http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Civilni-udar-u-turskoj-armiji.sr.html
„Цивилни удар” у турској армији Премијер и председник државе блокирали унапређење групе генерала и адмирала који су под истрагом због наводног припремања војног удара Тајип Ердоган не одустаје од зауздавања моћи војске (Фото АФП) Турска је добила новог начелника Генералштаба и команданта копнених снага, после спорења цивилних и војних власти о томе ко ће бити изабран за челне позиције у армији. Турски медији преносе да је за новог начелника Генералштаба именован генерал Ишак Косанер (65), који је досад био командант пешадије и жандармерије, а раније је био и командант турских снага на северном Кипру, док ће командант пешадије бити генерал Ердал Џејланоглу. Ова именовања су уследила после новог одмеравања снага између армијског врха и турске владе у којем су, иза затворених врата, први пут високи официри морали да устукну, да се помире са чињеницом да недодирљива армија више није имуна од политичких утицаја као што је то деценијама била. Предлог војног врха о унапређењу групе генерала и адмирала није добио сагласност премијера и председника републике. Копља су се ломила, далеко од очију јавности, око нових постављења 19 високих официра, који су осумњичени да су, како је недавно обелодањено, припремали војни удар. Према том сценарију, који је открио лист „Тараф”, генерали су у сарадњи са својим сарадницима у војсци планирали да изазову хаос у земљи, који би настао после подметања бомби у велике џамије, атентата на познате личности и провоцирања Грчке тако што би оборили један њен ратни авион. То је требало да послужи као изговор за извођење тенкова на улице Анкаре и Истанбула и обарање премијера Тајипа Ердогана, кога сумњиче да враћа земљу у средњовековну верску прошлост. У армији, бастиону модерне републике, од првог часа зазиру од владајуће Партије правде и развоја, која има дубоке исламистичке корене. У влади одбацују те оптужбе и истичу да је то странка десног центра, која је на власти од 2002. године, муслиманска верзија западних демохришћана. Због припрема удара, које су вођене под шифрованим називом „Операција ковачки чекић”, покренута је истрага против 102 активна и пензионисана официра, међу којима су и 19 спорних генерала и адмирала. У армији оповргавају веродостојност тог сценарија. То је, кажу, био материјал за војну вежбу, односно један семинар. Али тужиоци и делиоци правде су били неумољиви: хитно су, пред сам састанак, упутили налоге за привођење високих официра како би их саслушали. Мамутски процес у Истанбулу очекује се крајем године. Врховни војни савет, у коме поред 15 водећих генерала, седе премијер и министар одбране, предложио је да се унапреде осумњичени официри. Томе су се одлучно успротивили премијер Тајип Ердоган и председник Абдулах Гул, који сматрају да би то била изазовна порука јавности. Шта се све одвијало иза навучених застора, то новинарима остаје само да нагађају, што они обилато и чине. Моћна армија – после америчке највећа у НАТО-у – која је у последњих педесет година оборила четири владе, први пут је била приморана да се брани, да устукне пред притисцима са стране. Многи то већ називају „цивилним ударом” у војсци, који је коначно отворио врата за присуство политике међу униформама. Времена су се очигледно променила: улога Врховног војног савета је досад углавном била да рутински верификује унапређења и да очисти своје редове од исламиста, а сада се бавио водећим генералима, међу којима је и командант моћне прве армије Хасан Игсиз, који је одраније познат као противник садашње владе због њеног исламистичког исходишта. Уместо да постане официр број два у армији, он је по кратком поступку позван у суд на саслушање. Један од помињаних кандидата за водеће позиције у турској војсци је био и генерал Атила Ишик који је, у знак протеста због мешања премијера у рад Врховног војног савета, затражио да оде у превремену пензију. „То је била моја лична одлука”, покушао је он да објасни тај свој неочекивани потез који је изазвао многа нагађања. Најновији развој многи сагледавају у ширим оквирима: армија губи ранију улогу у друштву. Пред најездом нове властодржачке елите која упориште тражи и налази међу бизнисменима, у средњој класи и међу верницима, позиције губе старе кемалистичке структуре предвођене генералима које упорно указују на претећи исламизам, иза кога стоји садашња влада. В. Лалић објављено: 10/08/2010
