[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum: 03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna država * Čije
interese zastupa vlada * Šta se sve mora, a šta ne sme da žrtvuje * Da li je
ulazak u EU rešenje svih problema *
Ulazak Državne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da žrtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri našeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, rešiće sve naše probleme. Poteći će med i mleko, naše granice će biti
bezbedne, tudje granice će se otvoriti, bićemo ravnopravni i uvaženi partneri
najvećim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo živeli kao sav normalan svet".Da li je baš
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i naš odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naša zemlja je u Evropi odavno, čak štaviše
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na našem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti naše zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kaže Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najbliža po mnogo čemu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo važna dimenzija evropske integracije, naša zemlja ima više
decenija prilično liberalan sistem ekonomije i tržišta, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Trećim svetom.Na žalost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podrži Jugoslaviju, zemlju koja je ponajviše ličila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odlučila je da je
razbije. Bez želje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemačke, vodeće zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske žrtve, ogromne ekonomske štete, i
danas zavadjeni narodi, nerešena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naročito u našoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tačno, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako možemo tako neoprezno i
bez zadrške hrliti u tu i takvu Evropu, oličenu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Još
daleke 1973. mi smo ušli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. Činjenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bivše zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 čeka prijem koji će se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su još uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prošlosti nikada nismo rukovodili trendom već smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo našom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilično. Danas, čini se, mi takvu
odmerenu i promišljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj već sredstvo da na bolji i kvalitetniji način rešavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one političke, još više one
ekonomske i razvojne. Jer, naša vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali što je poslušan, mi smo valjda ozbiljna država koja na najbolji način,
ravnopravno u odnosu na druge države i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi naše stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan slušamo šta se od nas traži da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A šta mi
tražimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u našoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao rešenje svih naših
problema a daleko je od toga. I same članice EU se muče sa bezbroj različitih
problema koje veoma teško rešavaju, kroz maratonska usaglašavanja i razne
kompromise, često na šretu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi će svoje probleme rešavati preko na{šh ljedja. Takvo članstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutrašnja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao što je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zašto bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu političkih, t
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum: 03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna država * Čije
interese zastupa vlada * Šta se sve mora, a šta ne sme da žrtvuje * Da li je
ulazak u EU rešenje svih problema *
Ulazak Državne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da žrtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri našeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, rešiće sve naše probleme. Poteći će med i mleko, naše granice će biti
bezbedne, tudje granice će se otvoriti, bićemo ravnopravni i uvaženi partneri
najvećim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo živeli kao sav normalan svet".Da li je baš
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i naš odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naša zemlja je u Evropi odavno, čak štaviše
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na našem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti naše zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kaže Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najbliža po mnogo čemu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo važna dimenzija evropske integracije, naša zemlja ima više
decenija prilično liberalan sistem ekonomije i tržišta, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Trećim svetom.Na žalost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podrži Jugoslaviju, zemlju koja je ponajviše ličila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odlučila je da je
razbije. Bez želje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemačke, vodeće zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske žrtve, ogromne ekonomske štete, i
danas zavadjeni narodi, nerešena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naročito u našoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tačno, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako možemo tako neoprezno i
bez zadrške hrliti u tu i takvu Evropu, oličenu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Još
daleke 1973. mi smo ušli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. Činjenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bivše zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 čeka prijem koji će se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su još uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prošlosti nikada nismo rukovodili trendom već smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo našom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilično. Danas, čini se, mi takvu
odmerenu i promišljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj već sredstvo da na bolji i kvalitetniji način rešavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one političke, još više one
ekonomske i razvojne. Jer, naša vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali što je poslušan, mi smo valjda ozbiljna država koja na najbolji način,
ravnopravno u odnosu na druge države i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi naše stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan slušamo šta se od nas traži da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A šta mi
tražimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u našoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao rešenje svih naših
problema a daleko je od toga. I same članice EU se muče sa bezbroj različitih
problema koje veoma teško rešavaju, kroz maratonska usaglašavanja i razne
kompromise, često na šretu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi će svoje probleme rešavati preko na{šh ljedja. Takvo članstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutrašnja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao što je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zašto bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu političkih, t
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum: 03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna država * Čije
interese zastupa vlada * Šta se sve mora, a šta ne sme da žrtvuje * Da li je
ulazak u EU rešenje svih problema *
Ulazak Državne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da žrtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri našeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, rešiće sve naše probleme. Poteći će med i mleko, naše granice će biti
bezbedne, tudje granice će se otvoriti, bićemo ravnopravni i uvaženi partneri
najvećim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo živeli kao sav normalan svet".Da li je baš
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i naš odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naša zemlja je u Evropi odavno, čak štaviše
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na našem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti naše zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kaže Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najbliža po mnogo čemu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo važna dimenzija evropske integracije, naša zemlja ima više
decenija prilično liberalan sistem ekonomije i tržišta, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Trećim svetom.Na žalost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podrži Jugoslaviju, zemlju koja je ponajviše ličila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odlučila je da je
razbije. Bez želje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemačke, vodeće zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske žrtve, ogromne ekonomske štete, i
danas zavadjeni narodi, nerešena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naročito u našoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tačno, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako možemo tako neoprezno i
bez zadrške hrliti u tu i takvu Evropu, oličenu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Još
daleke 1973. mi smo ušli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. Činjenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bivše zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 čeka prijem koji će se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su još uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prošlosti nikada nismo rukovodili trendom već smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo našom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilično. Danas, čini se, mi takvu
odmerenu i promišljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj već sredstvo da na bolji i kvalitetniji način rešavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one političke, još više one
ekonomske i razvojne. Jer, naša vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali što je poslušan, mi smo valjda ozbiljna država koja na najbolji način,
ravnopravno u odnosu na druge države i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi naše stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan slušamo šta se od nas traži da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A šta mi
tražimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u našoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao rešenje svih naših
problema a daleko je od toga. I same članice EU se muče sa bezbroj različitih
problema koje veoma teško rešavaju, kroz maratonska usaglašavanja i razne
kompromise, često na šretu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi će svoje probleme rešavati preko na{šh ljedja. Takvo članstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutrašnja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao što je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zašto bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu političkih, t
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum: 03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna država * Čije
interese zastupa vlada * Šta se sve mora, a šta ne sme da žrtvuje * Da li je
ulazak u EU rešenje svih problema *
Ulazak Državne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da žrtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri našeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, rešiće sve naše probleme. Poteći će med i mleko, naše granice će biti
bezbedne, tudje granice će se otvoriti, bićemo ravnopravni i uvaženi partneri
najvećim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo živeli kao sav normalan svet".Da li je baš
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i naš odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naša zemlja je u Evropi odavno, čak štaviše
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na našem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti naše zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kaže Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najbliža po mnogo čemu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo važna dimenzija evropske integracije, naša zemlja ima više
decenija prilično liberalan sistem ekonomije i tržišta, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Trećim svetom.Na žalost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podrži Jugoslaviju, zemlju koja je ponajviše ličila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odlučila je da je
razbije. Bez želje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemačke, vodeće zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske žrtve, ogromne ekonomske štete, i
danas zavadjeni narodi, nerešena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naročito u našoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tačno, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako možemo tako neoprezno i
bez zadrške hrliti u tu i takvu Evropu, oličenu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Još
daleke 1973. mi smo ušli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. Činjenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bivše zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 čeka prijem koji će se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su još uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prošlosti nikada nismo rukovodili trendom već smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo našom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilično. Danas, čini se, mi takvu
odmerenu i promišljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj već sredstvo da na bolji i kvalitetniji način rešavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one političke, još više one
ekonomske i razvojne. Jer, naša vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali što je poslušan, mi smo valjda ozbiljna država koja na najbolji način,
ravnopravno u odnosu na druge države i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi naše stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan slušamo šta se od nas traži da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A šta mi
tražimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u našoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao rešenje svih naših
problema a daleko je od toga. I same članice EU se muče sa bezbroj različitih
problema koje veoma teško rešavaju, kroz maratonska usaglašavanja i razne
kompromise, često na šretu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi će svoje probleme rešavati preko na{šh ljedja. Takvo članstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutrašnja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao što je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zašto bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu političkih, t
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum: 03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna država * Čije
interese zastupa vlada * Šta se sve mora, a šta ne sme da žrtvuje * Da li je
ulazak u EU rešenje svih problema *
Ulazak Državne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da žrtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri našeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, rešiće sve naše probleme. Poteći će med i mleko, naše granice će biti
bezbedne, tudje granice će se otvoriti, bićemo ravnopravni i uvaženi partneri
najvećim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo živeli kao sav normalan svet".Da li je baš
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i naš odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naša zemlja je u Evropi odavno, čak štaviše
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na našem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti naše zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kaže Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najbliža po mnogo čemu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo važna dimenzija evropske integracije, naša zemlja ima više
decenija prilično liberalan sistem ekonomije i tržišta, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Trećim svetom.Na žalost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podrži Jugoslaviju, zemlju koja je ponajviše ličila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odlučila je da je
razbije. Bez želje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemačke, vodeće zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske žrtve, ogromne ekonomske štete, i
danas zavadjeni narodi, nerešena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naročito u našoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tačno, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako možemo tako neoprezno i
bez zadrške hrliti u tu i takvu Evropu, oličenu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Još
daleke 1973. mi smo ušli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. Činjenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bivše zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 čeka prijem koji će se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su još uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prošlosti nikada nismo rukovodili trendom već smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo našom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilično. Danas, čini se, mi takvu
odmerenu i promišljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj već sredstvo da na bolji i kvalitetniji način rešavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one političke, još više one
ekonomske i razvojne. Jer, naša vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali što je poslušan, mi smo valjda ozbiljna država koja na najbolji način,
ravnopravno u odnosu na druge države i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi naše stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan slušamo šta se od nas traži da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A šta mi
tražimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u našoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao rešenje svih naših
problema a daleko je od toga. I same članice EU se muče sa bezbroj različitih
problema koje veoma teško rešavaju, kroz maratonska usaglašavanja i razne
kompromise, često na šretu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi će svoje probleme rešavati preko na{šh ljedja. Takvo članstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutrašnja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao što je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zašto bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu političkih, t
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum: 03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna država * Čije
interese zastupa vlada * Šta se sve mora, a šta ne sme da žrtvuje * Da li je
ulazak u EU rešenje svih problema *
Ulazak Državne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da žrtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri našeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, rešiće sve naše probleme. Poteći će med i mleko, naše granice će biti
bezbedne, tudje granice će se otvoriti, bićemo ravnopravni i uvaženi partneri
najvećim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo živeli kao sav normalan svet".Da li je baš
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i naš odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naša zemlja je u Evropi odavno, čak štaviše
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na našem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti naše zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kaže Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najbliža po mnogo čemu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo važna dimenzija evropske integracije, naša zemlja ima više
decenija prilično liberalan sistem ekonomije i tržišta, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Trećim svetom.Na žalost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podrži Jugoslaviju, zemlju koja je ponajviše ličila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odlučila je da je
razbije. Bez želje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemačke, vodeće zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske žrtve, ogromne ekonomske štete, i
danas zavadjeni narodi, nerešena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naročito u našoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tačno, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako možemo tako neoprezno i
bez zadrške hrliti u tu i takvu Evropu, oličenu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Još
daleke 1973. mi smo ušli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. Činjenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bivše zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 čeka prijem koji će se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su još uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prošlosti nikada nismo rukovodili trendom već smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo našom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilično. Danas, čini se, mi takvu
odmerenu i promišljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj već sredstvo da na bolji i kvalitetniji način rešavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one političke, još više one
ekonomske i razvojne. Jer, naša vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali što je poslušan, mi smo valjda ozbiljna država koja na najbolji način,
ravnopravno u odnosu na druge države i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi naše stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan slušamo šta se od nas traži da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A šta mi
tražimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u našoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao rešenje svih naših
problema a daleko je od toga. I same članice EU se muče sa bezbroj različitih
problema koje veoma teško rešavaju, kroz maratonska usaglašavanja i razne
kompromise, često na šretu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi će svoje probleme rešavati preko na{šh ljedja. Takvo članstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutrašnja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao što je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zašto bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu političkih, t
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum: 03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna država * Čije
interese zastupa vlada * Šta se sve mora, a šta ne sme da žrtvuje * Da li je
ulazak u EU rešenje svih problema *
Ulazak Državne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da žrtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri našeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, rešiće sve naše probleme. Poteći će med i mleko, naše granice će biti
bezbedne, tudje granice će se otvoriti, bićemo ravnopravni i uvaženi partneri
najvećim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo živeli kao sav normalan svet".Da li je baš
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i naš odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naša zemlja je u Evropi odavno, čak štaviše
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na našem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti naše zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kaže Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najbliža po mnogo čemu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo važna dimenzija evropske integracije, naša zemlja ima više
decenija prilično liberalan sistem ekonomije i tržišta, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Trećim svetom.Na žalost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podrži Jugoslaviju, zemlju koja je ponajviše ličila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odlučila je da je
razbije. Bez želje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemačke, vodeće zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske žrtve, ogromne ekonomske štete, i
danas zavadjeni narodi, nerešena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naročito u našoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tačno, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako možemo tako neoprezno i
bez zadrške hrliti u tu i takvu Evropu, oličenu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Još
daleke 1973. mi smo ušli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. Činjenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bivše zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 čeka prijem koji će se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su još uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prošlosti nikada nismo rukovodili trendom već smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo našom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilično. Danas, čini se, mi takvu
odmerenu i promišljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj već sredstvo da na bolji i kvalitetniji način rešavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one političke, još više one
ekonomske i razvojne. Jer, naša vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali što je poslušan, mi smo valjda ozbiljna država koja na najbolji način,
ravnopravno u odnosu na druge države i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi naše stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan slušamo šta se od nas traži da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A šta mi
tražimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u našoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao rešenje svih naših
problema a daleko je od toga. I same članice EU se muče sa bezbroj različitih
problema koje veoma teško rešavaju, kroz maratonska usaglašavanja i razne
kompromise, često na šretu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi će svoje probleme rešavati preko na{šh ljedja. Takvo članstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutrašnja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao što je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zašto bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu političkih, t
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum: 03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna država * Čije
interese zastupa vlada * Šta se sve mora, a šta ne sme da žrtvuje * Da li je
ulazak u EU rešenje svih problema *
Ulazak Državne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da žrtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri našeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, rešiće sve naše probleme. Poteći će med i mleko, naše granice će biti
bezbedne, tudje granice će se otvoriti, bićemo ravnopravni i uvaženi partneri
najvećim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo živeli kao sav normalan svet".Da li je baš
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i naš odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naša zemlja je u Evropi odavno, čak štaviše
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na našem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti naše zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kaže Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najbliža po mnogo čemu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo važna dimenzija evropske integracije, naša zemlja ima više
decenija prilično liberalan sistem ekonomije i tržišta, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Trećim svetom.Na žalost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podrži Jugoslaviju, zemlju koja je ponajviše ličila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odlučila je da je
razbije. Bez želje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemačke, vodeće zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske žrtve, ogromne ekonomske štete, i
danas zavadjeni narodi, nerešena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naročito u našoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tačno, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako možemo tako neoprezno i
bez zadrške hrliti u tu i takvu Evropu, oličenu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Još
daleke 1973. mi smo ušli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. Činjenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bivše zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 čeka prijem koji će se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su još uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prošlosti nikada nismo rukovodili trendom već smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo našom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilično. Danas, čini se, mi takvu
odmerenu i promišljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj već sredstvo da na bolji i kvalitetniji način rešavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one političke, još više one
ekonomske i razvojne. Jer, naša vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali što je poslušan, mi smo valjda ozbiljna država koja na najbolji način,
ravnopravno u odnosu na druge države i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi naše stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan slušamo šta se od nas traži da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A šta mi
tražimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u našoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao rešenje svih naših
problema a daleko je od toga. I same članice EU se muče sa bezbroj različitih
problema koje veoma teško rešavaju, kroz maratonska usaglašavanja i razne
kompromise, često na šretu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi će svoje probleme rešavati preko na{šh ljedja. Takvo članstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutrašnja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao što je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zašto bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu političkih, t
