Невидљиви

Ако на Интернет сајту Хашког трибунала потражите резиме пресуде Насеру Орићу, на 23. страници тог документа пронаћи ћете образложење за апсурдно ниску казну од две године затвора која је прошлог петка изречена ратном команданту Сребренице. Судије су за благу казну нашле упориште у „општим околностима” које су у Сребреници владале у време када је Орић руководио одбраном града. Ништа тако убитачно не разоткрива логику којом се Трибунал руководио као то што су за „кључну олакшавајућу околност” судије Орићу узеле то што је Сребреница била под опсадом „војнички надмоћних српских снага”, што су владали „беда и општи хаос”, што је било мало хране а много избеглица. А највише то што је био „двадесетпетогодишњак који је дошао на чело слабо наоружане и обучене војске добровољаца, која није била под пуном командом Армије БиХ и босанских власти”.

Другим речима, Насеру Орићу је као олакшавајућа околност узето то што је био бранилац Сребренице. Ту налазимо ехо оне старе босанске поделе у којој је, у првој фази порицања грађанског карактера рата, српски део становништва БиХ проглашен за „агресора”, док су преостале две трећине грађана постале „браниоци” земље. У рату су се и браниоци и агресори слично понашали, па ћете у пресуди Насеру Орићу наћи грозоморне приче сличне онима које сте чули на суђењима српским ратним злочинцима. (Тако је извесни Кемо мучио Недељка Радића у станици милиције у ратној Сребреници чупајући му зубе, да би му онда „ради дезинфекције” уринирао у уста.) Ово је, ипак, први пут да се оптуженом ратном злочинцу у Хагу као олакшавајућа околност узме то што је у моменту избијања рата био млад, неискусан и крволочно расположен. Орић је командовао изузетно окрутном паравојском, а у Хагу је испало да је, од свега што је у рату радио, важније ипак на којој је страни ратовао. То баца сенку на тврдње Трибунала да се у Хагу суди појединцима, а не странама у рату или колективитетима.  

Присташе Хашког трибунала кажу да нико ко је пратио Орићево суђење није ни очекивао већу казну. Сам Орић свакако није, будући да је у часу изрицања пресуде имао спремну кубанску цигару, коју је спремно извадио из џепа у знак тријумфа. Када је пре три године оптужен, Бошњаци су се бунили да Хашко тужилаштво силом прави неку непостојећу симетрију зла како би ублажило утисак да су само Срби оптужени у Хагу. После пресуде је дошао ред на Србе да тврде да је Орић на оптуженичку клупу извођен само реда ради.

Овај лист је прошле недеље провоцирао разговор о томе „како нас виде”. Да ли нас виде наопако, питали смо упозоравајући на јаз који постоји између „наше” и „њихове” слике о нама. Али понекад се чини да је право питање да ли нас уопште виде. Или смо постали невидљиви, као јунак Ралфа Елисона у америчком ремек-делу „Невидљиви човек”.
Љиљана Смајловић
[објављено: 03.07.2006.]





http://www.politika.co.yu/





__._,_.___


SPONSORED LINKS
Yugoslavia phone card Yugoslavia flight


YAHOO! GROUPS LINKS




__,_._,___

Одговори путем е-поште