Veoma cenim tekstove Dragana Milosavljevica, ali sta mu bi da izgovori
ovakvu recenicu?
<>
Jer, kako bi zaključio Basara, danas je sve simulakrum
<>
Pretpostaviti Basaru Zanu Bodrijaru i razlozno postavljenoj i
obrazlozenoj tezi o simulaciji i simulakrumu, Simulacija i simulakrum
(1981), zaista ne moze biti shvaceno drugacije neko kao podilazenje
lokalnoj kafanskoj velicini.
--n.
ANTIC.org-SNN wrote:
DRAGAN MILOSAVLJEVIĆ: TEJLORA JE NAORUŽAVALA SPRSKA VLAST
petak, 13 avgust 2010 23:42
*Vratimo se dve decenije unazad u Afriku da bismo bolje shvatili šta se
i u čijoj režiji događalo pre deceniju na Balkanu *
Bivši predsednik Liberije Čarls Tejlor, optužen u Hagu za genocid nad
sopstvenim narodom i podsticanje građanskog rata u susednom Sjera
Leoneu, izjavio je na suđenju u Fritaunu da mu je “vlast u Beogradu
isporučila oružja u vrednosti od sedam miliona dolara”.
Uvezenim kalašnjikovima, predsednikova privatna vojska vršila je genocid
nad političkim neistomišljenicima u Liberiji, ali i trampila kupljeno
oružje za dijamante iz Sjera Leonea.
Tejlor je tamo učestvovao na strani pobunjenika u pljački i švercu
dragog kamenja, praćenom krvavim građanskim ratom. Tokom deset godina u
otimačini i masakrima, koje je osmislio svetski dijamantski lobi, a
sprovodio njihov pulen Tejlor, od 2001. godine ubijeno je oko pola
miliona ljudi i više miliona proterano iz svojih domova.
Za razliku od nedavnog napada u autobusu na “gorostasa” u srpskom
novinarstvu, o čemu danonoćno izveštavaju svi elektronski i pisani
mediji, kao poslednjoj šansi za obračun sa “ekstremnom desnicom “, o
prvim tragovima sramne trgovine, obavljene sa istrebljivačem afričke
populacije, javio je, pozivajući se na strane izvore (pre pola godine),
samo list “Kurir”.
Afera Tejlor ovde je medijski buknula isključivo zbog skandala da je
predsednik krvolok poklonio najveći afrički dijamant manekenki Naomi
Kembel, i to na večeri kod Nelsona Mandele, o čemu je ovih dana
svedočila manekenka.
U svetlu tih saznanja, i dalje u “demokratskim i slobodnim medijima“
nikog ne interesuje da je novac za “pucaljke” od režima Liberije primila
“jedna visoka ličnost u Beogradu , čijeg se imena Tejlor ne seća”.
I u Beogradu, zasad, vlada amnezija. Nema ni podataka kako je mimo
ustaljenih, strogo kontrolisanih kanala za trgovinu oružjem, do isporuke
ovom krvniku uopšte došlo .”Ne zna se ni gde je novac”, javili su
svetski mediji sa suđenja Tejloru.
Zaista, taj novac, pogotovo onaj od trgovine oružjem, pravo je čudo.
Nalik ponornici, iščezne na jednom mestu, kao propao u zemlju. I pojavi
se opet, ali na nekom sasvim drugom, najmanje očekivanom. Recimo, na
plantažama grožđa , na of šor računima.
Jer, kako bi zaključio Basara, danas je sve simulakrum. Gde god su vlast
i politika, ima čuda i preobraćenja iz dobrog u loše. Ko još ne zna za
legendarnog lidera, čistunca revolucije u Južnoj Africi, koji je uspeo,
doduše na podsticaj svetskog globalističkog lobija , da vladu bele
doseljeničke manjine (Bure) zameni instaliranjem na vlast svojih drugova
iz gerilskog oslobodilačkog ANC (Afrički nacionalni kongres). U svetlu
takvih čuda i standarda međunarodne zajednice, Šiptari- muslimani ne bi
bili čuvari srpskih manastira, preostalih među onima koje su predhodno
rušili.
Dovođenje marionetske vlade je uvek pun pogodak. Ona južno do Sahare je
nedavno svetskoj fudbalskoj federaciji prepustila profit od tri
milijarde dolara sa “mundijala”, a naciji namenila otplatu duga za
stadione i gostoprimstvo od 2,7 milijardi dolara.
Takva vlada nije prepreka globalizmu da u“demokratskoj” atmosferi, za
razliku od rasizma Jana Smita, danas rabi južnoafričko zlato i
dijamante, umesto skrajnutih uskogrudih Bura. A njih ni Englezi, ni
eksperti za dijamante, nikada nisu trpeli.
Nelson Mendela, kako je citirala svetska štampa, “ne seća se te večere”
na kojoj je njegov gost, kupac kalašnjikova Čarls Tejlor, najlepšoj
manekenki sveta, Naomi Kembel, poklonio jedan od najvrednijih dragulja
Afrike. Ali svedočenja na suđenju ga demantuju.
Kojim novcem je plaćeno to čudo od lepote i skupoće od poklona, pitaju
se mediji. Jer Mia Farou, kao svedok, tvrdi da je to čudo od ogromnog
dragulja, a ne kamenčići. Moglo bi se reći da je to onaj novac koji
uvire prljav, a izvire čist. Taj novac rezervisan je za kastu od
posebnog kova, koje se još tajno zovu oprani kriminalci, a javno nova elita.
Oni koji su preturali po biografiji nedodirljivog Mandele, tvrde da je
njegova zvanična biografija projekat, da i nije baš sve vreme Mandela
tih 20 godina robije proveo u ćeliji zatvora, već na nekom egzotičnom
ostrvu u lepom društvu. I čekao trenutak da preobrazi Južnu Afriku od
kolonije belih doseljenika, rasista, u globalni zabran međunarodnog
kapitala.
I zaista, ne možemo prevideti taj fenomen projektovanih šefova država i
njihovog okruženja, kako u Africi tako i ovde na Balkanu. Sve te
manekene prljave tranzicije, dovedene na piste fantastičnih karijera,
izbace ili “događanja naroda” ili “ružičaste revolucije”, sponzorisane
sa strane, ili štogod slično.
I posle tih “globalističkih” revolucija, nimalo slučajno, sve što te
države imaju kao nacionalno blago i resurse, pretvara se u novac koji
ponire na privatne račune osvajača vlasti.
Deo te priče su i zagonetnih neevidentiranih sedam miliona dolara i
najveći afrički dijamant, jedno vreme u vlasništvu najatraktivnije
manekenke sveta. Novinari tvrde da je “okupan krvlju“. Kao što su
postali i oni kalašnjikovi isporučeni Tejloru.Tim alatkama, po nalozima
američkih multinacionalnih kompanija, upravljao je Čarls Tejlor, a za
potrebe genocida u Liberiji i Sjera Leoneu.
Ipak, možda će predsednik, koji je toliko gurao projekat “rezolucije o
Srebrenici”, ubediti Skupštinu Srbije najesen da usvoji rezoluciju osude
nepoznatih članova vlade za isporuku automatskih pušaka, radi zločina
koji desetinama puta nadmašuje onu problematičnu cifru iz Srebrenice.
Pripisane, kako vidimo u porukama i presudama iz Haga, Brisela i
Njujorka, celom srpskom narodu.
Psihopata Tejlor, uz saglasnost Vašingtona, vladao je Liberijom celu
deceniju, sve dok nije pomrsio račune sa gazdama u dilu oko dijamanata.
Ovaj bivši diplomirani ekonomista , s korenima iz Trinidada, prvo
baptista, pa pripadnik sekte, pa kriminalac, po nalogu CIE poslat je iz
zatvora Alkatraz iz SAD u Monroviju da bude mešetar još jedne od
afričkih “revolucija iz kasarni”, a potom predsednik Liberije. Sve dok
njegovu ostavku nije iznudio Buš mlađi.
Svetska javnost je to zahtevala kada su grozni zločini nad liberijskom
populacijom u građanskom ratu, za šta je Amerika snosila posrednu
odgovornost, prevršili svaku zamislivu granicu. Tejlorovi plaćenici
pucali su u žene i decu, i oružjem uvezenim ne iz Amerike već iz
postoktobarske Srbije. Što je svakako brisanje otisaka prstiju Amerike
sa zločina počinjenih za njene interese.
Nepobitna je sličnost u raspirivanju međuetničkih sukoba i uklanjanju
afričkih “potrošenih lidera”, kojima je južno od Sahare prisustvovao
ovaj hroničar, sa potonjim “ružičastim revolucijama” u instaliranju
novih američkih marioneta u Evropi, a počelo je, prisetimo se, na
Balkanu smaknućem Čaušeskua, koga sada s nostalgijom spominju brojni Rumuni.
Slične akcije izvedene su u pedesetak uspelih afričkih pučeva (knjiga
“Prljavi posao – CIA u Africi”, američkih autora), od sedamdesetih do
pada Berlinskog zida. Uvek inspirisanih spolja, a da se ništa nije
suštinski promenilo za narod. Neko bi rekao da se isti sindrom
pojavljuje i ovde posle paljevine Skupštine u Beogradu.
I u Monroviji “promene bez promena”, kojima je prisustvovao hroničar,
izvedene su u saradnji “organizovanog otpora”, demonstracija obučenih
liberijskih studenata, “stipendista”, pa pridruženog dela oružanih
snaga, pod vođstvom narednika Doa, uz rušilačko učešće mase pozvane na
ulice.
Gnevnima i gladnima poklonjena su dva dana pljačke. Samo, u Africi ne
ide bez prekog suda i javnih pogubljenja pred nekoliko desetina hiljada
prisutnih u areni “revolucije“. Prvo likvidiraju predsednika, pa ponekad
i celu vladu. Bio sam neposredni svedok ove liberijske egzekucije
predsednika i 11 ministara, okrivljenih za korupciju.
Samo suđenje, dan pre streljanja, bilo je polusatna formalnost za novog
predsednika, narednika Doa. Tako, uostalom, biva u “revolucijama“.
Tejlor, Doov ministar, a sada optuženi u Hagu, osam godina kasnije
likvidirao je Doa, kako je to i naredio poslodavac obojice. Vratimo se,
dakle, dve decenije u nazad u Afriku, da bismo i bolje shvatili šta se i
u čijoj režiji događalo pre deceniju na Balkanu.
*Izvor Fond Slobodan Jovanović**
*http://www.slobodanjovanovic.org/2010/08/13/dragan-milosavljevic-manekeni-prljavih-tranzicija/
http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5170-dragan-milosavljevi-tejlora-je-naoruavala-sprska-vlast.html
