UKRAJINCI SU MORALI OTICI IZ IRAKA 12.1.2005.
13:1
UKRAJINCI SU MORALI OTICI IZ IRAKA Viktor LITOVKIN, vojni komentator RIA
"Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
Prvi krupan korak novih ukrajinskih vlasti - i istovremeno poslednji korak
prethodnih - bilo je odluka da se povuku ukrajinski vojnici iz Iraka. To,
dodusse, ne predstavlja iznenadjenje. Za vreme unistavanja skladista sa
avio-bombama kod El-Suveire u provinciji Vasid poginula su sedmorica
ukrajinskih vojnika, medju kojima i komandir 72-og posebnog mehanizovanog
bataljona, komandiri mehanizovane ccete i inzenjersko-pionirskog voda,
stariji oficir odelenja za saradnju, nacelnik elektrotehnickog odelenja
inzenjersko-pionirskog voda, komandir odelenja tog voda i zzena - sanitetski
instruktor mehanizovane ccete. Jos jedan ukrajinski vojnik preminuo je od
zadobijenih rana u americkoj vojnoj bolnici u Bagdadu. Njegova smrt je
sedamnaesta u ukrajinskom kontingentu koji broji 1640 vojnika i oficira, od
momenta ucesca Kijeva u medjunarodnoj koaliciji za odrzavanje mira u Iraku.
Poginuo je za vreme tragicnog dogadjaja kod El-Suveire i vojnik posebnog
inzzenjerskog odreda Republike Kazahstan. Ssestorica ukrajinskih vojhnika i
cetvorica kazasskih lecci se od rana razlicitog stepena. Vrsilac duznosti
komandanta kopnenih snaga Oruzanih snaga Ukrajine, general-potpukovnik
Vladimir Mozzarovski izjavio je na konferenciji za stampu u Kijevu da ima
osnova za pretpostavku da je razlog eksplozije u provinciji Vasid "unapored
isplanirana akcija". U vojnom resoru smatraju, da je u jednu od bombi bila
instalirana eksplozivna naprava koja je aktivirana pomocu daljinskog
upravljaca. Tuzilastvo Ukrajine pokrenulo je istragu povodom ove tragedije,
a joss aktuelni predsednik drzave Leonid Kuccma naredio je odgovarajucim
resorima, tojest, Ministarstvu inostranih poslova i Ministarstvu odbrane, da
hitno pripreme povlacenje ukrajinskog mirovnog kontingenta Ukrajine iz
Iraka. To povlacenje, kako je vec izracunato u Kijevu, kostace ukrajinsko
Ministarstvo odbrane million dolara i moze potrajati najmanje cetiri meseca
- do sredine ove godine. Ranije je slicno povlacenje bilo planirano da se
realizuje do kraja 2005. godine. U Vasingtonu su ukaz predsednika Leonida
Kuccme docekali sa neskrivenom iritiranosscu. Predstavnik Drzavnog
departmenta SAD Adam Ereli vec je izjavio, da taku odluku treba da donesu
novi predsednik Ukrajine i nova vlada, a nikako Leonid Kuccma. Sem toga,
kako citira americkog cinovnika agencija Frans-Press, "SAD racunaju da ce
svaka promena koja se ticce ukrajinskog kontingenta biti odmerena i
obavljena u procesu tesnih konsultacija sa koalicionim snagama". Nervoznu
reakciju Vasingtona na odluku predsednika Kuccme moguce je shvatiti. Izjava
o povlacenju ukrajinskog kontingenta iz Iraka uoci inauguracije predsednika
Dzordza Bussa koji, bez obzira na sve, ne krije sopstveno zadovoljstvo zbog
svrgavanja rezima Sadama Huseina i ponos zbog uspeha demokratije u toj
zemlji, naravno, nije poklon americkoj administraciji. Ta odluka dovodi u
sumnju sve izrecene u SAD gromoglasne izjave o pobedi nad irackim i drugim
medjunarodnim teroristima, koja samo sto se nije dogodila. Medjutim, i
novoizabrasni predsednik Ukrajine Viktor Jussccenko u svom predizbornom
programu takodje je insistirao na povlacenju ukrajinske vojske iz
medjureccja Tigra i Eufrata. Sem toga, i Vrhovna Rada je glasala za to.
Medjutim, jedna je stvar povlacenje do kraja 2005. godine, do koga ce,
mozda, doci, a druga - hitna priprema za takvo povlacenje. Onako hitno kao
sto je to ucinilo rukovodstvo Sspanije nakon eksplozije putnickog voza u
Madridu 11. marta 2004. godine. Slicno "iznenadjenje" vladi Hose Luisa
Sapatera Dzordz Buss ne moze oprostiti ni do dana danasnjeg. A kako bi tek
oprostio nekom tamo Leonidu Kuccmi. Bela kuca nikada ga nije volela, vec ga
je samo optuzivala za sve realne i nerealne "grehove", sve do toga da
podrzava iracckog diktatora kome je Kijev, tobozze, isporucivao radarski
kompleks "Kolccugu". Stvar, naravno, nije u Kuccmi, niti je pak u samoj
izjavi o hitnim pripremama za povlacenje ukrajinskog kontingenta iz Iraka,
ma cime to povlacenje bilo uslovljeno - prekomernim gubicima vojnika i
oficira u neobjavljenom ratu protiv inostranih terorista, ili odlukom
Vrhovne Rade ili predsednika. Jednosdtavno, sve vise i vise sama operacija
okupacije Iraka, koju je smislio Vasington, upada u corsokak. Beloj kuci i
njenim saveznicima nije poslo za rukom da u Bagdadu formiraju iole efikasnu
vladu, armiju i pravozastitne organe. A ni izbori u zakonodavne organe
vlasti predvidjeni za kraj januara, kako isticu mnogi posmatraci, tesko da
ce doneti mir toj zemlji. Pomirenje, resenje protivurecnosti izmedju krupnih
muslimanskih struja Iraka - sunita i ssiita - ide tesko, problem Kurda
takodje se tesko resava, ne polazi za rukom da se bilo koja od istaknutih
finasijskih grupacija Arapskog Istoka angazuje u preporodu ekonomskog zivota
zemlje, njenog industrijskog potencijala, naftne, preradjivackene i svake
druge industrije. Potpunu kontrolu nad sirovinskim bogatstvima zemlje ne
uspevaju da uspostave ni americke firme. Cak stavise, stalne diverzije na
naftovodima i rafinerijama dovode u sumnju efikasnost i realno brzu
samoisplativost ulozenih sredstava u taj biznis. Ali ono najznacajnije jeste
sto u Iraku iz dana u dan gine sve vise i vise americkih vojnika i oficira.
Na dan 1. januara 2004. godine, prema zvanicnoj statiustici, bilo je 463
poginulih i 2687 ranjenih. Od tog broja njih 370 je poginulo u nesrecnim
slucajevima. Danas je broj ubijenih Amerikanaca premasio 1350 ljudi. I
postavlja se pitanje: u ime cega su pale tolike zrtve? U ime izvoza
demokratije? Zvuci lepo, ali je to daleko od realnog zivota. Demokratije na
Bliskom i Srednjem Istoku, u evropskom i americkom poimanju njene sustine i
tradicija, nece biti jos sto godina, ako ne i visse. Cak ako i
stopedesetohiljaditi kontingent americke vojske tokom svih tih godina tamo
bio prisutan. Ako cak pretpostavimo - a za to ima osnova - da je sve to
zapodenuto radi bliskoistocne nafte i kontrole njene cene, onda ce i tada
cena za barel "crnog zlata" biti prekomerna. Zato sto se ona mora
procenjivati na osnovu novih ljudskih zrtava. A ta cena, za razliku od
novccanog izraza, uvek ima granicu. Granicu koja je postojala i u Koreji, i
u Vijetnamu, i u Somaliji, odakle su SAD morale "kidnuti" a da nisu
izvojevale pobedu. Medjutim, osnovni problem je u tome, sto americka armija
u principu ne mozze, u principu, da ode iz Iraka ni sada, niti u doglednoj
buducnosti. Jer, to bi znacilo ne samo krah sveukupne bliskoistocne i
centralnoazijske politike Vassingtona, vec i kapitulaciju pred medjunarodnim
terorizmom koji je, hteli to neki da priznaju ili ne, posle pada rezima
Sadama Huseina, zaista otpoceo najsiru kontraofanzivu na koalicione snage u
Iraku. Povuci se pred tom ofanzivom i prepustiti na milost i nemilost
pobednika nije moguce - to bi samo dalo jos vecu snagu teroristima svih
boja. I tada bi dizanje u vazduh zgrada u Moksvi, vozova u Madridu, vazdusni
napadi u Njujorku i na Pentagon u Vasingtonu izgledali kao trice i kuccine u
odnosu an ono sto sledi. Prerma tome, za razliku od Kijeva, Madrida i
Amsterdama, za Varssavu, Budimpestu i Sofiju, koji takodje zagovaraju
povlacenje svoje vojske iz Iraka, Vasington ne moze da se odluci na takav
korak. Zato u SAD i izazivaju iritiranost bilo koje izjave o odluci neke od
zemalja da napuisti Irak. - 0 - Moskva, 12. 01. 2005. RIA "Novosti"
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
