ЛОНДОНСКИ „ТАЈМС” О ПРИМЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ


            Није крај цепкања

            Већина људи би се мучила да на карти пронађе Придњестровску 
Молдавску Републику, а да и не помињемо покушај да изговори њено име. Они који 
то успеју знају да је реч о леглу шверца, огромном отпаду оружја из времена 
Совјетског Савеза или можда о земљи из које потиче фудбалски клуб Шериф 
Тираспол, пише лондонски „Тајмс”.

            Међутим, овај сићушни комад земље, на енглеском познат под именом 
Трансдњестар, најновија је европска енклава која ће, после прошломесечне одлуке 
Црне Горе да прогласи самосталну државу, тражити независност.

            Игор Смирнов, „председник” Трансдњестра, најавио је да ће 550.000 
његових грађана у септембру изаћи на референдум и гласати о томе да ли да траже 
формалну независност од Молдавије.

            „Најновији пример Црне Горе доказ је да референдум постаје норма за 
решавање конфликата”, каже Смирнов (64) некадашњи металски радник.

            У мало вероватном случају да Трансдњестар добије независност, 
постао би 19. нова држава у Европи од слома комунизма 1989, али то није крај 
цепкања.

            Од Баска у Шпанији до турских Курда, постоје мањине које жуде за 
сопственом државом, а пример Црне Горе распламсао је наде да чак и најмање 
енклаве у заборављеним угловима Европе још могу да постану државе способне да 
самостално опстају.

            Страхује се да би проглашавање независности мини држава могло да 
изазове додатну нестабилност у већ иначе нестабилним регионима.

            На Балкану ће пример црногорске независности вероватно следити 
Косово, покрајина Србије настањена претежно етничким Албанцима. То би могло да 
подстакне етничке Србе у Републици Српској да се одвоје од Босне и Хрвате из 
Херцег-Босне да се уједине са Хрватском.

            На Кавказу Русија се још бори да заузда сепаратистичку побуну у 
Чеченији. Грузију су поделили отцепљени региони у Абхазији и Јужној Осетији.
Још не постоји решење за Нагорно-Карабах, спорну енклаву у Азербејџану, која је 
под контролом Јерменије.

            Чак ни Западна Европа на ово није имуна. Националисти у Северној 
Ирској још траже уједињену Ирску. Теоријски посматрано, Шкотска, од Одлуке о 
уједињењу са Енглеском пре 300 година, никада није била ближа независности.
Сепаратистички покрети активни су у земљи Баска, на Корзици, Сардинији и у 
Италији.

            Што се тиче будуће најновије европске државе Трансдњестра, он се од 
Молдавије отцепио 1990, после чега су 1992. две стране водиле рат у коме је 
било више од 1.500 жртава. Иако никада није добио међународно признање, тесне 
везе гаји са Русијом, која је у рату помогла етничким Русима и на тој 
територији задржала 1.500 војника.

            Званично, они су тамо да би одржавали мир и чували залиху од 40.000 
тона оружја које се налази баш на том месту за случај инвазије НАТО.
У ствари, реч је о томе да је то најзападнији стратешки положај Москве – бедем 
за спречавање ширења ЕУ и НАТО. Поред тога, ово је и место које је уточиште за 
прање новца, кријумчарење и илегалну продају оружја.

            Смирнов земљу води као лично феудално добро, које финансирају 
локални олигарси вођени носталгијом за Совјетским Савезом. У употреби је новац 
који се заснива на старој совјетској рубљи, користи се стара молдавска застава 
из совјетског времена и одржавају се годишње војне параде у совјетском стилу. 
Полиција носи униформе на којима су срп и чекић.

            Са Молдавијом не постоје директне телефонске везе, нити мрежа 
мобилне телефоније. У излозима продавница изложена је неукусна и јефтина роба 
из седамдесетих и осамдесетих. Једино што донекле поправља цео утисак јесте 
фудбалски стадион, једини у Молдавији који је одобрила ФИФА, а који је седиште 
најбољег фудбалског клуба у земљи – Шериф Тираспола.

            Мировни преговори, у којима је посредовала Организација за европску 
безбедност и сарадњу (ОЕБС) запали су у ћорсокак због одбијања Трансдњестра да 
прихвати аутономију у оквиру молдавске државе. Русија је подржала одржавање 
референдума.

            Карел де Гухт, министар иностраних послова Белгије и председавајући 
ОЕБС, изјавио је да не постоји законски основ за одржавање референдума и 
захтевао од обе стране да се врате за преговарачки сто.

            С. Ст.



------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> 
You can search right from your browser? It's easy and it's free.  See how.
http://us.click.yahoo.com/_7bhrC/NGxNAA/yQLSAA/NfOolB/TM
--------------------------------------------------------------------~-> 

 
Yahoo! Groups Links

<*> To visit your group on the web, go to:
    http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/

<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
    [EMAIL PROTECTED]

<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
    http://docs.yahoo.com/info/terms/
 

Одговори путем е-поште