Vojska u vanrednoj situaciji <http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Vojska-u-vanrednoj-situaciji/index.1.sr.html>
Izazovi treće misije VS Može li „manja, ali efikasnija” profesionalna vojska da odgovori zadacima koji zahtevaju angažovanje velikog broja ljudi kao što je to bilo tokom poplava Pripadnici VS grade bedem od džakova sa peskom (Foto Vojska Srbije) Kada sam nedavno u dvonedeljniku „Odbrana”, zvaničnom glasilu Ministarstva odbrane Srbije, pročitao informaciju pod naslovom „Klimatske promene – novi zadatak austrijske vojske”, nasmejao sam se – kakvo opravdanje za trošenje novca iz budžeta. Kada sam tokom nedavne vanredne situacije u Srbiji zbog poplava sagledao značaj oružanih snaga u saniranju elementarnih nepogoda, taj tekst mi više nije delovao tako smešno. Vojska Srbije angažovana je minulih dana u skladu sa, kako se to zvaničnom vojnom terminologijom kaže, trećom misijom VS – podrška u slučaju prirodnih nepogoda i katastrofa (prve dve su odbrana države od spoljnog oružanog ugrožavanja i učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu). Angažovane su hiljade vojnika, upotrebljeni su helikopteri, čamci, terenska vozila i druga oprema. Ali, ova vanredna situacija, kada je reč o angažovanju VS, otvorila je mnoga pitanja – ima li naša profesionalna armija („manja, ali efikasnija”, kako se to često govori otkako je profesionalizovana) dovoljno ljudi za izazove razmera poput nedavnih poplava? Da li bi oružane snage s hiljadama vojnika na odsluženju vojnog roka, koji su organizovani u jedinice i pod jasnom komandom, bile efikasnije na nasipima uz reke od neorganizovanih dobrovoljaca? I tokom poplava, kao i tokom snežnih blokada i šumskih požara, pokazalo se da je transportni helikopter nezamenljivo sredstvo za spašavanje stanovništva. Možda gromoglasno najavljena nabavka savremenih borbenih aviona i drugih sistema nije moguća za našu zemlju iz finansijskih razloga, ali nekoliko novih helikoptera, čekrci za evakuaciju užetom dok letelica lebdi ili podvesna vedra za gašenje požara sigurno nisu tako nedostižni. Zna se i koji model nam treba – ruski Mi-17 kakav već imamo, koji znamo da održavamo i koji je čak i izbor zapadnih država za prevoz u Avganistanu. Čak su i helikopteri Mi-8 (osnov iz koga je nastao Mi-17) minulih godina reforme vojske rasprodavani kao višak. Jesu bili stari, ali su i dalje bili upotrebljivi – zato su ih i uzimali kupci iz inostranstva. O čamcima je dovoljno u četvrtak u parlamentu rekao ministar odbrane Bratislav Gašić – od 2005. do 2012. godine prodata su 874 čamca po ceni od 10.000 do 14.000 dinara po komadu. Zar bar neki od njih nisu mogli biti poklonjeni vatrogascima-spasiocima širom Srbije, zaduženim za spasavanje u slučaju poplava ili Gorskoj službi spasavanja koja je svoje kvalitete dokazala u poplavljenom Obrenovcu i drugim mestima? Najavljena je istraga o tome da li je bilo zloupotreba prilikom prodavanja ovih sredstava. Ako su odluke o tome donošene u skladu s propisanom procedurom, teško da će u tome biti elemenata krivičnog dela, to jednostavno nije bila pametna odluka. A to nije tema za sud. Tokom minule vanredne situacije čuli su se glasovi preispitivanja odluke o ukidanju obaveze služenja vojnog roka, čak i u parlamentu kada se raspravljalo o odgovoru države na poplave. Da je to neko javno pomenuo pre nekoliko godina, u javnosti bi ga, u najmanju ruku, proglasili nostalgičarem za vremenima Josipa Broza ili Slobodana Miloševića. Ako se pokreće pitanje odluke o tome kako smo rasprodali vojne čamce, možda je i vreme za raspravu da li smo se olako odrekli obaveze služenja vojnog roka? Šta ako, daleko bilo, budemo suočeni s bezbednosnim izazovima koji zahtevaju brojno ljudstvo, kao što se to desilo i u slučaju poplava? Austrija, s kojom možemo da se poredimo po broju stanovnika i veličini teritorije, neutralna je zemlja i ima obavezni vojni rok. Građani ove zemlje su nedavno na referendumu odbili ukidanje vojnog roka. U Srbiji smo procenili da to nije tema ni za neku ozbiljnu raspravu, kamoli za referendum. Da se vratim na početak teksta – šta će austrijska vojska da radi po pitanju klimatskih promena? Tamošnje Ministarstvo odbrane ocenilo je da su one nova oblast kojom treba da se bavi austrijska vojska, pa su visoke letnje temperature i poplave znatno uticale na strateško planiranje tog ministarstva. I proteklih godina austrijska vojska se pripremala za zaštitu od elementarnih nepogoda. Vojnici su dobili najmoderniju opremu, za nove zadatke usvojena je i nova strategija. Povećan je broj vojnika koji se nalaze u jedinicama za elementarne nepogode, pojačana je saradnja sa drugim organizacijama i sprovode se programi obrazovanja, kako reagovati na probleme poput suše, poplava ili šumskih požara. „Odbrana” je objavila ove podatke, valjda će oni vrh sistema odbrane motivisati da, uz stečena iskustva tokom vanredne situacije, preduzme nešto na unapređenju sposobnosti vojske na izvršavanju zadataka iz „treće misije”. Milan Galović objavljeno: 01.06.2014. http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Vojska-u-vanrednoj-situaciji/Izazovi-trece-misije-VS.lt.html
