NIN
Broj 2820
13.01.2005
Åpijuni u vrhu drÅave
âZnam da Amerikanci nikad nisu odustali od plana koji su zacrtali. I kada sam
govorio da Äe na Kosovu biti ovo Åto je danas, meni su se neki smejali.
Vidite kako su jeftino internacionalizovali Vojvodinu i SandÅak, odmah je
Evropski parlament zasedao i raspravljao o tomeâ
General Aco TomiÄ je na intervju u NIN doÅao iz suda. TuÅio je drÅavu za
maltretiranja koja je preÅiveo u vreme akcije âSabljaâ. Intervju,ipak,
poÄinjemo od poslednjih dogaÄaja u Vojsci. Gomilaju se ânesreÄni
sluÄajeviâ i pitanja: neorganizovanost, meÅanje stranog faktora ili...
- I ranije su se u Vojsci deÅavali nesreÄni sluÄajevi, i samoubistva i
ubistva. Svega toga je bilo.
U ovom obimu?
- Ne verujem da je obim poveÄan. Nemam nijedan razlog da ne verujem istraÅnom
sudiji Vojnog suda kad je u pitanju tragedija u TopÄideru.
Poznajem tog momka i poznajem vojno pravosuÄe koje nema baÅ nijedan razlog da
kaÅe drugaÄije od onog Åto se desilo. E, sad, prvi je Krga rekao da je
Vojsci stalo da se utvrdi istina. Sama ta njegova tvrdnja izaziva sumnju.
Da li je poveÄan broj nesreÄnih sluÄajeva ili ne?
- Ne verujem. Ovo nam se desilo sad jedno za drugim, ali to je sticaj okolnosti
i sluÄajnosti.
Javnost Vojsci sve manje veruje...
- Moj prvi komentar kad sam Äuo za stradanje dva mladiÄa u TopÄideru bio je:
Äini mi se da Äe se ovo upotrebiti kao RaÄak.
Imali ste informacije?
- Nisam imao informacije, nego znam kako se dogodio RaÄak na Kosovu, pa ono u
Sarajevu itd.
Govorite o...
- ...metodama. Metodi su potpuno isti, a akteri ne mogu da se promene tek tako.
Mislite na upotrebu dogaÄaja?
- Da, apsolutno. Na one koji to organizuju i koji to zloupotrebljavaju...
Pa, vi znate kako se desilo oko tih nesreÄnih Markala i kako su zlupotrebljene
i kako se RaÄak zloupotrebio. Bojim se da uvek imaju pripremljenu varijantu da
nekakav dogaÄaj proglase ekstradogaÄajem da bi se neÅto drugo postiglo.
O kojim sluÅbama govorite?
- O zapadnim sluÅbama koje su dovele do agresije na ovu zemlju. One su i danas
na sceni. Jedna od najjaÄih sluÅbi koja je ikada bila prisutna na Balkanu je
engleska, a znate kako to dalje ide.
ZaÅto istiÄete ulogu engleskih sluÅbi?
- Kad to kaÅem, govorim i o istorijatu, o tradiciji od pre rata; engleska je
sluÅba ovde uvek bila najprisutnija i najaktivnija u svemu.
Ima li tu plana i podele posla izmeÄu sluÅbi, ili je samo pitanje ko se bolje
na nekom terenu snalazi?
- Apsolutno postoji plan. SluÅbe nikad nisu radile bez planova. Dok sam bio na
Kosovu, vodio sam grupu operativaca i veoma uspeÅno smo se suprotstavljali toj
delatnosti. Bili smo potpuno upuÄeni Äak i u dan kad Äe poÄeti agresija.
Naravno, oni su uvek mislili da su ânaj-najâ, pa nisu mnogo ni obraÄali
paÅnju na to Åta nekakva balkanska sluÅbica radi. Dakle, mi smo veoma dobro
znali Åta Äe oni i kada da Äine ovoj zemlji i, naravno, o tome smo
obaveÅtavali ljude iz Vojske, a Åta su dalje radili PeriÅiÄ ili Aca
DimitrijeviÄ to je njihov problem.
Koja je strana sluÅba najorganizovanija na Kosovu?
- Prvi su Englezi stigli u PriÅtinu 10. juna 1999. Rusi su stigli pre desetog,
ali kako su stigli tako su i otiÅli. Bolje da nisu ni stigli. To sam uspeo da
im kaÅem kad sam sa PavkoviÄem bio u Moskvi. Bili su iznenaÄeni, ali, dobro,
to nije bilo na zvaniÄnim razgovorima nego na veÄeri. Nije baÅ sluÄajno
odreÄeno da Englezi u PriÅtinu doÄu prvi. Tada sam bio u PriÅtini i
razgovarao sam sa komandantom tog engleskog odreda. Rekao
je: Nama su u pripremi za dolazak na Kosovo objasnili da je Kosovo âsprÅena
zemljaâ. To je termin koji upotrebljavaju iskljuÄivo vojske NATO-a. Ja mu
kaÅem: Pa, evo vidite, da li je âsprÅenaâ. Tog trenutka je naÅa
Petnaesta brigada izlazila iz PriÅtine, momci koji su za godinu dana ne znam
koliko puta premeÅtali ta oruÄa. Impresivno je delovala ta brigada sa
tenkovima. A on kaÅe: ZnaÄi, mi bismo na ovo naiÅli da je doÅlo do kopnene
invazije.
Tvrdite da je general Krga svojim reagovanjem na dogaÄaj u TopÄideru doveo u
sumnju vojni nalaz. Kako tumaÄite to Åto ministar DaviniÄ odmah posle vojnog
izveÅtaja sa srpsko-makedonske granice o smrti mladog Albanca pominje
osnivanje komisije?
- Pa nije Äudo Åto je DaviniÄ tako rekao. On i Krga reaguju isto.
O Äemu, u stvari, govorite?
- Da âzloupotrebimâ mog zemljaka sa Rudnika (misli na Milovana DanojliÄa,
prim. red.), on je jedini to saopÅtio javno, jasno i glasno na televiziji: u
ovoj zemlji je zaveden protektorat. Negativne posledice su sve vidljivije.
Kao, na primer, sluÅenje vojnog roka. Prvi put u Åivotu sreo sam se sada sa
mladiÄima RudniÄanima koji kaÅu da neÄe da sluÅe vojsku, Åto ranije
nikada nije bilo.
Kako to tumaÄite?
- Tome je doprineo i odnos drÅave prema vojsci i prema Hagu. Zamislite mladog
oficira koji sad sve ovo gleda. Po svim pravilima i propisima, vojniÄkim i
ustavnim, po meÄunarodnim konvencijama, mi smo na Kosovu branili zemlju.
DrÅava je proglasila ratno stanje i sad nas odjedanput neko optuÅuje za ratni
zloÄin. To je straÅno.
Da li su naÅe sluÅbe danas sposobne da se, kako kaÅete, odupru stavljanju
zemlje pod âprotektoratâ?
- Jedno je ono Åto sluÅba otkrije, detektuje, a drugo je pitanje politiÄkog
vrha. Ne verujem da naÅe sluÅbe danas nisu u stanju da sve sagledaju i da o
svemu tome izveÅtavaju drÅavno rukovodstvo. Ne mislim da je moje hapÅenje
izazvalo nekakve negativne posledice meÄu pripadnicima sluÅbe i Vojske, mada
ima osnova za to. Ljudi su videli kako sam proÅao zato Åto sam se
suprotstavio najmoÄnijoj sluÅbi sveta. To je Äinjenica. Dakle, da nije bilo
onog hapÅenja Amerikanca Nejbora, Aco TomiÄ ne bi bio u zatvoru. Ja vam to
tvrdim! Tu uopÅte nema dileme!
Ispada da je vaÅe hapÅenje osveta CIA?
- ZvaniÄno, CIA mi je,odnosno Amerika, Äestitala. Sreo sam se s Montgomerijem
i on mi je rekao: Generale, svaka Äast. I Nejbor se veoma korektno
profesionalno drÅao. Äovek zna svoj posao i postupio je baÅ onako kako bih
ja sutra postupio da se naÄem u istoj situaciji. Drugo, meni je njihov vojni
izaslanik (sluÄajno smo se sreli na jednom zvaniÄnom prijemu) bogzna kako
Äestitao, a drugo je Åta oni stvarno misle. I, siguran sam da mi to ne mogu
nikad da zaborave.
Da li to optuÅujete politiÄki vrh da je postupio po nalogu CIA kad vas je
uhapsio?
- Nisam tako rekao. Kad sam odluÄio da se uhapse Nejbor i PeriÅiÄ, mislio
sam da ova zemlja mora to da uradi. Otkrili smo Åpijunsku delatnost,
dokumentovali je, uredno vodili i predali nadleÅnim istraÅnim organima. Na
drÅavi je bilo da ona odluÄi Åta Äe s tim da Äini, a odluÄila se za
najgoru varijantu, na koju se ne bi odluÄio niko u svetu, pa ni neko afriÄko
pleme.
Oni su se odluÄili na progon Ace TomiÄa i vojne sluÅbe bezbednosti, pa su
brÅe-bolje donosili novi zakon koji je satanizovao sluÅbu bezbednosti.
MiÄunoviÄ kaÅe na SkupÅtini: Nismo mi doneli zakon zbog sluÅbe, nego da
smenimo Acu TomiÄa. Javno kaÅe. Nema nikakvih dilema Åta je bilo i kako je
bilo.
Da li strahujete od optuÅnice. Bili ste Åef obaveÅtajne sluÅbe, bili ste na
Kosovu?
- Ne. Ne strahujem uopÅte od Haga. Nemam razloga. Bio sam, naravno, na Kosovu
naÄelnik sluÅbe koja je radila u interesu Vojske. Bez laÅne skromnosti,
gledano u celini Vojska je imala izuzetno male gubitke od tako silnih
bombardovanja. Na Kosovu se avijacija nije ni skidala s neba. Sve krstareÄe
rakete iz Sredozemnog mora iÅle su preko Kosova. Imali smo saznanja da se u
Tetovu montiraju te glave..., Äak smo dobili i neke snimke. SluÅbe ne mogu
da ne znaju. Nisam nikako mogao da prihvatim da smo mi bili iznenaÄeni 17.
marta.
HoÄemo li opet biti iznenaÄeni dogaÄajima na Kosovu?
- TeÅko mi je da na to odgovorim. U bivÅoj sluÅbi, od kad sam izaÅao iz
zatvora, bio sam jednom. DaviniÄ je rekao da su âdoveli profesionalceâ, da
su potpuno novi ljudi doÅli u Vojnobezbednosnu agenciju. Ako su novi, ne mogu
biti i profesionalci.
Ima li uruÅavanje ugleda Vojske veze sa reÅavanjem statusa Kosova?
- Vidim tu vezu. Ja sam 1997. izvestio Upravu bezbednosti o tome kako se zavodi
protektorat na Kosovu. U januaru 1997. otiÅao sam na Kosovo, a u maju sam im
dao informaciju, veoma aktuelnu i pouzdanu, sa proverenim podacima, o tome da
se na Kosovu planira protektorat.
I drÅavni vrh niÅta nije preduzeo?
- Ne znam da li je preduzeo. A prema Vojsci su se dole preduzele mere. Äim
izaÄe jedan tenk oni kaÅu: prekomerna upotreba sile. Pa ne moÅeÅ pola tenka
da upotrebiÅ.
Da li u naÅem drÅavnom vrhu ima saradnika stranih sluÅbi?
- Vojna sluÅba bezbednosti nije bila niti je sada nadleÅna za drÅavni vrh,
ako mislite na vrh Republike Srbije?!
Posle âsluÄaja PeriÅiÄâ u javnosti je vladao utisak da ima?
- Onda neka ostane tako. A da vam kaÅem i to za PeriÅiÄa, sluÄajno se
desilo.
Kako mislite sluÄajno?
- Da nije bio smenjen sa mesta naÄelnika GeneralÅtaba on ne bi nikad bio
potpredsednik vlade. ZnaÄi, iz kabineta naÄelnika GeneralÅtaba bilo je
potvrÄeno da odreÄeni podaci, odreÄena dokumenta nestaju, idu negde, mi to
kaÅemo - neovlaÅÄenim licima. TragajuÄi za tom Äinjenicom doÅli smo do
PeriÅiÄa.
Kakvi su odnosi izmeÄu naÅih obaveÅtajnih sluÅbi?
- Nema odnosa. Sva saradnja koja se zasnivala na propisima, zakonima,
dogovorima, sporazumima, svela se na nivo liÄnih poznanstava. DrÅava je htela
i tako je uraÄeno. KaÅe meni MiÄunoviÄ: Generale, ti radiÅ po Brozovom
zakonu. Pa, promeni zakon. Ja radim po postojeÄem zakonu, po baba-Julinom
zakonu. To je suÅtina svih problema oko saradnje sluÅbi. Ne mogu sluÅbe da
saraÄuju ako nemaju jedan drÅavni interes.
Jedna vaÅa izjava, povodom atentata, posle je demantovana: da ste navodno
premijera ÄinÄiÄa obavestili da mu se sprema neÅto?
- Ne, nisam nikakve kontakte sa ÄinÄiÄem imao, naÅalost. Da mi je bilo ko
iz vlade okrenuo telefon, prihvatio bih taj poziv. Ovo vam govorim zbog toga
Åto kad se to desilo oko PeriÅiÄa, mene PavkoviÄ zove iz ÄinÄiÄevog
kabineta, a ne kaÅe odakle: znaÅ, bilo bi dobro da idemo kod premijera. I
kaÅem: neÄu, nema razloga da sada idem, ne savetujem ni tebi da ideÅ. To je
sluÅao ÄinÄiÄ, ali i BatiÄ i MihajloviÄ. Pa je proÅirena priÄa: eto,
kakav je taj TomiÄ, neÄe da saraÄuje.
ZnaÄi, niste upozorili premijera...
- Vojna sluÅba nije imala nikakve ingerencije prema Älanovima republiÄkih
vlada, ali sve Åto smo tokom rada sluÅbe dobijali, mi smo i dostavljali.
NajÄeÅÄe SDB-u. Bila je jedna informacija zbog koje sam iÅao sam da
proverim Åta se s njom desilo, ali nema je. KaÅu - nema je ni u MUP-u...
Kada ste je poslali?
- To nije informacija da ÄinÄiÄu preti atentat, ali je govorila o propustima
u obezbeÄenju premijera. Nije beznaÄajna informacija ako sam je potpisao i
uputio naÄelniku Andreji SaviÄu ili MihajloviÄu, ne seÄam se...
Nje viÅe nema?
- Navodno. Dobro, meni sad neÄe ni da daju. Zabranjeno je.
Niste tada dobili povratnu informaciju?
- Nisam. To nije ni uobiÄajeno. Moj kurir odnese u MUP, njemu potpiÅu
dostavnicu da je primljeno i to je to. I duplikat toga, naravno, ostaje u
sluÅbi, on se tamo zavodi, dokumentuje.
ZaÅto ste se sastajali sa pripadnicima âzemunskog klanaâ i Åto je
iskoriÅÄeno i kao povod za vaÅe hapÅenje?
- Moj sastanak sa Legijom i sa malim SpasojeviÄem nema nikakve veze sa mojim
hapÅenjem. Mnogo pre toga je doneta odluka da budem uhapÅen. Oni su o tom
susretu saznali od mene. Momcima iz UBPOK-a to sam rekao nakon hapÅenja.
UhapÅen sam sa onim Äuvenim - da ugroÅavam bezbednost graÄana i Republiku
Srbiju. Valjda iza toga stoji DuÅan MihajloviÄ i kako se zove ona gospoÄica
sa taÅnicom, MiÄiÄka.
Priznato je da je u vaÅem sluÄaju napravljena greÅka...
- Je lâ? GreÅka koja je trajala godinu dana.
Da ponovimo pitanje: zaÅto ste se sastajali sa Legijom i SpasojeviÄem?
- Ja sam to pitanje postavio istraÅnom sudiji. Ako kaÅete da su kriminalci,
mislite li da su oni jedini kriminalci sa kojima sam se ja sastajao? To mi je u
opisu posla. ZaÅto sa Legijom? Pa Legija je bio pukovnik milicije. On je
dolazio kod mene kao pukovnik Ministarstva unutraÅnjih poslova. Sa tri dÅipa
ljudi! Pa sad kaÅu,tajno.
A onaj mobilni Åto vam je poklonio SpasojeviÄ? KaÅu da vas je prisluÅkivao
preko njega?
- To kaÅu? To je jedna ânokijaâ. I danas je imam. Ovi struÄnjaci Jovana
PrijiÄa, velikog tuÅioca, vrÅili su pretres moje kancelarije. Ja sam sve
svoje stvari iz kase izvadio u kartonsku kutiju, pored kase. Oni su razbijali
kasu, a kutija je ostala netaknuta. Da zavrÅim oko te ânokijeâ.
Mali SpasojeviÄ mi kaÅe: Generale, ovu ânokijuâ Äu da vam poklonim, ima
specijalnu kameru, da vi, kao, slikate Åpijune. Meni je bilo smeÅno ali dobro.
ZaÅto SpasojeviÄa zovete mali?
- Mali je i rastom, a i mlad je bio deÄko. Dakle, to nije bio nikakav razlog
da me hapse. To Åto su me uhapsili, bila je Äisto politiÄka odluka. Meni je
to rekao TadiÄ i ovaj iz Crne Gore, MaraÅ. Da je prosto postojala politiÄka
potreba da budem smenjen i da se izvrÅava testament pokojnog premijera
ÄinÄiÄa.
Kakav testament?
- Ne znam. Valjda je ÄinÄiÄ pripremao da me smene
Kako biste objasnili aferu o navodnom upadu u vladin ured? PrisluÅkivanje?
Mnogi su se tada pojavili pred skupÅtinskim odborom, vi niste?
- E, ja nisam. Svi ti generali koji su iÅli na tu anketnu komisiju i dan-danas
se kaju jer su ispali veoma smeÅni. Dakle, nikakvog upada nikad nije bilo. I
da smo neÅto planirali, ne bih ja zvao PavkoviÄa i na sve bubnjeve to
oglaÅavao. A, drugo, o tom nesreÄnom upadu se govori 2002.
godine, a razgovar je bio 2001. godine. Jer, PavkoviÄ je to potegao onda kada
je mislio da Äe to da mu donese nekakav rejting. Sama ta Äinjenica govori o
ozbiljnosti. Pa, onda, kao, ja sam hteo da hapsim Bebu PopoviÄa. Pa PavkoviÄ
je govorio da nije znao ni za PeriÅiÄa. Naravno da nije znao. Nije ni
ovlaÅÄen da zna. Åta, trebalo je da obavestim celu vladu, poslanike
SkupÅtine: danas Äe da se sastanu ova dvojica...
Svuda stranci
Postoji li surevnjivost izmeÄu naÅih sluÅbi?
- To se mi laÅemo deset godina. Na onom Äuvenom sastanku kod Vojislava
KoÅtunice, pita ÄinÄiÄ Andreju SaviÄa: Åta vi, Andreja, mislite o ovom
Åto je sad general izneo? Ja sam tada izneo ÄinÄiÄu zaÅto nisam
obaveÅtavao SDB.
Andreja SaviÄ joÅ ustane i kaÅe: hoÄu da Äestitam mom kolegi na izuzetno
profesionalno obavljenom poslu, misleÄi na sluÄaj PeriÅiÄ. Ja kaÅem:
Äuti, smeniÄe te pre mene. Tako se i desilo. To sve treba da bude regulisano
zakonom i u interesu drÅave, ako imamo interes drÅave. Ako nemamo taj
interes, onda moÅda u interesu ovih Åto nam uspostavljaju protektorat. Åta
nam traÅe u Ministarstvu odbrane stranci, Åta u Ministarstvu unutraÅnjih
poslova? Svuda su. U kojoj su zemlji slobodnoj, nezavisnoj, stranci u svakom
kabinetu? U istragu o ÄinÄiÄevom ubistvu ukljuÄen je nemaÄki institut iz
Visbadena. A mi smo osposobljeni za sva kriminoloÅka veÅtaÄenja o kojima
govorimo. Imamo Institut za kriminoloÅka istraÅivanja, Institut bezbednosti
koji je nekad bio vrhunski institut u Evropi...
A jesu li postojali planovi za Bebino hapÅenje?
- Ma, kakvo Bebino hapÅenje! Za mene je on uvek bio konobar.
Da li je u âsluÄaju PeriÅiÄâ krÅen zakon?
- Apsolutno je ispoÅtovano sve. Ja sam lepo rekao: dajte da prepiÅemo
ameriÄki zakon, da vidimo gde se to ne radi tako. Doneo sam im nacrt hrvatskog
zakona. KaÅem: nemojte, da me optuÅite i za ovo, jer zakon joÅ u Hrvatskoj
nije bio objavljen, za podrivanje ne znam Äega. Dajte onda da vidimo gde je
taj ravnatelj sluÅbe, kako kaÅu Hrvati. Naravno, nisu posluÅali. Sve sluÅbe
u svetu imaju nekoga ko odluÄuje o primeni metoda i sredstava. Dakle, dok sam
ja bio naÄelnik uprave, odluÄivao je naÄelnik GeneralÅtaba, po zakonu. Sad
sluÅba ne moÅe da primenjuje nikakve mere. Nema vojnog suda. Nema ko da
odobri nijednu metodu. Ne znam Åta oni sad rade.
Verovatno su im dali kolektivni godiÅnji odmor. Åalu na stranu, taj plan je
odobrio NebojÅa PavkoviÄ. Sve elemente, pa Äak i to hapÅenje. Samo nije
znao dan.
ZnaÄi, i Nejbora i PeriÅiÄa?
- Kad sam napravio plan, ja nisam napisao: Nejbor i PeriÅiÄ.
Da li ste znali da je u pitanju CIA?
- To su bile pretpostavke. Nejbor je bio deset godina u Bosni, pa u Hrvatskoj,
pa ovde, pa u Bugarskoj... Mirno je otiÅao, niko se bunio nije, sem
SvilanoviÄa. Ja sam ga pitao: pa, dobro, SvilanoviÄu, otkud toliki Åal?
A on odmah kaÅe: predsedniÄe, ja predlaÅem da TomiÄa odmah smenite, i
TomiÄa i PavkoviÄa. A PavkoviÄ Äuti. Ja kaÅem: reci, bre, neÅto...
ZaÅto ste politiÄkom vrhu prikazivali film o kome se posle toliko priÄalo?
- To sam organizovao na zahtev predsednika KoÅtunice. On je bio nadreÄeni u
vojsci, bio je vrhovni komandant. I ja sam ga ipak pitao jer su bili Äudni
odnosi, PavkoviÄ nije izlazio iz one donje zgrade vlade. I onda sam naredio da
se od tog ogrmnog materijala napravi kratak film. Nisam ni sanjao da Äe ovi
moji, nisam stigao da to pregledam, da stave tu kad on priÄa o pojedincima, i
onim koji su sedeli tu...
A vi, kao, niste znali da Äe to biti u filmu?
- Ovo su Äinjenice i o tom filmu nikad niko ne bi saznao da se ti akteri koji
su bili tamo nisu posle pravdali. Od mene ne bi nikad niko saznao.
Svako od njih je poneÅto Åtrpnuo, pa neÅto joÅ dodao nekom novinaru, pa je
to ispala Äitava priÄa. A, u stvari, to je film od oko pola sata. Izbor iz
operativnog materijala koji je snimljen na raznim mestima gde su se oni
sastajali. PeriÅiÄ je uveren da mu je to smestila ruska sluÅba.
Oni su doÅli na sastanak da vas smene, ali su posle filma odluÄili da, ipak,
PeriÅiÄa puste niz vodu?
- Tu je veÄ bila odluka da ja moram da idem. To isto veÄe su to predlagali.
Ja kaÅem ÅivkoviÄu: predlaÅeÅ, a nisi me ti postavio. On kaÅe: ja sam
ministar. ZnaÄi, odmah su poÄeli predlozi od ÄinÄiÄa, ÅivkoviÄa,
SvilanoviÄa da ja budem smenjen i da tome pridodaju i PavkoviÄa. I onda ja
kaÅem:
nemojte obojicu u paketu, dajte jednog po jednog. Ali, nisu smenili nijednog,
Vojislav KoÅtunica to nije dozvolio . A film su pogledali. Bilo je malo
smeÅno kako svi reaguju na to. ÄinÄiÄ je, recimo, bio Åokiran koliko je
bilo malo para u pitanju. Rekao je: generale, Åta, to je samo dve i po hiljade
dolara. Kakve tu ima veze suma? Dva i po dolara, dve i po hiljade ili dva i po
miliona, to je potpuno svejedno. Kad vidite o kome se radi. To je, ipak, neko
ko je bio najduÅe naÄelnik GeneralÅtaba vojske u istoriji Srbije,
Jugoslavije.
Ali i za vreme vaÅeg mandata neki oficiri su davali haÅkim istraÅiteljima
raznu dokumentaciju, navodno je curilo iz GeneralÅtaba ili iz raznih drugih
sluÅbi, zbog straha da ne budu optuÅeni...
- U vojsci se taÄno zna ko je od oficira dao kancelariji HaÅkog tribunala u
Beogradu izjavu. MeÄu prvima je to bio PavkoviÄ. Åta je njima PavkoviÄ sve
dao, mislim da ni on ne zna. On ima ogroman strah od tog nesreÄnog Haga, to je
Äinjenica. Ali Åta im je dao i da li im je dao, ja sada u to ne bih ulazio.
SuviÅe je ozbiljna problematika.
Åta znate o postojanju privatnih sluÅbi?
- Pravo da vam kaÅem, znam da je takva priÄa kruÅila. Mi direktno nismo
imali nikakve sukobe s njima. ZaÅto? Zato Åto nam delatnosti nisu bile iste.
Koliko je vojna sluÅba pratila Åta rade âcrvene beretkeâ i da li je
taÄno da je jedino vojska mogla da ih stavi pod kontrolu?
- SmeÅno Åto se sad svi razumeju i u vojsku i policiju. A ja ne bih rekao da
je to tako. PavkoviÄ i ja smo iÅli u Moskvu tog jutra kad je JSO bio kod
Sava-centra. Ja kaÅem: evo ga, doÅao Legija. On kaÅe: kako znate da je on?
Oni su prepoznatljivi po uniformama, po onim âhamerimaâ. Oni su to jedini u
zemlji imali. InaÄe, bili su pod kontrolom. IskljuÄivo su bili jedinica
SDB-a, kao Åto su nekad âkobreâ bile iskljuÄivo pod nadleÅnoÅÄu i
ingerencijom naÄelnika uprave bezbednosti.
U momentu pobune...
- Ja to ne bih nazvao pobunom. Pobuna je kriviÄno delo. Neko mora da odgovara.
Ovde niko nije odgovarao...
... IzaÅli su pod punom opremom...
- Iz Kule krene jedinica, doÄe u Beograd, a niko nije ni potvrdio da je
samostalno, na svoju ruku. Onda bismo mogli da vidimo da li je to pobuna ili
izlazak...
Je li od vas zatraÅeno da interveniÅete?
- Ne, boÅe saÄuvaj!
Da li je tada postojala oruÅana formacija koja je mogla da se suprotstavi
JSO-u, jer je tada navodno ministar MihajloviÄ ÄinÄiÄu rekao da mi nemamo...
- ... Ako nije bilo u njegovoj nadleÅnosti, zaÅto se MihajloviÄ petljao u
to? JSO je u to vreme bio pod komandom naÄelnika SDB-a. Onda je on morao to da
reÅi, a ne ministar unutraÅnjih poslova. Mislim da su to ispolitizovane
stvari koje nisu imale za cilj da se situacija reÅi. Mislim da su âcrvene
beretkeâ tu zloupotrebljene.
VaÅi politiÄki protivnici kaÅu da su imali preÄutnu podrÅku i od
KoÅtunice i od Vojske za taj protest...
- Mene su pitali da li bi se âkobreâ suprotstavile. Zbog Äega? Åta ja
imam sa JSO? Ako me napadne, onda ...
...Jedinica van kontrole, odmetnuli se, napadaju vladu...
- Pa onda bi morao neko da kaÅe. Policija ima specijalne jedinice, SAJ i
ostalo, specijalce koji su sigurno mogli da se suprotstave tome. Ne verujem u
tu tezu da âcrvenim beretkamaâ nije imao ko da se suprotstavi. Kako nije
imao? Pa znaÄi, oni su iznad svih u ovoj zemlji. Pa to nema nigde.
Da li je DuÅan SpasojeviÄ bio saradnik vojne kontraobaveÅtajne sluÅbe?
- Nije. Ali, ja pitam zbog Äega je nosio legitimaciju SluÅbe drÅavne
bezbednosti.
Povezujete hapÅenje PeriÅiÄa, CIA, vaÅe hapÅenje u âSabljiâ...
- Evo, i ovo Äu da vam kaÅem. Posle one informacije o protektoratu za Kosovo,
ÄoviÄ organizuje sastanak u Koordinacionom centru. Krga kaÅe da je taj
sastanak gore u UÅiÄkoj ulici. To je bilo 2. februara 2003, a premijer je
ubijen 12. marta. Tu sedimo ÄoviÄ, Krga, ja i Braca ÅkoriÄ, naÄelnik vojne
obaveÅtajne sluÅbe, Andreja SaviÄ je bio smenjen, znaÄi bio je MiÅa
MiliÄeviÄ, naÄelnik, bio je Äuveni Nenad MiliÄ, Guri... ÄoviÄ kaÅe: ti
iznesi procenu bezbednosne problematike na Kosovu i na jugu Srbije. Treba da
idem na Generalnu skupÅtinu UN. Ja iznesem i oni su bogzna kako bili
zadovoljni. Mi smo se tu dogovorili o nekim operativnim stvarima na jugu Srbije
i vidim da nismo dÅabe potroÅili vreme. Razilazimo se, ÄoviÄ je traÅio da
ostanemo mi iz Vojske. PriÄa kako treba da ide na Generalnu skupÅtinu i ja mu
kaÅem: viÄaÅ se sigurno sa premijerom, u VaÅingtonu nije dobro primljena
informacija, ovo Åto je on rekao, da SAD nemaju Åta da se meÅaju oko statusa
Kosova. To sam rekao najdobronamernije i dodao: prenesi mu to. On kaÅe: baÅ
hoÄu. I kaÅem mu: tebi predlaÅem da sa takvom platformom ne ideÅ na
Generalnu skupÅtinu. Zna se ko stoji iza Generalne skupÅtine UN.
Nemojte govoriti tamo da Amerikanci nisu nadleÅni za Kosovo. Oni su nas doveli
u ovu situaciju. Stvarno ne znam da li je on to kazao ÄinÄiÄu, ali znam da
nije ni otiÅao na Generalnu skupÅtinu. A posle, poÅto je premijer ubijen,
Äujem neke priÄe... Sad ima mnogo pametnjakoviÄa, rekao je ÄinÄiÄ ovo, pa
ono.
Ali, mislim da je to Åto su nas tako razjedinili - i sluÅbe i vojsku i
policiju i sve, uÅli nam u duÅu, upravo se to deÅavalo tako. InaÄe, da smo
iole bili normalna drÅava, ne bi moglo tek tako da se desi ubistvo premijera.
To nema veze da li se ja slaÅem sa ÄinÄiÄem ili ne, da li mi je simpatiÄan
ili antipatiÄan. To nema nikakve veze. Ali, on je premijer, on je institucija
drÅave. Äim ne postoji drÅava, to se deÅava. Takve ili sliÄne pojave
moÅemo oÄekivati i danas. I joÅ gore.
Kako vidite Srbiju za pet godina?
- Samo znam da Amerikanci nikad nisu odustali od plana koji su zacrtali. I kada
sam govorio da Äe na Kosovu biti ovo Åto je danas, meni su se neki smejali.
Vidite kako su jeftino internacionalizovali Vojvodinu i SandÅak, odmah je
Evropski parlament zasedao i raspravljao o tome. U Novom Pazaru nisu mogli da
naÄu da sukobe Srbina i Muslimana nego su naÅli dva Muslimana.
I Åta joÅ treba? Pokazali su nam koji su im sledeÄi ciljevi.
Slobodan IkoniÄ
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
