ШТА ДОНОСИ НОВИ ЗАКОН О ДИЈАСПОРИ
Повереници по свету, канцеларије по Србији Бесплатно похађање српских школа по свету. – Отварање информативно-културних центара. – Ко ће бити предлагач закона Новим Законом о дијаспори предвиђа се бесплатно похађање допунских школа, течајева и других образовних форми свим лицима млађим од 35 година која имају СЦГ држављанство, а под нешто другачијим условима то је омогућено и другима који немају држављанство СЦГ или су странци, али привржени култури и традицији Србије. Нашим исељеницима који немају држављанство омогућава се овим законом да, уз претходно прибављену легитимацију, уживају готово сва права из радног, пензијског, здравственог и имовинског законодавства као и држављани. Нема дискриминације – Законом о дијаспори обухваћено је шест основних категорија: наши људи у иностранству, припадници наших етничких мањина у другим земљама, Срби из Црне Горе, држављани Србије који нису Срби, Срби без држављанства и странци који нису српског порекла. Дакле, иако је превасходни циљ да се уреди правни положај српске дијаспоре, практично нема дискриминације, нити је било ко заборављен – истиче др Борисав Кривокапић, научни саветник Института за упоредно право и шеф експертског тима који је радио на понуђеним законским решењима. Кад је реч о задовољавању културних потреба, подвлачи се значај отварања информативно-културних центара широм света, мада се не предвиђа из којих средстава је то могуће остварити, будући да данас у свету постоји само један такав центар у Паризу. Занон не предвиђа оснивање свесрпске културне институције Срба у свету, попут немачког Гетеовог института, мађарског Колегијума Хунгарикума, пољске Полоније, Британског савета и сличних институција које су, с једне стране, окренуте сународницима по свету, а, с друге, становништву у тим земљама, да се упозна са њиховим културама. Законом се утемељује постојање Министарства за дијаспору, а уводе се повереници Министарства по свету и канцеларије за дијаспору широм Србије у општинама из којих је више од десет одсто становништва ван граница отаџбине. Подаци говоре да постоји приличан број општина из којих је чак четвртина грађана постала део српске дијаспоре. Циљ оба решења је да се појачају везе са нашима у расејању и истовремено да им се омогући бржи и ефикаснији контакт са представницима власти у отаџбини. Обавеза државе да води бригу о остваривању овог закона проверавала би се, практично, три пута годишње: два пута у години постоји обавеза Министарства за дијаспору да подноси извештај Влади Србије о томе шта је рађено и урађено, а сваке године српски парламент имаће шансу да ставља примедбе на рад владе у овој области приликом подношење њеног извештаја Народној скупштини. Сарадња са српским организацијама Приликом конципирања и писања закона коришћена су искуства других земаља, при чему су оне нама ближе и сличније показало се од веће користи него традиционално узорне многобројне дијаспоре великих држава као што су Кина, Израел, Пољска, Италија, Грчка... – Упркос нашим утисцима нисмо успели да нађемо опште суштинске прописе у тим земљама. Потврдило се да неке земље које се у том погледу чине атрактивним не могу да буду од користи у том правном смислу, заправо да је само реч о утиску. Не смемо сметнути с ума да нико нема ситуацију коју имамо ми у Србији, од тога да смо пред доношењем устава, до тога да су најважнија питања за које су заинтересовани наши у расејању из делокруга савезног законодавства – објашњава Кривокапић. Занимљиво је да се први пут од када се разговара о сарадњи са расејањем подвлачи значај српских етничких организација по свету, што је један од модела који је приметан у законодавствима суседних земаља, као што су Румунија или Мађарска. Наиме, законом се предвиђа „да се мере и иницијативе остварују у сарадњи са српским етничким организацијама, а посебно у местима где не постоје дипломатско-конзуларна представништва или српски информативно-културни центри”. При томе закон је пропустио да прецизније дефинише концепт институционализованог утицаја дијаспоре на матицу. Модел формирања скупштина дијаспоре по земљама у којима има приличан број наших људи, па делегирање чланова тих скупштина у Скупштину дијаспоре Србије, која би потом бирала лидера српске дијаспоре био је установљен после петооктобарских промена и стварања Савета за дијаспору при тадашњој Влади СРЈ. Постоји могућност да се у јавној расправи и такво решење угради у текст закона. – Очекујемо да се закон усвоји најкасније до краја године, а да Министарство за дијаспору буде предлагач тог закона, иако до сада никада нисмо били у прилици, јер нам то закон о влади не омогућава, да будемо ништа више од иницијатора, а предлагачи су увек била друга министарства. Било би апсурдно да нам се у овом случају не дозволи да предложимо закон о српској дијаспори – вели на крају министар за дијаспору др Војислав Вукчевић. Радивоје Петровић http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
