|
Ni prosecno inteligentnom citaocu ne treba vise informacija od ovog
teksta iz "Politike" koja nije nimalo, kao sto se zna, nenaklonjena
postojecoj dosmanlijskoj vlasti i njenim pokroviteljima u "medjunarodnoj
zajednici", kako sebe nazivaju kreatori sveg zla koje se srucilo na srpski
narod. Cifre, navedene u tekstu govore dosta, ali ipak ne sve. Na primer,
iznose se podaci koji govore da plate nisu ni izdaleka pratile
poskupljenja u poslednjoj godini dana, ali se ne kaze da
penzije i razna druga davanja kao
sto su socijalna pomoc, naknade nezaposlenima i slicno uopste nisu pratili
poskupljenja ni toliko!
Sve u svemu, za svakoga ko zna i zeli da cita donji tekst daje
dovoljno podataka o tome sta su nam uradili krvoloci, banditi,
gangsteri i monstrumi koji sebe nazivaju predstavnicima "medjunarodne
zajednice". Razbijanje drzave, secesionisticki ratovi, desetogodisnje
genocidne sankcije, medjunarodna politicka, diplomatska i kulturna
izolacija i satanizacija, bombardovanje od strane najvece i
najmonstroznije sile u istoriji sveta - sve to je stvorilo i rodilo
podatke koji se u donjem tekstu navode. Genocid. Ustvari, ni jedan narod na
svetu ne bi ni toliko izdrzao. Imao bi jos porazniji zivotni standard ako
bi uopste bioloski opstao.
Iako postojeca vlast ocigledno vodi pogresnu politiku od dana
preuzimanja vlasti, ipak je osnovni razlog za ovakvo stanje stvari u
inostranom faktoru koji je nepozvan dosao u nasu kucu da nam radi to sto
nam je uradio i sto nam jos uvek radi.
-------------------------------------------------
STANDARD NA
NIZBRDICI: EKONOMISTI O CENAMA I PLATAMA Pojevtinjenja samo lepa obećanjaBoljem životu se ne treba nadati sve dok se ne poveća sadašnji veoma nizak nivo proizvodnjeOsnovni proizvodi koji su neophodni za ishranu četvoročlanog domaćinstva poskupljuju brže nego što rastu plate. Kupovna moć prosečne zarade, merena količinom proizvoda koji se najčešće konzumiraju, sve je manja a život za većinu stanovništva sve teži. Za istu količinu nekih od osnovnih prehrambenih proizvoda trebalo je platiti ovoga jula tri puta više nego pre godinu dana. A da sve bude još gore, ne treba se nadati pojevtinjenjima i sniženjima cena, nego novim poskupljenjima koja će već od ove jeseni zahvatiti domaće tržište. Na takav zaključak upućuju ocene ekonomista dr Petra Đukića i mr Tomislava Milisavljevića koji, u jučerašnjem razgovoru za naš list, upozoravaju na realnost - ne treba se nadati boljem životu dok se ne poveća sadašnji veoma nizak nivo proizvodnje. Kako do tada preživeti? Osnovne namirnice - luksuz Pitanje staro koliko i nevolje oko 60 odsto jugoslovenskog stanovištva koje već izvesno vreme pripada sloju siromašnih. Prema kriterijumima Svetske banke, oni na raspolaganju imaju tek dolar dnevno po osobi za ishranu. Kakav je životni standard Jugoslovena, meren grupom namirnica koje bi trebalo da se najčešće kupuju u prosečnom domaćinstvu? Ukoliko bi se u porodičnoj potrošačkoj korpi našle namirnice: hleb, mleko, ulje, keks, juneće, svinjsko i pileće meso, šećer, pirinač, pasulj, jogurt, kačkavalj, kafa, so, viršle i čajna kobasica (u količinama po kilogram, odnosno litar) za to je u julu prošle godine trebalo platiti 778,04 dinara, a u julu ove godine tri puta više - 2.386,10 dinara. Reč je, dakle, o ukupnom rastu cena za pomenutu grupu proizvoda od oko 200 odsto u julu ove u odnosu na isti mesec prošle godine. Da li su prosečne plate pratile takav rast cena? Nisu. Jer, iako podaci pokazuju da je u junu prošle godine prosečna jugoslovenska plata iznosila 2.271 dinara u junu ove godine (podaci za jul još nisu poznati) povećana je na 5.166 dinara (nominalni rast od oko 130 odsto), jasno je da je reč o manjoj kupovnoj moći prosečne zarade u odnosu na posmatranu grupu proizvoda koji se najčešće kupuju. Na takvo smanjenje kupovne moći većina stanovništva reaguje tako što prestaje da kupuje artikle, što znači da meso, kačkavalj, pa čak i keks i mleko, za mnoge postaju luksuz. Dokle se tako može izdržati? Ima li nade da cene na tržištu uskoro počnu da padaju, kako je najavljivano prošlih dana sa najviših mesta u republičkoj vladi Srbije, ili se moramo uskoro suočiti sa novim udarima na životni standard već ove jeseni? - Potpuno su nerealna očekivanja da će cene do kraja ove godine padati, jer je pri sadašnjem nivou proizvodnje to jednostavno nemoguće - kaže dr Petar Đukić, komentarišući najave o mogućim sniženjima cena na tržištu. Niska proizvodnja - male plate Prema rečima dr Đukića, do sada se pokazalo da je prosečni rast maloprodajnih cena i troškova života veći od planiranog konceptom ekonomske politike za ovu godinu, koji je trebalo da iznosi od deset do 30 odsto, zavisno od toga ko je saopštavao makroekonomske ciljeve. Međutim, nivo sadašnje inflacije je previsok. - To je veoma loše. Najbrže rastu cene usluga i proizvoda koji se najviše upotrebljavaju. Istovremeno, prosečne plate zaostaju za rastom cena, što samo uvećava opšte nezadovoljstvo i nerazumevanje za poteze aktuelne ekonomske politike. Ali, na žalost, ovdašnje zarade su previsoke za nizak nivo proizvodnje. Na primer, sada se u SR Jugoslaviji održava nivo industrijske proizvodnje od oko 36 do 37 odsto u odnosu na nivo koji je postojao 1989. godine, dok realna kupovna moć zarada (merena količinama namirnica) iznosi oko polovine ondašnjih plata. Bez obzira na teške uslove života koji sada vladaju za većinu stanovništva, nama nema oporavka bez rasta proizvodnje i pravih strukturnih i tržišnih promena - rekao je dr Petar Đukić. Na istu okolnost da rast plata u značajnoj meri zaostaje za rastom cena, upozorava i mr Tomislav Milisavljević, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. Najveći rast cena u prošlim mesecima usledio je zbog ispravljanja dispariteta, pogotovo kod prehrambenih proizvoda, ali su samo neki poskupeli više nego što bi trebalo. Inflacija ove godine 50 odsto Stoga se, prema rečima mr Milisavljevića, jedino može očekivati da u narednim nedeljama pojevtini meso i prerađevine od mesa, mada ni za to ne treba imati prevelika nadanja: - Ispravljanje dispariteta je mnogo veće nego što može da podnese kupovna moć prosečne plate. Plata odavno ne može da podmiri ni potrebe za ishranu, a da i ne pominjemo račune za režijske troškove stanovanja. Masovno neplaćanje računa za struju najbolje svedoči o tome. Stoga bi svako novo poskupljenje struje i PTT računa izazvalo samo još intenzivniji rast ostalih cena na tržištu, čemu se možemo nadati već od septembra - kaže mr Milisavljević. Naš sagovornik podseća da su sve veći izgledi da se ostvare procene Instituta za tržišna istraživanja, sačinjene još u prvom ovogodišnjem kvartalu, prema kojima će inflacija u 2001. godini iznositi oko 50 odsto. Za dve trećine jugoslovenskog stanovništva, koje jedva preživljava sa prosečnim platama od oko 170 nemačkih maraka, slaba je uteha u objašnjenju zvaničnika da su zarade ove godine više nego dvostruko veće u odnosu na prošlu godinu. Njima je sasvim jasno da su osnovne namirnice koje kupuju u radnjama sada tri puta skuplje nego pre godinu dana. To znači da se ispravljanje dispariteta najviše ostvarilo kroz pad životnog standarda, dok za rast proizvodnje još nema većih izgleda. Radojka Nikolić POTROŠAČKA KORPA U JULU Dve plate za hranu Izdaci za ishranu četvoročlane porodice prošlog meseca 11.256,02 dinara Potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu koštala je u julu 11.256,02 dinara što je manje za 1,7 odsto u odnosu na prethodni mesec - pokazuju najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku. Kako saznajemo od Nikole Dragaša, saradnika u federalnom Zavodu, niža cena korpe posledica je pojevtinjenja na zelenoj pijaci. U julu su u odnosu na juni registrovana sniženja cena voća i povrća: krompira za 23,2 odsto, luka za 29,4 odsto, šargarepe za 31,7 odsto, cvekle za 12,1 odsto, kupusa za 19,5 odsto, krastavca za 29,6 odsto, boranije za 52,1 odsto, paradajza za 35,4 odsto, jabuka za 14,8 odsto i krušaka za 34,00 odsto. Istovremeno, skuplji proizvodi u korpi su jaja za 11,8 odsto, orasi za 3,5 odsto, meso raznih vrsta u proseku od 2 do 3 odsto, suhomesnati proizvodi od 4 do 5 odsto i još poneki artikli za ishranu čije su cene minimalno povećane. Za kupovinu pune potrošačke statističke korpe u julu je trebalo potrošiti nešto više od dve junske plate, budući da je prosečna jugoslovenska plata iznosila 5.166 dinara. R. N. CENE INDUSTRIJSKIH PROIZVODA U JULU VIŠE PET ODSTO Najviše poskupeli lekovi Savezni zavod za statistiku saopštio je juče da su u julu cene industrijskih proizvoda u trgovini na veliko, u Jugoslaviji porasle pet odsto u odnosu na prethodni mesec, pri čemu su neprehrambeni proizvodi poskupeli za 5,7, alkoholna pića za pet i prehrambeni proizvodi za 2,1 odsto. U tom periodu najviše su poskupeli lekovi (29,9 odsto), vunice i konci za tekstilnu industriju (17,7) i alkoholna pića (5,0). U odnosu na cene iz decembra 2000. godine cene industrijskih proizvoda u trgovini na veliko u julu veće su za 21,7 odsto. Statistika beleži da je vrednost izvršenih radova u građevinarstvu SRJ u junu ove godine povećana za 50,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i iznosi više od 1,9 milijardi dinara, uz smanjenje efektivnih časova rada za 11,1 i broja zaposlenih za 4,4 odsto. (Tanjug) UPOZORENJE POKRETA POTROŠAČA Ulazimo u hiperinflaciju Poziv svim nadležnim institucijama da preispitaju odluke o donošenju i održivosti cena i da preduzmu mere koje će zaustaviti njihov dalji rast Ogromna povećanja cena u poslednje vreme potpuno ugrožavaju prava potrošača i dovode ih u veoma tešku i bezizlaznu situaciju. Od 1. avgusta, kada je Pokret potrošača Beograda bio primoran da javno pozove republičku vladu da razmotri efekte i posledice odluke o tarifnom sistemu i cenama električne energije na položaj potrošača, došlo je do nove eksplozije cena. Očigledno je da se i sada, kao ranijih godina, letnji meseci koriste za enormna poskupljenja jer su građani na odmorima i više cene će lakše proći, istakao je između ostalog Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Prava potrošača na zadovoljavanje osnovnih potreba dovedena su u pitanje mnogim poskupljenjima, među kojima su znatno više cene usluga telekomunikacija, a posebno čuđenje izazvao je i skok cena sezonskih poljoprivrednih proizvoda. Očigledno je, kako je juče naglašeno, da se između cena i zarada vodi mrtva trka u kojoj su najugroženiji potrošači. Mnogi više nisu u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze i plaćaju račune na vreme. Postoje podaci da su junska primanja stanovništva viša oko 80 odsto, ali samo zbog uključivanja toplog obroka u zarade, isplate zaostalih zarada i zbog prelaska na novi način obračuna plata. Te veće zarade su, po oceni Pokreta potrošača, veštački iskazane ali su one bile podsticaj onima koji donose odluke o cenama da ih povećaju. Prema analizama Pokreta potrošača, sada se sa cenama dešava isto što i u periodu pred hiperinflaciju. Na godišnjem nivou inflacija će se, ocenio je Bogosavljević, svesti na 80 do 90 odsto. Zato pozivaju sve nadležne institucije sistema i vladu da hitno preispitaju odluke o donošenju i održivosti cena i da preduzmu odgovarajuće mere kojima će se zaustaviti eksplozija cena. J. S. www.politika.co.yu, 14.8.2001. |
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
