Politika
- nedeljni dodatak - Kultura
Данас и овде
Памфлет о језику
Нису нам више ни потребна компликована глаголска времена будући
да је за исказивање оног што нас интересује и што нам је потребно довољан
један једини глаголски облик: садашњи – презент
У уџбенику за више разреде гимназије, из кога је наша генерација
младих људи учила правила језика, аутор ове књиге, др Михаило Стевановић, у
одељку о глаголским временима наводи следећа: Аорист: прошло свршено време.
Пример: тресох, плетох, предох. Имперфект: прошло трајно време. Пример:
тресијах, плетијах, предијах. Перфект: Сложено прошло време. Пример: тресао
сам, плео сам, прео сам. Плусквамперфекат: Давно прошло време. Пример: бејах
тресао, бејах плео, бејах прео.
Тако у граматици овог нашег компликованог језика, којим се некад
у нас говорило и писало. Али сада, кад су предамном неколике, пред
Београдски сајам изашле књиге, па и неколике дневне новине, не могу да у
њима нађем ни један једини пример употребе аориста, имперфекта и
плусквамперфекта. Ко још говори или пише: „једох пљескавице, једијах
пљескавице”, или „бејах јео пљескавице”. Остао је у употреби још само један
облик прошлог времена, перфекат, као завршено, потпуно прошло време, које је
негде далеко иза нас. Рецимо као пример: појео сам пљескавице. И тачка.
Утврђена чињеница којој нема ништа да се дода. Изгубили смо, бар кад је реч
о свакидашњој употреби, највећи део прошлости, и имамо осећање да она стоји
иза нас као висок, чврст, темељан камени зид о који можемо да се ослонимо,
али кроз који не можемо више да пролазимо.
Судбина футура
О садашњем времену, будући да нисам лингвиста, нећу овом
приликом ништа да кажем, утолико пре што су се доскора њиме бавили у нашој
штампи и у посебним публикацијама такви истакнути језички стручњаци као др
Иван Клајн и др Егон Фекете. И још и сада повремено пишу.
Интересује ме како у односу на прошлост стоји футур: будуће
време, оно које нам још предстоји.
Уважени академик др Михаило Стевановић, разликује само два
будућа времена. Футу и футур егзактни. Очигледно је, по њему, да је прошлост
много компликованија, од будућности која је, тешко предвидива, махом
једноставнија. Укратко, доскора смо говорили и писали: певаћу, говорићу,
слушаћу. Или као футур егзактни: кад будем певао.
Али сад не више! И, као што смо, како је то малочас показано,
изгубили добар део прошлости, тако смо у садашњем, свакидашњем говору и
писању, изгубили највећи део будућности. Свакога дана, па и свакога часа, са
екрана телевизора чујемо где, на пример, двоје младих заказују једно другом
састанак: „Драги, видимо се сутра у подне”, уместо како би то требало по
граматици и ранијим, некадашњим обичајима: „Драги, видећемо се сутра у
подне”. То исто важи и за друге глаголе. Казује се тако: видимо се, гледамо
се, чујемо се, налазимо се, срећемо се, уместо: видећемо се, гледаћемо се,
чућемо се, наћи ћемо се, како би то прописала граматика: Што све заједно
значи да смо не само изгубили део прошлости, већ и да смо изгубили или се
одрекли и готово целе будућности. Остаје нам само да живимо у презенту,
односно у ограниченој садашњости.
Откуда те промене у нашем колоквијалном језику? Оне нису
случајне и мора да имају свој корен и разлог у садашњем нашем животу.
Петовековно робовање Турцима оставило је, несумњиво, много
трагова у нашим обичајима, као и у нашем језику. Тако се песме Јована Илића,
оца Војислављевог, данас не могу читати и разумети без Шкаљићевог речника
турцизама. Живљи саобраћај са браћом из Војводине и сразмерно краткотрајна
кокетерија обреновићевског режима са Аустро-угарском, унеле су у наш језик
германизме грађанског живота, (шустикла, шнуфтикла, нокшир, нахткасна).
Ратно савезништво са Француском прекрстило је, на пример, наше Милане и
Јованке у Мишеле и Жане, а оно са Русијом донело је „харашо”, „правилно”,
„здраствујте” итд.
Сада су наши, чак и академијски, речници пуни енглицизама,
нарочито из области електронских комуникација (сајбер, провајдер, мобтел,
линк, сајт, интернет), што је, ипак,само спољни декор, боја електронске,
медијске, пост–гутенберговске епохе. А много је важније, трајније и
судбоносније, то што су нам промене друштвеног живота и тржишна економија
променили стил живота. У ери реформације, транзиције, приватизације и
глобализације збрисали највећи део прошлости и, како нажалост изгледа,
сасвим нам одузела будућност. Ликвидацијом социјалистичких, утопистичких
нада људима је, нарочито омладини, одузета могућност погледа у будућност од
које нема више шта да се очекује, нити у њој има циљева за које се вреди
борити.
А транзиција, која би, у ствари, требало да значи враћање у
старе токове капитализма или, кад је реч о нашом неразвијеној привреди, у
област малих, ситних занатлијских предузећа, само нас формално враћа у
прошлост будући да су занатлије, мајстори, па и мали предузетници, рецимо
нушићевског доба, такође давно ишчезли и немогућно их је чак и донацијама
вратити у живот. А при томе треба имати у виду још и настојање Европске
уније и њених организација и институција које бришу националне границе и
изјашњавају се против националних и патриотских боја и осећања.
Све је презент
Антон Павлович Чехов у познатој приповеци „Степа” казује како
Руси, обузети прошлошћу, воле да се сећају али не воле да живе. За наш свет
би се могло рећи да не воли да се сећа али воли да живи, па макар само у
узаном, скученом простору од данас до сутра, без највећег дела прошлости и
традиције, а без видика у будућност. Није онда чудно што се на такав
одговарајући начин одређује према животу па и према језику. Признаје и
интересује се само за оно што је овде, у непосредној околини, а мари само за
оно што је сада, у непосредом времену његове животне активности.
Главна парола је: Данас и овде.
Данас и овде!
И, да би у том смислу живели и деловали нису нам више ни
потребна компликована Стевановићева глаголска времена будући да је за
исказивање оног што нас интересује и што нам је потребно довољан један
једини глаголски облик: садашњи. Презент!
Отуда и у свакодневном разговору, у штампи и нарочито на
електронским медијима, радију и телевизији, слушамо – као што смо то већ
раније нагласили – изразе: чујемо се, видимо се, гледамо се, налазимо се,
све то у садашњем времену које још једино имамо.
Ако га имамо?
Ерих КОШ
------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~-->
1.2 million kids a year are victims of human trafficking. Stop slavery.
http://us.click.yahoo.com/X3SVTD/izNLAA/E2hLAA/1dTolB/TM
--------------------------------------------------------------------~->
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
