[Sim] SLOBODAN ANTONIĆ: KAKAV JE MILOŠEVI Ć BIO KAO VLADAR?

2010-10-07 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
SLOBODAN ANTONIĆ: KAKAV JE MILOŠEVIĆ BIO KAO VLADAR? 

sreda, 06 oktobar 2010 01:06 

 

(Odlomak iz knjige Zarobljena zemlja: Srbija za vlade Slobodana Miloševića, 
2002)

 

Nije bio nikakav krvavi diktator, nikakav okrutni tiranin. Naneo je mnoga zla, 
počinio zločine. Ali Srbijom je vladao bez mnogo krvi, i na kraju otišao bez 
mnogo krvi 

Srbi su, na početku njegove uprave, Miloševića kovali u zvezde. Na njenom 
kraju, jedva su dočekali da Milošević ode. Ali, niti je on bio anđeo na 
početku, niti je na kraju postao đavo.

Milošević je na koncu vladavine vrlo često nazivan diktatorom i tiraninom, a 
poredak u Srbiji diktaturom i tiranijom. Ali, ako pažljivo pogledamo stvari, 
videćemo da su to ipak pre bila propagandna preterivanja nego politička zbilja. 
Milošević nije bio diktator. Njemu se pripisuju različita nepočinstva, a neka 
od njih – poput ubistva Slavka Ćuruvije ili nesreće na lazarevačkom drumu – 
nesumnjivo su istinska zlodela. Ali, ako Miloševića uporedimo sa pravim 
tiranima, videćemo da, bez obzira na svu našu današnju osetljivost na nasilje, 
on teško da među njih spada.

Tiranin je bio poslednji Somoza (Anastasio Somoza Debayale), koji je lično 
mučio političke zatvorenike, a neke od njih je držao u bašti predsedničke 
palate, u kavezima, uz divlje životinje (Dominguez, 1998:136). Tiranin je bio 
Bokasa (Jean Be¢del Bokassa), poznat po pokoljima stotina mališana, koji je 
uživao da u kabinetu lično šiba ne samo sluge i ministre (što se kod njega 
svodilo na isto), već i strane novinare, zatvorene političke protivnike i, 
naravno, decu (O'Kane, 1987:8). Tiranin je bio i Hajle Selasije, koji je hranio 
dvorske lavove telima svojih protivnika, kao i njegove zapadnoafričke kolege 
koje su bacale svoje opozicionare krokodilima (Nwankwo, 1990:66). Tiranin je 
bio i Said Bare (Said Barre), iz Somalije, koji je naredio da se kastrira na 
hiljade političkih protivnika (Nwankwo, 1990:67). Tiranin je bio i Idi Amin, 
koji je za osam godina vlade u smrt oterao preko sto hiljada Uganđana (Nwankwo, 
1990:67). Tiranin je bio i DŽafer Nimeiri (Jaffar Nimiery), iz Sudana, po čijem 
su naređenju pripadnici snaga bezbednosti političkim zatvorenicima odsecali 
udove, kopali oči i unakazivali tela (Nwankwo, 1990:68).

Milošević, i njegova vlast, umeli su da nasrnu na život, slobodu i imovinu. 
Ali, istine radi, ti nasrtaji nisu bili odveć česti, pogotovo ne u poređenju sa 
pravim tiranijama. Naravno, “neki put mali broj slučajeva dovoljan je, pa da se 
o nekome stvori dobro ili rđavo mišljenje” (Jovanović, 1938:26). Tako je i 
Miloševića, baš kao što Slobodan Jovanović veli za knjaza Miloša, na kraju 
počeo da prati glas da ne poštuje ničiji život, ničije pravo, da pod njegovom 
vladom niko i ni sa čim nije bezbedan. Međutim, samovoljnost njegove vlade nije 
značila diktaturu, kao što ni njegove samodržačke sklonosti nisu značile 
tiraniju. Njegova policija jeste bila nasilna. Ali broj političkih zatvorenika, 
političkih ubistava ili političkih prognanika mogao je da se izračuna na prste. 
Njegove vojne snage (ili snage koje su ga doživljavale kao zapovednika) jesu 
vršile zlodela nad Hrvatima, bosanskim Muslimanima ili kosmetskim Albancima. 
Ali, građani Srbije kojima je vladao, ipak su, najvećma, bili pošteđeni toga. 
On jeste u svakoj prilici ispoljavao samodržačke sklonosti i progonio 
opoziciju. Ali, Milošević nikada nije ukinuo ni izbore, ni parlament, niti 
stvarnu opoziciju, a sa vlasti je ipak nekako otišao posle izgubljenih izbora.

Uopšte, bilo je nečeg u Miloševićevoj prirodi što mu nije dozvolilo da izraste 
u istinskog tiranina. Čak i u prilikama kada se služio nasiljem, više je odavao 
utisak činovnika hladnog srca nego okrutne moralne nakaze, kakvi su istinski 
tirani. “U odnosu na okolinu ne ispoljava mržnju. Osvetoljubivost nije njegova 
karakterna osobina a ponaša se krajnje poslovno: ko mu služi izdašno će ga 
nagraditi. Takođe, bez ikakvog sentimenta, najuriće sve one koji pokušavaju da 
ograniče njegovu volju(...) Nije okrutan prema političkim protivnicima, i ne 
pokazuje želju da se naslađuje tuđim mukama” (Đukić, 1997:31). Za Miloševića se 
može sasvim isto reći što i za Aleksandra Obrenovića. “Lično, nije bio ni zao 
ni krvoločan, ali je patio od izvesne hladnoće srca i od izvesnog moralnog 
slepila. Osim Drage, nije voleo nikoga” (Jovanović, 1990c:347).

Uz to, Miloševiću su nedostajali smelost i sistematičnost velikih tirana. On 
jeste umeo da krene sa silom na svoje protivnike. Ali, svagda je to izgledalo – 
da se opet setimo reči Slobodana Jovanovića – pomalo traljavo, navalice, gotovo 
bez reda, puno lutanja. I često je za gorljivim najavama čvrste stege sledila 
iznenadna klonulost i brzo odustajanje.

Uzmimo samo njegovo ponašanje 5. oktobra. Kada su prevratnici zauzeli Skupštinu 
i Televiziju, i kada se zaljuljao čitav policijski aparat, Milošević je 
raspolagao još jednim moćnim oružjem - vojskom. Da je vojska krenula na 
pobunjenu varoš, pitanje je kako bi se sve 

[Sim] Slobodan Reljić - Evropa ili smrt

2010-05-09 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Извор : Новине „ПРАВДА“, 08-09.05.2010.



Пише : Слободан Рељић

Европа или смрт
Да ли у српској власти постоји неко ко ће правилно протумачити „великодушност 
норвешког премијера који с радошћу „гура
Србију у Европу преко своје Норвешке?

Промакне тако понекад нашим ТВ екранима нешто презреног “образовног” програма, 
као на пример прошле недеље онај фили „Последње речи, који је, док се 
разилазило милионско гледалиште Шојићевог путовања кроз нашу свакодневицу, 
носио причу о - корпорацијама. Тек нешто о томе. Што би Хрвати лепо рекли, 
натукнице. Како момак са 26 година, без икаквог искуства на одређеном послу, 
постаје шеф двоструко старијем човеку који је читав живот посветио значајној 
каријери, управо на том месту.
Испричана је једноставна прича из које нема сумње да корпорацију и тајкуна на 
врху те монструозне прирамиде не занимају ни људске судбине, ни несрећа читавих 
породица, ни школовање нових генерација “на којима Америка остаје”, ни раћање 
нових чланова нације, ни знање, па ни сам тај производ који се ствара - већ 
искључиво и само профит. Број људских несрећа које такав приступ производи не 
може се поредити ни са земљотресима, ни са поплавама, ни са сушом.
Човека на европском Истоку, чији вођи још увек не могу ни да замисле свет без 
свесрдне “помоћи” тих организација, може да ужасне сазнање - које безазлено 
носи и такав нискобуџетни филмић - а да су све оне силне демократске слободе, 
владавине права, фер и поштени избори, слобода говора, независно судство... 
само шарене кулисе иза који постоји реални свет - у коме је услов за успех да 
њих 30% буде бачено на улицу, у очај, беду.
То јесте свет где отуђени гуруи причају бесмислице у гарду какав није имао ни 
Аристотел, кад је успостављао темеље мисли западне цивилизације. И поред свих 
“загарантованих права”, узвишених уставних преамбула, хиљада закона, уредби, 
хуманистичких декларација, бесловесних закључака, консеквентних инспекција - 
судбина човека на месту од кога се живи - зависи од одлуке на коју не утиче 
ништа од те силне скаламерије. Закон над законима је логика профита. А по њој 
је људско биће само трошак, који стално треба смањивати.
Човек на европском Истоку, па и у Србији на Истоку, сусрео се с тим у још много 
суровијем облику. Иза њега су десетине милиона поништених радних места, 
десетине милиона верификованих диплома иза којих стоје милијарде сати 
најкомпликованијег учења; иза њега су унижене, проказане па разорене друштвене 
и културне институције у које су умни, добронамерни и најученији припадници 
друштва уложили своје најузвишеније способности. А испред њега само обећања: 
постоји један бољи свет, а његови носиоци су, управо, корпорације и тајкуни. 
Човеку на европском Истоку се никад не говори о лошим странама “корпоративне 
добробити”. Као што се некад ни једна лоша реч није смела лепити уз 
“комунизам”, индустријализацију, електрификацију и колхозе.
Пајсером се удара по здравом разуму. Деценије су уложене у образовање банкара, 
новинара, шлосера, грађевинара, обућара, кибернетичара, глумаца, ронилаца, 
шумара, судија, пилота, агронома, политиколога да би све то у једном преврату 
који је назван “приватизација”, а одиграо се у сенци палог Зида, подвело под 
само један циљ - остваривање профита за господу која се од осталих разликује 
само по бескрупулозности с којом је мазнула имовину свих нас. И ко њима не може 
да доноси профит, нема разлога да верује да је друштвено потребан, те може да 
прошета до оближњег гробљанцета и распита се за цену. Једино тако ће неком 
тајкуну и оваквој држави бити користан, јер Срби за “последњи одлазак” приштеде 
неку пару, то се зна. Или, алтернатива је да покуша да преживи док овде не 
стигне - Европа.
Коалиција „Европа или смрт (посуђено од Павићевог Срећка Шојића, најпрецизније 
слике наше стварности) ступа кроз наше животе без икакве примисли да се 
друштво, у коме корпорације одређују живот, тешко разболело и на Западу. И да 
сви траже излаз. Али, да излаз неће бити - да све остане као што је било. И да 
ми узалуд чекамо готово решење. Готовог решења нема.
И чудно је да наш председник ништа није научио из одговора норвешког премијера 
на питање: Ко ће пре у Европску унију? Србија или Норвешка? Србија, великодушно 
је рекао потомак чувеног Торвалда Столтенберга који је, ако се сећате решавао 
хаос настао на развалинама наше бивше земље. За земље које знају шта хоће, које 
су способне да прихвате стару тужну чињеницу да је, ипак, “свако ковач своје 
среће”, Европска унија је само алтернатива. У времену и под условима који су од 
користи обема странама. Ни један режим се не може одржати на алетренативи 
Европа или смрт. Грађани, колико год их слуђивали обећањима без покрића, на 
крају ће увек одабрати - живот. Може и у Европи, наравно.

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[Sim] Slobodan Reljić - Projekat odumiranja gra đana

2010-04-25 Прати разговор Srpska Informativna Mreza
Извор : новине ПРАВДА, 24-24. април 2010.

 

МОРАЛНИ БУВЉАК

 

Пише : Слободан Рељић

 

 

ПРОЈЕКАТ „ОДУМИРАЊА ГРАЂАНА“

 

  Дешава нам се оно најгоре што једно друштво може да снађе. Грађанима 
Србије је јасно да сваким даном све мање могу да се ослоне на своју државу 

 

 

„Ови наши“, каже сељак и одмахујући главом показује тамо негде, „као да владају 
туђим народом. Не помиње ни име премијера, ни председника, ни председнице 
Скупштине. Говори без горчине, без намере, без наде. Као да му је лед прешао 
преко воћњака. Не очекује помоћ, нема снаге да бесни.

 

Док наши властодршци „излазе из кризе, док у њиховим изјавама „криза јењава, 
док је њима „најгоре прошло“ - њих једино прати та страшна несређа да немају 
народ дорастао оптимизму.

Ево, док наша пресветла Влада не штеди речи на модернизацију железнице, јављају 
новине како је „на потезу измећу Врбаса и Србобрана, извађено читавих пет 
километара шина“.  Разноси се као у време рата. Она власт горе, забавила се 
европским интеграцијама и коридорима па нема времена да се бакће мукама малог 
човека, а она власт доле, диже руке од свега. „Видели смо лопове како краду 
шине, на почетку су се склањали, да би се касније избезобразили... Сви ми знамо 
ко су лопови. Зна то и полиција.

Успоставља се најгори могући однос између државе и граћана. Државна моћ се 
тањи, поверење у њене добре намере се губи. Толико тога се изобећавало, а 
готово ништа (сем Авалског торња) није подигло. Ветрови су однели 120 или 140 
хиљада станова, чувени „страни инвеститори су се изгубили на путу за Србију, 
истоварање мипјарди евра из „предприступних фондова се изгледа одлаже, тек 
успутно се у штампи појављују графике о драматичној деиндустријализацији земље, 
градови објављују како не могу да плате гас на који смо се грејали ове дуге 
зиме...

У међувремену, док се транспарентно спрема тендер за продају „Телекома 
немачком оператеру, наша власт је позвала наше тајкуне на „социјални дијалог. 
Да они спасавају земљу од пропасти а народ од сипомаштва. Невероватна идеја! 
Па, пре читав век је Торстен Веблен уверљиво објаснио да се бизнис не занима за 
интерес шире заједнице. То је „новчани приступ привредним процесима. тј. процес 
у коме је стицање новца главни интерес. Онај сељак је то схватио и без 
Веблена, а Божа Ђелић не жели ни уз знања са Сорбоне.

Кад нам тајкуни „помогну“ и онај немачки оператер узме „Телеком“, наша Влада ће 
смислити још мера, рецимо да се ратосиљамо ЕПС-а и још понечега, као 
„Србијашума, „Србијавода, а после можда да се обезбеди грађанима да продају 
крв и органе. То се у свету тражи. А ако погледате ТВ ових дана и сами ћете се 
запитати: шта ће нама „Србијаводе? Да имамо оволике поплаве, је л'? Па да неки 
смутљивци приговарају „овим нашим што не нађу времена да обилазе „поплављена 
подручја. Без обзира што, реално, не може да се стигне, јер они предано раде 
на припремању нових великих достигнућа за Србију, и за Аранђеловац ове недеље 
посебно. Нека извину грађани, нека сами осуше своје мокре гаће - има се важнија 
посла.

Ево, Влада ради на повећању пореза. За добробит грађана, наравно. „Немогуће је 
имати бесплатно и квалитетно образовање, брзе пруге и пензије достојне човека, 
а ниске пореске стопе“, објаснила нам је министарка финансија. И човек заиста 
мора да се диви бескрајној обзирности госпође Драгутиновић. Ова фина жена се 
толико труди да нам у лице не каже да ми то нећемо добити ни кад се ПДВ повећа 
за тих неколико тричавих процената. Просто неће да нас узнемирава.

Али неће ова Влада одустати од тога да овај народ очеличи. Ево, генијална 
идеја: „У опорезивању лоших навика, попут алкохола и пушења, лежи потенцијал за 
скупљање државног новца.“ Не треба дозволити простом народ да тражи спас у 
јефтиној малиганској утехи. А и тај дуван. Доста је Србија била земља „у којој 
су цигарете међу најјефтинијим у Европи“! Док је то било у интересу страних 
инвеститора у дуванску индустрију - у реду. Али, да се то ради због народа који 
нема да инвестира ни у паштету - ни случајно.

И удариће се на „сиву економију. Тај народ, што опет продаје на улици или иде 
да копа туђе винограде, то је један канцер. Уместо да оду пред биро за 
запошљавање и сачекају десетак година да запошљавање крене, замисли ти њих, они 
сами себи налазе посла. Неће то њима „ови наши дозволити ни по коју цену.

Ми смо некад живели у недемократској земљи, у којој су велики мислиоци стално 
говорили о одумирању државе. Тај пројекат је пропао. Али њихова деца, „ови 
наши“, извукли су из тог поуке: зато можда пројекат „одумирања грађана“ има 
веће шансе на успех. А кад „ови наши“ једном уђу у Европску унију, ваљда ће се 
за њих наћи народ какав заслужују. Да им се надокнади за ово мучење с нама, 
оваквим какви смо.

 

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim


[sim] SLOBODAN ANTONIĆ Naprednjačka „v elika ideja“

2010-03-01 Прати разговор ANTIC.org-SNN

SLOBODAN ANTONIĆ Naprednjačka „velika ideja“


5 Kolumne http://www.pecat.co.rs/category/kolumne/  | Slobodan Antonić 
http://www.pecat.co.rs/author/slobodanantonic/  | februar 19, 2010 at 23:44 

  _  

Za samozvanu Drugu Srbiju – taj poznati konglomerat marionetskih stranaka, NVO 
i medija, svi političari koji se ne zovu Čedomir Jovanović nekako nisu dovoljno 
privrženi evroatlantskim vrednostima i opasno su zaraženi nacionalističkim 
virusom. Drugoj Srbiji je sumnjiv čak i Tadić, koji se često optužuje da, bilo 
zbog oca, bilo iz demagoških razloga, previše povlađuje „nacionalističkim 
snagama“.
Ali, i na suprotnoj strani, izgleda da se oformio jedan ideološki sličan 
politički krug – premda daleko manje moćan od Druge Srbije. Taj krug „čistih 
nacionalista“, da ga tako imenujemo, gotovo sve aktere naše društvene scene, 
samo ako se ne zovu Šešelj (posle 2003) ili Koštunica (posle 2008), sumnjiči 
kako nisu dovoljno patriotski opredeljeni. Posebno je Tomislav Nikolić izložen 
napadima i sumnjičenju ljudi iz ovog kruga.

TAKTIČNO NADMUDRIVANJE SA EU I SAD
Moram reći da takva sumnjičenja uvek uzimam sa izvesnom dozom rezerve. 
Ideološka ostrašćenost nikada nije bila dobar saveznik u sagledavanju 
stvarnosti. Ipak, čak i ako dobronamerno pogledamo stavove i postupke srpskih 
naprednjaka, mora se priznati da zaista ima nečeg pomalo nejasnog i 
protivurečnog u onome što bi se moglo nazvati „Nikolićeva velika ideja“.
Jer, otkako je napravio SNS, Nikolić je u više navrata objavio da bi on, u 
osnovi, zadržao glavne postulate politike sadašnjih vlasti – pre svega kurs bez 
alternative ka EU. Nikolić je u jednom trenutku najavio da on „ne bi rušio“ ni 
kriptofederalistički statut APV, već da jedino ne bi podržao više „autonomije“ 
za severnu srpsku pokrajinu („Blic“, 24. 12. 2009). Takođe, Nikolić i Vučić su, 
prilikom poseta Briselu i Vašingtonu, izrekli mnogo pohvala EU i SAD (Vučić: 
„bez podrške SAD nije moguće ostvariti nijedan iole važniji spoljnopolitički 
cilj, niti ekonomski napredak“; „Politika“, 4. 10. 2009). U tom smislu su, u 
odnosu na tamošnju administraciju, bili manje kritični čak i od nekih 
predstavnika vladajuće garniture. Zauzvrat, naprednjaci su dobijali puno 
uvažavanje od strane evroreformskih medija, pa su čak i za „Drugu Srbiju“ 
Nikolić i Vučić prestali da budu prvi na listi opasnih nacionalista (trenutno 
zaostaju ne samo za Koštunicom, već povremeno čak i za Tadićem).
Zato se s pravom može postaviti pitanje u čemu su to onda naprednjaci 
alternativa sadašnjoj vlasti? Kada o tome razgovarate sa njima, naprednjaci će 
vam reći da bi Nikolić, kada su u pitanju nacionalni interesi, manje popuštao 
strancima, kao i da bi njegovi ljudi svakako bili manje umešani u korupcionaške 
poslove nego „žuti baroni“. Ali, kakva jemstva za to imamo? Kada je reč o 
korupciji, naprednjaci, koliko se zna, ne nude ni jedno sredstvo, ni jedan 
sistemski instrument, koji bi jemčio smanjenje korupcije. Sve što imamo jeste 
njihova reč da oni ne bi isisavali javne resurse kao što to rade „žuti“. Kada 
su pak u pitanju nacionalni interesi, Nikolić čak ni na nivou retorike 
zvaničnoj politici nije ponudio konkretnu alternativu, makar u jednoj tački. 
Sve što se može čuti od naprednjaka jeste da bi Nikolić, u taktičkom 
nadmudrivanju sa Vašingtonom i Briselom, bio tvrđi i veštiji pregovarač nego 
Tadić. Ali, zar nisu limit „tvrdoće“ srpske diplomatije, barem kada je reč o 
istom, evroatlantskom okviru odbrane Kosova i Republike Srpske, već sada 
postignuti? I nije li pregovaračka veština čelnika – naprednjaka u najmanju 
ruku limitirana njihovim ograničenim međunarodnim iskustvom?

KAKO PREVARITI STRANCA
Zapravo, glavni problem sa Nikolićem i naprednjacima nije onaj koji ističu 
„nacionalni čistunci“ – da kod njih postoji nekakav unapred smišljen „plan 
izdaje“. Ne, bojim se da je glavni problem u tome što je njihov osnovni 
politički plan toliko slabašan da on Srbiji pre može doneti štetu, nego 
boljitak. Glavna manjkavost toga plana sastoji se u ideji da će Nikolić i 
Vučić, bolje od svih dosadašnjih srpskih političara, nekako uspeti „da prevare 
strance“. Prema jednoj od verzija naprednjačke „velike ideje“, Nikolić je, 
videvši koliko je teško doći na vlast protiv volje Vašingtona i Brisela, 
odlučio da ne samo smiri nacionalnu retoriku, već i da se prikaže kao sposoban 
za saradnju, pa i poslušan partner. No kada se bude domogao vlasti, Nikolić će, 
navodno, da pokaže svoje pravo suvereno lice i da odlučno odbrani srpske 
nacionalne interese.
Moram reći da mi se cela ova konstrukcija čini dosta naivnom. „Imperija“, kako 
mnogi teoretičari danas nazivaju SAD i njihove EU saveznike, raspolaže jednako 
moćnim oruđima za pritisak na pojedine lokalne političare i kada su oni u 
opoziciji, i kada su oni na vlasti. To oruđe prvenstveno se sastoji u kontroli 
javnog mnenja i novčanih resursa. Ako se setimo samo šta je ta mašinerija bila 
u stanju da uradi, svojevremeno, Miloševiću, pa onda Koštunici, pa sada, 

[sim] Slobodan Jovanović najzad u Srbi ji

2010-02-08 Прати разговор ANTIC.org-SNN

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4status=jednavest=170277title_add=Slobodan%20Jovanovi%C4%87%20najzad%20u%20Srbijikword_add=slobodan%20jovanovic


Slobodan Jovanović najzad u Srbiji
I. MIĆEVIĆ, 07.02.2010 20:40:37

 POSMRTNI ostaci Slobodana Jovanovića biće u narednih nekoliko meseci preneti u 
Beograd. Ovo nam je potvrdio Srđan Srećković, ministar za dijasporu koji ovih 
dana boravi u Londonu, na skupu Srpskog saveta u Velikoj Britaniji.
Više od pola veka čeka se da nekadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije 
u emigraciji, pravnik, istoričar i pisac, iz Londona bude vraćen u domovinu i 
sahranjen u porodičnoj grobnici.

- Ne postoji više nijedna prepreka da Slobodan Jovanović ne bude vraćen u 
Srbiju - potvrdio je Srećković za Novosti. - Od proceduralnih, tehničkih 
pitanja, neuporedivo su ozbiljnije bile političke prepreke. Decenijama nije 
postojala politička volja da se Jovanoviću vrate zasluge koje mu pripadaju.
Prvi korak bio je, podseća Srećković, usvajanje Zakona o rehabilitaciji. 
Pre tri godine ispravljena je odluka komunističkih vlasti, koje su Jovanovića 
1946, u odsustvu, osudile kao izdajnika i državnog neprijatelja, oduzele mu 
građanska prava i imovinu.

- Okružni sud doneo je odluku o ukidanju presude kojom je Jovanoviću oduzeta 
čak i porodična grobnica. Sada će biti sahranjen kako dolikuje, uz državne 
počasti.

Već 52 godine njegova večna kuća je na londonskom groblju Kensel Grin. 
Kada bude vraćen u Srbiju, počivaće na beogradskom Novom groblju, u porodičnoj 
grobnici.

Slobodan Jovanović bio je profesor Pravnog Fakulteta 43 godine, njegov dekan, 
akademik i predsednik Srpske kraljevske akademije (danas SANU).

Vladi Kraljevine Jugoslavije pridružio se 27. marta 1941. godine kao 
nestranačka ličnost. Postao je njen potpredsednik, a kasnije i predsednik. Od 
1941. godine do kraja života živeo je u Londonu.

Kada ga je pred smrt u londonskom pansionu posetio jedan od predstavnika 
tadašnjih jugoslovenskih vlasti i ponudio amnestiju i povratak, Jovanović je 
odgovorio: Vratiću se sa slobodom!

PRAVNI FAKULTET
Ministar Srećković kaže kako je važno da se u prenos posmrtnih ostataka uključi 
i Pravni fakultet u Beogradu, čiji je Jovanović bio profesor. 
Jedan od amfiteatara na ovom fakultetu već nosi Jovanovićevo ime. 
Postoji i inicijativa da trg ispred fakulteta i deo Bulevara kralja Aleksandra 
bude nazvan po Slobodanu Jovanoviću.



   Srpska Informativna Mreza

sim@antic.org

http://www.antic.org/


[sim] Slobodan Samardžić o Srbiji i NA TO: “Bezbednosni hazard”

2009-09-12 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Slobodan 
http://www.slobodanjovanovic.org/2009/09/07/slobodan-samardzic-o-srbiji-i-nato-strateska-avantura/?lang=lat
  Samardžić o Srbiji i NATO: “Bezbednosni hazard” 

Fond «Slobodan Jovanović» pokreće na svom sajty seriju intevjua vezanih za 
odnos prema članstvu Srbije u NATO-u. Namera nam je da se obratimo poznatim 
ličnostima iz javnog i kulturnog života kako bi naša javnost mogla da se upozna 
sa najširom argumentacijom vezanom za ovo suštinsko pitanje savremene Srbije 
pre nego što se i sama izjasni o tome.

Domaćin: Fond Slobodan Jovanović

Gost: Slobodan Samardžić, podpredsednik Demokratske stranke Srbije i profesor 
Fakulteta političkih nauka.

Intervju obavljen u saradnji s nedeljnikom “Pečat 
http://www.pecatmagazin.com/ ” . Objavljen je u magazinu Pečat br. 80.

U zaključcima sa Samita NATO-a iz aprila 2009. godine podržava se opredeljenje 
srpske Vlade da Srbija postane članica NATO-a, a posle posete američkog 
potpredsednika Džozefa Bajdena, deo aktuelne vlasti u medijima sve više 
podstiče kampanju za uključenje Srbije u NATO. Kako tumačite takvo opredeljenje 
dela Vlade?

Samardžić: Formalno gledano takvo opredeljenje dela Vlade Srbije u suprotnosti 
je sa Rezolucijom Narodne skupštine od decembra 2007. godine u kojoj se 
izričito nalaže vojna neutralnost Srbije prema svim postojećim vojnim savezima, 
a praktično prema NATO savezu, jer je on jedini relevantan vojni savez danas u 
svetu. Politički gledano, to je pokušaj uključenja naše države u jedan vojni 
savez koji služi samo i isključivo vojnoimperijalnim interesima Sjedinjenih 
Država i malom broju relativno jakih zapadnih država. Moralno, u slučaju Srbije 
ovo uključivanje bi značilo naknadno priznanje da je isti taj NATO s pravom 
naneo toliko materijalnog i moralnog zla upravo Srbiji, pre samo deset godina.

Imajući u vidu skoriju istoriju odnosa NATO-a i Srbije, kao i činjenicu da je 
Narodna skupština Srbije usvojila rezoluciju kojom proglašava vojnu neutralnost 
zemlje, ko bi po Vašem mišljenju trebalo da odlučuje o procesu priključivanja 
Srbije  NATO-u: Vlada Srbije, Skupština Srbije ili građani Srbije na 
referendumu, i da li može biti legitimna odluka koju ne bi doneo narod na 
refrendumu?

Moralno, u slučaju Srbije ovo uključivanje bi značilo naknadno priznanje da je 
isti taj NATO s pravom naneo toliko materijalnog i moralnog zla upravo Srbiji, 
pre samo deset godina.

Samardžić: Najpre, žalosno je što je takva tema uopšte na dnevnom redu javnosti 
Srbije imajući u vidu tri grupe razloga koje sam pomenuo. Potom, žalosno je što 
današnje vlasti Srbije  pripreme za uključenje Srbije u NATO obavljaju u 
tajnosti, u nameri da izbegnu javnu diskusiju. Navodno, tema (još) nije na 
dnevnom redu. Taktika vlasti nalaže da se ova tema stavi na dnevni red javnosti 
onda kada bude kasno za bilo kakvo delotvorno reagovanje opozicionih političkih 
činilaca, Skupštine  i javnog mnjenja Srbije. Konačno, tema je došla na dnevni 
red javnog mnjenja zahvaljujući inicijativi dela opozicije, konkretno 
Demokratske stranke Srbije. Ne samo da je iz ovih razloga opštenarodni 
referendum jedini legitiman način da se o ovoj stvari odluči, nego je takav 
referendum u datim okolnostima postao jedino sredstvo da se spreči nelegalno i 
arkansko delovanje vrhova vlasti u Srbiji, dakle predsednika Republike i dela 
Vlade koji nastoje da monopolišu ovo važno pitanje spoljne i odbrambene 
politike Srbije.

Zagovornici priključivanja Srbije NATO-u u prilog svog opredeljenja navode da 
bi članstvo u NATO-u imalo i ogromnu ekonomsku korist po Srbiju. S druge 
strane, po NATO-standardima izdvajanja za vojsku iz nacionalnog budžeta bi 
morala značajno da se uvećaju. Kako Vi tumačite ekonomske efekte mogućeg 
uključivanja Srbije u NATO?

Taktika vlasti nalaže da se ova tema stavi na dnevni red javnosti onda kada 
bude kasno za bilo kakvo delotvorno reagovanje opozicionih političkih činilaca, 
Skupštine i javnog mnjenja Srbije.

Samardžić: Kada se ovo pitanje sagleda sa ekonomske strane, stalno držeći na 
umu da to nije suštinski ekonomsko pitanje, treba najpre reći da je NATO, u 
proleće 1999. godine, naneo Srbiji materijalnu štetu od preko trideset 
milijardi dolara. Procena se tiče direktne i indirektne materijalne štete. 
Domaća politika prema NATO savezu ovo nikada ne sme da izgubi iz vida. I kao 
što bi u moralnom smislu ulazak u NATO značio neopravdani oproštaj ove surove 
vojne intervencije, u materijalnom smislu to bi značilo otvoreni oproštaj 
faktičkog duga koji NATO i njene članice imaju prema Srbiji. Sve ostale 
kalkulacije na relaciji Srbija-NATO sekundarne su u odnosu na ovu. Ali, i kada 
bismo, opijeni svetlom natovskom budućnošću, zaboravili na ovo, članstvo u ovoj 
vojnoj organizaciji koja je permanentnom ratnom stanju sa ostatkom sveta užasno 
bi opterećivalo državni budžet. Novi troškovi se ne bi mogli nadoknaditi ratnim 
plenom, jer plen pripada glavnim akterima a ne sporednim. Ekonomsku korist od 
članstva u NATO imali bi samo natovski 

[sim] Slobodan Antonić - RENTIJERI OKO LNOSTI

2008-06-25 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Slobodan Antonić


RENTIJERI OKOLNOSTI


Naša nacionalno-demokratska elita se umorila. Ona je izgubila viziju. Posle 
fijaska sa sastavljanjem vlade, ona izgleda poraženo i bezvoljno. Možda je 
došlo vreme da neko drugi proba da nastavi borbu

Dok unionisti, uz pomoć SPS-a, prave vladu, suverenisti se spremaju da budu 
„oštra opozicija”. Oni daju optimističke izjave o svom budućem opozicionom 
radu. Ali, ako izgube i Beograd, boravak u opoziciji im se može pretvoriti u 
košmar.

DSS ide u opoziciju uzdajući se da nova vlada neće dugo trajati. Ljudi iz te 
stranke izgleda misle da će se malo „odmoriti” u opoziciji, pa će se opet, za 
godinu dve, naći u ministarskim foteljama. Da li je to baš tako? DSS izgleda ne 
shvata da je na vlast dva puta dolazio više sticajem okolnosti nego sopstvenom 
zaslugom i radom. Da Milošević, 2000. godine, nije poželeo da ga direktno narod 
izabere, Koštunica bi ostao samo jedan od 18 lidera DOS-a. On je dobio šansu 
zbog ličnih osobina – neuprljanosti i privrženosti naciji i demokratiji. Samo 
taj splet okolnosti i ličnog karaktera izbacio je Koštunicu u prvi plan. Za to 
nije bila zaslužna niti snaga njegove stranke, ni nekakva dobra politika DSS-a.

Istina, od Koštuničine pobede nad Miloševićem i stranka je napravila kapital. 
Ali, taj kapital se nekako brzo istopio. U februaru 2003. Koštunica i DSS su se 
ponovo našli u opoziciji. Ali, onda, opet se nešto dogodilo – izvršen je 
atentat na Đinđića. Bez te kontigencije, pitanje je kada bi se DSS vratio na 
vlast. Nakon ubistva premijera urušio se ceo režim, raspao se sistem kontrole 
resursa i medija. Koštunica i DSS su ponovo dobili priliku.

Da li će takvu priliku dobiti opet? DSS je i do sada imao većinu medijske elite 
protiv sebe. Ako se ostvari Tadićeva ideja o „reformi” medija, DSS lako može 
doći u situaciju da više nema mesta gde može bilo šta da kaže. Presušiće i 
prilozi privrednika. Zašto bi ulagali u gubitnike? DSS se može naći u položaju 
večite opozicije. Njega na vlast može da vrati samo čvrsta ideja, jasna 
politička vizija i jaka volja za moć. Ali, kao da ničeg od tog više nema u 
DSS-u. Oni su gunđali na EU, ali nisu bili u stanju da zamisle šta bi to tačno 
valjalo raditi nakon svađe sa Briselom. Oni nisu bili u stanju ni da zamisle 
alternativu EU. Ponavljali su „ne damo Kosovo”, „ne damo Kosovo”. Ali, nisu 
umeli da odgovore koja će biti naredna dva ili tri poteza u odbrani države. 
Nakon Dačićevog prebega u tabor unionista, DSS je pao u depresiju. Oni su sa 
užasom pričali da se u Srbiji više ništa ne može uraditi bez volje Vašingtona i 
Brisela. Ako je to tako, neobično je da to ranije nisu znali. Ali, pre će biti 
da su oni pogrešno procenili sopstvene sposobnosti, pa sad moraju da precenjuju 
tuđe. Danas DSS izgleda kao neko ko se umorio i samo čeka šta će dalje biti. 
Dva puta su im okolnosti išle naruku. Dva puta se njihovo čekanje (i nedelanje) 
isplatilo. Kolika je verovatnoća da se to dogodi opet?

Sve ovo na neki način važi i za radikale. I oni su bili svojevrsni rentijeri 
okolnosti. Mnoštvo gubitnika tranzicije i želja da se glasa protestno punili su 
radikalske vreće glasačkim listićima. I to što se nastavilo sa ponižavanjem 
Srbije išlo je naruku radikalima. Ali, ni protestno glasanje ne može večno da 
traje. Radikalski birači su počeli da posustaju, a SRS danas izgleda da je 
dalje od vlasti nego ikada. U slučaju Beograda radikali pokazuju i jedno čudno 
odsustvo borbenosti. Zamislimo da su DS ili LDP u njihovom položaju – Beogradom 
se ne bi moglo proći od pištaljki i demonstracija. Radikali pak sa filozofskim 
mirom primaju ono što im se u gradu dešava. Kao da se i kod njih izgubila vera 
u vlastiti nacionalni zadatak, kao da su i oni izgubili političku ideju, kao da 
su i oni ostali bez volje da dođu na vlast i sprovedu svoje glavne naume. Možda 
zato što više nemaju glavne naume, zato što je i njihova politička vizija u 
krizi, zato što i oni sami više ne veruju u sebe?

Tako je obrazovanje evroreformske vlade istovremeno i znak duboke krize 
suverenističke politike i znak krize aktuelne nacionalno-demokratske političke 
elite. Suverenističke stranke su dobile većinu glasova na izborima. One su 
dobile većinu u parlamentu. Ali, one nisu dobile vladu. I nije to zbog Ivice 
Dačića. To je zbog krize ideje i krize ljudi koji je trenutno zastupaju. U 
njihovoj interpretaciji i pred njima samima ideja je postala nekako mutna, 
neprivlačna i slaba. Zato su onda njeni zastupnici i izgubili samopouzdanje i 
postali spremni da ustuknu čim neki ambasador ili tajkun podignu glas.

Naša nacionalno-demokratska elita se umorila. Ona je izgubila viziju. Posle 
fijaska sa sastavljanjem vlade ona izgleda poraženo i bezvoljno. Možda je došlo 
vreme da neko drugi proba da nastavi borbu. Možda je došlo vreme za nove ljude 
i nove ideje. Možda je došlo vreme za – novu elitu?

politički analitičar

 

Slobodan Antonić

[objavljeno: 26/06/2008.] 

 

[sim] Slobodan Milošević se smeška u g robu

2008-05-12 Прати разговор ANTIC.org-SNN
OD MENE ZAVISI

Najrealnija je vlada SRS-DSS-SPS i ostalih stranaka u našim koalicijama, ali 
sam spreman da razgovaram sa svima. Oko Haga nema kompromisa!

BEOGRAD - Najveći pobednik jučerašnjih vanrednih parlamentarnih izbora, osim 
koalicije “Za evropsku Srbiju”, jeste lista SPS-PUPS-JS i njen nosilac Ivica 
Dačić. Lider SPS http://www.sps.org.yu/cms/index.php  u intervjuu za Kurir 
priča o narednim potezima svoje stranke.

- Jedini pravi politički i moralni pobednik ovih izbora je naša koalicija! 
Svuda u Srbiji smo prešli cenzus, ostvarili smo rezultat koji niko nije 
očekivao osim nas.

Ranije ste govorili da ćete vi i Vojislav Koštunica odlučiti ko će formirati 
vladu.

- Tako je, to je realnost.

S kim ćete prvo razgovarati - Tadićem, Koštunicom, Nikolićem...?

- Prvo s Koštunicom jer smo s njim imali najkorektniju saradnju.

Zašto s njim? Zar nije Koštunica, uz sve ostale, taj koji treba da okrene vaš 
broj?

- SPS i naše stranke se nikome neće nuditi, budite uvereni u to! Svi znaju moj 
broj, očekujem njihove pozive.

SRS vas nije hteo pre izbora, možda će sada hteti?

- Upozoravao sam Tomislava Nikolića pre izbora da će morati da razgovara s nama 
i da bi bilo dobro da povede računa o izjavama na naš račun. Znate, teško 
možete da sarađujete s nekim ko vas non-stop napada...

Čekajte, Nikolić je uveren da je moguća vlada između vaše, Koštuničine i 
njegove stranke?

- Videćemo. Nismo sujetni, ne predstavlja nam problem da pričamo s bilo kim, 
ali radikalski napadi na nas moraju da prestanu.

Pod kojim uslovima možete da razgovarate sa DS? Tadić i dalje insistira na pet 
principa, od kojih su i evropske integracije i saradnja s Hagom.

- Od saradnje s Haškim http://www.un.org/icty/  tribunalom nema ništa! Mi 
nikada nećemo pristati na dalja izručenja naših građana u Hag! Više puta sam 
rekao da smo spremni na razne kompromise i razgovore sa svima, ali oko oslonaca 
naše politike, a to su Kosovo u Srbiji, Hag, socijalna politika, menjanje 
Zakona o radu, oko toga nema pregovora.

Šta je najrealnije - manjinska vlada DS, LDP i manjina uz vašu podršku, vlada 
SRS-DSS/NS-SPS ili novi izbori? Mrkonjić priča da je upravo to scenario.

- U ovom trenutku teško može da se formira stabilna vlada. Sačekajte da vidimo 
ko je osvojio koliko glasova. Mi smo u jednom trenutku imali 22 mandata, da 
bismo pali na 20.

Preliminarni rezultati govore da će SRS i koalicije oko DSS i SPS imati 127 
mandata?

- To je prilično neizvesno, menja se iz časa u čas. Već u narednih nekoliko 
sati ćemo znati više.

Hoćemo li dobiti novu vladu?

- Verujem da hoćemo, samo je pitanje kakvu i kada.

Vladu SRS, DSS i SPS?

- Verovatno, ali sačekajmo konačne rezultate izbora.

 

http://www.kurir-info.co.yu/







[sim] Slobodan Samardzic i EU

2008-02-03 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 



02.02.2008 , BEOGRAD 
Izvor: PRESS 


NEMORALNI SAMARDŽIĆ


  http://www.pressonline.co.yu/img/tackice.gif Ministar za Kosovo Slobodan
Samardžić najveći je kritičar potpisivanja Sporazuma sa EU, a u isto vreme
njegovi sinovi Ivan i Miloš rade u državnim institucijama koje povezuju
Srbiju i Uniju!

 

I građani se protive trgovini - Kosovo za EU... Slobodan Samardžić

Dvojica sinova ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića, koji je
trenutno jedan od najvećih protivnika daljeg pristupanja Srbije Evropskoj
uniji, rade u državnim institucijama koje se bave upravo približavanjem naše
zemlje i EU!!! Jedan od sinova, Ivan, radi u Misiji Srbije pri EU u Briselu,
a drugi sin, Miloš, radi i prima platu u vladinoj Kancelariji za evropske
integracije, koju vodi Tanja Mišćević?! Da sinovi ministra rade u navedenim
institucijima potvrđeno nam je i u kabinetu Slobodana Samardžića. 

Šta je ministar Samardžić govorio o EU

n Potpisivanje SSP predstavlja zamku u čijoj pozadini je namera da se u
južnu srpsku pokrajinu pošalje misija EU u sklopu scenarija za proglašavanje
nezavisnosti Kosova...

n Na političkoj sceni u Srbiji ima ljudi koji imaju pogrešnu percepciju
strategije Srbije i neverovatnu diplomatsku naivnost, koja se vidi upravo na
primeru odnosa prema EU...

n I spor unutar Vlade o stavu prema EU povodom kosovskog pitanja rezultat
je prenebregavanja činjenica i ideološkog pristupa pitanju priključenja EU.
Ako neko uzme EU kao ideološki cilj, kao što je to nekada bilo
samoupravljanje ili komunizam, onda on ne mari za činjenice. To je jedna
manifestacija dogmatske svesti koja danas postoji, pogotovo u takozvanom
civilnom sektoru. Taj sektor je, potpuno suprotno svojoj funkciji, jedno
leglo dogmatizma. Refleks toga postoji i u Vladi... (Tanjug, 27. januar)

n Potpisivanjem SSP-a Srbija bi izgubila podršku dela članica EU. Naša
jedina šansa i šansa onih koji nas u EU podržavaju jeste da kažemo da to
nećemo prihvatiti. Zemlje koje nas podržavaju rekle bi da je Srbija legla na
rudu, zašto bismo se mi unutar Unije borili za nju. (Beta, 25. januar)

Ministar Samardžić, član DSS-a i dugogodišnji savetnik premijera Vojislava
Koštunice, ne samo da je jedan od najvećih protivnika potpisivanja Sporazuma
o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), već se obračunava sa mnogima koji
smatraju da Srbija treba da potpiše taj sporazum. On je poslednjih dana
poredio odnos pojedinih ministara Vlade Srbije prema EU sa komunizmom i
samoupravljanjem, posredno vređao one koji su za EU, ističući da je
Sporazum Srbije i EU u stvari zamka. Zbog takvog odnosa prema EU, DSS je
odbio da podrži predsedničkog kandidata iz stranke koja im je partner u
vlasti (pogledajte okvir). Ministar Samardžić je i redovni profesor na
Fakultetu političkih nauka, i to na predmetima Evropski odnosi i EU (?!).

Dilema moralne prirode

U odgovoru na pitanje Pressa koliko je moralno da sinovi ministra
Samardžića rade u državnim institucijama čiji je zadatak približavanje
Srbije i EU, a da sam ministar bude žestoko protiv toga, iz njegovog
kabineta nam je rečeno da se ministar duže od decenije bavi Evropskom
unijom i evro-integracijama i da svoje iskustvo i znanje godinama prenosi
studentima i postdiplomcima na FPN.

- Činjenica da članovi porodice ministra Samardžića rade u institucijama
koje su okrenute saradnji sa EU samo dodatno potvrđuje njegovu veru u te
institucije i privrženost ideji EU u njenom izvornom, ali i praktičnom
smislu. Razlog protivljenja potpisivanju SSP-a u ovom momentu ministar je
detaljno obrazložio, ali da ponovimo još jednom: potpisivanje SSP-a u ovom
momentu je u funkciji plana SAD i nekih članica EU o koordinisanom
proglašenju nezavisnosti Kosmeta. SSP se može potpisati u bilo kom trenutku,
čim iz Brisela prihvate zahtev Beograda da EU ne šalje nelegalnu misiju na
Kosmet i time pokažu da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet
Srbije. Očuvanje Kosmeta je najvažnije državno pitanje i sva druga pitanja,
pa i potpisivanje SSP-a, moraju da budu u funkciji očuvanja državne
celovitosti - navodi se u odgovoru iz kabineta ministra koji je dostavljen
Pressu.

Samardžić: Čitaoci Pressa misle kao ja

U odgovoru se dodaje da nikako ne mogu biti nemoralni postupci kojima se
štite integritet i celovitost sopstvene države.

- Upravo suprotno. Posebno ako su u skladu i sa većinskim mišljenjem građana
u Srbiji, koji se izričito protive trgovini. Protiv odricanja od Kosova u
zamenu za brže pristupanje EU je više od 70 odsto građana (agencija
Politikum). Dakle, takvo mišljenje verovatno podržava i ogromna većina
čitalaca Pressa - kaže se u odgovoru.

Pitanje o moralnoj dilemi ministra Samardžića postavili smo i šefu
Kancelarije za evropske integracije Tanji Miščević, u kojoj radi jedan od
njegovih sinova.

- Moj komentar na vaše pitanje jeste da nemam komentar - glasio je odgovor
Tanje Miščević.


S. MARJANOVIĆ


 

  _  

Yahoo! Answers - Get better answers from someone who knows. Try

[sim] Slobodan Jarcevic': KOSMET I KRAJINA (STANDARDA I PRAVA NEMA - KOLONIJALIZMA IMA)

2007-12-15 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 

 

Slobodan Jarcevic:

KOSMET I KRAJINA

(STANDARDA I PRAVA NEMA - KOLONIJALIZMA IMA)

Javno mnjenje u Srbiji je zasiceno uveravanjem da su svetski
posrednici, u pogledu buducnosti Kosova i Metohije, dobronamerni i da oni
obezbeduju demokratske osnove buduceg uredena ove srpske pokrajine. Što se
tice Republike Srpske Krajine, o njoj nema ni reci, a njen prognani i
obespravljeni narod se ne spominje – kao da se na njega ne odnosi Povelja o
pravima coveka, medunarodno pravo i toliko reklamirani evropski principi i
standardi. 

Debata o buducnosti Kosova i Metohije u Savetu bezbednosti je (18. mart
2007) pokazala dvolicno ponašanje zapadnoevropskih vlada i Vlade Sjedinjenih
Americkih Država. Njihovi ambasadori su tražili da se Republici Srbiji
oduzme teritorija Kosova i Metohije i da se preda šiptarskoj nacionalnoj
manjini, koja bi tamo proglasila svoju državu. O nenarušivosti granica
suverenih država, nije bilo ni reci, jer se, kako vidimo, medunarodno pravo
ne primenjujue – kad treba naneti štetu  Srbiji i srpskom narodu. Zapadni
ambasadori se nisu obazirali na cinjenicu da nema osnova u medunarodnom
pravu da nacionalne manjine mogu otcepiti deo teritorije jedne države.
Polazeci od svoje brojnosti na jugu Francuske, to bi mogli uciniti imigranti
iz arapaskih zemalja, a Meksikanci na jugu SAD – koji su se tamo
doseljavali, istovetno doseljavanju Šiptara na Kosovo i Metohiju. Naravno,
zapadne države bi odlucno sprecile svaki takav pokušaj na svojim
teritorijama, ali, eto, zdušno pomažu takvu nameru šiptarske nacionalne
manjine na Kosmetu. Kad smo rekli da je to dvolicni postupak, nismo nicim
uvredili vlade Zapada. Te vlade se, pri svakom svom koraku na medunarodnoj
sceni, pozivaju na medunarodno pravo i demokratiju, a zanemaruju cinjenicu
da to medunarodno pravo zabranjuje nasilnu secesiju državne teritorije.
(Kad, u odnosima sa Srbijom, izbegavaju da poštuju to obavezno medunarodno
pravo, one se, svakako, ponašaju dvolicno). Secesiju, izricito, zabranjuju
odredbe pravnih nacela prosvecenih naroda – definisanih u Clanu 38 (s)
Statuta Medunarodnog suda pravde u Hagu, u kojem se secesija kvalifikuje kao
najteže krivicno delo. Zapadnoevropske države su, u svojim zakonodavstvima,
predvidele ovo najteže krivicno delo – Francuska, Nemacka, Švajcarska,
Madarska... 

Dvolicnost u spoljnopolitickom delovanju vlada Zapada uocava se i u njihovom
postupku prema prognanom srpskom narodu iz Republike Hrvatske i Republike
Srpske Krajine. Kakve su razmere hrvatskog zlocina genocida nad Srbima,
pokazuje i izveštaj Generalnog sekretara Butrosa Butrosa Galija pred Savetom
bezbednosti 15. jula 1993. godine, kad je obavestio da su hrvatske vlade
prognale iz gradova (van RS Krajine) 251.000 Srba – u Jugoslaviju i Krajinu
i nepoznat broj u evropske i prekomorske zemlje. Zlocini Hrvatske nad Srbima
završili su se progonom novih stotina hiljada Srba 1995, cime je ucinjeno
etnicko cišcenje u bivšoj federalnoj jedinici Jugoslavije – Hrvatskoj u
razmeri od 80%. 

Da smo bili u pravu kad smo zapadne vlade okarakterisali kao dvolicne,
najbolje pokazuje cinjenica o progonu Srba – posle takvog hrvatskog zlocina
genocida, te vlade ne dozvoljavaju da se o tome raspravlja u UN, EU, OEBS-u
i drugim medunarodnim organizacijama, a prisilom državnih organa na
redakcije medija, obezbedile su potpunu tišinu o obespravljenom srpskom
narodu.  Zapadne vlade kriju od svetskog javnog mnjenja da su Srbi u
Republici Srpskoj Krajini bili pod zaštitom UN i da Savet bezbednosti i
Generalna skupština nisu preduzeli ništa da se Hrvatska pozove na
odgovornost i ukloni posledice okupacije teritorije koja je bila pod upravom
Mirovnih snaga OUN.

Dvolicnost vlada Zapada se ogleda i u tome što u odnosu na Srbe u Republici
Srpskoj Krajini nisu uvažavale cinjenicu da je bivša Socijalisticka
Republika Hrvatska bila dvonacionalna. Njen ustav je nedvosmisleno odredivao
da je Hrvatska država Hrvata i Srba. Znaci, oba naroda su bila državotvorna
i nikakve znacajne odluke se nisu mogle donositi bez obostrane saglasnosti –
konzensusa, kako se to kaže u politickom recniku. Medutim, zapadne vlade i
Sveta Stolica su podržale glasanje hrvatskih poslanika u Hrvatskom
parlamentu – kada su oduzele državotvornost srpskom narodu, proglasile ga
nacionalnom manjinom i onda se pozvale na citiranu odredbu Medunarodnog suda
pravde u Hagu – kojom se secesija smatra najtežim zlocinom. Ta dvolicnost
zapadnih vlada se slikovitije shvata ako uporedimo bivšu dvonacionalnu
Hrvatsku sa dvonacionalnom Belgijom. EU, SAD i Vatikan su odobrili da Hrvati
proglase Srbe nacionalnom manjinom u zajednickoj državi, a tako nešto
sigurno ne bi odobrili da u Belgiji, recimo, Flamanci oduzmu državotvornost
Valoncima i da ih proglase svojom nacionalnom manjinom.

Posle ovog pregleda trenutne situacije na prostoru bivše Jugoslavije,
iskrsava još jedan zakljucak – porazan za civilizacijsku sliku država
Zapada: Zapad i Vatikan su onemogucili državotvornom srpskom narodu u RS
Krajini pravo na 

[sim] SLOBODAN SAMARDžIC SIGNALIZIRA RUSIMA

2007-09-16 Прати разговор ANTIC.org-SNN
SLOBODAN SAMARDžIC SIGNALIZIRA RUSIMA

Albanci ce otežavati pregovore

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžic skrenuo je pažnju
predstavniku Rusije u posrednickojtrojciAleksandru-Bocanu Harcenku da
izbori na Kosovu i Metohiji ometaju koncentraciju Albanaca na pregovaracki
proces.
- Plašimo se da ce ostati malo vremena za razgovore. Albanci nijesu voljni
da na pravi nacin ucestvuju u pregovorima i dodatno otežavaju proces - rekao
je Samardžic poslije razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova
Vladimirom Titovim i predstavnikom u posrednickoj trojci Aleksandrom-
Bocanom Harcenkom.
Srbija strahuje od opstrukcije albanske strane i precutne podrške nekih
država.
Osim ucešca, mi cemo pažljivo nadgledati pregovaracki proces i skretati
pažnju clanicama Kontakt grupe na ponašanje ucesnika.
- Beograd ce svoju konstruktivnost pokazati 18. septembra na sastanku sa
posrednickom trojkom u Londonu i ne suviše detaljno obrazložiti platformu
o supštinskoj autonomiji za pokrajinu - izjavio je Samardžic za RTS.
Detalji albanskoj strani trebaju biti predoceni kada pocnu pregovori o
statusu.
Osim Rusije i Kina ostaje privržena podršci Srbiji i kao stalna clanica
Savjeta bezbjednosti UN nece prihvatiti drugo rješenje osim kompromis.
- Dobio sam uvjeravanja od najviših kineskih zvanicnika da se njihova država
protivi nametanju rješenja i ishodu koje ne bi bilo prihvatljivo za obje
strane - kazao je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremic poslije
posjete Kini.
M.B.-M.Nj.
http://www.dan.cg.yu/


   Srpska Informativna Mreza

sim@antic.org

http://www.antic.org/


[sim] Slobodan Rakitić ovogodišnji je dobitnik nagrade Stefan Prvoven čani

2006-08-25 Прати разговор ANTIC.org-SNN


Život
Pesnik Slobodan Rakitić ovogodišnji je dobitnik 
nagrade "Stefan Prvovenčani" koja mu je dodeljena na kulturnoj manifestaciji 
Raške duhovne svečanosti. Ova nagrada dodeljuje se za izuzetan doprinos 
naconalnoj kulturi.
Slobodan Rakitić rođen je 30. septembra 1940. godine u Vlasovu 
kraj Raške. Osnovnu školu završio je u Raškoj, a gimnaziju u Novom Pazaru. Jedno 
vreme studirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je na 
Filološkom fakultetu u Beogradiu na grupi za jugoslovensku i opštu književnost. 
Uređivao je književne časopise "Savremenik" i "Raška". Bio je član redakcije 
koja je 1972. godine pokrenula list "Književna reč". Jedan je od osnivača 
Srpskog pokreta obnove, čiji je do 1994. godine bio potpredsednik. Od 1991. do 
1992. godine bio je šef poslaničkog kluba SPO-a u Narodnoj skupštini, a 1993. 
izabran je za poslanika u saveznom parlamentu SRJ, gde je bio šef poslaničkog 
kluba DEPOS-a. Kada je 1994. godine isključen iz SPO-a, sa grupom istomišljenika 
osnovao je Sabornu narodnu stranku. Na mestu predsednika Udruženja književnika 
Srbije proveo je deset godine, od 1994. do kraja 2004. godine. Objavio je knjige 
pesama: Svetlosti rukopisa, Raški napevi, 
Svet nam nije dom, Zemlja na 
jeziku, Pesme o drvetu i plodu, 
Žudnja za jugom, Potomak, Osnovna zemlja, 
Tapije u plamenu, Duša i sprud i 
knjige eseja: Od Itake do priviđenja i Oblici 
i značenja. Dobitnik je književnih nagrada "Milan Rakić, "Isidora 
Sekulić", "Branko Miljković", "Laza Kostić", "Kočićevo pero", "Jovan Dučić" i 
"Zlatni Beočug". Knjiga Tapije u plamenu nagrađena je 
Oktobarskom nagradom Grada Beograda za 1990. godinu. Živi i radi u Beogradu.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=462915



[sim] Slobodan Milošević DOTUČEN!

2006-06-05 Прати разговор ANTIC.org-SNN
DOTUČEN!
Kurir otkriva najbitnije detalje doskoro tajnog izveštaja haškog sudije Kevina Parkera, koji se bavio uzrocima smrti Slobodana Miloševića

BEOGRAD - Najpoznatiji haški optuženik Slobodan Milošević je godinama sistematski uništavao zdravlje, što je na kraju dovelo do fatalnog ishoda, smrti, može se zaključiti iz detalja izveštaja koji je podneo sudija Kevin Parker predsedniku suda u Hagu. Izveštaj sudije, sa kojeg je ovih dana skinuta oznaka tajnosti, na četrdesetak strana objašnjava razloge Miloševićeve smrti.

U izveštaju sudije Parkera navodi se da je u nekoliko navrata u Miloševićevoj krvi nađena manja količina lekova za pritisak od one koja je trebalo da bude prisutna s obzirom na doze koje je uzimao. Kako se precizira, 12. januara ove godine Milošević je u prisustvu stražara i medicinskog osoblja uzimao lekove. Tom prilikom dva sata je ostao pod nadzorom da bi se otklonila mogućnost da stavlja lekove pod jezik, pa ih kasnije ispljune. Posle toga mu je uzet uzorak krvi, koji je odnet na analizu u toksikološku laboratoriju. 

Analizu je uradio dr Touv, čiji nalaz potvrđuje da je u krvi Slobodana Miloševića manja koncentracija lekova nego što je to normalno s obzirom na dozu koju je uzeo. Dr Touv je pretpostavio da se radi o rifampicinu, leku za tuberkulozu i lepru, iako nije utvrdio njegovo prisustvo ni u tragovima analize.

Posle svoje analize, dr Touv je poslao Miloševićevu krv na analizu njegovom kolegi profesoru Donaldu Ugesu sa Univerziteta u Groningenu, čiji se nalaz citira u izveštaju.- Uradio sam analizu uzorka krvi i otkrio u njoj prisustvo rifampicina. Napisao sam izveštaj i predao ga doktoru Tou u kojem je pisalo da rifampicin neutrališe dejstvo lekova za regulaciju pritiska - naveo je dr Uges.

On je poslao izveštaj dr Touvu 17. februara, a ovaj ga je prosledio dr Falkeu, glavnom lekaru u pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu 23. februara, 16 dana pre smrti Miloševića. Dr Falke okleva zbog, kako on tvrdi, obaveze pred holandskim zakonom koja se tiče prava pacijenata da lekar ne sme nijednu informaciju o njegovom zdravlju da saopšti bilo kome bez pacijentovog znanja. Međutim, Dr Falke previđa činjenicu da i on i Slobodan Milošević nisu pod jurisdikcijom holandskih vlasti, s obzirom na to da je Milošević pritvorenik u pritvorskoj jedinici UN!

U petak, 3. marta, konačno obaveštava Miloševića o nalazu dr Ugesa , pa zatim predsednika suda u ponedeljak, 6. marta. Slobodan Milošević je nađen mrtav u njegovoj zatvorskoj ćeliji 11. marta. Inače, u dodatnoj analizi koju je sproveo Institut za sudsku medicinu Univerziteta u Bonu, u mokraći Slobodana Miloševića pronađeni su tragovi droperidola, antipsihotika koji se koristi za anesteziranje ili kao izuzetno jak sedativ. Američka Federalna agencija za hranu i lekove izdala je najoštrije upozorenje u vezi s ovim lekom, navodeći da se on najstrožije zabranjuje svim srčanim bolesnicima jer u velikom broju slučajeva izaziva tešku i naglu srčanu aritmiju i infarkt s fatalnim ishodom!

Slobodan Milošević je imao uvećanu levu srčanu komoru, zakrčenje krvnih sudova koji su ulazili u srce i visok krvni pritisak i uzimanje ovog leka bi vrlo lako moglo da dovede do njegove smrti. Zvaničan uzrok smrti Slobodana Miloševića je srčani udar usled teške srčane aritmije...



[sim] Slobodan Milosevic coverage: When can we expect some truth from the CBC?

2006-03-26 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 


Saskatoon
24.3.2006

To: CBC Radio Sunday Edition

Dear Michael Enright and staff, 

Your last Sunday's programme on Slobodan Milosevic’s death revealed a biased
and propagandist approach to the whole tragedy of the systematic dismantling
of Yugoslavia, You blame one man and one man alone, and label him  “The
Butcher of Balkans”,  a tyrant”,  “a mass murderer”, and throw in the
suggestion that he “murdered millions,” all this in the brief introduction
to the interview of your equally biased interviewee, Mr. William Schabas.
You make no attempt to offer proof; yours is a guilt-by-accusation approach.

Six years after the bombing of illegal, immoral and unjust US instigated and
NATO conducted war on Yugoslavia you should have had plenty of time for
second thoughts, particularly as the evidence is out there, easy to locate,
that both Mr. Milosevic and the Serbs have been and continue to be falsely
accused.

Back in ’99 I wrote a piece, The Media and the demonization of Serbs,
which I urge you to read with fresh and open eyes.  (See below.)

Michael Parenti’s article of 2003, The demonization of Slobodan Milosevic,
adds more to the contarary evidence of Milosevic's  and Serbs' guilt that
you and your programme so completely ignore. (See below.)

To bring the point home about the absurdity of the claims against Milosevic,
I am sending Swiftian piece by Jan Oberg from Sweden,  The real story: How
Milosevic was more evil than you ever knew, which I hope will tickle your
funny bone, and waken your (dormant) sense of honesty and truth in
broadcasting. (See below.)

I will end with the hope, which is fast fading, that the CBC  in general and
your programme in particular, would pull away from the NATO/US dominant
perspective on all matters regarding international affairs, ands start
speaking truth to power, at last. Canadians have the right to expect more
from our public broadcasting!

After William Schabas’ morally and intellectually lazy justification of the
victor’s courts  such as the one that has provided “judicial lynching” (in
Edward L. Greenspan’s words)  to Slobodan Milosevic, I would hope that you
would soon do an in-depth interview with Professor Michael Mandel from York
University’s Osgoode Hall, whose book, How America Gets Away with Murder:
Illegal Wars, Collateral Damage and Crimes Against Humanity, tells all, from
the perspective of international law. (You can find a review of it by Edward
Herman  at  http://zmagsite.zmag.org/JulAug2004/herman0804.html )

Sincerely

Marjaleena Repo
201 Elm Street
Saskatoon, SK
S7J 0G8
[EMAIL PROTECTED]



THE MEDIA AND THE DEMONIZATION OF THE SERBS


by Marjaleena Repo 

Tuesday, March 30, 1999 

  



The Yugoslavian government has just expelled some journalists from NATO
countries from its territory. This is deplored by the media as “censorship,”
but in some of us it has created a strange sense of relief: perhaps now
there will be a ceasefire in the 10-year disinformation campaign about the
Yugoslavian conflict in general and the Serbs in particular. Or at least the
“journalists” (few actually deserve the name) have to declare that what they
are talking about is unverified rumour and hearsay since they are nowhere
near the scene. Up to this point they have been able to create the false
impression that they have witnessed the events they report on. 

The Western media's relentless demonization of the Serbs of Yugoslavia has,
however, produced a very predictable (and no doubt, wished-for) result: a
truly genocidal assault on the Serbian people by Western military might,
Canada to its eternal shame participating, breaking every relevant
international covenant and treaty. 

The pack-journalism over the last ten years has also succeeded in
hoodwinking many Canadians into thinking that what is at stake is the
good-riddance of a Serbian Hitler who has attempted a final solution of
sorts on assorted ethnic groups in Yugoslavia. A lot of well-intentioned
people are cheering the bombing of yet another pariah nation into the Stone
Age. With the accumulated effects of media rumour-mongering and willful
disinformation, who can blame these folks for their barely controlled blood
thirst? After all, because Hitler wasn't stopped in time, millions perished
in concentration camps, goes the heart-felt argument. 

Yet the labelling of Yugoslavia's Serb leaders as Hitlers — and the Serbs
themselves as brutal, subhuman monsters — is a familiar trick from recent
history. It has been perpetuated by the various hired hands, PR firms, who
have worked overtime for the various ethnic groups pushing for secession
which would utterly destroy the once well-functioning, multi-ethnic
Yugoslavian federation and replace it with small nation-states which
ethnically cleansed themselves (Croatia, for instance, expelled between
500,000 and a million Serbs from its territory.) The media has merely
carried the message of these hidden hands of the Balkan conflict. 

The 

[sim] Slobodan Miloševic' bic'e danas sahranjen u dvorištu porodic(ne kuc'e u Požarevcu

2006-03-18 Прати разговор ANTIC.org-SNN





http://www.kurir-info.co.yu/dnevne-vesti/V-04-18032006.shtml 
   
 00. mart 2006.ISPRAAJSlobodan Miloševi 
bie danas sahranjen u dvorištu porodine kue u Požarevcu. Sahrani nee 
prisustvovati niko od lanova uže porodiceBEOGRAD - Slobodan Miloševi 
od danas "stanuje" na staroj adresi! Miloševiev današnji ispraaj od Beograda 
do groba u dvorištu njegove porodine kue u Požarevcu, meutim, prolazi u znaku 
neizvesnosti da li e poslednji grumen zemlje na koveg baciti svi lanovi 
njegove familije.Niko od lanova najuže porodice bivšeg predsednika Srbije i 
SR Jugoslavije Slobodana Miloševia nee doi na njegovu sahranu.Milutin 
Mrkonji rekao je agenciji Beta da na sahranu Miloševia u Požarevcu nee doi 
ni njegova supruga Mirjana Markovi, ni sin Marko, kao ni erka Marija 
Miloševi.To je potvrdio i potpredsednik SPS Milorad Vueli, koji je ispred 
Muzeja "25. maj", u kojem je izložen koveg s Miloševievim posmrtnim ostacima, 
rekao da oni nee prisustvovati sahrani iz bezbednosnih razloga. 
Filaret služi opeloIako je bilo najavljeno da e Slobodan 
Miloševi biti sahranjen bez verskih obreda, na njegovoj sahrani e ipak biti 
održano opelo koje e služiti vladika mileševski Filaret, potvrdio je sino za 
radio Fokus Uroš Šuvakovi, lan Udruženja "Sloboda".Na hiljade graana i 
jue su strpljivo ekali u dugom redu ispred Muzeja revolucije da se poklone 
Slobodanu Miloševiu. Skrhani bolom, padali su pred koveg kukajui i zapomažui 
"Kuku nama, Slobo", dok su ih momci iz obezbeenja jedva obuzdavali i sklanjali 
u stranu.U poasnoj straži pored odra jue su viene i vremešne Smilja 
Avramov i Borka Vui, dok je glumica Ivana Žigon došla s grupom dece. Poast 
Miloševiu odali su ruski politiari Sergej Baburin i Genadij Zjuganov. Emocije 
okupljenih izazvao je uplakani Momir Bulatovi. Taman što se Momo poklonio, do 
odra je došao Nebojša Pavkovi. I on se klanjao. I Aco Tomi, 
takoe. - Zbog kontradiktornih izjava vlasti u Srbiji 
povodom bezbednosti porodice i zbog pretnji i ucena upuenih Miri Markovi, 
porodici se onemoguuje, u stvari, dolazak na sahranu i porodica na njoj nee 
biti prisutna - rekao je Vueli.Na sahranu najverovatnije nee doi 
Marija Miloševi jer je ljuta zbog odluke da joj otac bude sahranjen u 
dvorištu.- Marija je najviše ljuta na majku i brata, koji su iznenada 
doneli odluku da Miloševia sahrane u Požarevcu. Ona smatra da njenog oca treba 
sahraniti na porodinom groblju u Lijevoj Rijeci, pored oca i predaka - kaže 
sagovornik Kurira sa Cetinja, koji svedoi da je Marija burno reagovala i 
plakala kada je ula da e Miloševi poivati u dvorištu ispod lipe.Na 
sahrani bivšeg presednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševia danas u Požarevcu, 
na centralnom požarevakom trgu, prigodne govore održae potpredsednik 
Socijalistike partije Srbije Milorad Vueli, predsednik Opštine Požarevac 
Dušan Vujii i predsednik Opštinskog odbora SPS Miomir Ili.U pres centru 
je saopšteno da e oproštajne govore na Trgu osloboenja održati i generali 
Božidar Deli i Leonid Ivašev, svedoci odbrane u procesu koji se vodio protiv 
Slobodana Miloševia pred Tribunalom u Hagu.Nakon mimohoda, planirano je 
da se oko 16 asova povorka uputi ka dvorištu porodine kue Miloševia, gde e 
on biti sahranjen.Organizatori do zakljuenja lista nisu znali ko e kraj 
Miloševievog grobnog mesta držati govor.Sahrani bivšeg predsednika SRJ 
i Srbije Slobodana Miloševia prisustvovae, kako je saopštio Odbor za sahranu, 
ambasadori Kube, Ukrajine, Belorusije i Kine u Srbiji i Crnoj Gori.Na 
sahranu dolazi delegacija Meunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševia, 
koje predvode bivši ameriki državni tužilac Remzi Klark i Velko Volkanov iz 
Bugarske.Delegaciju ruske Dume predvodie predsednik Komunistike 
partije Rusije Genadij Zjuganov i potpredsednik Dume Sergej Baburin.Na 
sahranu Miloševia dolaze i predstavnici leviarskih partija iz desetak 
zemalja.Bilo je najavljeno da e sahrani Slobodana Miloševia 
prisustvovati i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, ali je saopšteno da 
je njegov dolazak doveden u pitanje zbog izbora u toj zemlji.Inae, za danas 
je u Požarevcu najavljen dolazak 200.000 ljudi, 50 zvaninih delegacija i preko 
hiljadu novinara.(D. M. - D. N.)Copyright © 2003-2005 
KURIR 


[sim] Slobodan Milosevic i Branko Kostic: Nismo znali za granatira nje Dubrovnika

2006-02-15 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 Slobodan Milosevic i Branko Kostic: Nismo znali za granatiranje Dubrovnika
 

 
HAAG - Bivsi jugoslavenski predsjednik Slobodan Milosevic pred Haaskim je sudom
zavrsio visednevno ispitivanje svjedoka obrane Branka Kostica, crnogorskog clana
predsjednistva SFRJ, koji je danas tvrdio kako vodstvo u Beogradu 1991. nije
znalo da JNA granatira Dubrovnik. 

Tadasnji savezni ministar obrane general Veljko Kadijevic i nacelnik glavnog
stozera JNA general Blagoje Adzic uvjeravali su krnje Predsjednistvo SFRJ kako
su zabranili da JNA otvara vatru na Dubrovnik, tijekom opsade grada u jesen
1991., ispricao je Kostic odgovarajuci na dodatno ispitivanje optuzenog. 

Jesmo li mi dobili ijednu informaciju da JNA bombardira Dubrovnik?, pitao je
Milosevic, na sto je svjedok odgovorio negativno. 

POGLEDAJTE VIDEO O PALJENJU CILIPA 

On je takoder potvrdio Milosevicevu tvrdnju da tijekom rata u Hrvatskoj ni jedan
od ratnih zarobljenika odvedenih u logore u Srbiju nije ubijen. U zatvorima JNA
na teritoriju Srbije nije ubijen nitko od zarobljenika iz Hrvatske, kazao je
svjedok. 

Kostic, koji se u Milosevicevoj optuznici za Hrvatsku navodi medu sudionicima
udruzenog zlocinackog pothvata, potvrdio je i Miloseviceve teze o miroljubivosti
politike koju je Srbija vodila dok je on bio njezin predsjednik 1990-ih jer,
primjerice, u njoj u vrijeme rata nije bilo ubojstava i progona nesrpskih
stanovnika, iako su oni cinili trecinu ukupnog stanovnistva. 

Nakon Kostica, Milosevic ce izvesti novog svjedoka obrane. Do kraja dokaznog
postupka obrane prema vazecem je rasporedu sudenja ostalo 20 radnih dana, pa bi
ta faza sudenje trebala zavrsiti do kraja travnja, ako ne bude novih odgoda zbog
bolesti optuzenog. 

Bivsi predsjednik Srbije i SRJ optuzen je u 66 tocaka za genocid u BiH i zlocine
protiv covjecnosti u Hrvatskoj i na Kosovu 1990-ih.(Hina)  


 
http://www.jutarnji.hr/

   Srpska Informativna Mreza

sim@antic.org

http://www.antic.org/


[sim] Slobodan Milosevic petu godinu na sudu

2006-02-11 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Slobodan Milosevic petu godinu na sudu

BEOGRAD - Sutra se navrsava cetiri godine od pocetka sudenja bivsem predsedniku
Srbije i Jugoslavije Slobodanu Milosevicu u Haskom tribunalu. Milosevic je
uhapsen u aprilu 2001, u zatvor Seveningen prebacen je 28. juna iste godine, gde
mu se sudi za ratne zlocine u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji i za genocid u
BiH.

Proces u Hagu obelezen je od samog pocetka sukobima optuzenog sa sudijama, koji
nije prihvatio dodeljene branioce, vec je odlucio da se brani sam jer, kako
kaze, ne priznaje sud, a vise od 20 puta dolazilo je i do prekida sudenja zbog
njegovog zdravstvenog stanja.

Advokat Toma Fila smatra da postoji opasnost da sudenje ne bude nikada okoncano.
- Uz objedinjavanje tri optuznice, pitanje je kada ce se i da li ce se uopste
zavrsiti taj postupak. Drugo, Milosevic bi mogao da bude proglasen suvise
bolesnim za nastavak procesa, ili bi cak mogao da umre u zatvoru u Sheveningenu.

Milosevic ceka odluku sudskog veca o zahtevu da mu bude dozvoljen odlazak na
lecenje u Moskvu. Za Milosevicevog advokata Dragoslava Ognjanovica to je
presudan momenat u daljem toku sudenja. - Od toga zavisi citav postupak, jer
ako se nekome ne dozvoljava da odrzava svoje zdravlje, onda je citav tok
postupka doveden u pitanje - kaze Ognjanovic.

U slucaju da Milosevica puste na odredeno vreme, Fila smatra da bi to bilo
smatrano porazom njihovog sudenja, odnosno kod nas bi se na to gledalo kao na
veliku pobedu.
On kaze da svet polako gubi interesovanje za sudenje Milosevicu i da su zapadne
vlade nezadovoljne jer ono predugo traje i kosta mnogo.

T. U

http://www.glas-javnosti.co.yu/





   Srpska Informativna Mreza

sim@antic.org

http://www.antic.org/


[sim] Slobodan Milosevic u kriticnom stanju

2005-12-13 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Ruski strucnjak potvrdio za Blic 

Slobodan Milosevic u kriticnom stanju 

Slobodan Milosevic je u veoma kriticnom stanju. On ne moze da ucestvuje u
daljem sudenju jer mu je zdravlje znatno pogorsano, pre svega po pitanju
arterijske cirkulacije i cirkulacije u mozgu. Milosevicu je neophodno
ozbiljno lecenje - rekao je juce za Blic doktor Bokerija Leo Antonovic iz
Naucnog centra za kardiovaskularnu hirurgiju Bakuljeva Ruske akademije
nauka. 

Bivsi predsednik SRJ zatrazio je prekjuce na sudenju pred Haskim tribunalom
da se za vreme zimske pauze podvrgne medicinskom tretmanu ove ustanove, kako
bi bio spreman za nastavak sudenja sredinom januara. 

- Naucni centar je jos 2003. godine primio molbu Haskog tribunala o lecenju
Milosevica. Formirana je grupa lekara u kojoj su, po mojoj odluci, bili i
Jelena Guluhova, clan Ruske akademije nauka, i Milosevicev licni lekar
Zlatko Mijailovic, koji su Milosevica posetili u pritvorskoj jedinici
Tribunala, pregledali ga i sastavili plan lecenja. Ove godine, posto se
Milosevic i dalje stalno zalio na zdravstvene prebleme, poslao sam da ga
pregleda profesorka Margarita Smiljina, ugledni kardiovaskularni strucnjak.
Po njenom dolasku, pregledao sam kompletnu dokumentaciju i zakljucio da se
Milosevicevo stanje bitno pogorsalo - kaze doktor Bokerija, navodeci da je
Centar Bakuljeva spreman da primi bivseg predsednika SRJ radi daljih
pregleda, odredivanja terapije i lecenja. 

- Sto se tice prakticne organizacije njegovog dolaska u Moskvu, njegovog
obezbedenja i slicno, to nije pitanje o kojem moze da odlucuje Naucni
centar. Mi smo, pre dve nedelje poslali pismo u Hag s kompletnom medicinskom
dokumentacijom i misljenjem da zbog zdravstvenog stanja, Milosevic ne moze
da ucestvuje u daljem sudenju i da mu je neophodno ozbiljno lecenje - kaze
doktor Bokerija. 

Naucni centar Bakuljeva je jedan od najuglednijih u u svetu. Samo prosle
godine u njemu je obavljeno 7.000 operacija na mozgu i krvnim sudovima. 

Inace, Sudsko vece Haskog tribunala odlucilo je juce da ne izdvaja sudenje
Slobodanu Milosevicu po optuznici za zlocine na Kosovu. 

Vece je, istovremeno, odbilo Milosevicev zahtev da mu produzi vreme za
izvodenje dokaza odbrane. 

T. M. Subota 

http://www.blic.co.yu



   Srpska Informativna Mreza

sim@antic.org

http://www.antic.org/


[sim] Slobodan Samardzic: Stvarnost i fikcija Kosova iMetohije

2005-08-17 Прати разговор ANTIC.org-SNN
 

16. avgust 2005. god.

KIM-info bilten 16-08-05

Misljenja



Stvarnost i fikcija Kosova i Metohije

http://www.nspm.orgyu/komentari%202005/2005_slsm_kosovo.htm
http://www.nspm.org.yu/komentari%202005/2005_slsm_kosovo.htm 

by Slobodan Samardzic

Slobodan Samardzic is Professor at Department of Political Science, Belgrade
University, and Political Adviser to the President of the FRY. Area of his
studies includes political ideas and institutions, contemporary federalism,
political theory and practice of constitutionalism, political system of
Yugoslavia, and European Union. His long-term study visits include
Göttingen, Frankfurt/M, Fribourg and Brussels. He has published several
books: Ideology and Rationalism (1984), Council Democracy (1987), Yugoslavia
and the Challenge of Federalism (1990), Coercive Community and Democracy
(1994), European Union as a Model of the Supranational Community (1998). 

Kada su veliki svetski majstori rešavanja konflikata pisali scenario za
poslednju epizodu dramske serije o Kosmetu, nisu ni pomišljali da su i sami
statisti u stvarnom istorijskom zapletu koji nije zapo(Bèeo 1990. i neæe se
završiti 2006. godine. Da su svoju ulogu shvatili na skromniji naèin, možda
bi i mogli da pomognu da ovaj teški spor izmeðu Srba i Albanaca najzad poène
da se rešava. Jer, nama Srbima i Albancima zaista je potrebna pomoæ nekog
meðunarodnog autoriteta u ovoj stvari. Ali izgleda da je pružanje
nepristrasne pomoæi u rešavanju sporova ove vrste, dakle dugotrajnih i
teških sukoba, samo jedna laboratorijska sutuacija u ideologizovanim
seminarima o conflict resolution . Poslednja zamišljena epizoda u storiji o
Kosovu i Metohiji, nazvana «standardi pre statusa», poèinje da lièi na sve
drugo sem na sopstveni naslov i po tome je slièna onoj prvoj, koja je,
setimo se, bila nazvana «Milosrdni anðeo». 

Neznanje i oportunizam kao proizvoðaèi fikcija 

Ono što suštinski razlikuje vreme «Milosrdnog anðela» i «standarda pre
statusa» jeste sama situacija. Ona autore ovog komada pretvara u statiste
jedne mnogo šire i složenije drame, koju oni niti shvataju niti žele da
prihvate. Ko bi se udubljivao u Kosovo, pored Iraka, Avganistana i novog
terorizma? Ali njihova namera da napišu poslednju epizodu, i da je, ako
treba, i sami odigraju, nema mnogo veze sa kosmetskom stvarnošæu, koja æe
nastaviti da postoji i kada oni odu, ili bar promene modus svog prisustva.
Na delu je otpor stvarne situacije stvarnoj fikciji. Na jednoj strani imamo
stvarni život na Kosmetu, a na drugoj tehnièki izveštaj o standardima
specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Savetu
bezbednosti. Na jednoj strani, nemoguænost povratka dvesta pedeset hiljada
prognanih, a na drugoj ispraznu prièu o povoljnijoj klimi i uslovima za
povratak, naravno bez brojki i èinjenica. Na jednoj strani imamo sto pedeset
zgarišta gde su doskora bili vrhunski spomenici kulture i žive bogomolje u
koje je išao narod, na drugoj izveštaj o odluènoj spremnosti na «poèetak
poèetnog pokušaja». Na jednoj strani imamo srpsku decu koju u škole veæ šest
godina prate naoružani vojnici, na drugoj ubeðivanje u suštinski napredak u
obezbeðenju slobode kretanja, ne raèunajuæi Severnu Mitrovicu. I tako dalje.
To je ta promenjena situacija koja ne dozvoljava sapunski happyend , kako je
to jednom zamišljeno. 

Postepeno pretvaranje Kosova i Metohije iz multietnièke u monoetnièku
sredinu pred oèima meðunarodne upravljaèke misije samo je jedan, iako
najteži pokazatelj podbaèaja te misije za šest godina njenog delovanja. Ni
drugi delovi kosmetske stvarnosti nisu bolji, iako nisu tako ljudski
dramatièni kao što je sluèaj sa položajem Srba u pokrajini. Njena privreda u
potpunom je rasulu, njena socijalna stvarnost uveliko kriminalizovana. Sami
zvaniènici UNMIK-a govore o stopi nezaposlenosti od 70 odsto. U gradovima
vlada urbanistièki haos. U Prištini, prema UNMIK-ovim procenama, ima preko
500.000 stanovnika, prema nepunih 300.000 pre njegovog dolaska, uz manjak od
35.000 Srba koji su pre rata tamo živeli. Grad se guši u dimu termoelektrane
«Obiliæ», a nema struje tri do èetiri dana nedeljno u zimskim mesecima, kao
ni drugi gradovi i sela širom pokrajine. Uz sve to, resursi srpske imovine,
èijom je prostom otimaèinom kupovan socijalni mir, gotovo su sasvim
presušili. Javnim i politièkim životom vladaju klanovi, èiji se narašèišæeni
raèuni napla(Bæuju životima. Nije u takvoj situaciji èudo što je na èelo
vlade, dakle privremenih institucija samouprave, koje, po Petersenovom
izveštaju, polako ali sigurno ispunjavaju demokratske standarde, došla osoba
optužena za ratne zloèine. 

Ali ma koliko ova situacija izgledala teška i gotovo besperspektivna, za nju
postoji relativno jednostavan lek. To je nezavisnost Kosova i Metohije. Kada
albanski lideri o tome govore, nama je jasno da ovaj ultimativni zahtev nema
suštinske razloge u postojeæoj situaciji u pokrajini, pa èak ni u situaciji
koja je vladala tokom devedesetih godina. Ovde naprosto imamo posla sa

[sim] Slobodan Miloševic oborio tvrdnj u tužilaštva

2005-06-30 Прати разговор ANTIC.org-SNN


Slobodan Miloševic oborio tvrdnju tužilaštva da su zlocinci iz 
redova "Škorpiona" bili pripadnici srpske policijeDALEKO OD SRBIJE I SREBRENICE@ Miroslav ZARIC 

 
Šokantni prizor streljanja šestorice Muslimana iz Srebrenice, koji je zamenik 
glavnog tužioca Haškog tribunala Džefri Najs povezao sa pripadnicima MUP Srbije 
i odgovornošcu Slobodana Miloševica, uzdrman je kao dokaz na sudenju bivšem 
predsedniku Srbije i SRJ. Iako je, u 
nedelji za nama, izgledalo da su i optuženi i njegov 33. svedok, bivši pomocnik 
republickog ministra, general Obrad Stevanovic, oboreni s nogu video trakom, 
koju je lansirao tužilac, Miloševic je, u zadnjem trenutku, uspeo da obrne 
stvari i potpunosti ospori Najsovu tvrdnju kako su zlocinci iz redova 
"Škorpiona" bili pripadnici srpske 
policije. Poslednjeg dana unakrsnog 
ispitivanja, Englez je, predocavanjem dva dokumenta Uprave za borbu protiv 
organizovanog kriminala MUP Srbije, ciju autenticnost Stevanovic nije mogao da 
ospori, dokazao da je 120 pripadnika "Škorpiona", 25. marta 1999, prevedeno u 
sastav MUP i upuceno u Prolom Banju. Najs je procitao, medu njima, ime 
komandanta Slobodana Medica Boce i ostalih osoba sa snimka 
zlocina. Zbunjeni svedok se uzalud 
pravdao da ovo nije znao i objašnjavao kako je, po zakonu, ovako nešto bilo 
nemoguce, jer su u rezervni sastav MUP mogli da se primaju samo pojedinci, a ne 
i citave jediice. o Vi ste bili na celu 
službe i znali ko je Medic – optužio je Najs 
Stevanovica. - To nije tacno, a pokazace 
istraga u Beogradu, koja je veoma intenzivna, da sam ja govorio istinu – 
odgovorio je svedok. o Da li je jasno da 
je u Racku bila jedinica OVK? – direktno se oglušio Miloševic o upozorenje 
predsedavajuceg sudije Robinsona da ne postavlja sugestivna 
pitanja. - Grupa iz Racka je stalno 
ugrožavala komunikaciju Priština - Prizren – odgovorio je 
Stevanovic. o Njihov komandant Šukri 
Buja, rekao je na sudenju da su oni prvi otvorili vatru iz teškog 
naoružanja. - Da. Policija je napadnuta 
od terorista u toku redovne akcije. o G. 
Najs ponovo ovde pokušava da proturi tezu o nenaoružanim civilima, a i vrapci 
znaju da su to bili teroristi. - Opet 
kršite pravila o zabrani sugestivnih pitanja g. Miloševicu – opomenuo ga je 
sudija Robinson. o Kakav postupak je 
pokrenut oko ubistva 40 ljudi – pritisnuo je svedoka sudija Ian 
Bonomi. - Policija nikog nije 
ubila. 0 Ubistvo je ubistvo, bilo ono 
slucajno ili namerno. - Covek može 
poginuti iz razlicitih razloga i smrt ne mora uvek da nastupi kao posledica 
ubistva – objasnio je Stevanovic. o Može 
li sukob sa teroristickom grupom da se kvalifikuje kao ubistvo? – pobunio se 
Miloševic. - Jedino kao eksces, ako se 
dogodi nezakonita upotreba oružja – objasnio je 
svedok. Posle ovih sitnih carki, usledio 
je dug i gotovo monoton dijalog optuženog i svedoka, tokom kojeg je Miloševic, 
rec po rec, citao Stevanovicu zabeleške iz njegovog rokovnika, a ovaj tumacio 
šta one znace. o Ima li išta u njemu što 
dovodi u pitanje ispravnost rada policije i državnih organa oko Kosova? – sažeo 
je stotinak pojedinacnih pitanja u jedno 
opšte. - Siguran sam da nema – odgovorio 
je svedok. Stevanovic nije znao da 
objasni kako je njegov radni dnevnik dospeo u Najsove ruke, još u vreme kad je i 
sam bio osumnjicen pred tribunalom, ali je objašnjavanje "šta je pisac hteo da 
kaže" tokom unakrsnih pitanja, nastavio sa istim strpljenjem, kad je o istim 
zabeleškama poceo dodatno da ga ispituje 
Miloševic. o Šta vam znaci ovo "zaštita 
od propagande" i "vojska ratuje, a policija krade"? – interesovalo je 
optuženog. - To je tekst jednog letka, 
koji je rasturao NATO, kako bi izazvao razdor izmedu vojske i 
policije. Kao da je samo ovaj trenutak 
cekao, cim je Stevanovic izgovorio rec "letak", Miloševic ga je naterao da 
glasno procita tekst letka OVK, u kojem ona poziva bracu i sestre Albance da 
pokupe licne stvari i u velikim grupama, krenu pešice ka Makedoniji i 
Albaniji. - Pitanje ne proistice iz 
unakrsnog ispitivanja i kako uopšte može da se uvede u postupak postojanje 
ovakvog letka, kad je ovde svedok Ibrahim Rugova rekao da je bilo nemoguce 
rasturati takve letke – pobunio se Najs. 
o I te kako proistice, jer ste vi tvrdili da su srpske snage isterivale Albance 
sa Kosova, a ovde vidimo da ih letak OVK poziva da ga napuste – uzvratio je 
Miloševic. - Molim vas, imate na grafoskopu i ovaj drugi letak i procitajte nam 
njegov prevod i ko ga je potpisao. - 
Ibrahim Rugova – procitao je Stevanovic poziv kosovskog lidera zemljacima da se 
evakuišu, jer NATO nije uspeo da zaustavi "srpskog 
okupatora". Kao u izvrsno izrežiranoj 
drami, Miloševic je, za kraj dodatnog ispitivanja svog svedoka, ostavio snimak 
monstruoznog zlocina nad šestoricom Muslimana, kod 
Trnova. o Molim tehnicara da pusti ceo 
snimak – zatražio je da svedok na njemu cita datume, kad je koja slika iz 
priprema "Škorpiona" snimana. – Vidite, sveštenik ih najpre blagosilja 26. maja, 
zatim slede 26, 27, pa 30. jun, potom 1. i 3. 

[sim] Slobodan Milosevic Freedom Center The Hague

2004-10-08 Прати разговор ANTIC.org-SNN





Slobodan Milosevic Freedom Center 
The HaguePress 
releaseThe Hague, October 8, 2004. On October 12, ‘Slobodan 
Milosevic Freedom Center The Hague’ will hold its first press conference at The 
Bel Air Hotel, Johan de Wittlaan 30, 2517 JR, The Hague. The Bel Air Hotel is 
located next to the Tribunal and the International Congress Center.The 
press conference will start immediately after the adjournment of the Milosevic 
trial, at around 2 p.m. Issues and material to be presented:1. 
The current situation concerning the defense of President Milosevic, and the 
steps being taken by the Freedom Center against the tribunal’s decision to 
impose counsel.2. The presentation of evidence showing the relationship 
between the war-time Bosnian Muslim leader Izetbegovic, and senior Al-Qaeda 
leadership. 3. The relationship between the Democratic candidate for the 
American Presidency, John Kerry, and Albanian terrorists in Kosovo. 
The press conference will be attended by Nico Varkevisser (spokesman) 
and Mr. Nico Steijnen (lawyer). Slobodan Milosevic Freedom Center The 
HagueTo support Slobodan Milosevic in his struggle against The 
Hague Tribunal and the false indictments, the ‘Slobodan Milosevic Freedom Center 
the Hague’ has been established in the Netherlands.  The 
purpose of the Freedom Center is to inform the public of what is happening at 
The Hague Tribunal; the violations of international law and the gross violations 
of the rights of those accused by the tribunal. The necessity of the 
Freedom Center has become extremely urgent since the Tribunal, in violation of 
international law and even its own rules, denied Milosevic the right to present 
his own defense. Our goal is to present the truth about what 
happened in Yugoslavia, and to clarify the overriding political objectives of 
the tribunal, and its supporters.President Milosevic is fighting against 
a monstrous machinery that is determined to use any means to punish the Serbian 
people for their resistance against the destruction of Yugoslavia by terrorist 
and fascist forces.The Serbian people are the real ones accused by the 
Tribunal, and President Milosevic is in The Hague fighting for their 
future.The destruction of Yugoslavia is not an isolated incident, nor is 
it solely the result of internal factors. Therefore an understanding of what 
happened to Yugoslavia is a precondition to understanding the present global 
situation.It is necessary that all people devoted to peace, truth and 
justice increase their forces, to expose the truth and undertake the important 
work of winning the hearts and minds of peace loving people, to unite and fight 
against fascism, terrorism and war. The struggle of President Milosevic in 
The Hague makes it necessary to have an organization in the Netherlands. For 
that reason President Milosevic has appointed Nico Varkevisser from Amsterdam to 
be his assistant, and the coordinator of this organization. ‘Slobodan 
Milosevic Freedom Center the Hague’ is an independent entity within the Dutch 
Foundation ‘Holland Yugoslavia’, an organization established during the NATO 
aggression against Yugoslavia in 1999. The board of the Freedom Center will 
include Nico Steijnen, an attorney from the Netherlands and Andy Wilcoxson, an 
analyst from the United States. Members of the board of Slobodan 
Milosevic Freedom Center The Hague: Nico Varkevisser: Spokesman, and 
assistant to the PresidentE-mail: [EMAIL PROTECTED]Nico 
Steijnen: Legal affairsE-mail: [EMAIL PROTECTED]Andy 
Wilcoxson: Trial reporter, researcher and analyst E-mail: 
[EMAIL PROTECTED]---Address:Slobodan 
Milosevic Freedom Center The Hague:Sloterkade 201058 HE 
AmsterdamNetherlandsPhone/Fax: + 31 20 615 1120General e-mail: 
[EMAIL PROTECTED]You can send your donations 
to:Postbank NV P.O. Box 1800 1000 BV Amsterdam 
NetherlandsFor: (please write full name) Stichting 
Nederland-JoegoslaviëMilosevic Freedom CenterAmsterdam, 
NetherlandsInternational Bank Account (IBAN): NL 90 PSTB  0122 
80Bank swift (BIC) code: PSTBNL21


---Outgoing mail is certified Virus Free.Checked 
by AVG anti-virus system (http://www.grisoft.com).Version: 6.0.773 / 
Virus Database: 520 - Release Date: 5-10-04


[sim] Slobodan Milosevic: Zapad razbio SFRJ

2004-08-31 Прати разговор ANTIC.org-SNN
Title: Message




Slobodan Miloevi: "Zapad razbio SFRJ" 
HAG - Bivi predsjednik Srbije i SRJ Slobodan Miloevi rekao je jue, 
u uvodnoj rijei na poetku odbrane na suenju pred Hakim tribunalom, da su 
optube protiv njega lane i optuio Zapad za razbijanje SFR Jugoslavije. 
"Optube protiv mene su beskrupulozne lai i manipulacije iji je cilj 
prekrajanje istorije. Sve je postavljeno na glavu da bi se pravi krivci za rat 
protiv Jugoslavije zatitili. injenica od koje se mora poi je plansko i 
nasilno razaranje Jugoslavije. Po diktatu Nemake i Vatikana, potpomognutih od 
SAD i Evropske zajednice, razorena je multietnika, multikonfesionalna i 
multikulturalna drava, da bi bile stvorene jednonacionalne mini-drave", rekao 
je Miloevi. 
On je dodao da je "zajednika zloinaka namera postojala, ali ne u Beogradu, 
ve kod zdruenih seceonistikih snaga i Nemake, Vatikana, SAD i Evropske 
zajednice". 
Miloevi je ponovio da je Haki tribunal nelegalna institucija "iji je 
jedini cilj prikrivanje greaka Zapada i opravdavanje zloina - razaranja jedne 
drave i agresije na Kosmetu". 
On smatra da je biva Jugoslavija "razorena planski i nasilno, ratom koji se 
i dalje vodi i u kojem je poinjena serija ratnih zloina", ime su "razoreni 
pravni sistem UN-a i naela na kojima je poivala savremena civilizacija". 
Miloevi, optuen za genocid u BiH i zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj i 
na Kosovu, osvrnuo se zatim na izbijanje rata u bivoj Jugoslaviji 1991, 
okrivljujui, osim zapadnih zemalja i Vatikana, paravojne formacije i teroriste 
u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. 
Podsjeajui da su na kljunim poloajima u bivoj Jugoslaviji u to vrijeme 
bili Hrvati - Stjepan Mesi, Ante Markovi i Budimir Lonar - on je rekao da je 
"ta vlast prepustila teren paravojnim formacijama, trgovcima orujem, 
kriminalcima i, kasnije na Kosovu, narko-mafiji i teroristima, delujui 
sinhronizovano sa Nemakom, Vatikanom i Evropskom zajednicom". 
Rat u Jugoslaviji otpoeo je, po njegovim rijeima, nezakonitom secesijom 
Slovenije koja je bila "kolski primer oruane pobune protiv drave, po Ustavu 
SFRJ i Povelji UN", ali su evropske sile stale na stranu separatista, osuujui 
legalnu oruanu silu. 
"Ubijanje vojnika JNA bio je obian zloin, a ne rat", ocijenio je Miloevi. 

Od tada su, nastavio je on, "inverzija krivice za zloin i zamena teza, koje 
su prihvatili ameriki i evropski mediji, postale pogonsko gorivo za rat". 
"U izazivanju rata u BiH podrkom u novcu i oruju uestvovale su i mnoge 
arapske zemlje, koje su u Bosnu odmah poslale i mudahedinske borce koje je 
tokom rata u Avganistanu naoruala CIA", rekao je Miloevi. 
Miloevi je u nastavku uvodne rijei tvrdio da su srpsko vostvo i on lino 
nastojali da poetkom devedesetih godina prolog vijeka ouvaju Jugoslaviju od 
nasilne oruane i nelegalne secesije Slovenije, Hrvatske i BiH koju je 
podravala meunarodna zajednica. 
Uvodnu rije odbrane Miloevi e zavriti danas. (Beta) 
Klinton falsifikovao razloge za agresiju Administracija predsjednika 
SAD Bila Klintona falsifikovala je 1999. godine sve razloge za agresiju na SR 
Jugoslaviju, ukljuujui i masovno ubistvo Albanaca u selu Raak, rekao je jue 
bivi predsjednik Srbije i SRJ Slobodan Miloevi pred Hakim 
tribunalom


http://www.nezavisne.com/


[sim] Slobodan Milosevic - prokletstvo ili zaborav?

2004-07-28 Прати разговор Antic.org - SNN




KLJU, etvrtak, Jul 29, 2004 
20:05 

Slobodan Miloevi - prokletstvo ili 
zaborav?

Kada priamo o Miloeviu, govorimo li o njemu ili 
o nama? Da li bi ga Srbi radije zaboravili nego odrekli? Kako postaje gotovo 
nebitan, u asu kada su njegovi uinci sudbinski vani za ivot Srbije. Hoe li 
ga odbrana oiveti, i konano, hoe li mu Srbi, jednom oprostiti?

Govore: Momir Bulatovi, Ljiljana Smajlovi, Nenad 
Stefanovi, Nenad Proki i Milutin Mrkonji.

Voditelj: Nataa MiljkoviReditelj: Marko 
Popovi


http://www.rts.co.yu/


[sim] SLOBODAN NA SLOBODI - KOSMET U SRBIJI

2004-04-03 Прати разговор Vladimir Krsljanin



http://www.sloboda.org.yu/aktuelno/skupsaop.htm
Sve o skupu: http://www.sloboda.org.yu/index1.html
Fotografije: http://www.sloboda.org.yu/aktuelno/Balkan2803.htm



  
  

  ODRZAN 
  VELIKI SKUP GRADJANA U ORGANIZACIJI «SLOBODE» 
   
  
   
  
   
  U Beogradu je juce u prepunoj dvorani bioskopa 
  «Balkan», sa vise od 500 ucesnika, u organizaciji Udruzenja «Sloboda», 
  odrzan veliki Skup gradjana i predstavnika patriotskih organizacija 
  Srbije, Crne Gore i Dijaspore. Skupu su prisustvovali visoki predstavnici 
  SUBNOR-a, Patriotskog saveza Jugoslavije, Udruzenja boraca ratova od 1991, 
  Udruzenja Srba iz BiH, Udruzenja Srba iz Hrvatske, Udruzenja «Bozur», 
  Udruzenja porodica nestalih i kidnapovanih sa Kosmeta, Beogradskog foruma, 
  Kongresa Srba Evrope i drugih organizacija. 
  Na skupu su izmedju ostalih govorili prof. dr Velko Vlkanov, 
  kopredsednik Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica, Momir 
  Bulatovic, akademik Mihajlo Markovic, prof. dr Emil Vlajki, prof. dr Mirko 
  Zurovac i advokat Dragoslav Ognjanovic, pravni pomocnik Predsednika 
  Milosevica. Zavrsnu rec je dao Bogoljub Bjelica, predsednik Upravnog 
  odbora «Slobode». Skup je aklamacijom usvojio Rezoluciju, koju je procitao 
  Vladimir Krsljanin, pomocnik za medjunarodne odnose Predsednika 
  Milosevica. Procitan je i zahtev Ruske Dume za pustanje Predsednika 
  Milosevica iz pritvora, kao i vise poruka solidarnosti iz 
  inostranstva. 
   
  Povod za odrzavanje skupa bilo je obelezavanje 
  tri martovske godisnjice  nezakonitog hapsenja Predsednika Milosevica 
  2001. g., pocetka NATO agresije 1999. g. i proglasenja amandmana na Ustav 
  Srbije (28. marta 1989.), kao i zauzimanje stavova povodom organizovane 
  kampanje zlocina na Kosovu i Metohiji. 
   
  U zavrsnoj reci, Bogoljub Bjelica je podsetio 
  da je javno zalaganje Slobodana Milosevica za ravnopravnost Srbije sa 
  drugim Republikama zapocelo 1984. godine, a da su ti napori krunisani 28. 
  marta 1989, usvajanjem ustavnih amandmana. Posle toga, «zahtevom naroda, 
  glasovima gradjana, Slobodan Milosevic je dosao na celo Srbije kao njen 
  Predsednik», istakao je Bjelica. Na tom mestu bio je nosilac drustvenih 
  reformi. «Promenicemo sve sto mozemo da promenimo» - bile su njegove reci. 
  Medjutim, istorijske okolnosti su ga, u skladu sa voljom naroda, dovele na 
  celo borbe za slobodu i nezavisnost, sto je trajalo citavu deceniju. «Na 
  tom mestu uspeo je da visenacionalnu Srbiju sacuva od gradjanskog rata 
  koji je pocetkom devdesetih besneo u svim drugim visenacionalnim 
  sredinama. Uspeo je da sacuva vise nego elementarni standard i nacionalno 
  dostojanstvo nacije i gradjana za vreme embarga.» Pod njegovim vodjstvom, 
  Srbija je izasla kao moralni i stvarni pobednik iz nametnutog joj rata sa 
  NATO paktom i albanskim teroristima. Danas, kada je zemlja unazadjena i 
  podjarmljena, «borba za Srbiju i njen narod se vodi jedino u Hagu»; to je 
  borba «i za sve druge obespravljene i siromasne nacije i ljude, borba za 
  istinu i pravdu, a protiv zla, nasilja i rata», zakljucio je Bogoljub 
  Bjelica. 
   
  U rezoluciji, usvojenoj aklamacijom, istaknuta 
  su tri zahteva  za momentalno oslobodjenje Slobodana Milosevica iz 
  zatocenistva koje mu ugrozava zivot (u tom smislu zatrazena je politicka i 
  materijalna podrska nase drzave, ali i medjunarodnih cinilaca); za 
  momentalnu obnovu punog suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji; za 
  okupljanje svih partija, organizacija i pojedinaca u borbi za 
  slobodu. 
   
  Udruzenje «Sloboda» je najavilo odrzavanje i 
  pozvalo gradjane na Veliki narodni miting na Vidovdan, 28. juna u 
  Beogradu. Pripremama za miting i efektivnoj podrsci borbi Predsednika 
  Milosevica za istinu treba da pomogne jacanje mreze «Slobode», koja je 
  najavila osnivanje svojih odbora u svim opstinama. 
  
   
  Udruzenje «SLOBODA» 
   


  
  

  THE DECISIVE BATTLE FOR TRUTH NEEDS YOUR HELP 
  NOW!

SLOBODA urgently needs your donation.Please find the 
detailed instructions at:http://www.sloboda.org.yu/pomoc.htm 


To join or help this struggle, visit:http://www.sloboda.org.yu/ 
(Sloboda/Freedom association)http://www.icdsm.org/ (the international 
committee to defend Slobodan Milosevic)http://www.free-slobo.de/ (German section 
of ICDSM)http://www.icdsm-us.org/ (US 
section of ICDSM)http://www.icdsmireland.org/ (ICDSM 
Ireland)http://www.wpc-in.org/ (world 
peace council)http://www.geocities.com/b_antinato/ 
(Balkan antiNATO center)


[sim] Slobodan Miloevic ne moe da blokira citav pravni postupak

2004-02-23 Прати разговор Miroslav Antic-SNN
Title: Message


Kakve su posledice ostavke sudije Riarda 
Meja na mesto predsedavajueg sudskog vea u procesu protiv biveg predsednika 
Srbije i SR Jugoslavije
Slobodan Miloevi ne moe da blokira itav 
pravni postupak
Hag - ta e biti sa suenjem 
Slobodanu Miloeviu nakon to je predsedavajui sudija Riard Mej zbog 
zdravstvenih razloga podneo ostavku, koja stupa na snagu 31. maja ove 
godine?Pre nego to je vest o ostavci sudije 
Meja zvanino objavljena, beogradski advokat Zdenko Tomanovi je za Njujork 
tajms izrazio miljenje da, "ako sudija mora da napusti sluaj, optueni ima 
pravo da zahteva da postupak pone iz poetka."Tomanovi, meutim, i jeste i nije u pravu. Optueni,naime, moe 
da uskrati svoj pristanak na promenu sudije, ali ne moe da blokira itav pravni 
postupak.Prema Pravilima postupka Hakog 
tribunala, ukoliko jedan od sudija nije u stanju da dalje prisustvuje ve 
zapoetom suenju, predsednik Tribunala moe da imenuje drugog sudiju za taj 
predmet i "naloi ili ponavljanje pretresa ili nastavak suenja tamo gde je 
prekinuto", ali "samo uz pristanak optuenog."Pozivajui se na to pravilo optueni Goran Jelisi je krajem 
1998. uskratio saglasnost za promenu obolelog sudije Fuada Rijada, pa je suenje 
bilo u prekidu punih devet meseci dok se egipatski sudija nije oporavio od 
operacije srca.Verovatno poueni tim iskustvom, 
sudije su dopunile Pravila postupka kako bi se zatitile od eventualne blokade 
ve zapoetih suenja zbog odbijanja optuenog da se saglasi sa promenom sudije. 
"Pristanak optuenog" je ostao bitan uslov za nastavak ve zapoetog suenja, 
ali je predviena procedura po kojoj se, ako je to u interesu pravde, postupak 
moe nastaviti i bez tog pristanka.U sluaju da 
optueni uskrati svoj pristanak, navodi se u izmenjenim Pravilima postupka, 
preostala dvojica sudija mogu da odlue da se suenje nastavi sa novim sudijom 
ukoliko, uzimajui u obzir sve okolnosti, "jednoglasno zakljue da je to u 
interesu pravde." Na tu odluku mogu da se direktno ale obe strane - i optuba i 
odbrana - a albeno vee e o tome odluivati u punom, petolanom 
sastavu.Ukoliko albeno vee potvrdi odluku o 
nastavku suenja, predsednik Tribunala e imenovati novog sudiju koji e moi da 
se prikljui Raspravnom veu tek poto potvrdi da se u potpunosti upoznao sa 
dotadanjim tokom suenja.to, u Miloevievom 
sluaju, znai upoznavanje sa vie od 30.000 stranica transkripta i hiljadama 
dokumenata koji su priloeni u dokazni materijal. Od vremena koje novom sudiji 
bude potrebno da sve to proui, zavisie kada e se suenje nastaviti, odnosno 
kada e poeti dokazni postupak Miloevieve odbrane.Sem, naravno, ukoliko sudije Robinson i Kvon, nakon Mejove 
ostavke, ne predloe predsedniku Tribunala da sve krene iznova. to, nakon dve 
godine suenja i sasluanih 300 svedoka, ne deluje ni razumno ni 
verovatno.Predsednik Meron je, nema sumnje, 
imao to u vidu kada je u izjavi povodom odlaska sudije Meja izrazio uverenje da 
njegova ostavka nee prouzrokovati "prevelike poremeaje" u postupcima pred 
Tribunalom. Sense


  
  


  
  

  TOMANOVI: Ni Miloevievo zdravlje nije dobro
  Beograd - U ovom trenutku teko 
  je proceniti koliko e povlaenje sudije Riarda Meja zbog bolesti pomoi 
  ili odmoi Slobodanu Miloeviu u procesu pred Hakim tribunalom za ratne 
  zloine, jer treba imati u vidu da je i Miloevievo stanje jako loe zbog 
  velikog napora koje iziskuje suenje i 630 hiljada strana procesnog 
  materijala koje je dobio da proradi, analizira za Danas Zdenko Tomanovi, 
  pravni savetnik biveg predsednika SRJ.Po 
  Tomanovievim reima, promena sudije, svakako e se odraziti na dalji 
  postupak, ali u kom pravcu, videe se tek nakon roka koji e novom sudiji 
  biti potrebno da se upozna sa predmetom, odnosno da proe kroz materijal 
  koji mu Mej ostavlja.
  
  


  DSS: Povratak 
Miloevievih nije bio uslov za vladu

Zoran ami, visoki funkcioner DSS, demantovao je 
jue tvrdnje da e njegova stranka u zamenu za podrku socijalista 
manjinskoj vladi Vojislava Kotunice, omoguiti povratak lanova 
porodice Miloevi u Srbiju, kako je saoptio poarevaki 
Otpor.- Koliko znam, mada lino 
nisam uestvovao u razgovorima pa ne mogu nita da garantujem, o 
tako neem nije bilo rei. Niti o neem slinom i ne vidim zato bi 
tako neto imalo veze sa formiranjem Vlade Srbije - rekao je ami 
odgovarajui na pitanja na konferenciji za novinare 
DSS.
  - Nakon tog roka i zavisno od njegove 
  duine bie mogue proceniti da li je u Miloevievom interesu da zatrai 
  novo suenje, na ta ima pravo po pravilima Tribunala, ili mu je u 
  interesu da se nastavi tamo gde je suenje zastalo.Treba imati u vidu da 
  je zapisnik sa ovog suenja dosad preao broj od 37 hiljada stranica, a 
  ako se tome doda koliina ve izvedenog dokaznog materijala, kao i razni 
 

[sim] Slobodan Milosevic: Srbija mora da bude slobodna!

2003-12-03 Прати разговор Vladimir Krsljanin



(Telefonsko obracanje clanovima Glavnog odbora 
Socijalisticke partije Srbije na sednici odrzanoj 3. decembra 2003. godine, na 
kojoj je utvrdjena izborna lista SOCIJALISTICKA PARTIJA SRBIJE - SLOBODAN 
MILOSEVIC,za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 28. decembar 
2003.)

 
Dragi drugovi,
 
Zelim 
da vas pozdravim i da vam porucim da svi mi zajedno imamo obavezu da se borimo 
za pobedu i da pobedimo. U interesu celog naroda, 
svake porodice i svakog pojedinca. I iz perspektive i pojedinca i porodice i 
celog naroda, svako zeli da zivi u bogatoj i razvijenoj, bezbednoj i srecnoj 
zemlji. A da bi Srbija sve to bila mora da bude slobodna. Zato je sloboda cilj 
koji mora biti ispred svih drugih ciljeva. Taj 
cilj je ostvariv i tezak. Ostvariv jer je istina najmocnije oruzje. Tezak jer je potreban 
ogroman trud, ogroman rad i cvrsto jedinstvo da ta istina dopre i do glave i do 
srca svakog gradjanina. 
Na 
ovim izborima srpski narod ima istorijsku obavezu da se opredeli za istinu. Pre 
tri godine upozorio sam gradjane Srbije sta ce se dogoditi ako na vlast dodju 
eksponenti stranih sila, odnosno njihovih vlada. Sve se tacno tako dogodilo i 
to danas ne moze niko da porekne. 
Socijalisticka partija 
Srbije ima obavezu i ima sposobnost da okupi i mobilise snage koje ce da 
preokrenu tok koji predstavlja zalosnu realnost Srbije, u interesu seljaka, u 
interesu radnika, intelektualaca, u interesu kosovskih mucenika, u interesu svih 
koji zive od svog rada i u interesu srpskog naroda i nacionalnog dostojanstva i 
dostojanstva svakog gradjanina.
Predlozio sam Milutina 
Mrkonjica za predsednika Vlade zato sto je graditelj koji se potvrdio u najteze 
vreme. Srbiji treba milion novih radnih mesta, stanovi, bolnice, skole, putevi, 
pruge, mostovi, ubrzani rast i opsteg i pojedinacnog standarda, od beba u 
porodilistima do penzionera. 
Srbija je u Evropi, ona nema 
razloga da ponizno stoji u bilo kom predsoblju. Ne postoji srecan prosjak ni 
bogata kolonija. Ubrzana integracija u savremeni svet moze da se ostvari samo 
uspesnim razvojem, a ne ni miloscu ni dekretom stranih 
faktora.
Zato 
Srbija treba da glasa za istinu, da glasa za Srbiju.
U to 
ime zelim bar jos jednom da porucim da svi mi zajedno imamo obavezu da se borimo 
za pobedu.
Do 
pobede!




SLOBODA urgently needs your donation.Please 
find the detailed instructions at:http://www.sloboda.org.yu/pomoc.htm 


To join or help this struggle, visit:http://www.sloboda.org.yu/ 
(Sloboda/Freedom association)http://www.icdsm.org/ (the international 
committee to defend Slobodan Milosevic)http://www.free-slobo.de/ (German section 
of ICDSM)http://www.icdsm-us.org/ (US 
section of ICDSM)http://www.icdsmireland.org/ (ICDSM 
Ireland)http://www.wpc-in.org/ (world 
peace council)http://www.geocities.com/b_antinato/ 
(Balkan antiNATO center)