Paterson: Pisala sam optužnicu protiv Miloševića bez dokaza
Glavni tužilac Karla del Ponte zahtevala je od osoblja koje je radilo na
podizanju optužnice protiv Miloševića da više ne daje intervjue medijima dok se
suđenje ne završi. I bez toga moguće je lako zaključiti da Tribunal ima
ozbiljnih problema sa čvrstim dokazima protiv
bivšeg jugoslovenskog
predsednika
Autor: Milorad Ivanović
Nensi Paterson je vest o prebacivanju Slobodana Miloševića u Hag saznala dok je sa svojim ocem igrala golf na jednom terenu u blizini Njujorka. Kada joj je putem mobilnog poslata kratka poruka, ova američka pravnica stara 48 godina toliko se uzbudila da je rupu promašila za čak 25 metara. Patersonova je imala razlog za nervozu jer je upravo ona imala zadatak da sastavi optužnicu protiv Miloševića.
Iako se istražitelji Tribunala trude da sakriju svoj identitet, Patersonova više nema potrebe za tim pošto joj je 27. juna prošle godine, samo dan pre nego što je Milošević prebačen u Holandiju, istekao ugovor o radu za Tribunal. Po povratku u SAD, dala je seriju intervjua za najpoznatije dnevnike i TV-stanice u kojima je otvoreno govorila o nedostacima optužnice, kao i o načinu na koji je ona napisana. Zahvaljujući ljubaznosti nadležnih sa Univerziteta Brandejs u američkoj saveznoj državi Merilend, gde od novembra 2001. godine boravi kao njihov stipendista, stupili smo u kontakt sa Patersonovom koja nam je nakon kraćih konsultacija poslala sledeću poruku: „Glavni tužilac Karla del Ponte zahtevala je od osoblja koje je radilo na ovom slučaju da više ne daju intervjue medijima dok se suđenje ne završi. Zahtev se odnosi kako na trenutno zaposlene tako i na one koji su nekada radili, dakle i na mene. Ja mogu da razumem zašto je ona to zahtevala i ja se nadam da će te i vi da razumete zašto želim da poštujem taj njen zahtev“.
Zašto je Karla del Ponte mišljenja da bi intervjui njenih bivših saradnika mogli da ugroze proces suđenja Miloševiću? Dovoljno je pogledati neke od intervjua koje je Nensi Paterson dala i stvari postaju mnogo jasnije.
- Ne postoji nijedan dokument sa Miloševićevim potpisom koji ga dovodi u vezu s ubistvima na Kosovu. Ljudi moraju da znaju da mi nemamo dokumente u kojima stoji naredba tipa „ubij te ljude u tom mestu u to vreme“ - rekla je američka pravnica u intervjuu za britanski nedeljnik „Obzerver“.
Patersonova je u Haškom tribunalu radila punih sedam godina. „Možete da zamislite koliko bih volela da mogu da budem u sudnici“, rekla je ona za britanski nedeljnik. Pre nego što je došla u Hag, Nensi Paterson je od 1983. do 1994. godine radila kao pomoćnik tužioca jedne male opštine u provincijalnom delu američke savezne države Njujork, gde se prevashodno bavila nasiljem u porodici, zlostavljanjem dece i seksualnim deliktima.
Govoreći nedavno studentima Univerziteta Sirakuza u Americi, gde je diplomirala pravo, Patersonova je kazala da se 1994. godine prijavila da radi kao volonter u jednom programu Ujedinjenih nacija. Kao deo tima provela je mesec dana u Zagrebu, gde je razgovarala sa preko 200 žena koje su tvrdile da su silovane u ratu. A onda se iznenada pojavio oglas za mesto u Tužilaštvu, poslala je prijavu i - dobila posao.
Pre dolaska u Tribunal nije imala nikakvo iskustvo u radu u inostranstvu. Njena očekivanja na početku nisu bila previše velika pošto je na svakih pet-šest meseci Tribunal zapadao u krizu. Prvi posao koji je dobila bila je istraga navodnih silovanja žena u logoru Omarska, a tokom rada u Hagu bila je zadužena za prikupljanje dokaza u još nekoliko slučajeva. Vrhunac karijere je došao prilikom pisanja optužnice za Slobodana Miloševića.
Marta 1999. godine, neposredno posle početka NATO bombardovanja Jugoslavije, tadašnji glavni tužilac Tribunala Luiz Arbur pozvala je svoje saradnike iz takozvanog tima za Kosovo i saopštila im da je došlo vreme da se pokrene postupak protiv tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.
- Arburova je bila veoma nervozna i u glasu joj se osećala tenzija koju smo i svi mi veoma dobro osećali. Morali smo da radimo jako brzo, a da u isto vreme ne pogrešimo. Bila je to teška odluka. Bilo je i onih koji su bili protiv, koji su verovali da nije uputno podići tužbu usred rata jer će time rat biti samo produžen, ali je odluka bila da se ipak krene u akciju - kaže Patersonova. Arburova je povukla sve najbolje ljude iz drugih timova i poslala ih u tim za Kosovo, a kao šef tima postavljena je Nensi Paterson kojoj je pomagao takođe američki pravnik Klint Vilijamson. Njih dvoje dobili su zadatak da napišu optužnicu. Vilijamson je odmah poslat na teren gde je razgovarao s izbeglicama i prikupljao njihova svedočanstva, dok je Patersonova ostala u Hagu i radila na samom pisanju dokumenta.
- Radili smo pod veoma velikim pritiskom i znali smo da nam je vreme neprijatelj. Nekada jednostavno nisam znala šta da napišem. Ujutru bih počela s informacijom da je ubijeno 200.000 ljudi, oko podneva taj broj bi bio 250.000, da bih sutradan ujutru na stolu zatekla cifru od 300.000 ljudi. Koji broj da stavim u optužnicu? Nije nam bilo lako - kaže Nensi Paterson.
Optužnica je napisana u rekordnom vremenu, za samo 52 dana. Čak su i optužnice za lokalne komandante policije u Bosni pisane mesecima, a neke čak i godinama, ali ovoga puta ljudima u Tribunalu se žurilo. Prilikom gostovanja na američkoj televizijskoj stanici Pi-Bi-Es, voditelj programa je pitao Patersonovu koji su bili razlozi te žurbe.
- Mi smo mogli da čekamo sa podizanjem optužnice, ali onda je izvršen pritisak sa strane da se nešto učini. Iskreno govoreći, postojala je neka nada da ćemo ako objavimo optužnicu tokom borbi, doprineti da zločini prestanu. Jednostavno, bila je to pretnja koja je trebalo da pomogne da se prekinu zločini na terenu. Mi nismo možda očekivali da će sam rat da prestane, ali smo sigurno verovali da će bar neki od zločina da budu zaustavljeni. Optužnica je imala za cilj da izvrši pritisak.
Predstavlja li ova izjava priznanje da je Tribunal u Hagu tokom bombardovanja bio iskorišćen kao sredstvo pritiska Zapada na tadašnji režim u Beogradu i da se sud nije vodio pravnim principima prilikom podizanja optužnice? Na ovo pitanje je odgovorila sama Patersonova u intervjuu za britanski „Obzerver“ rekavši da se tek nakon što je australijski sudija Dejvid Hant potvrdio optužnicu, krenulo u potragu za dokazima u popunjavanju rupa koje nedostaju u optužnici. Patersonova odlazi još dalje u proceni u razgovoru za „Njujork tajms“ u julu prošle godine priznavši da dokaza, u klasičnom smislu te reči, protiv Miloševića - nema.
- Mnogi delovi u slagalici nedostaju i trebaće dosta vremena da se te rupe popune. To je težak slučaj i ne bi ga trebalo potcenjivati. Nema pravih tragova koje bismo mi voleli da imamo. Na osnovu onoga što imamo mi moramo da napravimo strukturu lanca komandovanja koja nije uvek kao što je na papiru - kaže američka pravnica. U istom intervjuu, onda je otkrila i razloge zbog kojih je u isto vreme kada i protiv Miloševića podignuta optužnica protiv još četvorice ljudi iz njegovog okruženja. Kao što se ovih dana i nagađa u našoj i svetskoj javnosti, od samog se početka na Stojiljkovića, Milutinovića, Šainovića i Ojdanića gledalo kao na idealne svedoke, takozvane „insajdere“, koji bi u jednom trenutku, pritisnuti optužnicom, pokazali prstom na svog dojučerašnjeg lidera Slobodana Miloševića.
- Verujem da ćemo doći i do novih svedoka u Beogradu koji bi mogli da svedoče protiv Miloševića - kaže Paterson. Ona se u tekstu posebno osvrće na Nikolu Šainovića koga predstavlja kao „čoveka od Miloševićevog poverenja na terenu“.
- Lanac komandovanja u policiji nije bio baš kao što je to normalno očekivati. Tako je recimo Šainović, koji nije imao nikakav čin niti poziciju u policiji, bio glavni za obavljanje prljavih poslova za Miloševića i deo tog lanca komandovanja - pojašnjava Paterson.
Kakva je bila atmosfera oko podizanja optužnice, najbolje svedoči Patersonova koja kaže da joj se nakon sastanka obratila Luiz Arbur koja je bila veoma napeta i nervozno je upitala: „Uradili smo dobro posao, je l’ tako?“, tražeći bilo kakav znak odobravanja. „Da, ovo je veoma dobar posao“, odgovorila je Amerikanka.
Mnogi se ipak ne slažu sa tvrdnjom o dobro urađenom poslu. Gostujući u istoj emisiji TV-stanice Pi-Bi-Es sa Nensi Paterson, američki analitičar Duško Doder, dugogodišnji dopisnik „Vašington posta“ iz Beograda, autor knjige „Milošević“ i čovek za koga bi se moglo reći sve sem da je Miloševićev pristalica, rekao je da je „optužnica veoma tanka i na staklenim nogama“.
- Optužba je napisana u vreme ratne histerije, kada se govorilo da je poginulo 250.000 Albanaca. Na kraju u optužnici stoji 600 poginulih Albanaca. Ja sam siguran da ih je više, ali to se mora dokazati - kaže Doder.
Još oštriji je diplomatski urednik Rojtersa Daglas Hamilton koji u analizi od jula 2001. godine kaže da neko ko nije pratio izveštaje televizije o ratu posle čitanja optužnice protiv Miloševića ne bi mogao ništa da shvati.
- Činjenica da je NATO bombardovao Jugoslaviju dok je Milošević navodno orkestrirao masovnim zločinima i deportacijama kosovskih Albanaca pomenuta je na poslednjoj strani optužnice koja ima 32 stranice, na kraju odeljka „dodatne informacije“. Postojanje sukoba na Kosovu između Albanaca i jugoslovenskih snaga bezbednosti pomenuto je prvi put na 22. strani optužnice, dok se postojanje „OVK“ prvi put pominje na 28. strani - stoji u Rojtersovoj analizi. Grejem Bluit, zamenik glavnog tužioca Tribunala u Hagu, navedene nedostatke optužnice okarakterisao je kao stilske, dok je sama autorka rekla da su i mnogi drugi bili iznenađeni što je izveštaj „majušan“.
- Ja sam zagovornik one ideje da treba zagristi samo onoliko koliko možeš progutati. Ne bi trebalo preterivati i trpati sve i svašta u optužnicu - kaže Patersonova pojašnjavajući da je njen cilj bio da pokaže da je Milošević bio na vrhu lanca komandovanja, i to de jure i de facto. De jure znači da je bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije i da je imao glavnu ulogu u komandovanju vojskom i policijom. De facto znači da nije bilo formalnog lanca komandovanja, ali da je i tu Milošević imao glavnu ulogu.
Glavni dokazni materijal Tribunalu su dale obaveštajne službe Velike Britanije i SAD, a među materijalom koji je poslat u Hag nalaze se i snimci razgovora komandanata na terenu. Na početku su se istražitelji nadali da će imati i veliki broj svedoka, ali je to kasnije počelo da se ruši kao kula od peska.
- Morali smo da radimo kao psiholozi i da ubeđujemo ljude da je potrebno da svedoče. Slično je bilo i u Bosni. Ljudi bi pristajali da svedoče, a kada bi trebalo da izađu pred sud, rekli bi da ipak odustaju. Slično se dešava i sada - kaže Nensi Paterson.
Ona naglašava da se dosta očekivalo od vlasti u Beogradu i da se verovalo da će Hagu biti dostavljene vojne i policijske arhive. Neki izvori tvrde da su neke kutije sa dokumentima stigle iz Beograda, ali, kako piše „Njujork tajms“, istražitelji u Hagu su već shvatili da većina takvih dokumenata vodi u - slepu ulicu.
Iako srećna zbog hapšenja Miloševića, Patersonova izražava svoje veliko nezadovoljstvo zbog Karadžića i Mladića koji se i dalje nalaze na slobodi.
- To je prava frustracija Haškog tribunala. Tribunal bi trebalo da bude nezavisna institucija, ali je istina da on zavisi od političke organizacije - Ujedinjenih nacija. I politika se debelo mešala u rad sva tri tužioca (Ričarda Goldstona, Luiz Arbur, Karle del Ponte). Politika je odgovorna što Karadžić i Mladić nisu u Hagu - rekla je Patersonova za londonski „Obzerver“.
|
Sud u
finansijskoj krizi |
Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu se u ozbiljnoj je finansijskoj krizi koja preti da ugrozi nastavak nekih od već započetih procesa, izjavio je predsednik Suda Klod Žorda. On je rekao da će proces Milomiru Stakiću optuženom za ratne zločine u Prijedoru biti znatno produžen, možda i u potpunosti otkazan, jer su finansijska sredstva za ovu godinu nedovoljna. Žorda se saglasio sa potrebom da se „finansiranje Suda od strane međunarodne zajednice detaljno preispita da bi se stalo na put svim sumnjičenjima o eventualnoj korupciji i rasipanju novca“. Haški tribunal zapošljava 1.188 saradnika, a budžet za 2002. trebalo bi da iznosi 96,5 miliona dolara.
|
Kako
je protiv Todorovića povučeno 26 tački optužbe
|
Nensi Paterson bila je jedan od istražitelja u slučaju Stevana Todorovića, bosanskog Srbina koji je kidnapovan u SR Jugoslaviji i potom prebačen u Hag. Todorović je bio optužen za počinjene zločine nad Muslimanima i Hrvatima u Bosanskom Šamcu. Njegova optužnica imala je 27 tačaka.
Nakon što je dopremljen u Hag, Todorović i njegovi branioci su najavili da će podneti žalbu zbog kidnapovanja. Tužilaštvo je bilo u panici i tu je uskočila Patersonova koja je pregovarala sa Todorovićem. Na kraju, protiv Todorovića je povučeno 26 od 27 tačaka optužnice, a on je priznao krivicu po toj jedinoj preostaloj tački. Osuđen je na deset godina zatvora. Zauzvrat je pristao da svedoči protiv ostalih bosanskih Srba.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
