Cena indeksa
Po zapadnom sistemu, studirace onaj koji je to ili zaslužio, ili platio.
Pitanje je samo koliko predložene školarine za samofinansirajuce studente
odgovaraju trenutku i da li dobru robu prvo treba ponuditi, pa tek onda
dobro naplatiti
Još jedan korak ka svetu Vlada Srbije napravila je kada je nedavno
usvojila cenovnike školarina za samofinansirajuce studente na fakultetima u
Srbiji. Medutim, korak u teško obilaznu baru izazvao je, naravno, burne
reakcije javnosti, najpre studenata i njihovih roditelja. Jer, kako ce
prosecna srpska plata od 150 maraka pokriti "svetsku" školarinu od nekoliko
hiljada maraka? A u ovoj zemlji, naviklo se, bezmalo svako može da bude
student.
Prošlonedeljna zbrka koja je nastala zbog osetno razlicitih školarina
medu srodnim fakultetima, donekle je stišana odlukom (za izvesne tumace
cenkanjem) pojedinih fakulteta Beogradskog univerziteta da snize i usaglase
cene, što se valjda ocekuje i od drugih. Najvece iznenadenje priredio je
Hemijski fakultet koji je prvobitno predloženi i od vlade potvrdeni iznos
odlucio da pomnoži s dva, bez obzira što su predstavnici Ministarstva
prosvete objasnili kako su usvojene sume prihvatili kao maksimalne, te da se
mogu samo smanjivati, ali ne i povecavati.
Dekani tvrde da su školarine zapravo sredstvo za krpljenje rupa,
pošto država ne ispunjava svoje obaveze, zbog cega se i s racuna za plate
novac skida za placanje, na primer, struje (dugovi, prirodno, uglavnom
poticu iz vremena prošle vlasti). Rektorat BU mišljenja je da je formiranje
cena prošlo haoticno, bez odgovarajuce metodologije resornog ministarstva za
koje ocenjuje da je sporo i neorganizovano.
Krpljenje rupa
Pomocnik ministra prosvete za visoko obrazovanje dr Srbijanka
Turajlic odgovara da Ministarstvo jeste sporo, svi su oni novi u poslu, ali
tvrdi da nisu jedini krivci: "Neke odluke vec jako dugo cekaju vladu da ih
odobri."
Pitanje školarine, prema njenim recima, jeste pitanje univerziteta.
"Ministarstvo ima jedan jedini zadatak po zakonu - da predloži vladi broj
studenata koji ce se finansirati iz budžeta i broj onih koji ce placati
školarinu, kao i da vladi predloži visinu školarine." Medutim, Ministarstvo
je fakultetima ostavilo da odrede cenu. "Zašto su fakulteti odlucili da nam
direktno i pojedinacno šalju cene, a nisu na univerzitetu seli i dogovorili
se, pitanje je na koje ovo ministarstvo ne može da odgovori. Sednice
zakazuje rektorat, ne mi", objašnjava Turajlic.
Srbijanka Turajlic nastavlja podsecanjem da smo siromašna zemlja, s
opaskom da studiranje ne bi trebalo da bude socijalna kategorija. Naime,
Ministarstvo finansija saopštilo im je koliko država studenata može da
školuje i "broj smo nategli do 23 hiljade": "Buduci da fakulteti imaju mesta
i da objektivno nema razloga da im se ne omoguci da rade, da školuju više od
onoga što država može da placa, kroz novac koji dobijaju od tih kandidata
zapravo mogu da unaprade nastavu i za one koje finansira država, što je
uobicajena praksa svugde u svetu. Mi smo smatrali da zato što ne ucestvujemo
u tom delu finansiranja nemamo nikakvog prava ni da namecemo cene
fakultetima."
Okrecite fakultete
Studenti pak ocekuju, ako ništa drugo, da im se visoke školarine koje
ce eventualno placati - isplate. Da konacno vide okrecene fakultete,
osvežene biblioteke, orne predavace, kompjutere s Internetom. Za sada im to
niko ne garantuje. I mahom smatraju da je došlo do takozvane zamene teza. Da
se smanje upisne kvote, da manje uspešni medu akademcima placaju znanje u
redu je, ali koliko i - za šta? "Bojim se da smo krenuli od onih mera koje
nisu najprimarnije. Prvo treba sprovesti kvalitetnu reformu univerziteta,
imati tacan plan koji ce da bude predocen upravama fakulteta, neophodno je
da Ministarstvo ima jasnu viziju kako ce to da izgleda i da, na kraju,
studenti trpe ono što moraju da trpe", kaže Kristina Vujicic, predsednik
Saveza studenata Beograda, naglašavajuci da su u ovom trenutku "sume
nerazumne". "Mi ni snižene školarine ne pozdravljamo. Prihvatamo ih kao
kompromis, shvatajuci da Ministarstvo odgovore nema. Uopšte, niko od nas i
ne dovodi u pitanje školarine. Pitamo samo zašto sada, zašto ad hoc
odluka... gde je ta reforma?", cudi se Vujiciceva.
ANA VUCKOVIC
Poredenje sa svetom
Najbolje studente na Zapadu, jasno, finasira država. Ostali placaju.
Koliko - zavisi od zemlje, zavisi od fakulteta. Primer Malte, gde se u,
proseku, za godinu placa cetiri hiljade DEM, spada u jeftinije. Ispod ove
cifre, nije lako naci mesto u univerzitetskim klupama Zapadne Evrope.
Narocito na privatnim fakultetima koji su, uglavnom, prestižni (u
Portugaliji, recimo, ima duplo više privatnih univerzitetskih ustanova, mada
se to objašnjava nedovoljnim brojem javnih fakulteta).
U Francuskoj nije lako zamisliti studiranje bez "finansijske podrške"
države, ili bez oko 10 000 maraka u džepu. Politicke nauke na Univerzitetu u
Bolonji - uz državne subvencije - godišnje koštaju oko 800 dolara. U
Letoniji je prošle godine 36 odsto od ukupnog broja studenata dobilo
besplatno studiranje; ostatak je, u proseku, morao da placa 600 dolara za
godinu dana. Medicinski fakultet u Beogradu po novim propisima ima gotovo
istu školarinu za strane studente kao i medicinski fakultet u Minsku
(Minsk - 2 350 dolara, Beograd - 2 200 dolara).
U Rumuniji, od revolucije 1989. godine više od 70 privatnih
univerzitetskih ustanova otvorilo je vrata. Školarina je od 500 do 700
dolara (prosecna plata u Rumuniji je 100 dolara). Približno 40 procenata
rumunskih studenata o državnom trošku prima stipendije od 300 dolara
godišnje. U bogatoj Danskoj, prvoj na listi OECD-a po izdvajanjima za
obrazovni sistem (8,8 odsto, kod nas - oko tri odsto), svaki student od
vlade dobija 500 dolara - mesecno, cak i ako jedanput padne godinu. U
Srbiji, mesecna stipendija je 1 200 dinara, što za svega 200 dinara
premašuje troškove smeštaja u studentskom domu i ishrane u menzi.
Privatni univerzitet
Povecanjem školarina, državni fakulteti približili su se privatnim. Dva
domaca privatna univerziteta imaju za nas, "svetske cene" studiranja, iako
mada ce uprave zasigurno reci da su, ipak, znatno povoljnije u odnosu na
pravu svetsku praksu.
Na Univerzitetu "Braca Karic" godina na Fakultetu za menadžment, kao
i na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo košta 6 000 maraka u dinarskoj
protivvrednosti, dok za smerove na Akademiji umetnosti treba izdvojiti od 3
000 do 6 000 DEM. Fakultet za preduzetni menadžment u Novom Sadu košta 3 000
DEM, s tim da ga Fondacija "Braca Karic" stipendira zato što je najmladi na
Univerzitetu.
Na Evropskom univerzitetu za internacionalni menadžment i biznis,
konkretno na Fakultetu za internacionalni menadžment, školarina se tokom
cele godine mesecno placa 150 dolara za prvu, 160 za drugu, 170 za trecu i
180 dolara za cetvrtu godinu. Ponudena godina studija u Parizu - 15 000
maraka. Rektor Milija Zecevic kaže da je studiranje na slicnim fakultetima u
Madarskoj pet puta skuplje, a u Americi bar 10 puta.
http://www.nin.co.yu/2001-06/14/18407.html
Miroslav Antic,
http://www.antic.org/
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
