne krade. Šta bi bilo kad bi silni milioni evra umesto u džepovima 
korumpiranih skotova završili u državnoj, budžetskoj kasi?!

Preterujem? Ne bih rekao. Pročitajte ponovo tekst pored ovog stupca, pa 
razmislite dobro. Dakle, bivša direktorka JKP „Beogradske pijace" Gordana 
Matijašević uhapšena je juče pod sumnjom da je za četiri godine „oštetila 
državu" za više od 108 miliona dinara! Ej, bre!!! Više od 108 miliona dinara 
ukradeno na pijacama?! Pa, koliko li se tek krade u većim državnim i komunalnim 
sistemima u kojima se obrću veće pare nego na pijacama?!

E, o tome vam ja govorim! O sveopštem i sveprisutnom lopovluku koji ovu državu 
i ovu naciju razjeda kao najstrašniji kancer. O lopovluku koji je postao model 
ponašanja, o banditizmu koji se podrazumeva, o kriminalu koji je postao 
sastavni deo države i sistema... Ja ovde samo hoću da kažem da to i takvo 
stanje u državi skoro da više niko i ne pokušava da promeni.

Je l' imam neki predlog? Imam li rešenje? Nemam ja. Ali, ima Dragan Đilas. 
Čovek je u dva navrata javno zatražio da se promeni krivični zakon i da se za 
lopove u državnoj upravi propiše minimalna kazna od 15 godina zatvora! I ništa 
od toga, sve je ostalo na te dve izjave. Zašto? Ko sprečava donošenje takvog 
zakona koji bi sasvim sigurno bitno smanjio lopovluk u ovoj državi?

P. S. Da se razumemo, ljudi moji, sve dok je u Srbiji na delu metastazirani 
kapitalistički korupcionizam, ne trebaju nama nikakvi pretpristupni fondovi EU, 
ne trebaju nama aranžmani sa MMF-om, ne treba nama „bratski" kredit iz Rusije. 
Ne! Jer, bar 40 odsto svih tih silnih milijardi koje država pozajmi po belom 
svetu preliće se, po već dobro razrađenom sistemu, u džepove korumpiranih 
skotova!

Dragan J. Vučićević

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=83453§ionId=57



[sim] Srbija tempirana bomba

2009-10-11 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija tempirana bomba: Svaki drugi ima neke simptome depresije 

Svaki četvrti građanin Srbije ima neku vrstu psihičkog poremećaja, pokazuju 
najnovija istraživanja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 450 
miliona ljudi u svetu ima neki mentalni problem za koji su potrebne dijagnoza i 
terapija. U Srbiji je najveći problem depresija, od koje pati čak svaki drugi 
građanin

Ono što ohrabruje je to što se Srbi sve lakše odlučuju da potraže stručnu 
lekarsku pomoć. Doktor Dragiša Ranđelović, direktor bolnice „Laza Lazarević", 
kaže da se ljudi mnogo lakše odlučuju da se obrate stručnjaku, ali da je stid i 
dalje prisutan, zbog toga „šta će da kaže okolina". Kada bi ljudi koji imaju 
psihičke probleme bili komotniji, slobodniji i češće se javljali lekarima, 
sigurno bi mnoga ozbiljnija stanja mogla da se preduprede i svedu na normalu. 

- Ljudi koji imaju psihičke probleme sve češće traže lekarsku pomoć, ali ne i 
dalje u onoj meri u kojoj bi trebalo. Na svesti građana po tom pitanju ima još 
mnogo da se radi. Mentalno stanje nacije nije loše, ali određeni poremećaji su 
u porastu. Pre svega, to su depresija i agresivnost, o čemu svedoči i porast 
huliganstva. Ne smemo da zabadamo glavu u pesak, već na takve stvari moramo da 
reagujemo, rešavamo probleme i poboljšamo kvalitet života - kaže direktor 
specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević".

Srbija je već dugi niz godina zemlja sa teško narušenim mentalnim zdravljem 
nacije. Istraživanje koje je pre dve godine sproveo Institut za javno zdravlje 
„Batut" pokazalo je da polovina stanovništva pati od depresije. Statistika 
pokazuje da od psihičkih poremećaja vezanih za strah pati 23,6 odsto Srba, od 
agresije 26,1, paničan strah ima 10, a posttraumatski stres 18 odsto građana 
Srbije.

Takvu mentalnu sliku Srbije stručnjaci karakterišu kao posledicu svega onog što 
nam se dešavalo poslednje dve decenije - od ratova, sankcija, NATO 
bombardovanja i tranzicije, pa do aktuelne finansijske krize i visoke stope 
nezaposlenosti i siromaštva.

Neki su skloni da ignorišu problem do momenta kada postanu „tempirana bomba", a 
onda mogu da budu opasni po sebe, ali i po okolinu. Činjenica je da 
najbrutalnije zločine počine osobe sa psihopatskim poremećajem koji nije 
adekvatno lečen, a statistika pokazuje da je šizofreničara, za sada, samo jedan 
procenat.

Psihoterapeut Dragana Nalić kaže da čak 75 odsto ljudi u svetu barem jednom u 
životu ima epizodu lošeg raspoloženja i da zbog toga niko ne bi trebalo da se 
stidi da zatraži pomoć stručnjaka. Ona napominje da je mnogo više onih koji se 
javljaju stručnjacima nego onih koji problem ignorišu. Važno je na vreme 
prepoznati simptome jer se već posle šest meseci od prvih znakova javljaju 
ozbiljnije psihičke smetnje.


Kad da se javite lekaru:

Pojačana napetost koja zamara i izaziva gubitak energije, lupanje srca, 
utrnulost delova tela, promene raspoloženja, gubitak ili preteran apetit, često 
neraspoloženje bez opravdanog razloga, zanemarivanje čak i lične higijene

- Kad vas boli zub, ne čekate, već idete kod zubara. Isto tako bi trebalo da se 
ponašate i kada imate neki psihičku smetnju. Podsetiću da je jedno istraživanje 
od pre nekoliko godina pokazalo da je u Srbiji depresija bila na četvrtom mestu 
liste rasprostranjenosti bolesti u Srbiji. Ipak, naš narod ima dobru mentalnu 
strukturu, s obzirom na to da živimo u stresnom okruženju. Jedan od razloga je 
i što se reakcija na stres trenira. Ako znate da će vam se desiti neka stresna 
situacija, možete na to da se pripremite. Imamo tu blagodet, za razliku od 
mnogih drugih zemalja, da ljudi mogu besplatno u domovima zdravlja da dobiju 
pomoć psihijatra i neuropsihijatra. Toga se ne treba plašiti jer se i psihičke 
bolesti leče, nekada kraće, a nekada duže. Prolaze, pre ili kasnije - 
objašnjava ona.

Naši sagovornici savetuju da bi svi koji osećaju pojačanu napetost koja zamara 
i izaziva gubitak energije, lupanje srca, utrnulost delova tela, promene 
raspoloženja, gubitak ili preteran apetit, često neraspoloženje bez opravdanog 
razloga trebalo da se jave psihijatru, jer su to neki od znakova da je potrebna 
psihijatrijska pomoć. 

A. MITIĆ

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=82734§ionId=33



[sim] Srbija između istoka i zapada

2009-09-17 Прати разговор ANTIC.org-SNN
IZAZOVI ISTINE - MILOVAN DRECUN

Srbija između istoka i zapada

Nadasve je zanimljiva evolucija stavova pojedinih petooktobarskih 
revolucionarnih stranaka i njihovih vođa. Od tragikomičnog obožavanja Amerike i 
njenih evropskih svaeznika i vulgarnog sprdanja sa Rusijom, Kinom i još nekim 
zemljama, Srbija je na jedvite jade, u poslednjem trenutku, spoznala da se svet 
ne okreće oko nje i da se dešavaju tektonske geopolitičke promene u 
međunarodnoj zajednici. Sa ključnom zabludom i teškom greškom 
postrevolucionarne srpske spoljne politike suočio se među prvima Zoran Đinđić. 
Shvativši da sunce ne izlazi na Zapadu poručio je da se politika Srbije neće 
voditi iz Vašingtona, te da je realan politički potez Beograda da u slučaju 
otimanja Kosmeta postavi pitanje Republike Srpske. Vojislav Koštunica je jedini 
imao snage da građanima saopšti da Srbija nema većeg protivnika od američke 
politike.
Konačno, Boris Tadić, shvata da Srbija ne ide dobrim putem. Sa mesta 
predsednika malene Srbije poručio je da zvanični Beograd, iako ophrvan 
višegodišnjom kataraktom, vidi da se rađa novi međunarodni multipolarni poredak 
koji nezadrživo potiskuje američki jednopolarni globalni hegemonizam. Tadić je 
prihvatio izazov, spoljni i unutrašnji, i suočio se sa realnošću. Definisao je 
spoljnopolitičke prioritete Srbije: Evropska unija, Rusija, SAD, Kina. 
Ispravno, samo trebalo je to ranije da učini i da prione realizaciji takvog 
koncepta hrabro i beskompromisno. Narod bi rekao bolje ikad nego nikad.
Tom diversifikacijom spoljnopolitičkih prioriteta Tadić je potvrdio sumnje, 
zapravo iskustvo realpolitičke Srbije, sa Amerikom. Beograd je bez razmišljanja 
radio ono što mu je Vašington sugerisao, govorio, predlagao, a bogme i 
naređivao. I šta smo dobili? U tome i jeste caka, ništa nismo dobili, već nam 
još traže - uzimaju Kosmet. Stavljanjem Rusije ispred Amerike na listi 
spoljnopolitičkih prioriteta Tadić je nastavio putem kojim su krenuli Đinđić i 
Koštunica. Izgubio je, međutim, dragoceno vreme da još bolje pozicionira zemlju 
i ojača njen kapacitet za odbranu najvažnijih nacionalnih i državnih interesa.
Tim svojevrsnim rangiranjem najjačih polova moći, Tadić je nedvosmisleno 
pokazao s kojim zemljama imamo slične ili identične interese, a s kojom smo 
zemljom mislili da imamo, pa nas je ona svojim ponašanjem gorko otreznila. 
Naravno, postavlja se pitanje ima li Srbija adut za takvu novu geopolitičku 
igru ili je to samo moralni odušak pojedinca koji je shvatio da nije baš sve 
tako kao što pišu novine i govore američki slatkorečivi zvaničnici. I mi konja 
za trku imamo, samo su nas neki petooktobarci lagali da je u pitanju raga. Niko 
drugi do Džozef Bajden, američki potpredsednik, otkrio je naše svetlo u tunelu. 
„Srbija je od ključnog značaja za budućnost jugoistočne Evrope“, poručio je 
Bajden prilikom majske posete Beogradu. Bez Srbije se ne može voditi politika 
na Balkanu, takođe poručuju zvaničnici EU. To je naša šansa.
Bez nas se ne može kapacitetno i efikasno delovati na Balkanu. Ali, ne treba se 
zanositi da će Srbija biti most koji će povezati Istok i Zapad. Tu ulogu ima 
moćna Nemačka. Srbija, može i treba da bude stožer zajedničke balkanske 
politike EU i Rusije, sastavni deo njihovog strateškog partnerstva. Tako će na 
najbolji način iskoristiti svoj regionalni geopolitički značaj i ojačati 
kapacitet da se izbori sa strateškim problemima sa kojima se suočava. Budućnost 
Srbije se ne može graditi na dilemi Zapad ili Istok, već na multipolarnosti 
novog međunarodnog poretka: i Istok i Zapad, i nesvrstani...

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-17-09-2009/srbija-izmedju-istoka-i-zapada



[sim] Srbija priznala granice nezavisnog Kosova

2009-09-16 Прати разговор ANTIC.org-SNN
RAZGOVOR - Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, tvrdi za 
Danas da je Protokolom o saradnji MUP-a i Euleksa prekršen Ustav 

Srbija formalno priznala granice nezavisnog Kosova

Autor: J. Tasić

- U Prokolu o saradnji između MUP-a Srbije i Euleksa vlast Srbije priznala je 
postojanje granice između Srbije i Kosova. Granica je ključni atribut 
državnosti, a ovaj sporazum utvrđuje prekograničnu saradnju Srbije i Kosova. 

Svaka država koja potpiše sporazum o prekograničnoj saradnji formalno je 
priznala da se njena državna teritorija prostire do granične linije i 
istovremeno priznaje da preko granične linije počinje teritorija druge države - 
izjavio je za Danas Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, 
upitan kako po njegovom mišljenju s pravnog stanovišta može da se tumači 
neprecizno definisan izraz „granica“ u Sporazumu o saradnji MUP-a Srbije i 
Euleksa, u uslovima samoproglašene nezavisnosti KiM pod protektoratom UN.

Koštunica smatra da je „ovaj sporazum težak udarac državi Srbiji i neposredan 
akt priznavanja granice nezavisne države Kosovo, čime je ova vlast 
ispunjavajući strane diktate izdala sopstveni narod, državne interese i Srbe na 
KiM“. 

l Kako su do sada slične terminološke „dvosmislenosti“ i nepreciznosti rešavane 
u Rezoluciji 1244 SB UN i drugim međunarodnim dokumentima i sporazumima o KiM?

- Dok se država Srbija borila za Kosovo nije potpisan nijedan dokument koji je 
imao bilo kakvu dvosmislenost. U Rezoluciji 1244 jasno i izričito piše da se 
poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i da misija UN nije 
statusno neutralna, već da mora poštovati suverenitet Srbije. Tek kada je 
aktuelna vlast priznala Euleks, započele su igre, dvosmislenosti i protivpravna 
tumačenja kako nezavisnost Kosova proističe iz Rezolucije 1244. Tako su neke 
države cinično navele kako su saglasno Rezoluciji 1244 priznale Kosovo. Najgore 
je to što je sadašnja vlast svojim priznanjem Euleksa prihvatila i postala 
saučesnik u ovom procesu puzajućeg pravljenja nezavisne države Kosovo. Euleks u 
svojim programskim dokumentima izričito navodi da „granična policija - Kosovska 
policija - ima punu komandu i kontrolu nad granicom Republike Kosovo“ i „da će 
službenici Euleksa delovati u punom skladu s važećim zakonima i uredbama 
Republike Kosova“. 

Da li u Sporazumu o saradnji MUP-a i Euleksa ima elemenata kršenja Ustava 
Srbije?

- Svakom građaninu i bez posebnog pravničkog znanja biće sve jasno kad pročita 
član 8 Ustava Srbije, koji kaže: „Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i 
nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku za 
promenu Ustava“. Svi znamo da je naša državna granica dovedena u pitanje 
postupkom kojim se drastično krši Ustav - potpisom sadašnje vlasti na sporazum 
sa Euleksom o prekograničnoj saradnji. Ma koliko vlast svojom propagandom 
obmanjivala građane, ovo je ipak stvar zdravog razuma i nema nikakve sumnje da 
ovaj sporazum ruši Ustav i to u suštinskom smislu, jer je reč o granici države. 

http://www.danas.rs/vesti/politika/srbija_formalno_priznala_granice_nezavisnog_kosova.56.html?news_id=172061



[sim] Srbija zbog neisplaćenih ratnih dnevnica tuzena u Strazburu

2009-08-28 Прати разговор ANTIC.org-SNN

Srbija zbog neisplaćenih ratnih dnevnica tuzena u Strazburu


 

LESKOVAC, 28. avgusta 2009. (Beta) - Odbor za ljudska prava u Leskovcu podneo 
je, u ime 42 ratna veterana iz Leskovca i Vlasotinca, tužbu Evropskom sudu za 
ljudska prava u Strazburu protiv države Srbije zbog neisplaćenih ratnih 
dnevnica za ratovanje na Kosovu 1999. godine, rečeno je danas u toj nevladinoj 
organizaciji.

Pravnik Odbora Dragutin Vidosavljević rekao je agenciji Beta da su tužbe 
podnete zbog povrede prava na sudjenje pred "nezavisnim i nepristrasnim srpskim 
sudovima", povrede prava na imovinu i zbog diksriminacije dela ratnih veterana.

"Na ovaj korak smo se odlučili jer su se Prvi opštinski sud u Beogradu i 
Okružni sud u Beogradu proglasili nenadležnim za rešavanje tužbi veterana koji 
su od države tražili nadoknadu za ratne dnevnice", naveo je Vidosavljević.

Dodao je da je država stekla nezakonitu materijalnu korist tim novcem i 
izvršila diskrimnicaju, jer je nekima dala novac u vidu pomoći, a sudovi u 
Vranju su 2002. godine doneli presude po kojima su mnogi veterani naplatili 
dnevnice.

http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,ves&j=sr&h=Home,sr&prikaz=2160129



[sim] SRBIJA NA NIŠANU NATO!

2009-08-26 Прати разговор ANTIC.org-SNN
SRBIJA NA NIŠANU NATO! 

 

Na desetu godišnjicu agresije NATO-a na Srbiju, u centru Pariza iz ugledne 
izdavačke kuće "L'až d' om" ispaljen je pucanj u svet najnovijom knjigom Boška 
Dukanca pod naslovom "Na meti NATO. Skriveno lice agresije protiv Jugoslavije 
24. marta 1999", istraživača i analitičara vojno-političkih zbivanja na tlu 
bivše Jugoslavije, koji piše na francuskom. "Ovo je tradicionalno okupljanje 
povodom obeležavanja agresije na Jugoslaviju", rekao je tom prilikom Vladimir 
Dimitrijević, osnivač ove izdavačke kuće sa sedištem u Parizu i Lozani, a u 
pozivnicama gostima napisao: "Naš front protiv agresije su svedočanstva, kako 
istorijske i duhovne knjige, tako i romani, knjige iz geopolitike i pravne 
analize." Novo delo Dukanca stopu po stopu raskrinkava reditelje i aktere 
kosovske nesreće koja se izvodila u interesu viših sila. Koliko je tu bilo 
podlosti, licemerja i ironije, koliko osvetoljubljivosti, neljudskosti i 
istorijske neozbiljnosti, kao i nebrige za posledice, analitički razotkriva u 
svom delu ovaj 70-godišnji Beograđanin, nastanjen u Francuskoj. 

• Koliko je trebalo vremena da otkrijete razne podzemne i zakulisne igre, 
služeći se prevashodno autentičnim dokumentima i brojnim medijskim izvorima? 
- Moja istraga je trajala pune četiri godine, a borba za izdavača - mnogo duže. 
U Francuskoj niko nije zainteresovan za tu temu. Jedino izdavač Vladimir 
Dimitrijević i hvala mu! Iako sam u svemu prezentovanom bio i ostao samo 
objektivni posmatrač i hroničar, vlastiti stav izneo sam u predgovoru knjige 
gde sam ukazao da sve te mutljavine nisu bile stvar pojedinih naroda već 
njihovih vođa i tajnih organizacija. 


Od inženjera do publiciste

• Boško Dukanac je rođen u Beogradu 1939, a u Francuskoj živi od 1973. godine. 
Po profesiji je građevinski inženjer, danas stanovnik grada Anžea na Loari. U 
penziji je od 2002. godine. Pisanjem se počeo baviti onda kada je smatrao da je 
potpuno savladao francuski jezik.
• Napisao je trilogiju o ratovima u Jugoslaviji: "Kao lutke na koncu", "Glava i 
pismo" i "Na nišanu NATO" od kojih samo druga još nije dostupna javnosti. 
• Oženjen je, i otac jednog sina Marka, rođenog u Francuskoj koji se pre sedam 
godina vratio u zemlju predaka, i danas živi i radi u Beogradu.


• Da li ste u ovaj istraživački rad krenuli iz potrebe da pravim bojama 
oslikate "svetske humanitarce"?
- Od početka agresije NATO-a na SR Jugoslaviju bilo je očigledno da postoje 
strateški i politički interesi koji su rezultirali u zakulisnim manevrima. 
Upustio sam se u to jer verujem u ulogu knjige na razotkrivanju istine, nadam 
se da može probuditi savest, samo je pitanje koliko ljudi pročita knjigu. Snaga 
medija je veća, a nama Srbima bilo bi lakše da su mediji na našoj strani. 
Knjiga "Na nišanu NATO-a" pisana je na osnovu zvaničnih dokumenata zapadnih 
vlada, NATO-a, NVO, izjava državnika i brojnih verodostojnih izvora, a 
razotkriva političke i strateške ciljeve, podzemne igre i laži koje su 
prethodile i pratile agresiju pod maskom "humanitarne misije". Nasuprot 
tvrdnjama političara i medija, rat koji je NATO vodio nije bio ni humanitaran, 
ni neizbežan, ni legalno i moralno opravdan. Kao i agresija na Irak 2003, 
agresija na Srbiju je opravdavana (i još uvek se opravdava) lažnim izgovorima.

• Rekli ste u delu i to "da nikada do sada nije jedan tako mali broj ljudi tako 
radikalno lagao jedan toliko veliki broj ljudi kao u slučaju rata na Kosovu"? 
- Ovo je izjava Vilija Vimera, poslanika CDU u Bundestagu i zamenika nemačkog 
predsednika Oebsa, a i ostali mnogobrojni primeri koje sam sakupio u ovoj 
knjizi, eklatantno su svedočanstvo i potvrda njegovih reči. 

• Na jednom mestu osvrćete se i na kobne zablude Slobodana Miloševića, o čemu 
je reč? 
- O toj zabludi je govorio i vrhovni komandant NATO-a general Vesli Klark koji 
je na američkoj televiziji CBS, izjavio: "Razlog napada nije bilo Kosovo, u 
osnovi, to nije imalo nikakve veze ni sa etničkim čišćenjem, to je bila bitka 
za budućnost NATO-a i za kredibilitet SAD kao sile na svetskom planu", što 
Milošević nije nikada shvatio. Da bi postigla taj cilj i opravdala ratnu 
avanturu, Amerika se nije libila da pribegne niskim metodama, od pritisaka do 
ucena, od dezinformacija do falsifikovanja činjenica.


Krivci

• Ko je glavni krivac za sve što desilo na Kosmetu? 
- Albanci su u vreme Dejtona, kao i prethodnih bar pola veka, tražili ne samo 
široku autonomiju, koju su inače do 1989. i imali, već Republiku Kosovo, 
predoslov sine qua non za otcepljenje od Jugoslavije, a SAD su zajedno sa 
nemačkim BND-om još od 1993. podržavale OVK, nastalu u to vreme i u tom cilju, 
pružajući im pomoć u tehnici i obuci gerilaca.


• Šta vas je navelo da u knjizi napišete da je Madlen Olbrajt najzad "dobila 
svoj rat"?
- Ona je kao buldog koji vam zarije zube u nogu i više je ne pušta, rekao je o 
njoj bivši državni sekretar Lorens Iglberger i nije pogrešio. Bil Klinton, koji 
je više voleo suknje od uniforme, dugo je oklev

[sim] Srbija jeftina zemlja – samo zva nično

2009-08-17 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija jeftina zemlja – samo zvanično 

 

 

  Großansicht des 
Bildes mit der Bildunterschrift: Srbija među jeftinijim u Evropi, Beograd 
najjeftiniji u regionu!?

Građani Srbije nikako ne mogu da se saglase sa ocenom Vladine Komisije da je 
Srbija jedna od najjeftinijih zemalja Evrope. Tvrdnje iz Vlade i „Maxija“ ne 
negiraju samo potrošači – to je pokazalo i evropsko istraživanje.

 

Srbija spada u zemlje sa nižim nivoom cena u Evropi, zaključak je Komisije za 
praćenje kretanja cena proizvoda i usluga i životnog standarda stanovništva. Od 
zemalja regiona samo je u Bugarskoj, Albaniji i Bosni i Hercegovini jeftinije 
nego u Srbiji. U proteklih osam godina zarade i penzije u Srbiji uvećane su 
gotovo četiri puta. Dok je za pokriće potrošačke korpe u 2001. godini bilo 
potrebno više od dve prosečne plate, sada je dovoljna samo jedna. Međutim, 
građani smatraju da statistika i stvarni život nisu isto, barem kada se radi o 
ceni hrane:

 

„Mislim da je hrana na pijacama jeftinija u odnosu na prodavnice. Tu mislim i 
na meso i na konditorske proizvode.”

 

„Hrana nije jeftina ako se ima u vidu kolika su nam primanja, a posebno 
primanja penzionera. O nezaposlenima da ni ne govorim… žalosno.”

 

„Ima prostora da cene idu dole“

 

Ministar trgovine Slobodan Milosavljević kaže da postoji prostor da cene u 
Srbiji budu primerenije kupovnoj moći potrošača u Srbiji, što se može postići 
kroz povećanje konkurentnosti na tržištu: 

 

“Ima cena koje su više, ali ima i onih koje su nešto niže. Mislim da uvek ima 
prostora da cene idu dole i da budu primerenije našoj kupovnoj moći i našim 
prosečnim zaradama i penzijama. Ministarstvo trgovine i Vlada Srbije čine sve 
da kroz mere Vlade i kroz subvencioniranje kamatnih stopa pomognu konkurentnost 
domaćih proizvoda i, samim tim obezbede niže cene za potrošače”, tvrdi 
Milosavljević.

 

Monopol diktira cene?

 

Javnost Srbije smatra da su visoke cene prehrambenih proizvoda uzrok monopola 
na tržištu. Konkurencija je dobrodošla, kaže PR kompanije “Delta Maxi” Vesna 
Žabić i dodaje da teorije o skupoj hrani u Srbiji metodološki nisu ispravne:

 

“Srpsko tržište je dosta specifično i mi u okviru naše maloprodajne mreže imamo 
različite maloprodajne formate, naravno sa različitim cenama. Mislim da ne 
možemo da govorimo o tome da li smo mi zaista najskuplji u regionu ili nismo, 
uostalom istraživanja pokazuju da Beograd nije najskuplji grad u regionu.”

 

„Ko je važniji: kupci ili trgovci?“

 

Predsednik Asocijacije potrošača Srbije Petar Bogosavljević ne veruje u ovu 
priču jer Ministrastvo trgovine mora podjednako da štiti interese i kupaca i 
trgovaca. „Ko im je onda važniji?“, pita Bogosavljević.

 

“U Srbiji se potpuno svesno otežava organizovanje i delovanje nezavisnih, 
nevladinih, neprofitnih i vanstranačkih organizacija za ostvarivanje i zaštitu 
prava i interesa potrošača, a razlog je veoma jednostavan: nosioci drugih 
interesa imaju snažniji uticaj na kreiranje sistemskih rešenja i rad državnih 
organa od ekonomski nemoćnijih organizacija potrošača.”

 

Prema evropskim istraživanjima pojedini prehrambeni proizvodi u Srbiji su 
skuplji ne samo u odnosu na region, već i zemlje zapadne Evrope. U skladu s 
tim, hranu je povoljnije kupovati u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji ili Grčkoj. 
Slično je i sa cenama odeće i obuće. Građani Srbije u prednosti su jedino kod 
plaćanja određenih usluga, čije su cene u Srbiji višestruko niže.

 

autor: Miloš Santrač

odg. urednik: Nemanja Rujević

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4577362,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1-3157-html-cb



[sim] Srbija demantuje dolazak zatvorenika iz Gvantanama

2009-08-11 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija demantuje dolazak zatvorenika iz Gvantanama

Datum: 12.08.2009 00:05 
Autor: Beta

BEOGRAD - Vlada Srbije nikada nije raspravljala o mogućnosti da zatvorenici iz 
Gvantanama, američkog zatvora na Kubi, zatvorsku kaznu izdržavaju u Srbiji, 
odnosno u požarevačkoj "Zabeli", izjavio je juče sef Vladine kancelarije za 
medije Milivoje Mihajlović.

Napisi u medijima da takva mogućnost postoji su potpuna dezinformacija, kazao 
je Mihajlović.

On je dodao da ni pojedinačna ministarstva u Vladi Srbije nisu razmatrala takvu 
mogućnost.

Beogradski mediji objavili su juče navode izvora iz Vlade Srbije da je 
prijedlog o služenju kazne u Srbiji Ambasada SAD uputila Vladi te države "kao 
prijedlog koji bi trebalo da popravi odnose s Amerikom".

Navedeno je da Srbija neće imati formalnih ograničenja da primi zatvorenike iz 
Gvantanama kada bude usvojen zakon o specijalnom zatvorskom režimu osuđenih za 
terorizam i organizovani kriminal, koji je u skupštinskoj proceduri, a čije 
usvajanje se očekuje u septembru.

U zatvoru Gvantanamo nalazi se 240 zatvorenika, a krajem prošle godine američki 
Stejt department zatražio je od stotinak zemalja da na dvije godine prime 
izvjestan broj zatvorenika.

Italija, Velika Britanija, Portugal, Španija i Francuska najavile su da bi 
mogle da prime zatvorenike iz Gvantanama, a to su odbile Australija, Austrija, 
Švedska, Danska i Holandija

http://www.nezavisne.com/region/vijesti/44794/Srbija-demantuje-dolazak-zatvorenika-iz-Gvantanama.html



[sim] Srbija za hitan ulazak Hrvatske u EU

2009-07-25 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija za hitan ulazak Hrvatske u EU

Srbijanski predsjednik Boris Tadić danas je u Beogradu izjavio kako Srbija 
traži hitan prijam Hrvatske u Europsku uniju. Hrvatskim bržim ulaskom i ostale 
će države brže ući u Uniju, kazao je Tadić nakon susreta s europskim 
povjerenikom za proširenje Ollijem Rehnom u Beogradu. Tadić je najavio dolazak 
u Zagreb najesen i rješavanje svih problema između dviju država. 

Nakon susreta s Tadićem Rehn je kazao kako Europska komisija podupire 
srbijanski put u EU te da je u tom smislu važna potpuna suradnja Srbije s 
Haškim sudom te suradnja sa zemljama u regiji i Eulexom na Kosovu. Dodao je da 
Srbija još mora ispuniti neke uvjete kako bi se ukinule vize te kako vjeruje da 
će se to i dogoditi u početku 2010. 

Europska komisija prije tjedan dana predstavila je prijedlog za ukidanje viza 
za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije. To bi omogućilo građanima tih triju 
država putovanje bez viza u zemlje schengenskog prostora s novim biometrijskim 
putovnicama. 

Prijedlog Europske komisije bit će poslan Europskom parlamentu i Vijeću EU-a, 
koji će donijeti konačnu odluku. Nije poznat točan datum kada će biti ukinute 
vize, ali očekuje se da će radna tijela Vijeća Europske unije početi razmatrati 
taj prijedlog potkraj rujna. 




http://www.hrt.hr/index.php?id=48 

 &tx_ttnews[tt_news]=43911&tx_ttnews[backPid]=38&cHash=57727fc964

 



[sim] Srbija se deli...

2009-07-18 Прати разговор ANTIC.org-SNN


Regionalizacija Srbije 

 

 Sednica Skupštine Srbije
 Srbija se deli
na sedam (evro)regiona

 

"Ako imaš 126 poslanika u Skupštini, možeš da radiš šta hoceš", rekla je u
jednoj televizijskoj emisiji predsednica parlamentarne grupe najvece
vladajuce stranke. Tako u skladu sa tom sentencom, skupštinska vecina cesto
izglasava nove zakone u skladu sa briselskim, što nije uvek na korist
gradana Srbije, koji uveliko klecaju pod teretom srpske ekonomske krize
pojacane svetskim ekonomskim krahom.

 



18.7.2009.

 
Opširnije... 

 



Ljudi oko nas 

 

 Hirurgija  "Glas kojim je
zagalamio..."

 

”Pisma koja dobijam i u njima napisane reci cesto iniciraju razmišljanja i
pitanja, na koja nemam odgovor. Prosledivacu ih ubuduce vama, citaocima
”Korena”. Možda cete vi znati, možda cete imati odgovor, možda cete
reagovati? To su uvek ”ljudi pored vas”, poznanici, prijatelji, kolege na
poslu, ili clanovi vaše porodice koji drugima svakodnevno nanose nepravdu i
bol. Ili je obratno? Možda nije toliko važno da znamo zašto to cine, koliko
je ljudski i neophodno da na to ukažemo i ne dozvolimo da se ponovi.”
Nikola Janic

 



18.7.2009.

 
Opširnije... 

 



Obicaji i tradicija kod Srba 

 

 Brvnara  Srpsko seosko neimarstvo

 

Jedan od najvažnijih ciljeva svakog coveka je da u toku života izgradi ili
osmisli prostor u kome ce stanovati i gde ce se osecati sigurno i opušteno.
Kuca je zato, od najranijih vremena, bila ne samo mesto gde se covek
sklanjao od hladnoce, gromova i oluja, vec i njegova umetnicka i duhovna
inspiracija. Srbi su, u skladu sa svojim  skromnim nacinom života, tokom
citavog 19.-og i prvih decenija 20. veka, gradili jednostavne, ali
funkcionalne objekte za stanovanje. Danas, iako starih kuca u Srbiji nije
mnogo ostalo, ipak možemo da sagledamo šta je narodnom graditelju bilo
najvažnije prilikom  njihove izgradnje.

 



18.7.2009.

 
Opširnije... 

 



Daj šansu životu 

 

 Penzija  Srbija je zemlja starih
ljudi

 

Na 100.000 umrlih  rada se 75.000 beba. Namerni prekidi trudnoce ( preko
150.000 godišnje) olako su prihvaceni kao vid planiranja potomstva a retke
su mlade porodice sa više  od dvoje dece. Privatna poliklinika AnaLife iz
Zemuna  nastoji da buducim majkama pokaže da  sicušan plod nije apstraktan
pojam, vec covek u malom i da mu treba dati šansu da živi. To je razlog što
doktori Ana Miholjcic i Vojislav Živanic deo svog radnog vremena svakodnevno
koriste i za besplatne preglede svih pocetnih trudnoca.

 



18.7.2009.

 
Opširnije... 

 



[sim] Srbija u mreži zapadnih poverila ca

2009-07-15 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija u mreži zapadnih poverilaca 

 

Krajem aprila 2009. godine, nakon završetka prolećnog zasedanja Međunarodnog 
monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, potpresednik srpske vlade Mlađan 
Dinkić izjavio je da će se Srbija zadužiti za dodatnih 900 miliona dolara.Od 
ove sume, 450 miliona dolara će biti usmereno ka srpskom budžetu,od toga 300 
miliona u ovoj godini a 150 miliona u 2010. godini.(Prema izveštajima srpskih 
medija, delegacija Srbije u sastavu potpresednik Dinkić, guverner Narodne banke 
Radovan Jelašić i potpredsednik vlade Božidar Đelić je bila "optimistički 
raspoložena") . U "optimističkom" kontekstu, Dinkić je naglasio da se pored 
dodatnog zaduživanja kod MMF-a i Svetske banke paralelno "potpisuju dogovori o 
daljem zaduživanju sa prisutnim u Vašingtonu zapadnim bankama".[1]

Da bi situacija bila još neshvatljivija, istog dana u srpskim medijima 
objavljena je procena da će dug srpske države biti udvostručen u 2009. godini, 
sa 8, 93 milijardi evra na preko 16 milijardi evra![2]

Ovome treba dodati da je dug privatnog sekora u Srbiji već veći od 14 milijardi 
evra! Dakle, prema minimalnoj proceni, i pod pretpostavkom da se privatni 
srpski sektor neće dodatno zaduživati u 2009. godini (što je nerealno), srpski 
dug će krajem 2009. godine iznositi oko 30,5 milijardi evra, ili (prema 
zvaničnom kursu Narodne banke Srbije od 27 . aprila 2009. godine koji je 
iznosio 94,5 dinara za jedan evro i 71,7 dinara za jedan dolar) oko 40 
milijardi dolara!

Dakle, krajem 2009. srpski dug će biti uporediv sa celokupnim srpskim bruto 
domaćim proizvodom iz 2007. godine!

Zašto srpski spoljni dug raste takvom brzinom?

Skoro neverovatno srpsko povećanje duga u 2009. godini ukazuje, pre svega, na 
usaglašeno delovanje zapadnih finasijera. Oni deluju skoro kao jedna mreža koja 
postepeno, ali uporno, "davi"' Srbiju i njene građane.

U tom kontekstu, centralnu ulogu ima MMF. Poznato je da je Srbija potpisala 
trogodišnji aranžaman sa MMF-om u aprilu 2009. Taj aranžman će zbog svojih 
uslova imati velike negativne efekte na srpsko zdravstvo, poljoprivredu, 
socijalna davanja, obrazovanje i državne institucije u celini.

Ali, da zbog takvih uslova MMF-a ne bi došlo do kolapsa srpske ekonomije, 
zdravstva, obrazovanja i države (i da vlast ne bi morala da se suočava sa 
velikim socijalnim protestima i sukobima kao ona u baltičkim zemljama), 
potrebno je dodatno zaduživanje kod drugih zapadnih poverilaca. A ono može biti 
ostvareno samo uz "dozvolu" MMF-a.

Dakle, Srbija se nalazi u krugu iz koga nema izlaza.

Sledeći ekonomski podaci pokazuju ovo usaglašeno delovanje zapadnih finasijera.

Na primer, članstvo u Svetskoj banci je uslovljeno članstvom u MMF-u.[3] SAD u 
Svetskoj banci imaju, kao i u MMF-u, najveću kvotu, oko 16 %. U suštini, 
Svetska banka svojim kreditima finasira obrazovanje i pomaže zdravstvo. Dakle, 
upravo one oblasti koje uništavaju uslovi MMF-a. Takođe, Svetska banka se 
zadužuje na međunarodnom finasijskom tržištu, a zatim na taj iznos dodaje maržu 
od 0,75% i proviziju od 1%. Tako Svetska banka i MMF zajednički zarađuju na 
dužnicima kao što je Srbija. Tačnije, MMF napravi problem u ekonomiji, 
zdravstvu i obrazovanju a Svetska banka ga rešava davanjem kredita za te oblasti

Naravno, da bi se opravdalo ovo izrabljivanje dužnika, ili parazitsko delovanje 
ove institucije, Svetskoj banci je dodeljen visok kreditni rejting, i zato ona 
dobija povoljnije kredite od onih koje bi dobila Srbija sa svojim kreditnim 
rejtingom kada bi se direktno zaduživala kod zapadnih banaka.

Sličnu svrhu imaju i organizacije koje deluju kao sastavni delovi Svetske banke.

Na primer, Međunarodno udruženje za razvoj daje kredite za obrazovanje, 
zdravstvo i državne institucije. Ponovo iz oblasti koje pogađaju uslovi MMF-a.

Međunarodna finasijska korporacija odobrava kredite privatnom sektoru, kupuje 
preduzeća u državama dužnicima i bavi se posredovanjem pri uzimanju kredita. 
Kako i kome se u Srbiji u praksi odobravaju ti krediti, jasno je kada se uzme u 
obzir podatak po kome je do kraja 2006. godine u Srbiji MFK "investirala", 
između ostalog, i u strane banke i firme kao što su Rajfazen, HVB i Tigar 
Mišelin Holding.

Još jedna organizacija povezana sa Svetskom bankom, "Međunarodna agencija za 
garantovanje investicija" bavi se "obukom ljudi" u zemljama dužnicima, u vezi 
sa stranim investicijama (ili u praksi, prodajom domaćih preduzeća). Takođe, 
MAGI se bavi i popravljanjem "imidža" zemlje dužnika i "političkim rizicima".[4]

Osim Svetske banke i pratećih organizacija politiku , usaglašenu sa MMF-om 
imaju i takozvane evropske banke

Na primer, Evropska investiciona banaka, osnovana 1957. godine sa sedištem u 
Luksemburgu, takođe daje kredite koji treba da "ugase požar" koji su stvorili 
uslovi MMF-a. Dakle, one u oblasti zdrastva i obrazovanja. Naravno, EIB kao i 
većina pretodno pobrojanih institucija napalaćuje kamate koje su uglavnom veće 
od tržišnih.Takođe, EIB zahteva i da se odobreni pr

[sim] SRBIJA I DALJE DRŽI NESLAVAN REK ORD PO BROJU IZBEGLICA U EVROPI

2009-06-23 Прати разговор ANTIC.org-SNN
OGNJIŠTE SANJA 300.000 LJUDI 

 

SRBIJA I DALJE DRŽI NESLAVAN REKORD PO BROJU IZBEGLICA U EVROPI

• Više od 200.000 prognanih sa Kosmeta i još oko 100.000 iz Hrvatske izgubilo 
je gotovo svaku nadu da će se vratiti u svoje domove 

Ove subote, u svetu je obeležen 20. jun - Svetski dan izbeglica, a Srbija, 
deset godina od završetka rata na Kosmetu i 14 godina u Bosni i Hrvatskoj, i 
dalje drži neslavan rekord po broju izbeglih i interno raseljenih ljudi. Prva 
je u Evropi, a 13. u svetu.
Prema podacima UNHCR-a u Srbiji je ukupno 307.000 izbeglih i interno 
raseljenih, a istraživanje ove organizacije pokazuje da protekle godine nije 
bilo značajnijeg povratka prognanih Srba u Hrvatsku, niti na Kosovo i Metohiju.
Srbija je dospela na neslavno prvo mesto po broju izbeglica u Evropi još pre 18 
godina, kada je tokom ratnih sukoba zbrinula 950.000 izbeglica. Zbog ovih 
sumornih brojki koje se, iz godine u godinu, ponavljaju, UNHCR je uvrstio 
Srbiju u pet zemalja sa izbeglicama koje se nalaze u "trajnoj klopci". 
Predstavnik UNHCR-a u Srbiji Lenart Kocalainen izjavio je da ova organizacija 
želi da pomogne Srbiji da taj problem reši. 
- Strahujemo da će zbog ekonomske krize naredne godine kapaciteti za pomoć 
izbeglicama uSrbiji biti smanjeni, a sada je prilika za rešenje jer između 
Hrvatske, BiH i Srbije po pitanju izbeglica gotovo više nema spora - kazao je 
Kocalainen.

U svetu 40 miliona izbeglica

Prema izveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice, u svetu je krajem prošle 
godine bilo 42 miliona izbeglih i raseljenih osoba. U 2009. ovaj broj je 
porastao za više stotina hiljada zbog obnovljenih sukoba u Pakistanu, Šri Lanki 
i Somaliji.
Četiri od pet izbeglih danas živi u zemljama u razvoju, dok je u 
najsiromašnijim zemljama sveta 80 odsto svih svetskih izbeglica.
Zemlje koje su 2008. primile najviše izbeglih su Pakistan, Sirija, Iran, 
Nemačka, Jordan, Čad, Tanzanija i Kenija.


Danas, u Srbiji živi 236.000 raseljenih s Kosova i Metohije, uključujući i 
interno raseljene u samoj pokrajini. Mada se već 10 godina priča o "održivom 
povratku", na Kosmet se za sve ove godine vratilo tek nekoliko hiljada ljudi. 
Šef Misije Oebsa na Kosovu, ambasador Verner Almhofer kaže da održiv povratak i 
reintegracija raseljenih i dalje predstavljaju "veliki izazov u zaštiti 
ljudskih prava uprkos naporima kosovskih vlasti i međunarodne zajednice". 
Potpredsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu Marko Jakšić kaže da je i 
ova, ali i izjava američkog zvaničnika u UN da je povratak Srba "nedopustivo 
mali" - vrhunac cinizma. 
- Srbi ne samo da se ne vraćaju, već odlaze. Prošle godine je sa ovih prostora 
otišlo čak 2.000 ljudi. U Luksemburgu je 120 srpskih porodica s Kosmeta, a 
ostali su po Norveškoj, Švedskoj, Danskoj. Svi su oni otišli jer ne žele više 
da žive po koncentracionim logorima 21. veka, što srpske enklave na Kosovu 
danas predstavljaju - kaže Jakšić. 
Prema njegovim rečima najbolji primer da se Srbi ne vraćaju, ne zbog ekonomskih 
razloga već zato što nemaju slobodu, je selo Svinjare. 

Mršava pomoć UNHCR

U Komesarijatu za izbeglice Srbije tvrde da će za finansiranje projekata trajne 
integracije iz nacionalnog i opštinskih budžeta u ovoj i narednoj godini biti 
obezbeđeno četiri miliona evra, a još toliko kroz Nacionalni investicioni 
program. Evropska unija je ove godine, izbeglima i reseljenima u Srbiji 
namenila 16 miliona evra, UNHCR samo 523.000 evra, a Centralna evropska banka 
je obezbedila 10 miliona evra za izbeglice, koje mogu da otplaćuju stambene 
kredite.


- EU je tamo izgradila 120 kuća, ali selo je prazno, neke kuće se već prodaju 
Šiptarima, a Srbi iz Svinjara žive tri kilometra dalje, po kolektivnim centrima 
u Mitrovici bez struje, vode, kanalizacije. Ali, i taj im je život bolji nego 
onaj koji bi imali bez slobode, bilo kakvih ljudskih ili građanskih prava - 
ističe Marko Jakšić. 
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je registrovano i 100.000 izbeglica iz 
Hrvatske i BiH, što je gotovo pet puta manje jer ih je ranije bilo pola 
miliona. Analitičari tvrde da manji broj izbeglica nije posledica povratka tih 
ljudi u svoje domove, već integracija u Srbiji, ali i odlučnosti da se ni po 
koju cenu ne vrate u svoje domove jer i dalje strahuju za svoju bezbednost. 
To je posebno izraženo u Hrvatskoj, a na upravo završenom Samitu lidera 
Centralne Evrope, održanom u Novom Sadu, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić u 
razgovoru sa Borisom Tadićem izjavio je da Hrvatska želi da se ti ljudi vrate.
"Mi želimo da se oni što pre vrate u Hrvatsku. Oni su naši građani i Hrvatska 
može biti predstavljena u svetu kao zrela demokratija samo onda kada njeni 
građani mogu da sa sigurnošću i u sigurnosti dolaze u Hrvatsku, regulišu svoj 
status i vraćaju se u svoje kuće, gradove i sela", kazao je Mesić i obećao da 
će ispitati postojanje "tajnih optužnica" zbog kojih većina Srba i strepi da 
pređe granicu. 
Nezvanično se može čuti da je u Srbiji čak 200.000 izbeglih i prognanih steklo 
srpsko državljanstv

[sim] Srbija se setila Mileve Marić-A jnštajn

2009-06-21 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Srbija se setila Mileve Marić-Ajnštajn

Politika 18.06.2009 07:29


Tačno posle 61 godine od njene smrti, država Srbija setila se svoje naučnice 
Mileve Marić-Ajnštajn, poznate fizičarke i supruge čuvenog genija Alberta 
Ajnštajna.


Nedavno je na groblju Nordhajm u Cirihu otkrivena i osveštana spomen-ploča ovoj 
naučnici, kojoj mnogi pripisuju možda ključnu ulogu u naučnom opusu svog 
supruga za koji je dobio Nobelovu nagradu.

U želji da se sačuva uspomena na Milevu, u Novom Sadu je istovremeno pokrenuta 
inicijativa koju su podržali i gradska vlast i ovdašnji Univerzitet, da se kuća 
u Kisačkoj ulici broj 20, gde su svojevremeno živeli početkom prošlog veka 
supružnici Mileva i Albert, pretvori u muzej.

Naime, Milevin i Albertov jedini unuk i naslednik, 79-godišnji Bernard Cezar 
Ajnštajn iz Berna pre skoro dve godine dobio je pravo nasledstva nad kućom 
porodice Marić. Njegova želja je da kuću svojih predaka pokloni Novom Sadu, pod 
uslovom da se pretvori u muzej. U depoima Gradskog muzeja već postoje 
mnogobrojni eksponati koji bi mogli da budu deo te stalne postavke.

– Obećano nam je da će gradska vlast obnoviti kuću koja je sada u veoma lošem 
stanju. Za početak bi bilo renovirano i adaptirano oko 180 kvadrata, što će, 
kako procenjujemo, biti dovoljno. Kada je reč o eksponatima, posedujemo veoma 
vrednu građu, koju su prikupili njihovi rođaci i prijatelji, poput prepiske 
Mileve i Alberta, a sačinili smo do sada najsveobuhvatniju biografiju 
Marićevih. O Milevinom odrastanju i životu u ranoj mladosti imamo potpunu 
dokumentaciju, a poseban deo muzeja bio bi posvećen njihovom zajedničkom životu 
i naučnom radu – izjavila je za „Politiku” Slavka Gajin, dekan novosadskog 
Prirodno-matematičkog fakulteta.

Inače, Univerzitet u Novom Sadu ustanovio je godišnju nagradu za autore 
istaknutih naučnih dela, priznanje koje nosi ime predugo zaboravljene naše 
naučnice.


   Srpska Informativna Mreza

sim@antic.org

http://www.antic.org/


[sim] Srbija - Svet

2009-05-31 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 


Srbija - Svet


Održana manifestacija "Stop duvanskom dimu"


13:30 BEOGRAD, 31.maja (Tanjug) - U svetu svake godine, zbog posledica 
duvanskog dima, umre pet milliona ljudi, a u Srbiji 16.000, odnosno Srbija 
svakog dana izgubi 44 stanovnika zbog pušenja, upozoreno je na današnjoj 
manifestaciji "Stop duvanskom dimu", koja je održana na Trgu republike u 
Beogradu. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević pozvao je pušače da prestanu 
da puše, a ako ne mogu da to bar ne čine u prisustvu nepušača, jer je dve 
trećine stanovnika Srbije izloženo duvanskom dimu na poslu i kod kuće. (Kraj)


Minić: Pozitivna inicijativa Srbije


11:35 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Zamenik generalnog sekretara Saveta za 
regionalnu saradnju Jelica Minić ocenila je da je učestala razmena poseta 
zvaničnika Srbije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i BIH veoma pozitivna, jer 
podstiče jačanje saradnje u regionu. "Mislim da je to jako dobar razvoj 
događaja i da je dobro što Srbija ima inicijativu na planu regionalne saradnje. 
Veoma je važno da se taj tempo intenzivira i da se održi visok nivo stalne 
komunikacije, jer je to jedini način da se otvoreni problemi rešavaju", rekla 
je Minićeva u izjavi Tanjugu. (Kraj)


Liht: Saradnja neophodna svima u regionu


11:34 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Predsednica Fonda za političku izuzetnost 
Sonja Liht ocenila je da je saradnja Srbije i drugih zemalja u regionu od 
izuzetnog značaja na svim poljima, od ekonomskog do bezbednosnog. "Smatram da 
je saradnja u regionu neophodna i u interesu svih koji se u ovom regionu 
nalaze", rekla je Liht u izjavi Tanjugu, podsećajući da su regionalni susedi 
najbolji partneri Srbije u ekonomskoj sferi. (Kraj)


Srbija da podstakne razvoj dobrih odnosa u regionu


11:34 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Predsednik spoljnopolitičkog odbora 
Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović ocenio je da Srbija kao ključni činilac u 
regionu treba da učini sve da podstakne razvoj najboljih mogućih odnosa među 
zemljama regiona i bude stabilizirajući faktor na Balkanu. "Srbija nije morala 
da čeka da joj potpredsednik SAD Džozef Bajden kaže nešto što je činjenica, a 
to je da je ona ključni činilac na ovom prostoru i da bez aktivne i pozitivne 
uloge Srbije ni region ne može napredovati i biti stabilan", primetio je 
Mićunović u izjavi Tanjugu. (Kraj)


Sporazumima do regionalne stabilnosti


11:33 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Ministarka prvade Srbije Snežana Malović 
stavila je na izmaku ove sedmice, zajedno sa svojim crnogorskim kolegom Mirašom 
Radovićem, potpis na poslednji u nizu dokumenata kojima je Srbija potvrdila 
spremnost na saradnju sa zemaljama susedima, u različitim oblastima. Aktivno 
učešće u uspostavljanju i očuvanju regionalne stabilnosti i saradnje jedan je 
od prioriteta koje je Vlada Srbije, predvođena Mirkom Cvetkovićem, unela u svoj 
program. Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac potpisao je 2. februara sa 
svojim crnogorskim kolegom Borom Vučinićem ugovor o donaciji simulatora letenja 
za avion "supergaleb 4", kao deo planova za buduću saradnju. (Kraj)


Danas se obeležava Svetski dan bez duvanskog dima


09:29 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Svetski dan bez duvanskog dima, 31. maj, 
biće obeležen danas širom sveta, a na Trgu Republike u Beogradu biće održana 
centralna manifestacija u Srbiji, kako bi se ukazalo na štetnost duvana. Tema 
ovogodišnjeg obeležavanja dana bez duvanskog dimna je "Zdravstvena upozorenja 
na paklicama cigareta", uz slogan "Stop duvanskom dimu". (Kraj)

 

http://www.tanjug.rs/

 

 



[sim] Srbija

2009-05-31 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 


Srbija


Simonović: Čegarska bitka je primer kolika je cena slobode


13:39 NIŠ, ČEGAR, 31. maja (Tanjug) - Gradonačelnik Niša Miloš Simonović rekao 
je danas na centralnoj manifestaciji obeležavanja Bitke na Čegru da je ona 
primer koliko je velika cena slobode i nezavisnosti jednog naroda. "Okupili smo 
se na Čegru da odamo počast hrabrim srpskim junacima koji su nam ostavili u 
nesleđe da čuvamo stečeno za buduće generacije", kazao je Simonović. (Kraj)


Manje porodica u kojima roditelji puše


13:38 LOZNICA, 31. maja (Tanjug) - U okviru kampanje Ministarstva zdravlja pod 
nazivom "Duvanski dim je serijski ubica", u Loznici su organizovane raznovrsne 
aktivnosti, a najnovije istraživanje je pokazalo da se smanjio broj porodica u 
kojima su deca izložena duvanskom dimu. Načelnica Preventivnog centra u 
Zdravstvenom centru "Dr Milenko Marin" u Loznici, primarijus dr Nada Ðurić 
rekla je danas za Tanjug da su u okviru ovogodišnje kapmpanje o štetnosti 
duvanskog dima organizovana predavanja u ovdašnjim osnovnim školama. Tim vidom 
edukacije, ostvarenim u 14 matičnih škola i u sedam njihovih izdvojenih 
odeljenja, obuhvaćeni su svi učenici petog razreda, ukupno 774 devojčice i 
dečaka, kojima su radnici Preventivnog centra održali 41 predavanje objasnila 
je Ðurićeva. (Kraj)


Cvetović: Srbija opredeljena da živi u miru


11:28 ČEGAR, 31. maja (Tanjug) - Premijer Mirko Cvetković poručio je sa Čegra, 
kod Niša, da Srbija danas šalje poruku svetu da se zalaže za mir koji je na 
ovim prostorima najpotrebniji i da se zato naša borba za suverenitet i 
integritet zemlje vodi mirnim, diplomatskim i pravnim sredstvima. Savremena 
Srbija, u čije su stvaranje utkane i čegarske žrtve, opredeljena je da živi u 
miru, saradnji i prijateljskim odnosima sa susednim i drugim narodima i 
državama, naglasio je predsednik Vlade Srbije. (Kraj)


Komisija izabrala knjige za prvake, na potezu učitelji


11:22 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je 
danas da je komisija Ministarstva prosvete izabrala komplete udžbenika za 
prvake koji u septembru treba da ih dobiju na besplatno korišćenje i da će 
tokom sledeće sedmice spisak knjiga i izdavača biti dostavljen školama na 
izjašnjavanje. Komisija je utvrdila koji izdavači imaju komplete za pojedine 
predmete i spisak će biti poslat aktivima učitelja na izjašnjavanje, rekao je 
Obradović Tanjugu, dodajući da će tek posle njihove ocene sa izdavačima biti 
zaključeni ugovori. (Kra)


MUP:Kuzmanoviću određen policijski pritvor


10:27 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Milenku Kuzmanoviću, osumnjičenom da je 
umešan u ubisvo vlasnika hrvatskog "Naconala" Ive Pukanića, određen je 
policijski pritvor od 48 sati, potvrđeno je danas Tanjugu u MUP-u Srbije. 
Kuzmanović, koga je policija juče privela u saradnji sa Specijalnim 
tužilaštvom, saslušan je u vezi sa ubistvom novinara Pukanića 23. oktobra 
prošle godine u Zagrebu, biće, kako se navodi, najverovatnije, sutra, uz 
krivičnu prijavu, izveden pred dežurnog istražnog sudiju. (Kraj)


Tužiocima i sudijama neće biti smanjene plate


09:31 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Ministarka pravda Snežana Malović izjavila 
je da ekonomska kriza za sada ne preti reformi pravosuđa i da će njeno 
ministarstvo insistirati da se sudijama i tužiocima ne smanjuju plate. "Uprkos 
ekonomskoj krizi tužiocima i sudijama neće biti smanjene plate, što je jedan od 
postignutih dogovora sa Ministarstvom finansija. Ministarstvo pravde će i 
ubuduće maksimalno insistirati da ne dođe do smanjenja plata sudijama ", rekla 
je Malovićeva u intervjuu današnjim "Novostima". (Kraj)


Srbija obeležava dva veka boja na Čegru


09:28 NIŠ, BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Centralna svečanost kojom Srbija 
obeležava veliki jubilej, dva veka od bitke na Čegru, biće danas održana na 
Spomen-kompleksu podignutom na mestu znamenitog boja, kod sela Kamenice nadomak 
Niša u kome je život izgubilo više od 3.000 srpskih ustanika u borbi sa Turcima 
1809. godine. Pored građana, komemoraciji i ceremoniji odavanja počasti 
junacima sa Čegra prisustvovaće predstavnici državnog vrha, Vojske Srbije i 
strane diplomate, a govor će održati predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. 
(Kraj)


Srbija ispunila sve uslove predviđene "mapom puta"


15:31 BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Zamenik premijera i ministar unutrašnjih 
poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je Srbija ispunila sve uslove koji su 
pred nju postavljeni "mapom puta" i vreme je, ocenio je, da se donese odluka 
hoće li naša država biti na beloj šengen listi ili neće. "Ukoliko se ta odluka 
donese, postoje svi uslovi da građani Srbije od 1. januara sledeće godine mogu 
da putuju u zemlje EU bez vize", rekao je Dačić, pre sednice Glavnog odbora 
Socijalističke partije Srbije, čiji je predsednik. (Kraj

 

http://www.tanjug.rs/

 

 



[sim] Srbija - Svet

2009-05-30 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 


Srbija - Svet


Srećković: Srbi u Rumuniji nisu zaboravili svoje poreklo


13:24 TEMIŠVAR, 30. maja (Tanjug) - Kulturna manifestacija u kojoj učestvuje 37 
srpskih kulturno-umetničkih društava iz 13 evropskih zemalja najavljena je 
danas u zgradi Saveza Srba Rumunije u Temišvaru. "Ova manifestacija je dokaz da 
Srbi u Rumuniji nisu zaboravljeni", rekao je na konferenciji ministar za 
dijasporu Srđan Srećković i dodao da je i ova kulturna priredba prilika da se 
naglasi značaj saradnje sa našim ljudima u dijaspori. (Kraj)


APA: Uskoro konkretan predlog o ukidanju viza Balkanu


12:18 BEČ, 30. maja (Tanjug) - Evropska komisija želi da donese konkretan 
predlog o ukidanju viznog režima za Zapadni Balkan pre letnje pauze, ali su 
male šanse da ta odluka bude doneta 15. juna, u Luksemburgu, na sastanku Saveta 
ministara EU, objavila je danas austrijska agencija APA. Agencija navodi, 
pozivajući se na neimenovanog eksperta Komisije u Briselu, da bi 15. juna 
ministri spoljnih poslova zemalja članica EU mogli da postignu dogovor o daljim 
koracima u pravcu liberalizacije viznog režima. Liberalizacija viznog režima za 
zemlje Zapadnog Balkana biće na dnevnom redu sastanka ministara unutrašnjih 
poslova Evropske unije naredne sedmice, 4. juna. (Kraj)


Srećković otvara smotru srpskog folklora u Temišvaru


09:23 BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Ministar za dijasporu Srđan Srećković 
otvoriće danas u Temišvaru 14. evropsku smotru srpskog folklora, u organizaciji 
Saveza Srba u Rumuniji. Ova značajna manifestacija okuplja više od 2.000 
predstavnika srpskih kulturno-umetničkih društava iz 20 evropskih država. (Kraj)


Tužilac traži zatvorsku kaznu za nepoštovanje suda


20:08 HAG, 29. maja (Tanjug) - Na suđenju Vojislavu Šešelju zbog nepoštovanja 
suda, Tužilaštvo haškog tribunala zatrazilo je danas zatvorsku kaznu za 
optuženog lidera Srpske radikalne stranke. Nastupajući u svojstvu prijatelja 
tužilaštva, Brus Mekfarlen nije precizirao kolika bi trebalo da bude zatvorska 
kazna, ali je naveo da bi primerena bila "gornja kazna" predviđena za ovu vrstu 
krivičnog dela. (Kraj)


Medvedev: Solidarnim naporima do rešenja svetskih problema


17:02 MOSKVA, 29. maja (Tanjug) - Do rešenja svetskih problema može se doći 
samo solidarnim naporima, odustajanjem od nacionalnog egoizma i korišćenjem 
efikasnih i usaglašenih mera, izjavio je danas ruski predsednik Dmitrij 
Medvedev. Medvedev je na ceremoniji prijema akreditivnih pisama novih 12 
ambasadora u Rusiji, među kojima je bila i nova ambasadorka Srbije Jelica 
Kurjak, rekao da novi ambasadori preuzimaju misiju u "izuzetno teško i 
odgovorno vreme za međunarodne odnose". (Kraj)


Saradnja sa vojnim akademijama Egipta i Holandije


16:59 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Delegacije vojnih akademija Holandije i 
Egipta danas su završile posetu Vojnoj akademiji (VA) Ministarstva odbrane 
Srbije, organizovanu u cilju jačanja saradnje, saopštila je VA. Dve strane 
delegacije u kojoj su bili oficiri i studenti, koji su u poseti kolegama iz 
Srbije boravili od 24. maja, navodi se u saopštenju i podseća da su 
predstavnici Egipta i Holandije prisustvovali i pokaznoj vežbi "Diplomac 2009" 
na vojnom poligonu kraj Chuprije. (Kraj)


Tadić:Do kompromisnog rešenja o Kosovu posle odluke MSP


16:36 PARIZ, 29. maja (Tanjug) - Srbija nikada neće priznati nezavisnost 
Kosova, ali će se protiv nje boriti diplomatskim i pravnim sredstvima, bez 
izazivanja ratnih sukoba, a nakon odluke Međunarodnog suda pravde mogući su 
razgovori s kosovskim Albancima u cilju postizanja kompromisnog rešenja, 
izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić za francusku televiziju Frans 24. U 
intervjuu koji će biti emitovan večeras, Tadić je kazao da je Srbija 
kamen-temeljac stabilnosti u jugoistočnoj Evropi i dodao da bi ulazak Srbije u 
EU stabilizovao region. (kraj)


Ambasador Italije uručuje odlikiovanja


16:24 BEOGRAD, 29.maja(Tanjug)-Ambasada Italije je saopštila da će u 
ponedeljak, 1. juna ambasador Alesandro Merola uručiti odlikovanje “Red Zvezde 
italijanske solidarnosti” gradonačelniku Beograda Draganu Djilasu, guverneru 
Narodne banke Srbije Radovanu Jelašiću, zameniku ministra odbrane Dušanu 
Spasojeviću i političkom direktoru Ministrstva spoljnih poslova Srbije 
Borislavu Stefanoviću. Odlikovanje ''Red Zvezde italijanske solidarnosti'' 
(OŠI), ustanovljeno je januara 1947. godine i uručuje se stranim državljanima 
koji su u svojim matičnim državama dali značajan doprinos saradnji sa Italijom. 
(Kraj)


Daraboš: Austrija podržava evropsku perspektivu Srbije


16:15 BEČ, 29. maja (Tanjug) - Austrija u potpunosti podržava evropsku 
perspektivu Srbije, naglasio je danas u Beču ministar odbrane te zemlje Norbert 
Daraboš, posle razgovora sa srpskim kolegom Draganom Ssutanovcem. "Austrija, 
kako vlada, tako i stanovništvo, pozdravljaju i podržavaju evropsku perspektivu 
Srbije, koju smatramo važnim faktorom stabilnosti u regionu, i zato će 
Austrija, u skladu sa svojim mogućnostima, podržati put Srbije u E

[sim] Srbija

2009-05-30 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 


Srbija


"Jat ervejz" sutra vozi turiste preko Istanbula


14:11 BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Srpska avio-kompanija "Jat ervejz" saopštila 
je danas da će u nedelju, 31. maja, svojom redovnom linijom preko Istanbula 
prevesti 84 turista za Antaliju, a povratnim letom istoga dana 79 putnika iz 
Antalije vratiće u Beograd preko Istanbula. Kako je saopštio Medija centar "Jat 
ervejza", nacionalna avio-kompanija je iznenađena jučerašnjim gestom turskih 
vazduhoplovnih vlasti koje su bez objašnjenja uskratile "Jatu" čarter let na 
liniji Beograd-Antalija za 30. maj, iako je prethodno bio dogovoren. (Kraj)


Nastavljena istraga finasijskog stanja centra Crna reka


14:01 BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Zamenik premijera i ministar unutrašnjih 
poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je nastavljena istraga finasijskog 
stanja i načina finasiranja centra za lečenje narkomana Crna reka. Dačić je, 
pre sednice Glavnog odbora socijalista, rekao novinarima da su već podnete 
krivične prijave protiv odgovornih u centru Crna reka zbog slučajeva 
zlostavljanja i torture pojedinih štićenika. (Kraj)


Putarima u ponedeljak se isplaćuje dug za izvršene radove


13:26 BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić 
izjavio je danas Tanjugu da će graditelji puteva od ponedeljka, 1. juna, moći 
da računaju na 175 miliona evra na ime isplate duga za izvršene poslove u 
prethodnom periodu. "Vlada Srbije je donela odluku da se preduzećima za puteve 
obezbede sredstva, odnosno garancije banaka u iznosu od 20 milijardi dinara za 
dug iz prethodnog perioda", podsetio je on. Prema rečima Mrkonjića, sredstva i 
garancije su obezbeđene, s obzirom na to da je juče Skupština izaglasala da se 
prihvate dva ugovora, vredna 100 i 75 miliona evra. (Kraj)


Za tri godine upola manje žrtava u saobraćajnim udesima


13:19 BEOGRAD,30. maja (Tanjug) - Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na 
putevima, koji će početi da se primenjuje za šest meseci, doprineće da u 
naredne tri godine broj žrtava u saobraćajnim nesrećama u Srbiji bude upola 
manji. U prva četiri meseca na putevima u Srbiji dogodilo se više od 20. 000 
saobraćajnih nezgoda u kojima je život izgubila 221 osoba, dok je 5.697 lakše i 
teže povređeno, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu unutrašnjih poslova. (Kraj)


Dačić: Jovanović uhapšen 9. septembra prošle godine


13:02 BEOGRAD, 30. maja (Tanjuga) - Zamenik premijera i ministar unutrašnjih 
poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je bivši pripadnik zemunskog i 
surčinskog klana Vladimir Jovanović, zvani Vlada Japanac (41), uhapšen 9. 
septembra prošle godine u Italiji, po poternici srpskog Interpola, a ne, kako 
su pojedini mediji preneli, da je uhapšen tek pre neki dan. "Jovanović je 
uhapšen na osnovu poternice srpskog Interpola i na osnovu saglasnosti srpskog 
Ministarstva pravde i još se nalazi u ekstradicionom pritvoru u Italiji", rekao 
je Dačić novinarima pre sednice Glavnog odbora socijalista. (Kraj)


Za tri meseca usvojeno više od 120 zakona


12:40 BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Skupština Srbije završila je redovno 
prolećno zasedanje usvajanjem više od 120 zakona i više od 20 odluka tokom 
tromesečnog rada, od kojih su mnogi propisi važni za ubrzanje evropskih 
integracija. Poslednju, šest sednicu redovnog zasedanja, parlament je završio 
kasno sinoć glasanjem o 63 tačke dnevnog reda. Poslanici su usvojili zakone o 
bezbednosti u saobraćaju, o bezbednosti proizvoda i elektronskoj trgovini, kao 
i set od 15 zakona iz oblasti pojloprivrede. (Kraj)


U ponedeljak vanredna sednica parlamenta


11:39 BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Poslanci Skupštine Srbije 1. juna počeće 
vanredno zasedanje na čijem dnevnom redu će biti izmene zakona o dohotku 
građana, kao i davanje državnih garancija za dva kredita. Predsednica Skupštine 
Slavica Ðukić- Dejanović sazvala je vanredno zasednje na zahtev 127 poslanika, 
a ove zakone Vlada je predložila po hitnom postupku. (Kraj)


Obradović: maturanti ne preterujte


10:40 BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Ministar prosvete Žarko Obradović poručio je 
danas učenicima završnih razreda osnovnih škola koji se pripremaju za matursko 
slavlje, da ne preteraju u proslavi tokom "najluđe noći". Poruka važi i za 
starije maturante, rekao je ministar u izjavi Tanjugu, poželevši đacima koji su 
se raspustili da uživaju u zasluženom odmoru i podsetivši da osmake i maturante 
srednjih škola očekuje upis pred dalje školovanje. (Kraj)


General Miletić: Srbija može da ostane neutralna


09:28 BEOGRAD, 30.maja (Tanjug) - Načelnik Generalštaba Vojske Srbije 
general-potpukovnik Miloje Miletić izjavio je da najveći bezbednosni izazov ne 
samo za Srbiju i region, već i za celu Evropu, predstavlja pokušaj otcepljenja 
Kosova i Metohije. On kaže da oko 2.500 pripadnika Kosovskih snaga bezbednosti, 
koji su naoružani uglavnom lakim naoružanjem, u ovom trenutku ne predstavljaju 
vojnu pretnju za našu zemlju, ali da na duži rok, to može biti potencijalni 
izvor nestabilnosti. (Kraj)


Vanredno zasedanj

[sim] Srbija - Svet

2009-05-29 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 


Srbija - Svet


Tužilac traži zatvorsku kaznu za nepoštovanje suda


20:08 HAG, 29. maja (Tanjug) - Na suđenju Vojislavu Šešelju zbog nepoštovanja 
suda, Tužilaštvo haškog tribunala zatrazilo je danas zatvorsku kaznu za 
optuženog lidera Srpske radikalne stranke. Nastupajući u svojstvu prijatelja 
tužilaštva, Brus Mekfarlen nije precizirao kolika bi trebalo da bude zatvorska 
kazna, ali je naveo da bi primerena bila "gornja kazna" predviđena za ovu vrstu 
krivičnog dela. (Kraj) 


Medvedev: Solidarnim naporima do rešenja svetskih problema


17:02 MOSKVA, 29. maja (Tanjug) - Do rešenja svetskih problema može se doći 
samo solidarnim naporima, odustajanjem od nacionalnog egoizma i korišćenjem 
efikasnih i usaglašenih mera, izjavio je danas ruski predsednik Dmitrij 
Medvedev. Medvedev je na ceremoniji prijema akreditivnih pisama novih 12 
ambasadora u Rusiji, među kojima je bila i nova ambasadorka Srbije Jelica 
Kurjak, rekao da novi ambasadori preuzimaju misiju u "izuzetno teško i 
odgovorno vreme za međunarodne odnose". (Kraj) 


Saradnja sa vojnim akademijama Egipta i Holandije


16:59 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Delegacije vojnih akademija Holandije i 
Egipta danas su završile posetu Vojnoj akademiji (VA) Ministarstva odbrane 
Srbije, organizovanu u cilju jačanja saradnje, saopštila je VA. Dve strane 
delegacije u kojoj su bili oficiri i studenti, koji su u poseti kolegama iz 
Srbije boravili od 24. maja, navodi se u saopštenju i podseća da su 
predstavnici Egipta i Holandije prisustvovali i pokaznoj vežbi "Diplomac 2009" 
na vojnom poligonu kraj Chuprije. (Kraj) 


Tadić:Do kompromisnog rešenja o Kosovu posle odluke MSP


16:36 PARIZ, 29. maja (Tanjug) - Srbija nikada neće priznati nezavisnost 
Kosova, ali će se protiv nje boriti diplomatskim i pravnim sredstvima, bez 
izazivanja ratnih sukoba, a nakon odluke Međunarodnog suda pravde mogući su 
razgovori s kosovskim Albancima u cilju postizanja kompromisnog rešenja, 
izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić za francusku televiziju Frans 24. U 
intervjuu koji će biti emitovan večeras, Tadić je kazao da je Srbija 
kamen-temeljac stabilnosti u jugoistočnoj Evropi i dodao da bi ulazak Srbije u 
EU stabilizovao region. (kraj) 


Ambasador Italije uručuje odlikiovanja


16:24 BEOGRAD, 29.maja(Tanjug)-Ambasada Italije je saopštila da će u 
ponedeljak, 1. juna ambasador Alesandro Merola uručiti odlikovanje “Red Zvezde 
italijanske solidarnosti” gradonačelniku Beograda Draganu Djilasu, guverneru 
Narodne banke Srbije Radovanu Jelašiću, zameniku ministra odbrane Dušanu 
Spasojeviću i političkom direktoru Ministrstva spoljnih poslova Srbije 
Borislavu Stefanoviću. Odlikovanje ''Red Zvezde italijanske solidarnosti'' 
(OŠI), ustanovljeno je januara 1947. godine i uručuje se stranim državljanima 
koji su u svojim matičnim državama dali značajan doprinos saradnji sa Italijom. 
(Kraj) 


Daraboš: Austrija podržava evropsku perspektivu Srbije


16:15 BEČ, 29. maja (Tanjug) - Austrija u potpunosti podržava evropsku 
perspektivu Srbije, naglasio je danas u Beču ministar odbrane te zemlje Norbert 
Daraboš, posle razgovora sa srpskim kolegom Draganom Ssutanovcem. "Austrija, 
kako vlada, tako i stanovništvo, pozdravljaju i podržavaju evropsku perspektivu 
Srbije, koju smatramo važnim faktorom stabilnosti u regionu, i zato će 
Austrija, u skladu sa svojim mogućnostima, podržati put Srbije u Evropsku 
uniju. (Kraj) 


Slovenija zatražila novi rok za dogovor o imovini u Srbiji


13:42 LJUBLJANA, 29. maja (Tanjug) - Šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar 
izjavio je danas agenciji STA da je od srpskog kolege Vuka Jeremića zatražio da 
se produži rok za regulisanje pitanja imovine slovenačkih preduzeća u Srbiji, 
što je ostalo nerešeno posle raspada SFR Jugoslavije. Ranije određeni rok bio 
je 31. maj, a Žbogar je naveo da o ovom pitanju "postoji stalni kontakt sa 
srpskim vlastima, preko ambasade (u Beogradu)". (Kraj) 


Ignjatović: Stav SAD o saradnji sa Hagom ima veliku težinu


13:41 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Direktor kancelarije Vlade Srbije za 
saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović ocenio je danas u izjavi Tanjugu 
da je izjava američkog državnog sekretara Hilari Klinton da Srbija sarađuje sa 
Hagom "izuzetno važna" i da potvrđuje velike napore koje Beograd ulaže u 
ispunjenju tog cilja. "Dobro je što je ta izjava došla od Sjedinjenih Američkih 
Država, jer je to dobra osnova da svi oni koji su sumnjali u punu saradnju 
Srbije sa Tribunalom sada promene svoje stav", rekao je Ignjatović. (Kraj) 


Bramerc 4. juna pred Savetom bezbednosti UN


13:10 HAG, 29. maja (Tanjug) - Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc 
usmeno će u četvrtak, 4. juna, na sednici Saveta bezbednosti UN predstaviti 
redovni polugodišnji izveštaj o saradnji Srbije i drugih država regiona sa 
Tribunalom, rečeno je danas Tanjugu u pres službi Tužilaštva u Hagu. Bramerc, 
koji je 11. i 12. maja boravio u Beogradu, sredinom prošle sedmice dostavio je 
Savetu bezbednosti UN pismeni izv

[sim] Srbija

2009-05-29 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 


Srbija


Vanredno zasedanje Skupštine Srbije u ponedeljak, 1. juna


20:09 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić 
Dejanović sazvala je, na zahtev 127 poslanika, 6. vanredno zasedanje parlamenta 
za ponedeljak, 1. jun. Na dnevnom redu zasedanja biće predlog zakona o izmenama 
i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. (Kraj) 


Usvojen Zakon o genetski modifikovanim organizmima


18:45 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Skupstina Srbije usvojila je danas Zakon o 
genetski modifikovanim organizmima i izmene Zakona o reproduktivnom materijalu 
šumskog drveća. Zakonom o genetski modifikovanim organizmima trebalo bi da se 
podigne nivo zastite životne sredine i potrošača, kao i da se spreči 
nekontrolisano unošenje tih proizvoda u Srbiju. (Kraj) 


Vladajuća većina pozdravila stav SAD


17:08 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Predstavnici vladajuća koalicije u 
parlamentu Srbije pozdravili su danas stav administracije SAD da Beograd 
potpuno sarađuje sa Haškim tribunalom, ocenjujući da će to doprineti ubrzanju 
evropskih integracija Srbije. Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada 
Kolundžija smatra da stav američke administracije može da poboljša put Srbije 
ka evropskim integracijama. (Kraj) 


Usvojen Zakon o javnim skladištima


17:05 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o 
javnim skladištima koji će poljoprivrednicima omogućiti dobijanje kredita na 
osnovu izdavanja robnog zapisa na osnovu robe kao zaloga. Zakon precizira 
uslove izdavanja dozvola za rad skladišta, njihovo korišćenje i način 
obavljanja delatnosti. (Kraj) 


Usvojeni zakoni o vinu i rakiji


16:57 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Skupština Srbije usvojila je danas zakone o 
vinu, o rakiji i drugim alkoholnim pićima, kao i o etanolu. Zakon o vinu, koji 
bi trebalo da unapredi proizvodnju i izvoz tog pića, reguliše proizvodnju 
grožđa i vina, utvrđuje geografsko poreklo i stvara uslove za nesmetan izvoz 
domaćeg vina na evropsko i svetsko tržište. (Kraj) 


Konstituisan Savet za sprečavanje nasilja u sportu


16:43 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Konstitutivna sednica Saveta za sprečavanje 
nasilja i nedoličnog ponašanja u sportu, kome predsedava premijer Mirko 
Cvetković, održana je danas u vladi, saopšteno je iz Vlade Srbije. Savet 
predstavlja strateško telo vlade i njegov zadatak je da inicira i predlaže 
vladi preduzimanje mera i aktivnosti koje se odnose na sprečavanje nasilja i 
nedoličnog ponašanja. (Kraj) 


Usvojena tri zakona o bilju


16:40 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Skupština Srbije usvojila je danas još tri 
zakona iz oblasti poljoprivrede koji se odnose na zdravlje bilja i sredstava za 
ishranu i zaštitu bilja. Zakonom o zdravlju bilja predviđeno je jačanje 
fitosanitarne službe i sprečavanje unošenja i širenja zaraznih i štetnih 
organizama. (Kraj) 


Usvojen Zakon o bezbednosti hrane


16:07 BEOGRAD, 29.maja (Tanjug) - Zakonom o bezbednosti hrane, koji je 
Skupština Srbije danas usvojila, uređuje se sistem kontrole hrane u zemlji. Taj 
propis, koji je jedan od uslova za članstvo u EU, na sveobuhvatan način 
reguliše proizvodnju, promet i kontrolu hrane i unapređuje zaštitu prava 
potrosaca. (Kraj) 


Djoković u trećem kolu Rolan Garosa


13:10 PARIZ, 29. maja (Tanjug) - Najbolji srpski teniser Novak Djoković 
plasirao se u treće kolo Otvorenog prvenstva Francuske u Rolan Garosu, pošto je 
danas u drugom kolu savladao ukrajinskog tenisera Sergija Stakovskog sa 6:3, 
6:4, 6:1. Četvrti reket sveta će se u borbi za osminu finala sastati sa boljim 
iz meča između 31. igrača sveta Nemca Filipa Kolšrajbera i 105. sa ATP liste 
Španca Huana Karlos Ferera. (Kraj) 


Usvoje Zakon o bezbednosti u saobraćaja na putevima


12:14 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o 
bezbednosti u saobraćaju na putevima, koji predviđa rigorozniju kaznenu 
politiku, i treba da doprinese smanjenju broja saobraćajnih nesreća i 
nastradalih u saobraćaju. Za taj zakon, koji je usaglašen sa standardima EU, 
glasalo je 126 poslanika, od 146 prisutnih, a njegova primena počeće kroz šest 
meseci. (Kraj) 


Dačić: Odluka o belom šengenu ove, primena iduće godine


11:03 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Zamenik premijera i ministar unutrašnjih 
poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je Srbija ispunila sve kriterijume 
navedene u mapi puta za proces vizne liberalicazije sa EU i izrazio očekivanje 
da će odluka o stavljanju Srbije na belu šengen listu biti doneta do kraja ove, 
a sprovedena tokom sledeće godine. "Dileme o tačnom datumu dolaska na belu 
šenen listu smatram manje važnim od napretka postignutog u tom procesu", rekao 
je Dačić na Međunarodnoj konferenciji "Vizija evropske Srbije". (Kraj) 


Djavolja varoš prva, još 38 dana za glasanje


11:01 BEOGRAD, 29. maja (Tanjug) - Djavolja Varoš kod Kursumlije se trenutno 
nalazi na prvom mestu liste novih sedam svetskih čuda prirode u kategoriji 
pećina, formacija stena i dolina, tvrde Turističkoj organizaciji Srbije

[sim] Srbija - Svet

2009-05-28 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 


Srbija - Svet


Ssutanovac doputovao u dvodnevnu posetu Austriji


13:00 BEČ, 28. maja (Tanjug) - Ministar odbrane Srbije Dragan Ssutanovac 
doputovao je danas u dvodnevnu radnu posetu Austriji i razgovarao sa 
austrijskim predsednikom Hajncom Fišerom. Šutanovac se sastao i sa predsednikom 
Privrede komore Austrije Kristofom Lajtlom, a kasnije danas će u parlamentu 
razgovarati sa predsednikom odbora za bezbednost Ginterom Fihtenbauerom. (Kraj)


Ministar Ssutanovac u dvodnevnoj posetu Austriji


10:12 BEČ, 28. maja (Tanjug) - Ministar odbrane Srbije Dragan Ssutanovac 
počinje danas dvodnevnu radnu posetu Austriji, tokom koje će sa austrijskim 
kolegom Norbertom Darabošom razgovarati o reformama dve vojske, 
bezbednosno-politička situacija na jugoistoku Evrope i evropska bezbednosna i 
odbrambena politika. U središtu pažnje biće i saradnja dva ministarstva, a 
austrijsko Ministarstvo odbrane istaklo je da je Srbija jedan od najvažnijih 
partnera austrijske vojske na zapadnom Balkanu. (Kraj)


Predsednik Tadić nastavlja posetu Parizu


10:10 PARIZ, 28. maja (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić nastavlja danas 
dvodnevnu radnu posetu Parizu, gde je prvog dana razgovarao s predsednikom 
Francuske Nikolom Sarkozijem. Tadić će otkriti spomen-ploču u Domu invalida u 
Parizu, u znak sećanja na istorijsko prijateljstvo Srbije i Francuske, a zatim 
će posetiti francuski parlament.Predsednik Srbije će posetu završiti 
predavanjem na Institutu za međunarodne odnose na temu "Francuska-Srbija: novi 
početak". (Kraj)


AI: Napredak Srbije u hapšenju haških optuženika


10:09 LONDON, 28. maja (Tanjug) - Srbija je napredovala u hapšenju haških 
optuženika i procesuiranju optuženih za ratne zločine pred domaćim sudovima, 
ali problem i dalje predstavlja diskriminacija prema manjinama i nekažnjavanje 
za etničko nasilje, ocenila je danas organizacija Amnesti internešnel (AI), u 
izveštaju za 2009. godinu. U izveštaju za Srbiju, s podnaslovom "Kosovo", 
ukazano je da UNMIK nije uspeo da reši pitanje nekažnjavanja predstavnika 
međunarodne zajednice odgovornih za kršenje ljudskih prava, kao ni počinioce 
ratnih zločina, pre svega one odgovorne za nestanke i otmice. (Kraj)


Predsednik Srbije na ceremoniji ispod Trijumfalne kapije


08:13 PARIZ, 28. maja (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić položio je u 
sredu uveče venac na grob neznanog junaka ispod Trijumfalne kapije u Parizu, u 
slavu srpsko-francuskog prijateljstva i savezništva u dva svetska rata. 
Predsednik Srbije je potom svečano oživeo večnu vatru vojničkom sabljom, u 
prisustvu generala Brina Kiša, uz intoniranje srpske i francuske himne. (Kraj)


Strateško partnerstvo, bez novih uslovaljavanja


19:32 PARIZ, 27. maja (Tanjug) - Predsednici Srbije i Francuske, Boris Tadić i 
Nikola Sarkozi, saglasili su se danas u Parizu da ne sme biti novih 
uslovljavanja Srbije u procesu evropskih integracija i najavili sporazum o 
strateškom partnerstvu dve zemlje. "Predsednik Sarakozi je rekao da od Srbije 
niko ne očekuje, niti je uslovljava bilo kakvim implicitnim ili eksplicitnim 
priznavanjem Kosova i Metohije na putu evropskih integracija", naglasio je 
srpski predsednik, posle sastanka na vrhu u Jelisejskoj palati, i primetio da 
je to veliko političko dostignuće rezultat nedavne posete potpredsednika SAD 
Srbiji i današnjih razgovora u Parizu. (Kraj)


Bez novih uslova za viznu liberalizaciju EU prema Srbiji


18:58 PARIZ, 27. maja (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić i francuski 
predsednik Nikola Sarkozi zaključili su danas da ne sme biti novih uslova za 
potpunu liberalizaciju viznog režima Evropske unije, jer je to jedna od 
poslednjih sankcija koje su usmerene na građane Srbije kao posledica 
devedesetih godina. "Dobio sam apsolutno uveravanje da će Francuska biti na 
strani Srbije kada je u pitanju liberalizacija viznog režima. To je izuzetno 
dobra vest ", rekao je Tadić novinarima posle sastanka na vrhu u Jelisejskoj 
palati i dodao da će o ukidanju viza razgovarati i sa drugim evropskim 
liderima, jer je ukidanje viza obećano građanima Srbije. (Kraj)


Dogovoren sporazum o strateškom partnerstvu Francuske i Srbije


18:55 PARIZ, 27. maja (Tanjug) - Predsednici Francuske Nikola Sarkozi i Srbije 
Boris Tadić saglasili su se danas oko ključnih elemenata sporazuma o strateškom 
partnerstvu dve zemlje. Sporazum bi, kako je rekao predsednik Srbije posle 
razgovora sa svojim francuskim kolegom, podrazumevao saradnju na planu 
evropskih integracija Srbije, u oblasti kulture, nauke i obrazovanja i 
ekonomske saradnje, a Sarkozi je predložio da dva predsednika dokument potpišu 
u Beogradu. (Kraj)


Tadić se sastao sa Sarkozijem


17:24 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se 
danas po podne sa francuskim kolegom Nikolom Sarkozijem u Jelisejskoj palati. 
To je prvi zvaničbi sastanak Tadića i Sarkozija, posle neformalnog susreta dva 
predsednika, prošlog oktobra u Evijanu. (Kraj)


Ministar odbrane Srbije sutra počinje posetu Aust

[sim] Srbija

2009-05-28 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 


Srbija


Četvorica oficira upućeni u mirovnu misiju u Liberiju


12:59 BEOGRAD, 28. maja (Tanjug) - Četvorica pripadnika Ministarstva odbrane i 
Vojske Srbije danas su upućeni u mirovnu misiju UN u Liberiju, gde će, u okviru 
redovne rotacije, zameniti kolege, saopštila je Vojska Srbije. Pripadnici 
srpskog sistema odbrane u toj afričkoj državi obavljaju dužnost vojnih 
posmatrača, a angažovani su na po godinu dana, navodi se u saopštenju. (Kraj)


Matićeva: Od 11. juna elektronske sednice vlade


12:08 BEOGRAD, 28. maja (Tanjug) - Prva elektronska sednica Vlade Srbije biće 
održana 11. juna, najavila je danas ministarka za telekomunikacije i 
informatičko društvo Jasna Matić. Ona je na Stalnoj konferenciji gradova i 
opština rekla da će iduće nedelje biti održana poslednja "papirna sednica" 
vlade i da će posle toga uslediti prijem elektronskih dokumenata na 
lap-topovima svakog ministra koji prisustvuje sednici. (Kraj)


Danas 130 godina od rođenja Milutina Milankovića


10:24 BEOGRAD, 28. maja (Tanjug) - Danas se navršava 130 godina od rođenja 
našeg naučnika svetskog glasa, akademika Milutina Milankovića. To što je i 
UNESKO ovaj jubilej stavio na svoju listu obeležavanja značajnih godišnjica, 
još je jedna od potvrda veličine Milankovićevog dela koji je, iako diplomirani 
građevinski inženjer, bio i geofizičar, klimatolog, astronom, osnivač katedre 
za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, 
poznat po teoriji ledenih doba. (Kraj)


Skupština razmatra amandmane na Zakon o spoljnoj politici


08:16 BEOGRAD, 28. maja (Tanjug) - Skupština Srbije danas nastavlja rad 
razmatranjem amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o 
spoljnim poslovima. Poslanici Skupštine Srbije do sada su razmotrili amanadmane 
na ukupno 18 predloga zakona od kojih je 15 iz seta zakona iz oblasti 
poljoprivrede. Poslovnikom je predviđeno da svakog poslednjeg četvrtka u mesecu 
poslanici imaju pravo i mogućnost da postavljaju pitanja predstavnicima Vlade, 
tako da će u poslepodnevnom delu rada, od 16 časova, narodni poslanici 
postavljati pitanja predstavnicima izvršne vlasti (Kraj)


Završena rasprava o amandmanima na zakone iz poljoprivrede


19:25 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Skupština Srbije danas je razmatranjem 
amandmana na pet predloga promena zakona završila raspravu u pojedinostima na 
ukupno 15 predloga zakona iz oblasti poljoprivrede, a rad nastavlja sutra 
razmatranjem amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o 
spoljnim poslovima. Poslanici su završili raspravu o poslednjih pet zakona - o 
stočarstvu, dobrobiti životinja, o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti 
kao i o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o 
reproduktivnom materijalu šumskog drveća. (Kraj)


Tužilaštvo prikuplja obaveštenja o Crnoj Reci


16:57 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Portparol Republičkog tuzizlaštva Tomo Zorić 
izjavio je danas da će tužilaštvo odlučiti o eventualnom pokretanju krivičnog 
postupka u vezi sa događajima u Duhovno-rehabilitacionom centru za bolesti 
zavisnosti Crna Reka pošto prikupi potrebne informacije. "Tužilaštvo već 
prikuplja potrebna obaveštenja i svakako će biti proverene i ispitane sve 
okolnosti o spornim dešavanjima u tom centru", rekao je Zorić novinarima u 
pauzi skupa "Antifašizam u Srbiji - juče i danas". (Kraj)


FBD:Država i stranke da zaštite medije


16:30 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Forum za bezbednost i demokratiju (FBD) 
upozorio je danas, povodom dešavanja oko privatizacije Luke Beograd da na 
pretnje medijima vlasnika domaćeg krupnog kapitala moraju da reaguju i državne 
institucije i političke stranke. Ta nevladina organizacija u saopštenju ukazuje 
da takvo delovanje vlasnika domaćeg krupnog kapitala "vodi ugrožavanju 
demokratskog poretka i budućnosti Srbije u okviru vrednosnog sistema EU". (Kraj)


Muftija Zukorlić ostaje pri zahtevu za smenu ministra vera


16:23 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji 
Muamer Zukorlić ostao je pri zahtevu za smenu ministra vera Bogoljuba 
Šijakovića, ističući da je upravo saopštenje o susretu ministra sa 
predstavnicima Islamske zajednice Srbije sa Ademom Zilkićem na čelu još jedan 
argument za takav zahtev. "Zavera protiv Islamske zajednice u Srbiji je ovim 
demaskirana i sada imamo savršeno jasnu situaciju, na koju već dve godine 
upozoravamo. Potvrđeno je da je namera države oduvek bila da ima jednu, 
poslušničku islamsku zajednicu koja će biti pod njenom kontrolom", ocenio je 
Zukorlić u izjavi Tanjugu. (Kraj)


Muftija Zukorlić nije tražio prijem kod ministra vera


16:14 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Ministarstvo vera Srbije je otvoreno za 
svaku vrstu dijaloga i obaveza je ministra da se sreće i razgovara sa verskim 
vođama u Srbiji o svim pitanjima njihovog života i rada, izjavio je danas 
Tanjugu ministar vera Bogoljub Šijaković. "Da bih nekog primio, taj mora da 
izrazi želju da razgovaramo. Muftija Muamer Zukorlić dosad se nij

[sim] Srbija

2009-05-27 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 


Srbija


Vanredni parlamentarni izbori nisu realni


12:44 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić 
Dejanović ocenila je danas da u ovom momentu nije realno očekivati vanredne 
parlamentarne izbore i da bi, ukoliko ih i bude, njihov rezultat bio vrlo 
sličan postojećem. "Ccini mi se da u ovom momentu ima dosta mudrosti da Srbija 
krene razvojem parlamentarne demokratije, da jača državu i prebrodi ekonomsku 
krizu, a ne da se ljudi stalno biraju“, rekla je Djukić-Dejanović Tanjugu. 
(Kraj)


Na vanrednom zasedanju o evrointegracijama i Vojvodini


12:43 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić 
Dejanović najavila je danas da će zakoni vezani za evrointegracije Srbije i 
"mapu puta", kao i zakon o prenosu nadležnosti Vojvodini biti tema rasprave 
letnjih vanrednih zasedanja parlamenta. "Posle završetka redovnog zasedanja, 
30. maja, planiraju se jedna ili dve vanredne sednice, a posle konsultacija sa 
premijerom videću koji još zakoni moraju da se nađu na vanrendom zasedanju, a 
vezani su za ostvarivanje ''mape puta''", precizirala je Djukić-Dejanović u 
intervjuu Tanjugu. (Kraj)


Novi ambasadori u Republici Koreji, Etiopiji i Keniji


10:59 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić ukazom je 
opozvao sa dužnosti ambasadora Srbije Jovana Marića, koji je sa sedištem u 
Južnoj Africi, na nerezidencijalnoj osnovi predstavljao Beograd u Zimbabveu, 
Malaviju, Mozambiku i Namibiji, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. 
Marić je početkom februara opozvan i sa dužnosti ambasadora Srbije u Južnoj 
Africi.Predsednik Tadić je ukazima na mesta ambasadora Srbije u Republici 
Koreji postavio Slobodana Marinkovića, u Etiopiji Dragana Momčilovića i u 
Keniji Zdravka Bisića. (kraj)


Parlament nastavlja raspravu o poljoprivrednim zakonima


08:27 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Poslanici Skupštine Srbije nastaviće danas 
razmatranje amandmana na preostale zakone iz seta zakona iz oblasti 
poljoprivrede, a prvi od njih je predlog zakona o reproduktivnom materijalu 
šumskog drveća. Skupština treba da razmotri u pojedinostima i predloge zakona o 
stočarstvu, o dobrobiti životinja, kao i izmene zakona o poljoprivrednom 
zemljištu. (Kraj)


Markovoić:Koordinaciono telo nastavlja da radi


20:15 BEOGRAD, 26. maja (Tanjug) - Ministar za državnu upravu i lokalnu 
samoupravu Milan Marković izjavio je danas da koordinaciono telo za jug Srbije 
bez ikakvih problema nastavlja da radi shodno principima koji su utvrđeni 
prilikom potisivanja sporazuma o učešću Albanaca u tom telu, odnosno njegovoj 
reorganizaciji. Marković je rekao za Tanjug da je ključni dogovor postignut 
danas na Predsedništvu Koordinacionog tela to što je će prva kancelarija 
Republičkog zaštitnika građana van Beograda biti otvorena upravo u jednoj od 
tri opštine juga Srbije - Preševu, Medveđi ili Bujanovcu. (Kraj)


Zilkić:dobra volja da se problemi reše


19:09 BEOGRAD/NOVI PAZAR, 26. maja (Tanjug) - Reisu-l-ulema Islamske zajednice 
Srbije Adem Zilkić zadovoljan je razgovorom sa ministrom vera Bogoljubom 
Ssijakovićem jer, kako kaže, postoji dobra volja da se bez bilo čije 
eliminacije aktuelni problemi u Islamskoj zajednici reše na miran način, 
dostojanstveno i bez revanšizma. Zilkić je Tanjugu, nakon razgovora u 
Ministarstvu vera, rekao da je reč o krupnim problemima koji se ne mogu 
rešavati na brzinu i ođednom, ali da će se gledati da svi ti problemi budu 
rešeni na konstruktivan način i u interesu svih vernika. (Kraj)


Minsitar vera razgovarao s delegacijom Rijaseta


19:07 BEOGRAD, 26. maja (Tanjug) - Ministar vera Bogoljub Šijaković razgovarao 
je danas u Beogradu s predstavnicima Rijaseta Islamske zajednice Srbije o 
konkretnim problemima kojima su vernici izloženi zbog podeljenosti unutar 
islamske zajednice, što ni vernicima ni državi nije na korist, saopštilo je to 
ministarstvo. U saopštenju se navodi da je ministar Šijaković primio tročlanu 
delegaciju Rijaseta Islamske zajednice Srbije na njihov zahtev, i da su u njoj 
bili reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić, srbijanski muftija 
Muhamed Jusufspahić i generalni serketar Eldin Ašćerić. (kraj)


Ministarstvo:Cerićeve pretenzije da imenuje ministre


18:03 BEOGRAD, 26. maja (Tanjug) - Ministarstvo vera saopštilo je danas da je 
Srbija slobodna, demokratska i gostoljubiva zemlja, kao i da su namere koje je 
prilikom posete Sandžaku pokazao vrhovni poglavar Islamske zajednice u BiH 
Mustafa Cerić "sasvim jasne". "Reis-ul-ulema Bosne i Hercegovine Cerić, preko 
Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića, iskazuje pretenzije da 
imenuje i razrešava ministre u Vladi Republike Srbije", navedeno je u 
saopštenju tog ministarstva dostavljenom Tanjugu. (Kraj)


Ugljanin:Ministarstvo adekvatno reagovalo


18:01 NOVI PAZAR, 26. aprila (Tanjug) - Ministarstvo vera Srbije je adekvatno 
reagovalo povodom izjava reis-ul-uleme Islamske zajednice Bosne i Hercegovine 
Mustafe Cerića izrečenih prili

[sim] Srbija - Svet

2009-05-27 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 


Srbija - Svet


Saradnja srpskih i američkih vojnih vazduhoplovaca


12:44 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - U Komandi Vazduhoplovstva i 
protivvazduhoplovne odbrane (V i PVO) Vojske Srbije danas je počeo seminar 
"Izvođenje vazduhoplovnih operacija u združenom okruženju", na kome su 
predavači predstavnici vazduhoplovni snaga SAD u Evropi. Cilj trodnevnog skupa 
je podizanje nivoa interoperabilnosti vojnog vazduhoplovstva Srbije u odnosu na 
procedure i način izvođenja operacija vazduhoplovnih snaga SAD, saopštila je 
Vojska Srbije. (Kraj)


Merola: Italija snažno podržava Srbiju na putu ka EU


11:41 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Ambasador Italije u Srbiji Alesandro Merola 
istakao je danas da zvanični Rim snažno podržava ulazak Srbije i Balkana u 
Evropsku uniju jer je to u interesu ne samo regiona, već i Italije. Ocenivši da 
su odnosi Srbije i Italije na najvišoj tački u proteklih nekoliko godina, 
Merola je, u intervjuu Tanjugu pred odlazak sa dužnosti ambasadora u Beogradu, 
poručio da se Rim snažno zalaže za stavljanje Srbije na belu šengensku listu. 
(Kraj)


Tadić želi novo "zlatno doba" u odnosima Beograda i Pariza


11:02 PARIZ, 27. maja (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, uoči 
dvodnevne posete Francuskoj, da želi da dve zemlje uspostave strateško 
partnerstvo poput onog iz "zlatnog doba", vremena pre Prvog svetskog rata. "Moj 
prioritet jeste da Srbija postane prava pravna država. A, istorijski gledano, 
naš uzor je Francuska. Nacionalni interesi od nas zahtevaju da sprovedemo te 
reforme do kraja. Kada budu ostvarene, naša integracija u Evropsku uniju ići će 
prirodnim tokom", rekao je srpski predsednik za francuski dnevnik "Figaro". 
(Kraj)


Spomen ploča u slavu francusko-srpskog prijateljstva


10:56 PARIZ, 27. maja (Tanjug) - Predsednik Srbije, Boris Tadić, koji od danas 
boravi u dvodnevnoj poseti Francuskoj, otkriće sutra spomen ploču u Domu 
invalida u Parizu u znak sećanja na istorijsko prijateljstvo Srbije i 
Francuske. "Vernost za vernost: u slavu srpske vojske, istorijskog saveznika 
Francuske u Velikom ratu i srpskih vojnika poginulih za Francusku u zajedničkoj 
borbi protiv nacističkog okupatora", ispisano je na ovoj komemorativnoj ploči, 
koja slavi savezništvo francuskog i srpskog naroda u dva svetska rata. (Kraj)


Predsednik Srbije od danas u poseti Francuskoj


08:27 BEOGRAD, 27. maja (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće danas 
i sutra u radnoj poseti Francuskoj, gde će se sastati s fransuskim predsednikom 
Nikolom Sarkozijem. Tokom posete, Tadić će u Parizu održati predavanje u 
Institutu za međunarodne odnose i otkriti Spomen ploču srpskim borcima iz Prvog 
svetskog rata, navodi se u saopštenju Pres službe predsednika Srbije. (Kraj)


Obradović sa visokim predstavnicima Frankofonije


19:05 PARIZ, 26. maja (Tanjug) - Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović 
sastao se danas u Parizu sa Klemanom Dijemom, visokim zvaničnikom Međunarodne 
organizacije frankofonije, u kojoj Srbija želi veće prisustvo. "Srbija ima 
status posmatrača, ali želimo da budemo pridruženi a potom i punopravni član 
ove organizacije. Postoji puno institucionalnih pretpostavki za tako nešto - 
Narodna skupština, Ustavni sud i Udruženje nastavnika učestvuju u 
organizacijama koje su deo sistema zemalja frankofonije", rekao je Obradović 
Tanjugu nakon sastanka. (Kraj)


Štiglmajer: Bezvizni režim možda već u januaru


17:00 KELN, 26.maja (Tanjug) - Postoji mogućnost da Makedonija, Srbija i Crna 
Gora zajedno u januaru dobiju bezvizni režim sa zemljama Evropske unije, 
izjavila je danas Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost 
(ESI). Ta organizacija imala je uvid u interni izveštaj Evropske komisije iz 
koga se zaključuje da je Makedonija ispunila sve, Srbija i Crna Gora većinu, a 
Bosna i Hercegovina i Albanija još moraju da rade na ispunjavanju uslova za 
viznu liberalizaciju, prenosi radio "Dojče vele". (Kraj)


Vojvodina i Štajerska zajedno u Briselu


16:54 NOVI SAD, 26. maja (Tanjug) - Austrijska pokrajina Štajerska ustupiće 
svoj prostor u Briselu Autonomnoj pokrajini Vojvodini za organizaciju 
manifestacija i njeno predstavljanje u administrativnom centru Evropske unije, 
istakao je u susretu u Gracu sa predsednikom vojvođanskog parlamenta Šandorom 
Egerešijem, direktor Odeljenja za međunardnu i regionalnu saradnju Vlade 
Štajerske Ludvig Rader. U saopštenju iz Kabineta predsednika Skupštine 
Vojvodine navodi se da su Rader i Egeresi oocenili da te dve pokrajine izuzetno 
dinamično i intenzivno sarađuju od 2003.godine. (Kraj)


Srpski ministar prosvete o članstvu u organizaciji frankofonije


16:36 BEOGRAD, 26. maja (Tanjug) - Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović 
razgovarao je danas u Parizu, u okviru zvanične posete Francuskoj, sa 
direktorom Međunarodne organizacije frankofonije Klemonom Diemom o mogućnostima 
da na idućem Samitu frankofonije Srbija bude izabrana za pridruženog člana te 
organizacije, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Srbija

  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   >