Sustina ovoga dopisa i mnogih drugih placenih i narucenih clanaka, jos jedne medijske ofanzive na Srbe, je sledeca: Zapad nema rjesenja za Kosovo i Metohiju jer su sve cinjenice na strani Srba, ukljucujuci kumanovski sporazum, Rezoluciju 1244, martovski pogrom, a pogotovo su na strani Srba istorijski fakti koji kristalno jasno dokazuju da je Kosovo i Metohija srpska zemlja. Medjunarodna situacija danas je drugacija nego sto je bila 1999. godine. Izgleda da sa nekoliko saka zlatnika nisu bili u mogucnosti potkupiti predstavnike srpskih vlasti i sad su u corsokaku pa kukaju i mole Beograd da nadje rjesenje za Kosovo.
Gospodin Lajon zaradjuje za zivot pisuci ovakve clanke. Da sam na njegovom mjestu ja bih bio veoma obazriv. Pero Kovacevic on 26/3/05 12:22 AM, Miroslav Antic at [EMAIL PROTECTED] wrote: > > > KOJI SU NACIONALNI I DRŽAVNI INTERESI SRBIJE NA KOSMETU > > > Žrtvovanje državnog zarad nacionalnog > > Kada je Kosovo u pitanju, Srbija je dugo politiku zamenjivala retorikom, > beskrajno ponavljajući slogan da Kosovo nikada ne može biti nezavisno, ne > razmišljajući šta to u stvari znači. Stav Beograda ignorisao je političku > realnost da 90 odsto stanovnika Kosova čine Albanci i da je ta pokrajina > me?unarodni protektorat čiji privremeni ustavni dokument ? Rezolucija 1244 > Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ? jasno ovlašćuje UN da formiraju > lokalne strukture uprave koje će obaviti pripreme za rešavanje budućeg > statusa. > > Beograd je isto tako uporno ignorisao konsenzus koji se stvarao u > me?unarodnoj zajednici da će Kosovo na kraju postati nezavisno. U > me?uvremenu, srpski političari uporno su odbijali da na konstruktivan način > komuniciraju sa me?unarodnom zajednicom, često aktivno opstruirajući > me?unarodne napore na Kosovu. > > Političari u Beogradu izgleda da su nedavno shvatili da je dosadašnja > politika Srbije u odnosu na Kosovo kontraproduktivna. Ovo je postalo očito > kada je me?unarodna zajednica ? posle višemesečnih pokušaja slanja suptilnih > signala Beogradu da je plan Vlade Srbije za Kosovo neprihvatljiv ? konačno > istupila i to javno saopštila. Trenutno srpski političari pokušavaju da > formulišu novu politiku za Kosovo. Ovo preispitivanje politike stiglo je sa > velikim zakašnjenjem, a u me?uvremenu imidž Srbije i njena pregovaračka > pozicija značajno su umanjeni. > > Dok beogradski političari vode debatu o tome kakva treba da bude nova > politika za Kosovo, treba da uzmu u obzir dva važna faktora: nacionalni > interes i državni interes. Trenutno su oba interesa gotovo potpuno > nedefinisana. Nedostatak definisanosti ovih interesa značajno je doprineo > srpskim problemima na Kosovu, ali ugrozio i odnose sa susedima. > > Prvo, treba da se pozabavimo konceptom nacionalnog interesa. Gotovo svaka > evropska zemlja u svom susedstvu ima dijasporu, bilo da je reč o Francuskoj, > Nemačkoj, Italiji, Švedskoj ili nekoj drugoj zemlji. Svaka država mora da > stvori nacionalnu politiku koja štiti interese svojih sunarodnika koji žive > van njenih granica. Ovo podrazumeva prihvatanje da sunarodnici mogu u miru > da koegzistiraju sa drugim etničkim grupama izvan granica matice zemlje, i > da se mogu ustanoviti mehanizmi za zaštitu kulturnih, religioznih i > nacionalnih prava te grupe. > > Drugo, moramo da se pozabavimo konceptom državnih interesa, to jest gde se > nalaze granice, kakvu vrstu odnosa država ima prema svojim manjinama, za > kakvo se državno ure?enje opredelila i kakvi su joj odnosi sa susedima. Ova > dva interesa nisu uvek ista, a često mogu doći u koliziju. > > Tokom 20. veka postojala su tri istaknuta primera država koje nisu uspele da > naprave razliku izme?u nacionalne i državne politike. Te države > podrazumevale su da su državni i nacionalni interesi identični, a da je > jedini način zaštite interesa njihovih sunarodnika bio ostvariv ukoliko svi > članovi njihove nacionalne grupe žive unutar granica te države. One su > tako?e proterivale i diskriminisale članove drugih etničkih grupa koje su > živele u njima . > > U svakom primeru u kome država nije uspela da napravi razliku izme?u > nacionalnog i državnog interesa i država i nacionalna grupa o kojoj je reč > imale su velike štete: država je ostajala sa manjim granicama od početnih, a > njihovi sunarodnici koje je takva država pretendovala da zaštiti na kraju su > bili primorani da pobegnu iz domova svojih predaka kao izbeglice. Tri države > o kojima je reč su bile nacistička Nemačka, NDH (Hrvatska) i Miloševićeva > Srbija. > > Na žalost, današnja srpska vlada još uvek nije jasno definisala šta su njeni > nacionalni i politički interesi i prioriteti, pri čemu još uvek postoji > inercija razmišljanja iz vremena Miloševića. Ovo je naročito važno za > Kosovo, gde većina Srba živi u enklavama, koje su nalik na usamljena ostrva > u albanskom moru. Na Kosovu bi svaki pokušaj traženja državnog interesa po > svaku cenu mogao da ima ozbiljne implikacije za nacionalne interese i prava > onih Srba koji ostaju u enklavama. Dok Beograd jasno ne definiše oba > interesa, srpska manjina na Kosovu i dalje će patiti. > > Kada je reč o nacionalnom interesu, srpska vlada mora da se zapita da li > Srbi treba da imaju ili ne pravo da ostanu na zemlji svojih predaka svuda na > Kosovu, održavaju svoje svetinje i upražnjavaju kulturna, verska, nacionalna > i ljudska prava. > > Ona mora da se zapita da li postoje mehanizmi koji Srbima omogućavaju > ostanak na Kosovu i da li ti mehanizmi jesu ili nisu važniji od ispunjenja > državnih interesa. Ukoliko srpska vlada istinski veruje da Srbi treba da > imaju ta prava, ona mora da se zapita da li će težnja za državnim interesom > i ignorisanje nacionalnog interesa omogućiti Srbima da ostanu, ili bi > insistiranje na državnom interesu moglo za rezultat da ima uništenje srpskih > svetinja i nasilno proterivanje Srba. Svaka iskrena procena doći će do > neizbežnog zaključka da u jednom trenutku državni interes mora da se žrtvuje > za dobrobit većih nacionalnih interesa. > > Trenutno, mišljenje koje preovla?uje u Beogradu izgleda da favorizuje > državni interes na račun nacionalnog interesa. Na primer stalni razgovori o > podeli ne uzimaju u obzir ekstremno negativan efekat koji bi to moglo da ima > na egzistenciju Srba u enklavama. Isto tako odnos Srbije prema njenim > manjinama, naročito Albancima, imaće reperkusije po kosovske Srbe. Kada se > etničkim Albancima, koji su stanovnici Srbije i srpski gra?ani ne dozvoljava > da učestvuju u procesu privatizacije srpskih kompanija ? to ima negativan > efekat na položaj Srba na Kosovu. > > Sada dok beogradski političari kreiraju novu politiku prema Kosova, moraju > prvo da jasno definišu nacionalne i državne interese, ali moraju i da shvate > da ta dva interesa nužno nisu vezana. Tako?e oni moraju shvatiti da će sve > dok ne budu uskladili svoju politiku i pomirili ta dva interesa Srbi na > Kosovu biti izloženi patnjama. Samo definisanjem tih interesa i baziranjem > svoje politike na njima Srbija može da unapredi svoje državne i nacionalne > interese. Sve dok Srbija to ne učini, gubiće prestiž i slabiće njena > pregovaračka pozicija u procesu definisanja budućeg statusa Kosova. > > Džejms Lajon > Direktor Me?unarodne > krizne grupe za SCG > > > > http://www.politika.co.yu/ > > > > > > > > Yahoo! Groups Links > > > > > > Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
