SRPSKA ELEGIJA
Title: Message Komentar glavnog urednikaSRPSKA ELEGIJA@ Vladan Dinić Pita me prijateljica, ona koja je bila na suđenju u Okružnom sudu, kad je sudija Biljana Sinanović potvrdila rešenje o zabrani broja 358 SVEDOKA: "Je l' ide drugi nastavak o Legiji"!? JA: Jebo te Legija! ONA: Šta ti je, bre? Što si poludeo? Pitam... JA: Što pitaš. Ne samo da ne ide drugi nastavak, nego više ne razbiram ni po makedonski, iako sam tamo, u Skoplju, služio, istina odavno, vojsku, a ni makedonske novine neću da čitam! ONA: Zezaš!? JA: Ne samo da nema drugog nastavka o Legiji, nego, keve mi, ako iz kuće ne izbacim sve knjige naših najvećih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovovića, Đure Jakšića, Laze Kostića, Vojislava Ilića, Desanke Maksimović, pljuni me... ONA: Ti si stvarno prolupao! Kakve sad oni, pesnici, imaju veze s intervjuom u prošlom broju? JA: Da li si čitala: "Kad mlidijah umreti", "Đulići uveoci", "Na Liparu", "Ej, pusto more", "Pretprazničko veče", "Jedna suza", "Aprilska elegija"... ONA: Stani, bre, pa to sam učila u školi! JA: Izgleda da nisam bio na tom času! Je l' znaš kako se zovu te pesme? ONA: Naravno! JA: Kako? ONA: ELEGIJE!! JA: E, onda ti je jasno, ne čitam više ni ELEGIJE, ni legije. Ima dobro da promislim kad pominjem i Legiju stranaca, a kamoli Legiju Lukovića Ulemeka, Milorada... I, ko zna kako se još sve zove! ONA: Pa, je l' ga poznaješ? JA: Koliko i ti! ONA: Nikad ga nisam videla uživo. Samo na slikama, TV i na poternici. JA: Ni ja. Al' zato, neki od onih koji su se viđali s njim, što službeno, što privatno, bar na Hipodromu, me ispljuvaše k'o da mi je čovek brat od tetke, il' šurak... ONA: Dobro, 'ajde, smiri se, zašto ne ide drugi nastavak, hoće li opet da zabrane! JA: Pa, je l' si čula sudiju? ONA: Aha!!! JA: Pa, što pitaš. Da ti kažem pošteno - drugi nastavak je još prazniji od prvog. Priča je o Arkanu, a bar je "Svedok" ispisao priče i priče o Željku. I da može, a ne može, taj nastavak ne bi išao. ONA: Što te ispljuvaše na TV? JA: Ko? ONA: Ministar! JA: A, on? Mislim, ništa lično. ONA: Kako? JA: Čovek je profesionalac! Samo mi je, tu, nešto čudno. Jednu od prvih novinarskih nagrada sam dobio za izveštaj, rekoše briljantan, sa utakmice finala Kupa šampiona u fudbalu Ajaks - Juventus. Davno je to bilo, a niko me, tada, ne proglasi da sam Krojf. Izveštavao sam sa sedam šahovskih olimpijada, sa tri-četiri meča za prvaka sveta u šahu, družio se s Taljem, Spaskim, Fišerom, Gligom, Ljubojevićem, pa mi ne dadoše titulu velemajstora. Sad je lakše, ako pišeš o kriminalu, odmah te proglase kriminalcem, i - gotovo! Draže bi mi bilo kad bi novinar koji piše o fudbalu bio odmah Džajić! Ili, ko piše o šahu, Kasparov, al' to ne vredi. Ovako, svako misli da može da kaže šta hoće i da to, puj pike ne važi. Samo, da ti pošteno kažem, mislim da me čovek pobrkao s nekim? ONA: Kako, pobrkao? JA: Pa, tako, rekao je mnoge stvari o meni, a ubeđen sam da se radi o drugome. Ako nije, onda tu, sestro, nema šta da se priča. Nema pomoći. Imam običaj da, kad nešto pogrešim, izvinim se čoveku, nisam zlopamtilo. Ali, to ti je od kuće, a ne od fotelje... ONA: Pa, šta ćeš? JA: Ne znam, ali ako napišem tekst o filmu, možda me proglase glumcem, baš bih to voleo... ONA: Ti, u svakoj vlasti, malo malo, pa nadrljaš? JA: Vlast je vlast, novine su novine, tera se dalje... ONA: Zar ti nije Marko Milošević pretio da će i tebe i redakciju SVEDOKA da likvidira? Pa, je l' tebe, nekog tvog kolegu i Đinđića nije ganjao Mirko Marjanović zbog "afere žito"... Pretili ti kriminalci da će decu da ti pobiju... Kad si pred poslednje izbore učestvao u nekoj TV emisiji u Nišu, tebe i Čovića su hteli da uhapse... JA: Jeste, pa šta? ONA: Ništa, pitam. JA: Vidiš, Marko me nije likvidirao! Ni tad, ni sad ga niko nije ganjao... Marjanović je odustao od tužbe protiv mene za "aferu žito". Moj kolega Belka je oslobođen... Samo je Đinđić bio uslovno kažnjen. Kriminalci su mi pretili. Ali, nisam ja jedini kome su pretili. Istina, to s Čovićem je, stvarno, bilo gadno, ali ne u'apsiše nas. Imali smo emisiju... Uostalom, ko mi je kriv što sam samo novinar, a ne, recimo, glumac. Pa da onda možeš, bar na filmu, da pričaš šta hoćeš, a da te niko ne ganja... Samo, mislim kako je krenulo, možda će i glumci da odgovaraju za ono što izgovore na filmu... Ili na TV! ONA: Da te... JA: Daj, stvarno, zajebi me više. Dosadna si! x x x x x Nego, i ja sam dosadan. U međuvremenu se toliko stvari izdogađalo, da moram da se osvrnem na onu "najvažniju sporednu stvar na svetu" - fudbal. Finska - Srbija i Crna G
SRPSKA ELEGIJA
Title: Message Komentar glavnog urednikaSRPSKA ELEGIJA@ Vladan Dinić Pita me prijateljica, ona koja je bila na suđenju u Okružnom sudu, kad je sudija Biljana Sinanović potvrdila rešenje o zabrani broja 358 SVEDOKA: "Je l' ide drugi nastavak o Legiji"!? JA: Jebo te Legija! ONA: Šta ti je, bre? Što si poludeo? Pitam... JA: Što pitaš. Ne samo da ne ide drugi nastavak, nego više ne razbiram ni po makedonski, iako sam tamo, u Skoplju, služio, istina odavno, vojsku, a ni makedonske novine neću da čitam! ONA: Zezaš!? JA: Ne samo da nema drugog nastavka o Legiji, nego, keve mi, ako iz kuće ne izbacim sve knjige naših najvećih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovovića, Đure Jakšića, Laze Kostića, Vojislava Ilića, Desanke Maksimović, pljuni me... ONA: Ti si stvarno prolupao! Kakve sad oni, pesnici, imaju veze s intervjuom u prošlom broju? JA: Da li si čitala: "Kad mlidijah umreti", "Đulići uveoci", "Na Liparu", "Ej, pusto more", "Pretprazničko veče", "Jedna suza", "Aprilska elegija"... ONA: Stani, bre, pa to sam učila u školi! JA: Izgleda da nisam bio na tom času! Je l' znaš kako se zovu te pesme? ONA: Naravno! JA: Kako? ONA: ELEGIJE!! JA: E, onda ti je jasno, ne čitam više ni ELEGIJE, ni legije. Ima dobro da promislim kad pominjem i Legiju stranaca, a kamoli Legiju Lukovića Ulemeka, Milorada... I, ko zna kako se još sve zove! ONA: Pa, je l' ga poznaješ? JA: Koliko i ti! ONA: Nikad ga nisam videla uživo. Samo na slikama, TV i na poternici. JA: Ni ja. Al' zato, neki od onih koji su se viđali s njim, što službeno, što privatno, bar na Hipodromu, me ispljuvaše k'o da mi je čovek brat od tetke, il' šurak... ONA: Dobro, 'ajde, smiri se, zašto ne ide drugi nastavak, hoće li opet da zabrane! JA: Pa, je l' si čula sudiju? ONA: Aha!!! JA: Pa, što pitaš. Da ti kažem pošteno - drugi nastavak je još prazniji od prvog. Priča je o Arkanu, a bar je "Svedok" ispisao priče i priče o Željku. I da može, a ne može, taj nastavak ne bi išao. ONA: Što te ispljuvaše na TV? JA: Ko? ONA: Ministar! JA: A, on? Mislim, ništa lično. ONA: Kako? JA: Čovek je profesionalac! Samo mi je, tu, nešto čudno. Jednu od prvih novinarskih nagrada sam dobio za izveštaj, rekoše briljantan, sa utakmice finala Kupa šampiona u fudbalu Ajaks - Juventus. Davno je to bilo, a niko me, tada, ne proglasi da sam Krojf. Izveštavao sam sa sedam šahovskih olimpijada, sa tri-četiri meča za prvaka sveta u šahu, družio se s Taljem, Spaskim, Fišerom, Gligom, Ljubojevićem, pa mi ne dadoše titulu velemajstora. Sad je lakše, ako pišeš o kriminalu, odmah te proglase kriminalcem, i - gotovo! Draže bi mi bilo kad bi novinar koji piše o fudbalu bio odmah Džajić! Ili, ko piše o šahu, Kasparov, al' to ne vredi. Ovako, svako misli da može da kaže šta hoće i da to, puj pike ne važi. Samo, da ti pošteno kažem, mislim da me čovek pobrkao s nekim? ONA: Kako, pobrkao? JA: Pa, tako, rekao je mnoge stvari o meni, a ubeđen sam da se radi o drugome. Ako nije, onda tu, sestro, nema šta da se priča. Nema pomoći. Imam običaj da, kad nešto pogrešim, izvinim se čoveku, nisam zlopamtilo. Ali, to ti je od kuće, a ne od fotelje... ONA: Pa, šta ćeš? JA: Ne znam, ali ako napišem tekst o filmu, možda me proglase glumcem, baš bih to voleo... ONA: Ti, u svakoj vlasti, malo malo, pa nadrljaš? JA: Vlast je vlast, novine su novine, tera se dalje... ONA: Zar ti nije Marko Milošević pretio da će i tebe i redakciju SVEDOKA da likvidira? Pa, je l' tebe, nekog tvog kolegu i Đinđića nije ganjao Mirko Marjanović zbog "afere žito"... Pretili ti kriminalci da će decu da ti pobiju... Kad si pred poslednje izbore učestvao u nekoj TV emisiji u Nišu, tebe i Čovića su hteli da uhapse... JA: Jeste, pa šta? ONA: Ništa, pitam. JA: Vidiš, Marko me nije likvidirao! Ni tad, ni sad ga niko nije ganjao... Marjanović je odustao od tužbe protiv mene za "aferu žito". Moj kolega Belka je oslobođen... Samo je Đinđić bio uslovno kažnjen. Kriminalci su mi pretili. Ali, nisam ja jedini kome su pretili. Istina, to s Čovićem je, stvarno, bilo gadno, ali ne u'apsiše nas. Imali smo emisiju... Uostalom, ko mi je kriv što sam samo novinar, a ne, recimo, glumac. Pa da onda možeš, bar na filmu, da pričaš šta hoćeš, a da te niko ne ganja... Samo, mislim kako je krenulo, možda će i glumci da odgovaraju za ono što izgovore na filmu... Ili na TV! ONA: Da te... JA: Daj, stvarno, zajebi me više. Dosadna si! x x x x x Nego, i ja sam dosadan. U međuvremenu se toliko stvari izdogađalo, da moram da se osvrnem na onu "najvažniju sporednu stvar na svetu" - fudbal. Finska - Srbija i Crna G
