Vojislav Koštunica, predsednik SR Jugoslavije, o saradnji sa Tribunalom u Hagu Ako izrucimo Miloševica nece poteci med i mleko BEOGRAD - Predlog zakona o saradnji sa Sudom u Hagu usvojen je na sednici Savezne vlade, a sednica saveznog parlamenta na kojoj ce ovaj predlog biti razmatran bice održana, najverovatnije, naredne nedelje. Predlog ovog zakona na sednici Vlade usvojen je demokratski - voljom vecine - rekao je juce Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, i izrazio uverenje da ce zakon o saradnji sa Haškim sudom biti usvojen u Saveznoj skupštini u obliku u kojem je donet na sednici Vlade, s tim što je dodao da su moguce izmene zakona u skupštinskoj proceduri. Koštunica je precizirao da se tim zakonskim predlogom propisuje postupak na osnovu kojih je saradnja sa Tribunalom moguca i dodao da taj postupak može imati razlicite ishode, ali da „sigurno ne može biti automatskog izrucenja optuženih“. Jugoslovenski predsednik je naglasio da bi bez zakona o saradnji sa Sudom u Hagu imali „nejasnu situaciju“, jer se Statut ovog suda ne može primenjivati automatski u našoj zemlji, a bez zakona bi postojala i opasnost od „lova na ljudske glave“. - Celog života sam se zalagao za legalizam, a on podrazumeva da se odluke u koalicijama moraju donositi odgovorno, da se prema koalicionim partnerima ne odnosimo kao presuditelji i sa omalovažavanjem, jer da SNP nije napravio zaokret u politici, DOS ne bi mogao formirati vladu na saveznom nivou - naglasio je Koštunica i dodao da greše svi oni koji smatraju da bi nam saradnjom sa Haškim sudom, koja podrazumeva izrucenje Slobodana Miloševica, potekli med i mleko. - Šteta od bombardovanja Jugoslavije je oko 30 milijardi dolara, a od Donatorske konferencije može se ocekivati najviše cetiri milijarde dolara tokom naredne dve godine. Ta sredstva su nam potrebna, ali ne smemo podleci iluziji da je izrucenje optuženih Hagu carobni štapic koji rešava problem - rekao je Koštunica. On je ocenio da je donošenje zakona o saradnji sa Tribunalom važno zbog normalne saradnje SRJ sa medunarodnom zajednicom, ali i zbog toga što se usvajanjem tog zakona rešava i pitanje zajednicke države. - Zakon se pokazao, zahvaljujuci spoljnom pritisku, i kao neka vrsta testa da li ce SRJ opstati kao zajednica - rekao je Koštunica i ocenio da bi dogovor u vezi sa zakonom o saradnji sa Tribunalom brže bio postignut da nije bilo „uslovljavanja spolja“. Na pitanje da li ce medunarodna zajednica zbog neslaganja izmedu DOS i SNP ubuduce pokazivati više naklonosti prema projektu nezavisne Crne Gore, Koštunica je odgovorio odrecno i dodao da su skladni odnosi u SRJ važni za stabilnost celog regiona. Na pitanje da li je usvajanje zakona o saradnji sa Sudom u Hagu povezano sa dolaskom Karle del Ponte u Beograd i da li ce se sastati sa glavnim tužiocem Tribunala, jugoslovenski predsednik je odgovorio: - Usvajanje zakona nije povezano sa posetom Karle del Ponte, a što se tice našeg susreta, nikakv zahtev nije stigao. Koštunica se zauzeo da se istražnim organima potpuno prepusti rasvetljavanje pojedinih slucajeva, poput leševa iz hladnjace izvadene iz Dunava, navodeci da je u interesu zemlje da taj slucaj bude rasvetljen, ali ne u medijima. Odgovarajuci na pitanje da li zna koliko žrtava ima na lokacijama gde se iskopavaju leševi, Koštunica je rekao da je prerano govoriti o tome. On je, takode, pozvao na prekidanje medusobnih optužbi Vojske Jugoslavije i MUP Srbije preko medija. Predsednik SRJ je rekao da ne deli ocenu šefa Unmika Hansa Hekerupa da je njihov nedavni razgovor bio „plodan“. Koštunica je dodao da je Hekerup ostao pri ranijim stavovima da o Ustavnom okviru za Kosovo ne treba raspravljati i da nije odgovarao na brojne primedbe jugoslovenske strane na taj dokument. - Mi se zalažemo sa kosmetski Srbi izadu na izbore 17. novembra, ali se pre toga Ustavni okvir za Kosovo i Metohiju mora uskladiti sa Rezolucijom SB UN 1244 - podvukao je Koštunica. Koštunica nije želeo direktno da odgovori na pitanje kakve ce kadrovske promene biti izvršene u VJ, rekavši da ce više detalja biti poznato danas. On je naglasio da te promene nemaju veze sa evnetualnim ulaskom naše zemlje u Partnerstvo za mir, niti sa pritiscima spolja. LJ. Begenišic Nisam molio Mihajlovica Koštunica je demantovao navode ministra policije Srbije da je zahtevao da se protiv nekih oficira Vojske Jugoslavije ne pokrece postupak zbog sprecavanja u vršenju dužnosti pripadnika policije prilikom hapšenja Slobodana Miloševica. „Nisam uputio apsolutno nikakvu molbu da se to ne cini, vec sam samo nastojao da se taj nepotrebni spor prekine“, rekao je Koštunica i dodao da je zemlja, i tada ali i danas, „u suviše ozbiljnoj situaciji da bismo se prepucavali“. ---------------------------------------------------------------------------- ---- Šta se predvida u Predlogu zakona o saradnji SR Jugoslavije sa Tribunalom u Hagu Republicka vlada donosi odluku o izrucenju BEOGRAD (Tanjug) - Savezna vlada juce je, vecinom glasova, usvojila Predlog zakona o saradnji SRJ s Haškim tribunalom, u kome se predvida mogucnost izrucenja okrivljenih lica, kao i izvršenje presuda Medunarodnog krivicnog suda u našoj zemlji. Saradnja s Medunarodnim krivicnim tribunalom, prema Predlogu zakona, obuhvata i ukazivanje pravne pomoci koju nadležni jugoslovenski organi obavljaju na zahtev Tribunala (istražne radnje, prikupljanje podataka o krivicnom delu i uciniocu, raspisivanje poternice, preduzimanje mera za zaštitu svedoka, dostave poziva i druge. Saradnja obuhvata i preduzimanje radnji istražnih organa i tužilaca Medunarodnog krivicnog tribunala na teritoriji SRJ radi otkrivanja krivicnih dela iz svoje nadležnosti i ustupanje krivicnog postupka koji se vodi pred domacim sudom. U obrazloženju Zakona navodi se da je „ustavni osnov za donošenje zakona o saradnji SRJ s Medunarodnim krivicnim tribunalom sadržan u clanu 16 i clanu 77 tacka 6 Ustava SRJ“. Clan 1 Predloga zakona sadrži opštu odredbu kojom se precizira saradnja SRJ s Medunarodnim tribunalom za krivicno gonjenje lica odgovornih za teška kršenja medunarodnog humanitarnog prava pocinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991.godine i izvršavanje obaveza koja za nju proizilaze iz Rezolucije Saveta bezbednosti br. 827 i Statuta Medunarodnog krivicnog tribunala. Saradnja s Medunarodnim krivicnim tribunalom obavljace se preko Saveznog ministarstva pravde. Zahtev mora biti zasnovan na odredbama Statuta i Pravila o postupku i dokazima Suda i ne sme biti u suprotnosti sa Ustavom SRJ. „Ako bi odredeni oblik saradnje mogao da ugrozi suverenitet ili interes državne bezbednosti, nadležni organ ce o tome obavestiti republicku vladu“ , navodi se u obrazloženju. Zakonom je prevdidena mogucnost da Savezna vlada, na predlog Saveznog ministarstva pravde, može da formira posebno telo radi obavljanja poslova saradnje s Tribunalom, kao i da imenuje posmatraca pri Tribunalu. Predvideno je, takde, da Tribunal može imati kancelariju na teritoriji SRJ. U cilju zaštite suvereniteta SRJ, predstavnicima „Tribunala nije data mogucnost da pri preduzimanju odredenih radnji primenjuju prinudne mere kojima se ogranicavanju prava i slobode gradana SRJ i drugih lica na njenoj teritoriji, niti mogu da postupaju suprotno propisima SRJ, ni da ugrožavanju njen suverenitet i nacionalnu bezbednost“. Zakonom su regulisana i pitanja koja se odnose na ustupanje krivicnog gonjenja Medunarodnom krivicnom tribunalu. Clanom 17 i 30 regulisan je postupak za predaju okrivljenih lica Medunarodnom krivicnom tribunalu. Predvideno da se zahtev za predaju sa odgovarajucom dokumentacijom dostavlja Saveznom ministarstvu pravde koji ga prosleduje nadležnom okružnom, odnosno višem sudu kao i da okrivljeni u ovom postupku mora imati branioca. Zatim je predvideno da se prema licu cija se predaja traži može odrediti pritvor, odnosno da se prema njemu mogu preduzeti druge mere radi obezbedenja njegovog prisustva. Pritvor ne može trajati duže od šest meseci. Posebno je regulisan postupak pred prvostepenim sudom koji utvrduje postojanje pretpostavke za predaju okrivljenog lica Tribunalu, postupak po žalbi na prvostepenu odluku kao i dužnost Vrhovnog suda Republike da i kada nije izjavljena žalba po službenoj dužnosti, preispita prvostepenu odluku. Prema clanu 27, konacnu „odluku o predaji okrivljenog lica Medunarodnom krivicnom tribunalu donosi republicka vlada“. Zakonom je regulisano i pružanje pravne pomoci Medunarodnom krivicnom tribunalu od nadležnih državnih organa SRJ kroz obavljanje pojedinih procesnih i drugih radnji, kao i mogucnost da se predstavnicima Tribunala dozvoli da prisustvuju navedenim radnjama i postavljaju pitanja. Zakonom je predvideno da se pravosnažna presuda suda u Hagu može izvršiti u SRJ, kao i da se u takvom slucaju kazna zatvora izvršava prema jugoslovenskim propisima. Tribunalu se može omoguciti nadzor nad izvršenjem kazne. Zakonom je predvidena mogucnost da se od Tribunala zatraži naknada troškova nastalih za SRJ u vezi sa zahtevom Tribunala za pravnu pomoc. Predlogom zakona predvidena je i primena odredaba Zakona o krivicnom postupku kada se radi o pitanjima koja nisu regulisana ovim zakonom, navodi se u obrazloženju. Miroslav Antic, http://www.antic.org/ STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
