Politika
20. oktobar
УЗ ГОДИШЊИЦУ
ШУМАРИЧКЕ ТРАГЕДИЈЕ
„Пето три” је легенда
Сведочанство Будимира Павловића о стравичним догађајима из
октобра 1941. поново узбуркало крагујевачку јавност
КРАГУЈЕВАЦ – Таман кад се помислило да су све приче о стрељању у
Шумарицама већ испричане и да су детаљи трагедије разјашњени, у једном
локалном листу осванула је прича Будимира Павловића, крагујевачког
гимназијалаца и петнаестогодишњака из `41, поново покренувши лавину
супротстављених мишљења.
Колико је људи погубљено на једном од највећих српских стратишта
у Другом светском рату, јесу ли стрељани млађи од 16 година и да ли је
читаво једно одељење, ,,пето три”, заиста настрадало у једном дану, само су
нека од питања које ових дана, шездесет и пет година после стравичног
догађаја, разматра крагујевачка јавност.
Нема ,,црног” записа
Прича Будимира Павловића, осамдесетогодишњака, иначе професора
биологије и педагогије у пензији, заснива се на његовим сећањима на 20.
октобар, када су Немци спровели рацију у Крагујевцу, и на 22. октобар, дан
после стравичног догађаја. Највише полемика изазвали су детаљи о ,,петом
три”, а суштина Павловићеве приче састоји се у томе да се он тог одељења не
сећа и да, како нам је рекао, Немци нису организовано стрељали млађе од 16
година.
– Септембра и октобра `41, пошто је у граду владао општи хаос,
ми једва да смо и ишли у школу. Нисам сигуран да су одељења уопште била
формирана, а 20. октобра, на дан рације, у учионици сам затекао свега двоје
или троје другара које сам познавао. Након наредбе немачког војника да сви
изађемо у двориште, ја сам, некако, са својом мајком успео да побегнем кући,
али сам, са моста преко Лепенице, видео како војници одводе ђаке ка
Шумарицама.
Вече и цео сутрашњи дан провео сам на нашем тавану, а кад сам
22. октобра отишао до града да сазнам шта ми је било са оцем, пред списком
стрељаних видео сам неколико другара, који су ми испричали да нико из њихове
бараке није стрељан. Тих дана нити је ко помињао ,,пето три”, нити је ко
говорио да су сви побијени, а да се тако нешто десило ја бих морао знати,
пошто сам тада и сам био ,,петак” – каже Павловић.
Међутим, у документацији Историјског архива Шумадије, између
осталих, налази се и школски дневник ,,петог три” из `41, што говори да су
одељења, и поред ратног стања, била формирана. Такође, сваки од дневника је
педантно вођен, па је тако поред имена сваког ученика уписано шта се са њим
десило 21. октобра 1941. У многим рубрикама је уписано ,,стрељан у
Шумарицама”, али, што је најинтересантније у целој овој причи, таквог
,,црног” записа нема ни поред једног од имена ученика ,,петог три”.
Прозван због облика
Станиша Бркић, крагујевачки историчар и кустос Спомен-музеја
,,21. октобар, који и данас сакупља сведочења и грађу о стрељању у
Шумарицама, каже да је у годинама после ослобођења цео догађај затрпан
идеолошким полуинформацијама и лажима, али да су неке ствари, ипак, прецизно
разјашњене. Кад је реч о ђацима, у Крагујевцу је, каже Бркић, стрељано 250
основаца и средњошколаца, а међу њима је, вели он, било и тридесетосморо
дечака млађих од 16 година.
– Након што су зграду гимназије Немци претворили у своју
команду, ученици Прве и Друге мушке гимназије били су распоређени по другим
школама и објектима. Прва је радила у две зграде у Улици Бранка Радичевића,
а Друга у згради палилулске основне школе. На дан рације, 20 октобра, из
једне зграде Прве гиманзије Немци су извели по два одељења шестог и седмог
разреда, а из два одељења петог изведени су крупнији ђаци. Колико њих, тешко
је рећи.
Из друге зграде Прве гимназије, где су била два одељења шестог и
једно одељење петог разреда, захваљујући професорима Вери Дончић, Јелени
Стојановић и Антону Павличу, нико није изведен. У Другој гимназији сви ђаци
су били истерани у двориште, тада су морали да покажу ђачке књижице, а Немци
су издвајали дечаке до 16 година. Не располажем подацима о ,,петом три”, па
о томе не могу ни да говорим – вели Бркић.
Према његовом мишљењу, прича о том одељењу и његовом погубљењу у
току једног дана настала је после ослобођења, а споменик у Шумарицама, иако
у народу прозван ,,Пето три”, заправо је посвећен свим стрељаним ђацима и
професорима. Баш као и Спомен-учионица у згради данашње Прве гимназије.
Споменик је, додаје Бркић, добио име ,,Пето три” вероватно због свог облика,
латиничног слова ,,ве”, односно римског броја ,,пет”.
Ипак, према Бркићевим речима, највише спорова је вођено око
броја жртава немачке одмазде. Више од пола века, вели он, причало се и
писало како је у Крагујевцу стрељано 7.000 људи. Тако је, каже, одговарало
победницима који су писали своју, а не праву историју. Према његовим речима,
Спомен-музеј у Крагујевцу располаже податком о 2.795 убијених. Тај податак
је склон променама, али не великим, тврди Бркић.
Бране Карталовић
------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~-->
Make a difference. Find and fund world-changing projects at GlobalGiving.
http://us.click.yahoo.com/j2WM0C/PbOLAA/E2hLAA/1dTolB/TM
--------------------------------------------------------------------~->
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
