B92 Info Vesti Ratni zločini
Tužioci traže 27 godina za Gotovinu3. avgust 2010. | 17:31 | Izvor: Beta Hag --
Tužilaštvo Tribunala u Hagu zatražilo je od sudija da hrvatskog generala Anta
Gotovinu proglase krivim i izreknu mu kaznu od 27 godina zatvora.
Ante Gotovina, Ivan Čermak i Mladen Markač (Tanjug) Gotovina je u Hagu optužen
za zločine nad srpskim civilima tokom i posle akcije Oluja u avgustu 1995.
U završnom podnesku tužilac Alan Tiger je predložio da drugooptuženi general
Ivan Čermak bude kažnjen sa 17 godina zatvora, a trećeoptuženi general Mladen
Markač sa 23 godine zatvora.
Završne reči na suđenju Gotovini, Čermaku i Markaču biće održane pred Haškim
tribunalom od 30. avgusta do 2. septembra.
General Gotovina (53), optužen je, kao individualno i komandno odgovoran,
zajedno sa generalima Ivanom Čermakom (59) i Mladenom Markačem (53), za progon;
prisilno premeštanje i deportaciju; pljačkanje javne i privatne imovine;
bezobzirno razaranje naselja; ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje
prema
srpskim civilima u Kninskoj krajini od početka avgusta do kraja septembra 1995.
Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i
običaja ratovanja.
U danas objavljenom završnom podnesku, tužilaštvo tvrdi da je tokom suđenja
dokazalo da su svi optuženi bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu
čiji je cilj bilo proterivanje srpskog stanovništva iz Kninske krajine. Na čelu
tog poduhvata bio je tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.
Prema podnesku, "svaki od optuženih počinio je teška krivična dela na
diskriminatornoj osnovi nad srpskim stanovništvom Krajine sa dalekosežnim
posledicama. Njihovi zločini su bili široko rasprostranjeni i trajni".
Tokom i posle operacije Oluja, 4. i 5. avgusta 1995, "počinjeni su nasilni
zločini uključujući ubistva; sprovedena je sistematska pljačka i bezobzirno
razaranje imovine Srba; blizu 90 000 Srba je nasilno raseljeno s jasnom namerom
da se više nikada ne vrate; preduzeti su smišljeni koraci da se obezbedi da to
raseljavanje bude trajno, a u istom cilju bila je obmanuta i međunarodna
zajednica. Nijedan od optuženih nije pokazao nikakvo kajanje", piše u podnesku
tužilaštva.
Gotovina, Čermak i Markač "igrali su aktivnu i suštinsku ulogu u proterivanju
srpskog stanovništva iz Krajine" i "delili su zajedničku zločinačku nameru, te
doprineli njenom sprovođenju", pri čemu je tokom Oluje proterano "približno 90
000 Srba, a ubijene su najmanje 324 osobe", dok se broj uništenih kuća
procenjivao na 60 do 90 odsto.
Kao komandant operacije i zbornog područja Split, general Gotovina je, kako
navodi tužilaštvo, zajedno sa Markačem, zapovednikom specijalne policije, bio
učesnik u zločinačkom poduhvatu od njegovog osmišljavanja, angažujući se u
planiranju i sprovođenju artiljerijskih napada na civile u Kninu i drugim
gradovima Krajine, 4. i 5. avgusta 1995.
Gotovina i Markač, piše dalje, "koristili su svoje direktne potčinjene za
počinjavanje zločina tokom i posle Oluje".
Drugooptuženi general Čermak je, kao komandat zbornog područja Knin, direktno
odgovoran predsedniku Tuđmanu, u zločinački poduhvat bio uključen nešto
kasnije,
pošto su artiljerijski napadi već počeli, ali je "igrao ključnu ulogu u
omogućavanju nastavka počinjenja zločina i ispunjavanja zajedničkog cilja",
piše
u završnom podnesku tužilaštva.
Tadašnjeg hrvatskog predsednika Tuđmana tužioci opisuju kao "glavnog ideologa,
stvaraoca politike i stratega među članovima udružnog zločinačkog poduhvata".
"Nacionalna vizija koju je imao formirala je njegov stav da su višenacionalne
države opasnost i inspirisala udruženu zločinačku nameru. Sarađujući sa ostalim
učesnicima u zajedničkom zločinačkom poduhvatu i koristeći vojne i političke
zvaničnike i organe, Tuđman je predvodio proterivanje krajiških Srba i napore
usmerene da se spreči njihov povratak", naglašio je tužilac Tiger u završnom
podnesku.
Uz optužene i Tuđmana, tužilašto je u podnesku obradilo i uloge preostalih
učesnika u zločinačkom poduhvatu proterivanja Srba iz Kninske krajine:
ministara
odbrane i unutrašnjih poslova Gojka Šuška i Ivana Jarnjaka; ministra za obnovu
i
razvoj Jure Radića; načelnika Generalštaba Hrvatske vojske Zvonimira Červenka;
načelnika uprave Vojne policije Mata Laušića; vojnih zapovednika Mirka Norca,
Miljenka Crnjca i Rahima Ademija.
Trojici generala u penziji Hrvatske vojske, Tribunal je od 11. marta 2008.
sudio
po optužnici za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine i druge zločine
tokom i posle operacije Oluja, sprovedene početkom avgusta 1995. Izvođenje
dokaza na suđenju zvanično je okončano u petak, 11. juna.
Tokom 303 radna dana, iskaz je dao 81 svedok optužbe, a u odbranu optuženih
generala svedočilo je 57 svedoka - 29 za Gotovinu, 19 za Čermaka i 13 za
Markača.
U martu prošle godine, na kraju dokaznog postupka optužbe, branioci su
zatražili
da optuženi budu oslobođeni zbog nedostatka dokaza, ali je pretresno veće taj
zahtev odbilo.
General Gotovina je kao komandant vojnog područja Split zapovedao operacijom
Oluja; drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, a
trećeoptuženi Markač je, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Hrvatske,
zapovedao jedinicama specijalne policije.
Prema optužnici, Gotovina, Čermak i Markač su bili učesnici u zajedničkom
zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje srpskog stanovništva
sa teritorije Kninske krajine. Na čelu tog zločinačkog poduhvata, po optužnici,
bio je tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a učestovali su najviši
zvaničnici vlasti, vojske i policije.
Granatiranje, pljačka i razaranje naselja u kojima su živeli Srbi,
zlostavljanje, ubijanje, zastrašivanje i ponižavanje srpskih civila, uglavnom
starih i nemoćnih koji nisu pobegli, sprovedeno je, prema optužnici, planski u
okviru kampanje etničkog čišćenja.
Navode optužnice, branioci trojice generala su pobijali, dokazujući da je Oluja
bila legitimna vojna akcija koja nije bila usmerena protiv civila; da udruženi
zločinački poduhvat proterivanja Srba nije postojao, već je stanovništvo
organizovano evakuisala vlast Republike Srpske Krajine; te da su hrvatska
vojska
i vlasti činile sve što su mogle da spreče i kazne zločine koje su pojedinci
činili u znak osvete za prethodna nedela srpskih snaga nad Hrvatima.
Generala Gotovinu, Haški tribunal je za zločine u Oluji optužio 2001. godine, a
on je bio u bekstvu do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji. Od tada je u
pritvoru Tribunala u Sheveningenu.
Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmah
dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do
početka suđenja. General Čermak je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu i
tokom procesa.
Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za
zločine za koje su optuženi.
[Non-text portions of this message have been removed]
