MOSKVA JE SPREMNA NA SARADNJU SA NATO 20.11.2001. 21:52 MOSKVA JE SPREMNA NA RAVNOPRAVNU SARADNJU SA NATO (Moskva, RIA "Novosti")
Moskva je pozdravila inicijativu premijera Velike Britanije Toni Blera o uspostavljanju jos tesnjih odnosa izmedju Rusije i Severnoatlantske alijanse. Komentarisuci inicijativu oficijelnog Londona, ministar inostranih poslova Ruske Federacije Igor Ivanov je izjavio, da se izmedju Rusije i NATO "moraju izgradjivati novi partnerski odnosi" koji bi omogucili da se udruzi potencijal Rusije i Severnoatlantske alijanse, kako bi se zajednicki suprostavili novim opasnostima i izazovima. Kao sto je poznato, u pismu koje je britanski premijer uputio rukovodstvu svih drzava-clanica NATO, Generalnom sekretaru te organizacije Dzordzu Robertsonu, a takodje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, predlaze se da se izvrsi radikalna reforma rukovodecih organa Severnoatlantske alijanse. Toni Bler predlaze da se umesto danas funkcionisuceg Zajednickog stalnog saveta Rusija - NATO, koji je osnovan 1997. godine kao konsultativni organ, stvori Rusko-Severnoatlantski savet (RSS) u sastavu 19 drzava, koje ulaze u NATO i Rusije. Pretpostavlja se da Rusko-Severnoatlantski savet treba da postane fakticki glavni rukovodeci organ Severnoatlantske alijanse. Ukoliko predlog britanskog premijera bude i realizovan, onda ce se moci govoriti ne o prostoj zameni naziva, vec o perspektivi kardinalnog menjanja rusko-natovskih odnosa, o neophodnosti cega je u vise navrata izjavljivalo rusko rukovodstvo. Moskva je smatrala i smatra, da bez punovrednog ucesca Rusije nije moguce efikasno resavanje takvih slozenih pitanja kao sto je problem medjunarodnog terorizma (izmedju ostalog i na evropskom kontinentu), nesirenja oruzja za masovno unistavanje i sto je najznacajnije - stvaranje novog sistema opsteevropske bezbednosti po okoncanju perioda "hladnog rata" i blokovske konfrontacije izmedju Istoka i Zapada. Rukovodstvo Alijanse se na recima uvek slagalo sa tim izjavama Moskve, ali prakticno nije preduzimalo nikakve pozitivne korake u pravcu uspostavljanja sa Rusijom plodnog dijaloga na ravnopravnoj osnovi. Zajednicki stalni savet Rusija - NATO je zahvaljujuci trudu Brisela bio pretvoren u ispraznu pricaonicu. Na zasedanjima tog saveta Moskvi je jasno stavljano do znanja da ne nameravaju da uzmu u obzir njene stavove u resavanju principijelnih pitanja, koji se ticu delatnosti Severnoatlantske alijanse. U odnosima izmedju Rusije i NATO i dalje postoji citav niz momenata o kojima strane ne mogu da nadju zajednicki jezik. U prvom redu to se odnosi na planove daljeg sirenja NATO na Istok. Rusko politicko i vojno rukovodstvo su ne jednom naglasavali, da ne iskljucuju komplikovanje odnosa sa Alijansom u slucaju da u njene redove bude primljena nova partija pretendenata, posto ce se u tom slucaju natovska vojna infrastruktura primaci tik uz granice Rusije. U Moskvi se kao i dosad ne slazu ni sa donetom aprila 1998. godine na samitu NATO u Vasingtonu strateskom koncepcijom Alijanse, koja toj organizaciji prisvaja pravo na vojno mesnaje u svakom regionu sveta bez sankcionisanja Saveta bezbednosti OUN. Po misljenju Kremlja to nije nista drugo do pokusaj NATO da sobom zameni stvorene od strane medjunarodne zajednice mehanizme za sredjivanje ovih ili onih problema koji spadaju u iskljucivu kompetenciju OUN. Opasnost od slicnih planova na najocigledniji je nacin manifestovana u dogadjajima na Balkanu, gde je neisprovocirana agresija Severnoatlantske alijanse protiv suverene Jugoslavije dovela do eksplozije albanskog nacionalizma i ekstremizma, do pravog genocida prema nacionalnim manjinama, pre svega Srbima na Kosovu. Bezuslovno da se kao direktne posledice akcije NATO mogu tretiratui i sadasnji dogadjaji u Makedoniji. Na mogucnost slicnog razvoja dogadjaja, pored ostalog i na to da su albanski ekstremisti tesno povezani sa medjunarodnim teroristima, pa i Osamom bin Ladenom licno, ruski politicari i vojni resor su upozoravali, ali je rukovodstvo NATO u potpunosti ignorisalo tada poziciju Moskve. Nesumnjivo da su kao motivi koji su inspirisali Toni Blera da istupi sa najnovijom inicijativom posluzili, u prvom redu, tragicni dogadjaji 11. septembra u Sjedinjenim Drzavama i potom zapocetom kontrateroristickom operacijom u Avgansitanu. Postalo je sasvim jasno, da bez aktivnog ucesca Rusije nije moguca borba protiv medjunarodnog terorizma. To sada priznaju ne samo u Vasingtonu, nego prakticno u svim prestonicama drzava-clanica Severnoatlantske alijanse. Ocigledno je takodje i to, da bez prakticne saradnje izmedju Rusije i NATO nije moguce resavanje jos i citavog niza problema, u prvom redu stvaranja jedinstvenog prostora bezbednosti u Evropi. Moskva je, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin, spremna da ide putem razvijanja takve saradnje "onoliko daleko, koliko je za to spremna Severnoatlantska alijansa i koliko ona bude sposobna da uzima u obzir nacionalne interese Rusije. - 0 - Moskva, 20 novembra Valentin KUNJIN, poliitcki komentator RIA "Novosti" NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
