Glas javnosti
22. avgust
Kako je Zuhara Kovačević preživela zločin 5. korpusa Armije BiH
Dudaković je raskomadao civile
Dudak je ovim rečima reko: "Neću ništa da čekam! Ako se ne predate u
roku od pet minuta ispaliću granatu i do poslednjeg čoveka pobiću na Starom
gradu"
BEOGRAD - Tog četvrtog avgusta '95. išćero me je iz kuće Dudakovićev
peti korpus na Stari grad. Bila sam sa troje đece. Mala je imala 12 godina,
stariji sin 16, a mlađi pet. Preplašeni smo bili, a imalo nas je oko 100
civila, mnogo ranjenih, i još oko 1.000 vojnika. Od deset ujutru do pet
popodne ni vode, ni hrane, ništa nismo imali - seća se Zuhara Kovačević iz
zaseoka Ćatići, kod Pećigrada u Zapadnoj Bosni, dana kada su snage Petog
korpusa Armije BiH, koje je predvodio Atif Dudaković ubile pregovarače
Fikreta Abdića, u prisustvu predstavnika UN.
Zuhara nam je objasnila da su najpre, u kafiću "Man", stotinak metara
od mesta gde su oni saterani, propali pregovori Dudakovića i Abdićevih
izaslanika: Besima Muhamedagića Zenge, Hakije Begenevića i Džehve
Muhamedegić, koja je bila medicinska sestra. Potom su se Zenga i Džehva
vratili međ' civile.
ŽELELA JE SAMO DA ŽIVI NORMALNO
Zuhara je iz bolnice otpuštena kao da nije čovek.
- Nisu mi dali para ni za kartu, da se prebacim do kuće. Naišo
je neki šofer i s njim došla do kuće. Pre tri godine, kad sam ga srela, dala
sam mu deset maraka, ko zahvalnost - priča Zuhara.
A i kad je došla kući nije imala mira.
- Kod kuće su me stalno maltretirali. Nije se moglo od njih
živeti - priča Zuhara.
- Sedela sam sa Besimom pred jednom kućom kad ga je Dudak zovno da se
preda i da preda vojsku. Svojim ušima sam čula kad mu je Besim reko, na
motorolu, da će se predati, da bi izvuko civile i ranjenike prema Velikoj
Kladuši. Dudak je ovim rečima reko: "Neću ništa da čekam! Ako se ne predate
u roku od pet minuta ispaliću granatu i do poslednjeg čoveka pobiću na
Starom gradu". Besim je tad zaplako - prepričava Zuhara reči koje će pamtiti
dok je živa.
Pet minuta kasnije obistinile su se Dudakovićeve pretnje.
- Opalila je granata. Ranila me je u nogu, a mog malog Denisa u
bubrege. Čula sam ga kad je vikno: "Aj, mama, mene ubiše." Zaplakala sam,
moje djete je palo, bilo je skoro prepolovljeno oko struka. Oko sebe sam
vidjela meso, ruke, noge, glave. Bilo ih je i po meni. Sedam ih je poginulo,
a samo Besimovo telo se znalo, ostali su bili raskomadani - priča majka,
koja je dugo zatim učila svoje dete da hoda i koje i danas ima teške
zdravstvene probleme.
Potom su Dudakovićeve snage ušle u džamiju. Pokupile su ranjenike i
odvezle u Cazin. Vojsku su, isto, pokupili i odveli u Bihać. Ostali su u
stanici milicije, koju su zauzeli, dali izjave, pa pušteni kući.
- Dok su nas vozili u bolnicu, skupile su se njihove žene, na Jusinom
putu, i kamenovale nas. Operisali su me gore, ležala sam pet dana. Onda je
došo jedan vojnik i tražio da dam izjavu da je Fikret Abdić bacio granatu.
Rekla sam mu da neću, jer znam da je to uradio Dudaković - završila je svoju
ispovest žena, koja je samo želela da se mirno bavi poljoprivredom na svom
imanju i da živi normalno.
J. Jevremović
[Non-text portions of this message have been removed]
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
